REVIJA ZA BEZBEDNOST ISSN COBISS: SR-ID Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija

Transcription

1

2 REVIJA ZA BEZBEDNOST ISSN COBISS: SR-ID Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Štampa: Interprint, Beograd Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

3 SADRŽAJ ANTIKORUPCIJSKA AGENCIJA Predrag Petrović 5 MODALITETI OBAVEŠTAJNOG RADA Aleksandar Fatić 17 SABLJA NIJE PRESEKLA LANCE PROSTITUCIJE Danijela Spasić 20 DVA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU IZMEĐU DILEMA I KRITIKA Miodrag Radojević 23 OSLOBAĐANJE DRŽAVE Verica Barać 28 SUKOB INTERESA KOD SLUŽBENIKA JAVNIH USTANOVA Nemanja Nenadić 33

4

5 ANTIKORUPCIJSKA AGENCIJA Predrag Petrović Na kon pro me ne vla sti ok to bra go di ne, Sr bi ja je na pra vi la po čet ni otk lon o d autor i t a r nog na č i na upr a v lja nja d r ž a vom, k v a z i-t r ž i š nog eko nom s kog si ste ma (suš tinski ko mand nog ) i pa tri jar hal ne po li tič ke kul tu re, te ot po če la tranz i c i ju k a l i be r a lno - de mo k r at skom mo de lu d r u š t va. Je d a n od u r gent n i h z a d a t a k a nove demokratske vlasti bila je i borba protiv hipertrofi ra ne ko rup ci je. Da pod setimo, srpsko društvo i država su tokom devedesetih godina minulog veka dožive li kom ple tan slom. Sve u kup na druš tve no-eko nom ska i po li tič ka kri za, ko ja se odomaćila još u SFRJ, dostigla je vrhunac raspadom zemlje, ratom i uvođenjem sank cija SRJ. U ta kvim uslo vi ma ko rup ci ja i kli jen te li zam pred sta vlja ju na čin op - stan ka ve li kog bro ja gra đa na. Ta ko je SRJ, go di ne, pri li kom ran gi ra nja 99 ze ma lja po raspro stra nje no sti ko rup ci je, za u ze la 92. me sto, te je bi la naj ko rum pir a n i ja z em lja u Ev ro pi. Ta n z a n i ja, Hon du r a s, A z er bej d ž a n, I n do ne z i ja, Ni ge r i ja i Ka me run je di ne su dr ža ve u sve tu ko je su bi le vi še ko rum pi ra ne od SRJ. 1 No vim vla sti ma je, ova ko lo še na sle đe, kao ur gen tan za da tak na met nu lo borbu za smanjenje korupcije na njenu društveno podnošljivu meru. Postpetooktobarske vlade preduzele su niz konkretnih koraka, pre svega normativne prirode, u ci lju ob u zda va nja ko rup ci je. For mi ran je Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, sa vetodavni organ pri Vladi Srbije, doneti su zakoni o javnim nabavkama, finansiranju pol it ičk i h pa r t i ja, su ko bu i n te re s a, do st up no st i i n for ma c i ja i ig r a ma na sre ć u. Na ci onalna strate gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je usvo je na je de cem bra go dine, ko jom je kao oba ve za pred vi đe no for mi ra nje an ti ko rup cij ske agen ci je, što je V la d a Srbije i kon k re t i z o va la i z r a d iv ši Na c r t z a ko na o Agen c i ji z a bor bu pro t iv Autor je is tra ži vač u Cen tru za ci vil no-voj ne od no se, Be o grad.. 1 Cor rup tion Per cep tion In dex 1999, Tran spa rency In ter na ti o nal, In ter net, h t t p : // w w w. t r a n s p a r e n c y. o r g / p ol i c y_ r es ea r c h /s u r v e y s _ i n d i c e s /c p i / p r e v i o u s _ c p i 1 /19 9 9, 06/11/2006.

6 6 Predrag Petrović korupcije, te ga poslala u skupštinsku proceduru 20. oktobra godine. 2 No, čini se da su efekti antikorupcijske borbe vlada Srbije nezadovoljavajući. Pre ma posled njem is tra ži va nju me đu na rod ne ne vla di ne or ga ni za ci je Transpa renc y I n terna t i o na l, go d i ne, od u k up no 163 d r ž a ve, Sr bi ja je z a u z e la 9 0. me sto u od nosu na i n dek s per c ep c i je ko r up c i je. 3 Ovo me sto de li sa Ga bo nom i Su r i namom. I zve st a n na pre d a k je v i d a n, jer s e njen i n dek s od pro š lo go d i š nje g 2,8 po peo na 3. Ali, i po red to ga, ko rup ci ja u Sr bi ji, na ža lost, još uvek je si stem ski pro blem. Tek oce na 5 na ska li od 1 do 10 zna či da je ko rup ci ja sve de na na pod nošljivu meru. Ovakva, ipak loša ocena imala je realni izraz u nizu afera koje su potresale srpsko društvo nakon oktobarskih promena. 4 Zna čaj no pri su stvo ko rup ci je u Sr bi ji je, či ni se, osnov ni raz log ini ci ja ti ve for m i r a nja nez a v i snog te la k ao š to je Agen c i ja z a bor bu pro t iv ko r up c i je (u d a ljem tekstu Agencija). Imajući u vidu da javnost očekuje dosta od formiranja ovog te la, osno va no je d a s e z a pi t a mo d a l i ć e Agen c i ja, s vo jom u lo gom i z a d a c i ma, do pri ne ti uspeš ni joj bor bi Sr bi je pro tiv ko rup ci je. Da bi smo od go vo ri li na po stav lje no pi t a nje, u pr vom de lu tek st a pr i k a z a ć e mo k ljuč ne k a r a k te r i st i ke u s pe š n i h ne z a v i sn i h a nt iko r up c ij sk i h te la, k ao š to su Ne z a v i sna ko m i si ja z a bor bu pro t iv korupcije iz Hong Konga (The In de pen dent Com mis sion Aga inst Cor rup tion ICAC), i l i, rec imo, Ko m i si ja au st r a l ij ske s a ve z ne d r ž a ve No v i Ju ž n i Vel s (The Inde pen dent Com mis sion Aga inst Cor rup tion ICAC). Po tom ć e mo po k a z a t i k a ko je Vlada Srbije u svom Pred lo gu za ko na za mi sli la da iz gle da bu du ća an ti ko rup - c ij sk a a genc ija, d a bi smo, na k r a ju, na osno v u pre t hod no r a z mo t re nog, po nu d i l i od go vor na post a v lje no pi t a nje. Osnov na obe lež ja us peš nih an ti ko rup cij skih agen ci ja Ko r upc ija n i je ob e le ž je (post)mo der nog do ba, n i t i je pa tent ne r a z v i je n i h i ze ma lja u raz vo ju kao što je Sr bi ja. Sto ga, mno ge ze mlje, raz vi je ne i ne raz vi je ne, i ma ju d r ž av na tela ko ja se ba ve slu č a je v i ma ko r up ci je. Obič no su to spe ci ja l i z o va ne je di ni ce unu tar pri mar nih or ga na za spro vo đe nje za ko na, kao ra zna spe ci ja li zo vana odeljenja u okviru ministarstava unutrašnjih poslova, uredi specijalnog tužilašt va i m no ga d r uga sl ič na re š e nja. Me du t i m, č e sto se ov i or ga n i u i n st i t u ci o na l nom 2 Na c i o n a l n a s t r a t e g i j a z a b o rb u p r ot i v k or u p c i j e, I n t e r n e t, ht t p : // w w w. k o r u p c i j a. o r g, 10/12/2006. Predlog zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije dostupan je na: Internet, w w w.p a r l a me nt. sr. gov.y u /c on t e nt / l at /a kt a /pre dz ako n i. a s p, 21/0 4 / Cor rup tion Per cep tion In dex 2006, Tran spa rency In ter na ti o nal, In ter net, 06/11/ O korupciji u Srbiji posle godine videti više u: Zoran Lutovac i Verica Barać (urs), Borba pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji, Fri e drich Ebert Stiftung, Be o grad, 2006, In ter net, org.yu/thira_fi le s / pu bl i k a c i j e / /18. B orb a _ prot i v_ ko r up c i j e _ u _ Sr bi ji.p d f, 0 2/0 5/

7 Predrag Petrović 7 si ste mu poz ic ion i r a ju k ao ne z a v i sna te la u od no su na d r u ge d r ž av ne or ga ne. Jer, (...) k ako kor upc i ja po st a je s ve s a v r š e n i ja, d r ž av n i or ga n i ko ji s e uobi č a je no ba ve njenim suzbijanjem sve teže mogu da otkriju i uklone njene složene oblike. Osim toga, u sistemu u kom je korupcija endemska pojava, i u samim tim organima služ be n i c i bivaju ko r u m pi r a n i. 5 Da k le, u u slo v i ma k a d a je ko r up c i ja pro d r la u s ve po re druš tva, dr ža ve, da bi se efi ka sno bo ri le pro tiv nje, for mi ra ju nov ne za vi san or ga n, koji pre d st a v lja z d r a vo t k i vo u or ga n i z mu obo le lom od ko r up c i je. Ko ja su to osnovna obeležja koja jednu antikorupcijsku agenciju čine uspešnom? Jed no od naj bit ni jih kon cep tu al nih obe lež ja us peš ne an ti ko rup cij ske agen cije je nji ho va nezavi snost. To pod ra zu me va da je an ti ko rup cij sko te lo, pre sve ga, nez a v i sno od pol it ič k i h ut i c a ja, ko ja mo ž e bi t i osi g u r a na naj pre ja snom po l i t ič kom vo ljom z a t a k vom a gen c i jom, a po tom i od go va r a ju ć i m po z i c i o n i r a njem t a k vog tela da bude samostalno, u smislu izgradnje i primene sopstvene politike. To zna či da ono ne bi tre ba lo bi ti sa mo dio ili od jel unu tar već po sto je ćih in sti tu cija z a spro ve d bu z a ko na, ne go mo r a i ma t i po l i t ič ko z a le đe z a osi g u r a nje pot pu ne infrastrukturalne neovisnosti i treba odgovarati najvišim vladinim instancama, po mogućnosti parlamentarnoj. 6 Ono mo ra bi ti pa ra lel no sa naj vi šim iz vrš nim or ga n ima, a l i u i sto v re me mo r a o č u va t i s vo ju odvo je nost i ne z a v i snost. A n t i ko - r up c ijskoj a genc i ji č a k t re ba pr i z na t i su pre ma c i ju u od no su na naj v i š e i n st a n c e vla sti. U pro ces ime no va nja tre ba da bu de uklju če no što vi še in sti tu ci o nal nih aktera. Imenovanje prepušteno isključivo izvršnom organu vlasti neizvesno je, s obz i rom d a mož e bi t i r u ko vo đe no u sk i m i n te re si ma od re đe n i h po l i t ič k i h pa r t i ja, ili u naj go rem slu ča ju od stra ne jed ne oso be. 7 Dru go bitno obe lež je ne za vi snih agen ci ja od no si se na nji ho ve funk ci je. Funkc i je pro i z la z e i z pr i hva ć e ne st r a te g i je z a bor bu pro t iv ko r up c i je, ko ja s e u ve ć i n i najuspešnijih agencija zasniva na tri stuba istraga, prevencija i obrazovanje. 8 Prva i najbitn ija f u n k ci ja ova k vog te la je is t r a ž na, č i ja se su š t i na mo ž e s a ž e to is k a z a t i 5 Dže re mi Po up, An t i k o r u p c ij s k i p r i r u č ni k : s u p rot s t a vlj a nj e k or u pc iji k ro z s is t e m d r u št ven o g in te gri te ta, Tran spa rent nost Sr bi ja, Be o grad, 2004, In ter net, ta.co.yu/ko rup ci ja/ so ur ceb.asp, 03/04/ De jan Va njek, Je d i n s t ve n o t i j e l o z a b o r b u p ro t iv k o r u p c i j e : i zm eđ u rea ln os t i i nuž n os t i, Fond Otvo re no Druš tvo, Bo sna i Her ce go vi na, 2005, str Dže re mi Po up, An t i k o r u p c ij s k i p r i r u č ni k : s u p rot s t a vlj a nj e k or u pc iji k ro z s is t e m d r u št ven o g in te gri te ta, op. cit., str U pi t a nju j e t z v. t ro s t r u k a s t r at eg ija n ap ad a n a ko r up c i ju (Three-pron ged at tack stra tegy) koja ob u hv a t a i s t r a g u, pre ve n c i ju i obr az ov anj e. Hong kon š k a ko m i si ja j e n a o sno v u to g pr i n c i p a i or ga ni zo va na, te se sa sto ji od: Ope ra tiv nog ode lje nja (O p e ra t io n s D ep a r tm e nt), Ode lje nja za pre ven ci ju ko rup ci je (Cor rup tion Pre ven tion De part ment) i Ode lje nja za od no se sa druš tvom (C o m mu nit y R el at io n s D e p a r t m e nt). Vi še o ovo me po gle da ti na: In ter net, hk/eng/abou/abou_icac_3.html, 05/04/2007. Isti mo del sle di austra lij ska Ne za vi sna ko mi si ja za borbu protiv korupcije (Independent Anticorruption Commission ICAC). O australijskoj Neza vi snoj ko mi si ji vi še vi de ti na: In ter net, 06/11/2006.

8 8 Predrag Petrović re č e n icom n ije do te ž i ne pro pi s a ne k a z ne, ve ć do v je ro jat no ć e d a bu de š u hva ć en u nedjelu. 9 Stoga, z a ko nom se a gen c i ja ma d a ju sna ž na i s t r a ž na ovla š ć e nja, ko ja se od no se, pre sve ga, na mo guć nost pu ne do stup no sti svim, za is tra gu re le vant nim in formacijama, što pod ra zu me va da agen ci je ima ju či tav niz spe ci jal nih ovlaš ćenja. Ta ko, re ci mo, austra lij ska Ne za vi sna ko mi si ja za bor bu pro tiv ko rup ci je ima pra vo da oba vlja sa slu ša nja sve do ka, da uz odo bre nje su da ko ri sti pri sluš ne uređa je i vr ši pre sre ta nje te le fon skih raz go vo ra, i da pre tre sa objek te. 10 Hong kon ška komisija ima pravo da, između ostalog, osumnjičene uhapsi i pritvori, da im odre d i k auc iju, d a pre kon t ro l i š e nji ho ve ba n kov ne r a č u ne, z a d r ž i i i s t r a ž i po slov na i pri vat na do ku men ta, odu zme put na do ku men ta, ogra ni či ras po la ga nje imo vinom. 11 Dakle, reč je o izuzetno jakim i nužnim ovlašćenjima, jer korupcija danas ni je sa mo di rek tan od nos iz me đu dve oso be su bjek ta i objek ta ko rup ci je. Čin ko r upc ije č esto je v i š e st r u ko po sre do va n, t a ko d a u k lju č u je m no š t vo su bje k a t a i objekata korup ci je, ko ji če sto za me nju ju me sta, a tr gu ju raz li či tim uslu ga ma. Spe ci jalna ovlaš će nja ni su oso be nost sa mo ne za vi snih an ti ko rup cij skih tela, već i specijalizovanih jedinica unutar primarnih organa za sprovođenje zakona, kao što je, na pri mer, li tvan ska Spe ci jal na is tra žna slu žba (Spe c i a li ų jų Ty r i mų Tarnybą STT), koja se nalazi u okviru Ministarstva unutrašnjih poslova. 12 O va ž nost i spec ija l n i h ov la š ć e nja a n t i ko r up c ij sk i h a gen c i ja u k a z u je na m, t a ko đe, i slučaj singapurskog antikorupcijskog biroa (C or r upt P ra c ti c e s In ve sti ga tion Bureau CPIB), osnovanog još godine. U cilju povećanja efi ka sno sti, godine promenjena je zakonska osnova te je Biro opremljen specijalnim ovlašće nji ma. 13 Me đut i m,jak a ist r až na ovla š ć e nja su nu ž a n, a l i ne i dovo lja n u slov z a u speh a n t i ko r up c ij ske a gen c i je. Z a njen u speh ne o p hod no je pod je d na ko i n si st i r a t i i na pre ven ci ji, kao i na edu ka ci ji ka ko za po sle nih u jav nom sek to ru ta ko i sta nov ništva o osnovnim elementima i rezultatima borbe protiv korupcije. Obrazovanjem jav n i h s lu ž b en ik a d a je s e ž i vot a n t i ko r up c ij s k i m nor m a m a : dok i n s t i t u c i je 9 De jan Va njek, Je d i n s t ve n o t i j e l o z a b o r b u p ro t iv k o r u p c i j e : i z m eđ u rea ln o s t i i nuž n o s t i, op. cit., str O spe ci jal nim ovlaš će nji ma australijske Nezavi sne ko mi si je vi še vi de ti na : In ter net, http: // dex.cfm?ob jec tid=02f1f9b1-d0b7-4cd6-f9e39c0cd09d9af0, 03/05/ O ovlaš će nji ma hong kon ške Nezavisne komisi je de talj ni je po gle da ti na : In ter net, http : // eng/po wer/in dex.html, 03/05/ Službenik STT-a ima pravo da: nadzire poštu i elektronske komunikacije; tajno nadgleda ličnu pre pi s k u, t e le g r a f i d r u ge komun ik ac ij e ; pr is lu š k u j e i sn i m a t e le fon s k e r a z go vo re ; si mu l i r a kri mi nal ne ak te; ko ri sti spe ci jal nu opre mu; taj no nad gle da stam be ne pro sto re; ula zi u pro sto rije pod u ze ća, in sti tu ci ja i or ga ni za ci ja, is tra žu je iste i sl. O STT-u vi de ti vi še na: In ter net, nu_id=0, 03/04/ O I s t r a ž nom bi rou z a ko r upc ijs k u pr a ks u v iš e v i d e t i n a : C or r upt P r a c t i c e s I n ve s t i ga t ion Bu re au, I n t e r ne t, ht t p: //w w w.c pi b. gov. s g /a b out u s. ht m, 03/0 4 /

9 Predrag Petrović 9 od re đuju pol it ik u i do no s e z a ko ne ko ji ma s e ut v r đu je od go vor nost, v re d no st i i stavovi menadžmenta i službenika u javnom sektoru daju život sistemu i procedu r ama. Od ov i h i n d i v i du a z a v i si e fi k a snost a n t i ko r up c ij skog pre ven t iv nog pr i- stupa. 14 Tvrd nja, da ka ko, va ži i za gra đa ne druš tva. P re vent ivno - e du k a t iv n i pr i st up pod r a z u me va d a a n t i ko r up c ij sk a a gen c i ja or ga n i z u je r a zl ič i t a pre d a va nja i z obla st i e t i ke jav n i h slu ž bi, d a ja č a e t ič k u s ve st g r a đ a na, pr už a po d r š k u u i m ple men t a c i ji z a kon ske osno ve i i z r a d i pro g r a ma z a pre ven c i ju ko r up c i je, d a ob ja v lju je i z ve š t a je o s vom r a du, spro vo d i i s t r a ž i v a nja jav nog mnje nja ko ja se od no se na ko rup ci ju i sam rad agen ci je, itd. Po seb no se po to nje po k az a lo k ao ve o ma u s pe š no, jer je i s t r a ž i va nji ma ut v r đe no d a g r a đ a n i nemaju potrebnih znanja o radu antikorupcijskih agencija kao i o svojim pravima i mo g uć no st i ma d a pr i ja ve slu č a je ve ko r up c i je. Ti me s e omo g u ć a va d a a gen c i je svoje aktivnosti usmere u pravom smeru. Taj na uspe ha hong kon ške Ko mi si je u bor bi pro tiv ko rup ci je sa sto ji se u tome što pre venci ja, za jed no sa obra zo va njem za jed ni ce i po di za njem sve sti gra đana, pred st a vlja sr ž ovog mo de la, a st a l no je kom bi no va na s a ot k r i va njem re z u l t a t a i s t r a ga ko je jede o kom isije ko ji s e ba v io go nje njem spro vo d io ( ) On i ko ji su po - k u š a l i d a pre pi šu ovaj mo del č e sto n i su u spe va l i i l i z a to š to su pro pu st i l i d a pr i- me ne ovaj povez a n i pr i st up i l i z a to š to n i su obe z be d i l i do volj no re su r s a z a r ad ko m i si je. 15 Na t aj na č i n, st va r a s e ši ro k a d r u š t ve na a n t i ko r up c ij sk a ko a l i c i ja, č i- neći borbu protiv korupcije izvesnijom. Ima jući u vi du či nje ni cu, da lju di da ju ži vot si ste mu i pro ce du ra ma od veli ke va žno sti je per so nal ni sa stav agen ci je, ko ji či ne li ca ve li kog lič nog i mo ral nog i n te g r i te t a. Ni je ne u o bi č a je no d a je je d a n od u slo va z a z a po sle nje u a gen c i ja ma i prolazak bezbednosne provere. 16 Ta ko đe, a n t i ko r up c ij sk i t i m mo r a d a od r a z i s v u složenost borbe protiv korupcije, tako što će ga činiti profesionalci iz raličitih oblast i : k r im inoloz i, po l i t i ko lo z i, s o c i o lo z i, psi ho lo z i, a l i st r uč nja c i i z po l i c i je s a operativnim iskustvima i znanjima u borbi protiv korupcije. Dakle, reč je o jednom i n ter d iscipl ina rnom t i mu ko ga č i ne do k a z a n i st r uč nja ci i z ra z l i č i t i h sek to ra u sfe r i an ti korupcijske me to do lo gi je. Na rav no, ključ na lič nost u ko mi si ja ma je njen di rektor, stručna osoba sa velikim znanjem o korupciji, koji uživa fi na n sij sk u ne z a v i snost i ima slične privi le gi je ko je ima ju i spe ci jal ni tu ži o ci za or ga ni zo va ni kri mi nal. 14 O obra zov noj funk ci ji australijske Nezavisne ko mi si je vi de ti vi še na : In ter net, http: //www. icac.nsw.gov.au/in dex.cfm?ob jec tid=02cb6eed-d0b7-4cd6-f923f32bb13f3b1b#an chor- Com mu nity-43556, 04/04/ Džeremi Poup, An t i k o r u p c ij s k i p r i r u č ni k : s u p rot s t a vlj a nj e k or u pc iji k ro z s is t e m d r u št ven o g in te gri te ta, op. cit., str O b e z b e d no s noj pr o ve r i k a nd id at a z a r a d u au s t r a l ij s k oj a n t i k o r up c ij s k oj k o m i s i ji v i d e t i više u: Initial Employment Engagement Pack/Probity Assessment, ICAC, New South Wales, Australia, Internet, AC6C CFEC694F4CD605, 03/05/2007.

10 10 Predrag Petrović Nadalje, osim ličnih i stručnih kvaliteta službenika od velike je važnosti i nji ho va broj nost. Ta ko, d a na s, hong kon š k a ko m i si ja i ma 1314 z a po sle n i h. 17 Bez do voljnog broja slu ž be n i k a a n t i ko r up c ij sko te lo ne mo ž e d a s e s a u spe hom i z bo r i sa ta ko ra ši re nim i slo že nim pro ble mom kao što je ko rup ci ja. Ja k polož aj a n t i ko r up c ij ske a gen c i je u d r u š t ve no -po l i t ič kom si ste mu mo r a bi t i i z ba la n sir a n, t j. a gen c i ja je pod v rg nu t a n i z u ko č n i c a i r av no te ž a. Na i me, d a ne bi došlo do zloupotrebe ekstenzivnih ovlašćenja, određuju se mehanizmi i tela zadužena za unutrašnju i spoljnu kontrolu i nadzor. 18 To se naj češ će po sti že kroz pa r lament a rne od bo re (spe c i ja l i z o va n i, z a pr a vo su đe i finansije), kroz građanske od bo re, kom isije u ok v i r u s a m i h a gen c i ja, i n spek to re. Agencija za borbu protiv korupcije u Srbiji Pred log za ko na o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je na la zi su u skupštinskoj proceduri od 20. oktobra godine. Prema zakonskom predlogu, Agencija je ne z a v i s a n i s a mo st a la n d r ž av n i or ga n, od go vo r a n Na rod noj sk upš t i n i, ko joj pod no si re dov ne i van red ne iz veš ta je o ra du (član 25, sta vo vi 1 i 2). Se diš te Agenc i je je u B e og r a du, a l i mo ž e obr a z o va t i i or ga n i z a c i o ne je d i n i c e i z va n s e d i š t a. 19 Or ga ni Agen ci je su Uprav ni od bor i di rek tor. Upravni od bor ima se dam čla no va ko ji mo gu bi ti sa mo prav ni ci ili eko - no m i st i i ne sme ju bi t i č la no v i po l i t ič k i h pa r t i ja. Č la no ve od bo r a bi r a Na rod na skupšti na na pred log skupštin skog Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, Vla de, Vr hov nog su d a, Dr ž av ne re v i z or ske i n st i t u c i je, S o c i ja l no - eko nom skog s a ve t a, Advo k at ske ko mo re Sr bi je i no v i na r sk i h ud r u ž e nja (č la n 9). P re d v i đe no je d a s va k i od s e d a m pred la ga ča Narod noj skupšti ni pred lo ži li stu sa po tri kan di da ta od ko jih bi po - sla ni ci iza bra li po jed nog. U slu ča ju da Na rod na skupšti na ne iza be re pred lo že ne k a n d i d a te u ro k u od 6 0 d a na, pre d la gač d i rek t no i me nu je je d nog k a n d i d a t a s a s vo je l i ste u Upr av n i od bor. Ma n d at č la no va t r a je č e t i r i go d i ne i mo g u bi t i bi r a n i naj vi še dva pu ta. Uprav ni od bor od lu ču je ve ći nom gla so va svih čla no va. Upravni od bor Agen ci je bi ra i raz re ša va di rek to ra, nad zi re nje go vo imo vinsko sta nje, usva ja go diš nji iz veš taj o ra du Agen ci je. Vla da je pri hva ti la kri ti ku stručne javnosti, te je u Predlog zakona uvrstila i odredbu po kojoj Upravni odbor do no si od lu ke ko ji ma se iz ri ču me re u skla du sa ovim za ko nom (član 7, stav 1). 17 O za po sle ni ma u hong kon škoj Nezavisnoj komi si ji vi de ti vi še na : In ter net, http: // org.hk/ eng/abou/abou_icac_5.html, 03/04/ Ko č n i c e i r av no t e ž e si n gapu rs k e a nt ikor upc ij s k e ko m i si j e : I z v r š no ve ć e ; S a ve to d av n i o d- b or ; P r av n i s a ve t ; Unu t r a š nj a kont rol a ; Nez av isn a ov l a š ć e nj a p o k re t a nj a p o s t up k a t u ž i l a š t v a ; ICAC od bor za žal be ; Prav na supervizija ; Mediji, In ter net, http: // /eng /po wer/ po we_acct_1.html, 03/04/ Iz veš ta ji se do sta vlja ju i Vla di Sr bi je.

11 Predrag Petrović 11 Di rek tor Agen c i je mo ž e bi t i s a mo pr av n i k s a naj ma nje de set go d i na r ad nog is ku stva, ali ne mo že bi ti član po li tič ke par ti je ni ti li ce ko je je osu đi va no za kri vično de lo ko je ga č i n i ne do stoj n i m z a v r š e nje f u n k c i je. Bi r a s e na pe t go d i na i mo ž e biti izabran najviše dva puta. Agen ci ja, u oba vlja nju svo jih po slo va, sa ra đu je sa dru gim dr žav nim or gan i ma, or ga n i ma te r i to r i ja l ne auto no m i je i lo k a l ne s a mo u pr a ve, jav n i m slu ž ba ma kao i sa prav nim li ci ma ko ja vr še jav na ovlaš će nja, a oni su i du žni da na zah tev Agencije, u roku od 15 dana, dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenci ji po treb ne za oba vlja nje po slo va iz nje ne nad le žno sti (član 24, stav 1). Nadležnosti Čla nom 5 Pred lo ga za ko na na ve de no je da Agen ci ja, iz me đu osta log, nad zire spro vo đe nje Na ci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv ko rup ci je, Ak ci o nog pla na i sek tor sk i h a kc i o n i h pla no va, ko or d i n i r a d r ž av ne or ga ne u bor bi pro t iv ko r up c i je, re š a va su kob i nte re s a i vo d i re g i st a r jav n i h f u n k c i o ne r a i nji ho ve i mo v i ne. P re d- log za ko na ni je ure dio fi na n si r a nje po l i t ič k i h pa r t i ja, a l i a gen c i ja oba v lja po slo ve u skla du sa za ko nom ko jim je ure đe no fi na n si r a nje po l i t ič k i h st r a na k a. Z a ko nod avac je od lu č io d a u Z a ko nu o a gen c i ji nor m i r a i su kob i n te re s a, pa je ode lja k I I I P re d lo ga z a ko na po s ve ć en ovoj ma te r i ji. Naj ve ć i de o od re d bi ko je s e odnose na sukob interesa preuzet je iz važećeg Zakona, ali postoje i neke bitne novi ne. Pre sve ga, do dat no je raz ra đe na de fi n i c i ja su ko ba i n te re s a, te je s a d a su kob interesa kada funkcioner ima privatni interes koji utiče, može da utiče ali i kada iz gle da da uti če na vr še nje funk ci je od no sno slu žbe ne du žno sti (član 2). No v i ne su : oba ve z a f u n k c i o ne r a d a s a m i pr i ja ve k a d a su u su ko bu i n te re s a k a ko bi s e i z uz el i i z po st up k a, z a t i m n i š t a vost a k t a ko ji je do ne o f u n k c i o ner ko ji je bio u su ko bu in te re sa, kao i oba ve za funk ci o ne ra da vra ti no vac ko ji je za ra dio ne do zvo lje nom ku mu la ci jom funk ci ja. Ta ko đe, no vost je i za bra na ko riš će nja javnih re sur sa i skupo va na ko ji ma ne ko uče stvu je u svoj stvu funk ci o ne ra za pro mo - c i ju po l i t ič k i h or ga n i z a c i ja. Ta ko, re c i mo, m i n i st a r ko ji go vo r i na kon fe ren c i ji z a no v i na re st r a nke č i ji je f u n k c i o ner mo r a ć e ja sno pre do č i t i jav no st i č i ji st av i z no si stav or ga na u ko jem vr ši jav nu funk ci ju ili stav po li tič ke or ga ni za ci je. Dve godine po prestanku javne funkcije funkcioner ne može da zasnuje rad ni od nos, ni po slov nu sa rad nju sa prav nim li cem ili pred u zet ni kom ko ji obavlja de lat no sti u ve zi sa funk ci jom ko ju je oba vljao osim uko li ko mu Agen ci ja da sa gla snost. Funkcionalan je i predlog da ubuduće pravno lice u kojem funkcioner ili povezano lice ima 20 odsto vlasničkog udela, mora da obavesti Agenciju o učešću u procesu privatizacije ili javnih nabavki. Ukoliko je funkcioner učestvovao u donoše nju ne kog ak ta, a mo rao je zbog su ko ba in te re sa bi ti iz u zet, akt je niš ta van.

12 12 Predrag Petrović Na rod ni po sla ni ci, po sla ni ci i od bor ni ci su u Pred lo gu, kao i u još uvek važ e ć em Z a ko nu o su ko bu i n te re s a, i z u z e t i od z a br a ne oba v lja nja d r u ge de lat no st i, od re d ba ko ja s e od no si na f u n k c i o ne re je re la t i v i z o va na t a ko š to on i ne mo g u d a oba vlja ju dru ge de lat no sti osim ka da je to pro pi sa no za ko nom ili dru gim pro pisom (član 31, stav 1). Po stupak utvr đi va nja po vre de ovog za ko na po kre će Agen ci ja na osno vu službene dužnosti, prijave pravnog ili fi zič kog li ca, na zah tev funk ci o ne ra i nje go vog ne po sredno pretpo sta vlje nog. Od lu ku da li po sto ji po vre da za ko na do no si di rektor (član 44, stav 1). U slučaju da postoji povreda zakona, funkcionerima se može iz re ći mera upozo re nja, me ra jav nog ob ja vlji va nja pre po ru ke za raz re še nje ili mer a javnog objav lji va nja od lu ke o po v re d i z a ko na, a ko je f u n k c i o ner ne po sre d no iza bran ili ako mu je funk ci ja već pre sta la. Od lu ku ko jom se iz ri ču me re do no si Uprav ni od bor. Ka da je kon sta to va no da je funk ci o ner po vre dio za kon, Agen ci ja oba veš tava nad le žni or gan ra di po kre ta nja di sci plin skog, pre kr šaj nog i kri vič nog po stupk a, a od lu ke Agen c i je ne mo g u pre ju d i c i r a t i k r i v ič nu i ma te r i ja l nu od go vor nost f u n k c i o ne r a. Sle de ć i k ljuč ne ele men te i z Na c i o na l ne st r a te g i je z a bor bu pro t iv ko r up c i je pre ven c i ju i e du k a c i ju, P re d log z a ko na pro pi su je i oba ve z e Agen c i je i d r ž av n i h or ga na na i z r ad i pla no va i n te g r i te t a, te oba ve z u je d r ž av ne or ga ne d a u s a r ad nji sa Agencijom sprovode edukaciju državnih službenika i zaposlenih u javnim služ ba ma (č la n 58, st av 2). Pla no v i i n te g r i te t a s a d r ž e oc e nu i z lo ž e no st i i n st i t u c i je ko rup ci ji, po dat ke o li cu od go vor nom za plan in te gri te ta, opis pro ce sa ra da, nač i na od lu č i vanja i po slo va ko ji su na ro č i to pod lo ž n i ko r up c i ji, k ao i pre ven t iv ne me re z a smanjenje ko r up c i je ko je t re ba d a i z r a de d r ž av n i or ga n i (č la n 52). Pla n do no s e or ga n i te r i to r i ja l ne auto no m i je i lo k a l ne s a mo u pr a ve, jav ne slu ž be i jav na pre d u z e ć a, a du ž n i su i d a od re de l i c e ko je je od go vor no z a nje go v u i z r a du i spro - vo đe nje. Ta kođe, smer ni ce za iz ra du i spro vo đe nje pla na in te gri te ta do no si di rektor Agencije, a Agencija nadzire njegovo usvajanje i sprovođenje. Pred lo gom su pro pi sa ne i nov ča ne ka zne ko je se kre ću u ra spo nu od do di na ra, od no sno od di na ra do di na ra. Naj ve ćom novčanom kaznom biće kažnjeno pravno lice ako bez odobrenja Agencije zasnuje radni od nos, tj. po slov no sa ra đu je sa funk ci o ne rom ko me je pre sta la funk ci ja. Ti gar bez zu ba Pred log za ko na do no si niz pred no sti u od no su na do sa daš nja an ti ko rup cijska re še nja. Pre sve ga, for mi ra no je jed no te lo, ume sto do sa daš nja če ti ri, ko je je nedvosmisleno odgovorno za borbu protiv korupcije. Na taj način, biće otklonjena

13 Predrag Petrović 13 ve ći na nedostata ka u ra du in sti tu ci ja ko je su do sa da bi le za du že ne za bor bu pro - t iv kor upc ije. Ta ko, p o l i t ič ke pa r t i je ne ć e v i š e kon t ro l i s a t i s a me s e b e, od no sno svo je fina nsir anje pre ko Od bo r a z a fi na n si je i Re pu bl ič ke i z bor ne ko m i si je u i z- bornom periodu. Zaposleni u Agenciji biće stručniji od narodnih poslanika, te će kon tro la i nad zor bi ti efikasniji. Takođe, Savet za borbu protiv korupcije stupanjem na snagu ovog zakona prestaće da postoji. 20 K a d a je u pi t a nju su kob i n te re s a, mo g u s e o č e k i v a t i i z ve sna p o b olj š a nja. O d b or z a s preč a v a nje su ko ba i n te re s a ov l a š ć en je d a re a g u je s a mo na o sno v u pod ne t i h i z ve št a ja o i mo v i n i i pr i ja va g r a đ a na. P i t a nje ko je s e do s a d a na me t a lo je ko li ko je u ovim iz veš ta ji ma dat ta čan pri kaz imo vin skog sta nja, te da li se građa ni pla še da pri ja ve funk ci o ne re, da li ima ju sa zna nja o nji ho voj imo vi ni i da li su do volj no obaveš te ni o po sto ja nju po me nu tog Od bo ra. Do bro je re še nje po ko - jem Agencija u slučaju povrede zakona pokreće postupak po službenoj dužnosti, te što ima pre ven tiv nu i edu ka tiv nu funk ci ju. A gen c ija ć e i ma t i pre ven t iv no - e du k a t iv nu u lo g u, č i me su pi s c i P re d lo ga z a ko na u s vo ji l i s a v re me na re š e nja i z a n t i ko r up c ij ske me to do lo g i je, te pr i hva t i l i pristup u borbi protiv korupcije kojim se ona sprečava jačanjem svesti javnih službenika, ali i građana i zaposlenih u privatnim kompanijama. Me đu t i m, i ma ju ć i u v i du n i vo ko r up c i je i st a nje i n st i t u c i ja u Sr bi ji, te najbolje prakse prikazane u prvom delu teksta, kao i očekivanja i komentare stručne jav no sti po vo dom for mi ra nja Agen ci je, miš lje nja smo da je Pred lo gom za ko na ovom telu bilo neophodno dati jača istražna ovlašćenja. 21 Naime, polazeći od pomenute maksime da ni je d o te ž i ne pro pi sa ne k a zne, ve ć d o ve ro vat no ć e d a se bu d e uhva ćen u ne de lu, Agencija treba da ima jača ovlašćenja u prikupljanju informac i ja re leva ntn i h z a slu č a je ve ko r up c i je. Oba ve z a je or ga na i pr av n i h l i c a ko ja v r š e javna ovlašćenja da u roku od 15 dana dostave sva dokumenta i informacije koje su Agenciji potrebne za obavljanje poslova iz njene nadležnosti, inače će u suprot nombit ik až njena nov č a n i m i z no s om u r a spo nu od do d i na r a, čini nam se nedovoljnom i blagom. Ostaje, takođe, otvoreno i pitanje pokrenuto u struč nim ras pra va ma o oba ve zi dr žav nih slu žbe ni ka ili funk ci o ne ra da se odaz o v u na poz iv Agen c i je d a l ič no d a ju i n for ma c i je, od no sno d a s e od a z o v u po z i v u na r a zgovor. Agen c i ja je t re ba lo, d a k le, d a i ma spe c i ja l na ov la š ć e nja s a slu š a va svedoke, koristi prislušne uređaje, vrši pretrese objekata, oduzme putna dokument a, og r an ič i r a spo la ga nje i mo v i nom itd. 2 0 S a ve t z a b or bu pro t i v ko r upc ij e j e s avetod avn i or ga n pr i V l a d i Sr bi j e, t e ne m a z n a č aj n i ji h ovlaš će nja po put onih ko je ima, recimo, hongkonška Ne za vi sna ko mi si ja za bor bu pro tiv ko rup - ci je. To je glav ni raz log zbog ko jeg Sa vet ni je ostva rio za pa že ni je re zul ta te u bor bi pro tiv ko rupci je. 21 Alek san dar Fa tić, Agen ci jom pro tiv pod mi ći va nja ka ko po spe ši ti bor bu pro tiv ko rup cije u Sr bi ji, Politika, 10. ju ni 2005, str. 6.

14 14 Predrag Petrović Pro puš te na je pri li ka da se for mi ra pra vi in ter di sci pli nar ni tim, ko ji ne će biti sastavljen samo od pravnika i ekonomista, već od ljudi šireg spektra obrazova nja. Po re čima biv šeg po moć ni ka mi ni stra prav de Alek san dre Po po vić, Agen cija bi tre ba lo da ima 140 za po sle nih, što je ipak ma lo ima ju ći u vi du obim po slo va ko ji je P re d logz akona odre d io ovom te lu. 22 Ne ja sno je ka ko će uopšte do ći do izbo ra de la čla no va Uprav nog od bo ra, s ob zi rom da Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja još uvek ni je for mi ra na. Ni je bez zna ča ja ni za mer ka ko ju je Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je upu tio Pred lo gu za kona da upra vo one in sti tu ci je ko je tre ba da bu du pred met stal ne kontro le an ti ko rupcij skog te la (Dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja, su do vi, itd), pre ko svo - ji h pre d st av n ik a upr a v lja ju r a dom a n t i ko r up c ij skog te la, š to pre d st a v lja d i rek t nu opa snost po njego v u pro k la mo va nu ne z a v i snost. 23 Pred lagač za ko na je mo gao da Agen ci ju, po put, re ci mo, hong kon ške Ko - mi si je, po sta vi na tri stu ba is tra žni, pre ven tiv ni i edu ka tiv ni, te da na osno vu to ga od re d i k ljuč ne u nu t r a š nje c e l i ne. Ti me bi s e ja sn i je od re d i le spe c i ja l i z a c i ja i od go vor nost, pro pi s a l i bi s e ja sn i ji k r i te r i ju m i z a s a st av t i h or ga n i z a c i o n i h c e l i- na. Do du še, Pred log za ko na pred vi đa for mi ra nje sa ve to dav nih ili rad nih te la, ali i nji ho vo obra zo va nje pred vi đe no je sa mo kao mo guć nost. Stoga, i pored izvesnih pomaka koji ovaj zakon donosi, on ipak predstavlja sa mo kom pi laci ju ne kih an ti ko rup cij skih pro pi sa. Sr bi ja je po ko zna ko ji put pro - pustila da na osnovu sopstvenog i svetskog iskustva normira na adekvatan način ovu složenu problematiku, te da osnuje telo sa značajnom ulogom i zadacima u antikorupcijskoj borbi. Doduše, za izmene još nije kasno. 2 2 R a d a Ko v a č e v ić, Ve l i k i br at z a f u n kc ionere, Re vi ja 92, broj 550, In ter net, vija92.no vo sti.co.yu/co de/na vi ga te.php?id=214, 02/05/ Ve r i c a B a r a ć, Pe t n a e s t r a zloga z a što ne t reb a u s vo ji t i Na c r t pre d lo ga z a ko n a o A ge n c i ji z a bor bu pro tiv ko rup ci je, Sa vet za borbu protiv korup ci je, In ter net, http: // ti ko rup ci ja-savet.sr.gov.yu/view.jsp? articleid=375, 25/10/2006.

15 Predrag Petrović 15 Dodatak Dijagram 1: Or ga ni za ci o na struk tu ra Ne za vi sne ko mi si je za bor bu pro tiv ko - rup ci je No vog Ju žnog Vel sa, Austra li ja

16 16 Predrag Petrović D ijag ram 2: I s t ra ž n a p ro c e du ra h ong k on š k e Ne z a v i s n e k o mi s i je z a bo r b u protiv korupcije

17 MO DA L I T E T I OBAVEŠTAJNOG RADA Aleksandar Fatić No se ći mo me nat ukup ne bez bed no sti jed ne ze mlje je so lid nost i ko he zivnost informacija o potencijalnim pretnjama bezbednosti kojima vlast te zemlje ras po la že. Dez in te gra ci ja, gu bi tak kva li te ta in for ma ci ja, ili čak pro da ja in for macija prvi su znaci bezbednosnog urušavanja ukupnog sistema. Oba veš taj ne struk tu re, u sa vre me nim evrop skim ze mlja ma, ba ve se ne samo pr i k u pljanjem i n for ma c i ja o pla no v i ma te ro r i st a i l i o or ga n i z a c i ji i de lat no st i organizovanih kriminalnih grupa, nego i o sistemskoj korupciji i potencijalnim koruptivnim vezama u samoj strukturi vlasti. Takvi koruptivni odnosi uvek su sla ba tač ka ukup nog si ste ma dr žav ne bez bed no sti, i kroz njih se, po pra vi lu, vr ši re a li za ci ja bez bed no sne pret nje. U svakom demokratskom sistemu vlasti, postoje posebne obaveštajne strukture koje se bave nadziranjem problematičnih odnosa u samoj strukturi nacionalne vla sti. One dis kret no vo de ra ču na o to me da ne do đe do dra stič nih slu ča je va ko rup ci je, kro ni zma (fa vo ri zo va nja lič nih pri ja te lja i kon ta ka ta), ili ne po ti zma (fa vo r i z o va nja srod n i k a), od st r a ne m i n i st a r a u v la d i, š e fa v la de, i l i š e fa d r ž a ve. U ko l i ko do đe do t a k v i h po ja va, no si o c i ma v la st i s e sk re ć e pa ž nja d a je po t reb no da pre du zmu ko rek tiv ne rad nje, a uko li ko se na i đe na ot por sme sta se pri be ga va oba veš ta va nju jav no sti i po kre ta nju od go va ra ju ćih kri vič nih po stu pa ka. Na taj na čin šti ti se in te gri tet de mo krat skog si ste ma i svih onih ko ji u nje mu uče stvu ju kao no si o ci vla sti. Ve l i k i de o oba ve š t aj nog po sla oba v lja s e d a na s na s a s v i m le ga l ne na č i ne. Po sto je čak i pri vat ne agen ci je ko je se ba ve oba veš taj nim ra dom, pa se i u okvi ru Evropske unije razvija čitava jedna fi lo z o fi ja pr i va t i z a c i je pr i k u plja nja oba ve š t ajnih po da ta ka. Reč je o to me da oba veš taj ni rad če sto pod ra zu me va mu ko trp no Autor je glavni i odgovorni urednik Re vi je za bez bed nost.

18 18 Aleksandar Fatić pre gle da nje no vi na, agen cij skih ve sti i dru gih jav no do stup nih in for ma ci ja, ka ko bi se iz mora sitnih informacija složila odgovarajuća slika o nekom pitanju. U s a v reme n i m d r u š t ve n i m okol no s t i m a, u ko ji m a p o s to ji to l i ko i z vo r a i n for ma c i ja na s v a kom u g lu, g l av n i pro blem n i je ne do s t a t a k i n for ma c i je, ne go zasipanje informacijama od kojih običan građanin, ili privredni subjekt, jednostav no ne može vi še niš ta da vi di. Za si pa njem in for ma ci ja ma po sti že se en tro pijski efekt u sa mom pro ce su oba veš ta va nja, to jest do la zi do oba veš taj nog sle pi la. Stoga privatne obaveštajne agencije na Zapadu imaju sve više posla, jer zahvaljuju ći kom pe tent nom oso blju, od go va ra ju ćoj or ga ni za ci ji i se lek ci ji jav no do stup - n i h i n for ma c ija mo g u d a po nu de k l i jen t i ma re la t iv no c e lo v i t u oba ve š t aj nu sl i k u o predmetu njihovog interesovanja, bez potrebe da se klijent bavi primanjem na s e be ve l i ke kol ič i ne i n for ma c i ja č i ja po u z d a nost n i je pro ve re na. Na sli čan na čin ra de i dr žav ne oba veš taj ne struk tu re u ve ći ni mo der nih zema lja. H lad nor a tov sk i s c e na r i ji s a sla njem a ge na t a ko ji g lu me r a z l i č i te u lo ge, ve li kim de lom su pre va zi đe ni. Kao što u po li ci ji da nas ana li tič ke struk tu re, ko je su u stanju iz mora informacija da izdvoje kritične trendove i ličnosti, igraju ključnu ulo gu, pa se sa vre me ni po li cij ski rad u svo jim bit nim aspek ti ma na zi va i obaveš taj no vo đe nim po li cij skim ra dom, ta ko i u oba veš taj nim agen ci ja ma sve ve ću ulogu igraju analitičari, a sve manju operativci. Najznačajnija uloga obaveštajnih operativaca i dalje je u sferi borbe protiv te ro r i z ma i orga n i z o va nog k r i m i na la, pa je t a ko i po sle te ro r i st ič k i h na pa d a na SAD, 11. sep tem bra go di ne, u ame rič kom Kon gre su vo đe na de ba ta o to me zaš to je u ame rič kim oba veš taj nim struk tu ra ma pre ve li ki na gla sak sta vljen na teh no lo gi ju, a pre vi še ma li na ta ko zva ni ljud ski oba veš taj ni rad (human intelligence, ili skrećeno u obaveštajnom rečniku, HUMINT). Upotreba operativaca, među tim, skop ča na je i sa naj ve ćim oba veš taj nim ri zi kom, ne sa mo po bez bed nost samih operativaca, nego i usled opasnosti da budu kompromitovani i izmanipuli sa ni, ili pak da se sa ma nji ho va de lat nost upo tre bi u po li tič ke svr he za dis kre dito va nje s a me oba ve š t aj ne slu ž be i l i po l i t ič kog r u ko vod st va od go va r a ju ć e z e m lje. Stoga, savremene obaveštajne strukture danas uglavnom izbegavaju upotrebu oper a t i va c a. Najveć i de o i n for ma c i ja do ko ji h su ne k a d a do la z i l i ope r a t iv c i d a na s s e na ba vlja ju iz javnih iz vo ra. Ope ra tiv ci se da nas ko ri ste ne za pri ku plja nje in forma c i ja, ne go z a s a s v i m r a z l i č i te a k c i je ko je u k lju č u ju ut i c aj na do no š e nje od lu k a re le va nt n i h pre d me t a pr a ć e nja. Pri mera ra di, ope ra tiv ci su da nas u naj ra zvi je ni jim oba veš taj nim struk tu rama vi so ko pozici o ni ra ni slu žbe ni ci, pa čak i po li ti ča ri, ko ji za hva lju ju ći svo me mest u u po l i t ič kom si ste mu, na r a z l i č i te na č i ne mo g u ut i c a t i na do no š e nje od lu k a u ukupnom sistemu vlasti neke zemlje. To su ili kooptirani službenici bezbednosnih struktura druge zemlje, diplomate, pa čak i ministri u vladi, ili pak njihovi savetnici,

19 Aleksandar Fatić 19 li de ri po li tič kih stra na ka i dru gih struk tu ra ko je mo gu u ključ nim mo men ti ma d a d i rek tno i l i i n d i rek t no ut i č u na do no š e nje ne ke bit ne od lu ke. Vr lo č e sto s e u na i z g le d ner az um lji v i m po l i t ič k i m ig r a ma k r i ju oba ve š t aj n i i n te re si i pr i t i s c i. Oba veš taj ni i po li cij ski rad da nas su sa mo dve stra ne suš tin ski iste de lat nosti. Po li cij ski rad je sve ma nje tra di ci o nal no re ak ti van, za sno van na ak ti vi ra nju re pre siv nog me ha ni zma na kon do bi ja nja pri ja ve o iz vr še nom kri vič nom de lu, a sve više proaktivan, usmeren na sprečavanje buduće pretnje bezbednosti, što je ina če tra di ci o nal no ka rak te ri sti ka oba veš taj nih slu žbi. Sto ga je i pri rod no da se i u po li ci ja ma i u oba veš taj nim or ga ni za ci ja ma sve ve ći na gla sak sta vlja na pri kuplja nje in formaci ja iz do me na jav no do stup nih iz vo ra, ta ko zva nih otvo re nih iz vor a, i l i pa k ko r i šć e njem teh no lo g i je (pre sre t a njem ko mu n i k a ci ja, u z z a do vo lja va nje od go va ra ju ćeg ni voa ovlaš će nja unu tar i van sa me oba veš taj ne agen ci je). Me đutim, još ve ći na gla sak sta vlja se na ana li zu i in ter pre ti ra nje in for ma ci je. Za blu da je po pu la r no ve ro va nje d a je s a v re me n i oba ve š t aj n i r ad z a sno va n na pr i k u plja nju i n for ma c i ja. K ako k a ž e je d a n od osnov n i h po st u la t a oba ve š t aj nog r a d a, on podr a z u me va pr ik uplja nje i k o r i sno in te r pre ti ra nje obaveštajnih informacija. Oba veštajni ope ra ti vac mo žda mo že, uz vi so ku ce nu i iz ve stan ri zik, pri kupi ti ne ke in forma ci je, ali ih on ne mo že in ter pre ti ra ti. Bez in ter pre ta ci je, in for macije malo znače. One mogu biti čak i zloupotrebljene, ili njihovo značenje može bi ti sa svim iskri vlje no. Sto ga je sr ce sa vre me ne oba veš taj ne slu žbe ana li ti čar, a profil ana li ti ča ra pod ra zu me va ka ko lič ne oso bi ne ini ci ja ti ve, ra do zna lo sti i kre a tivnosti, tako i vrlo visok stepen obrazovanja u odgovarajućim oblastima. Bezbednost je profesija, kao i svaka druga, i pre svega podrazumeva razmišlja nje. Sto ga sve efikasne bezbednosne strukture, a posebno obaveštajne službe, ra de ne pri met no, ne zbog to ga što su na ro či to taj ne, ne go za to što ne či ne niš ta nelegalno. One ne prate ljude, retko im prisluškuju telefone, ne kradu informacije. Jednostavno, to su centri za analizu koji iz kiše informacija koja zasipa javnost s va kog d ana, u z i z ve sne ma le do pu ne, ozbi lj no, kon z er va t iv no i po u z d a no i z vo de celovitu sliku subjekta, ili sliku bezbednosne pretnje. Savremeni evropski obavešt a jac v iš e n ije t r ad i c i o na l n i špi ju n, ne go ozbi lja n be z bed no sn i pro fe si o na lac. On se ne ba vi bor bom pro tiv kri vič nih de la, i ne obra ća pa žnju na sit ne ne le gal no sti ili lič ne sta vo ve svo jih su bje ka ta is pi ti va nja. Nje gov po sao je ski ci ra nje kon tu ra bez bed no sne si tu a ci je. Sto ga se on da nas ne ba vi re pre si jom, ne go pro u ča va njem i shvatanjem bezbednosne pretnje. Tu funkciju evropske bezbednosne službe sa obaveštajnim naglaskom prihvataju kao primarnu, i to pokazuju kroz privatizaciju obaveštajnog rada na osnovu sposobnosti, kompetencije i objektivnih tržišnih potreba. O ovom osetljivom pitanju uskoro će se izjasniti i Evropska komisija, a ono z asluž uje de t a lj n i ju r a z r a du ko ja ć e bi t i pre d me t g lav nog tek st a u sle de ć em broju Revije za bezbednost.

20 SABLJA NIJE PRESEKLA LANCE PROSTITUCIJE D a ni je l a Spa sić Prostitucija je jedna od najprofit n i ji h a k t iv no st i or ga n i z o va nog k r i m i na la. Kao ob lik seks in du stri je, na ba zi sve ve će po tra žnje na ile gal nom tr žiš tu sek su aln i h u sluga, dove la je do po ve ć a ne po nu de a l i i po de le po slo va me đu k r i m i na l n i m or ga nizacijama, do nji ho ve spe ci ja li za ci je i bor be za mo no pol ski po lo žaj. Or gan i z o vana prost it u c i ja po š t u je s va na č e la s a v re me nog pr i v re d nog me nad ž men t a, kroz marketing, rad agencija i pravila poslovanja. Pri tome je svakako najvažnija i najprofitabilnija nje na ve za sa or ga ni zo va nom tr go vi nom lju di ma. Po da ci go vo - re d a npr. r usk i or ga n i z o va n i k r i m i na l k roz t r go v i nu i pro st i t u c i ju ž e na i de c e go diš nje ostvari oko 6 mi li jar di do la ra, pri če mu su troš ko vi or ga ni zo va nih kri minal nih gru pa za re a li za ci ju ovih ak tiv no sti mi ni mal ni sa mo 10 od sto ile gal no ste če nog pro fit a pro st i t u c i jom i z dva ja s e z a i z d r ž a va nje ž r t a va ko je su s ek su a l no eksploatisane, dok se 20 odsto tog profi t a ko r i st i z a pod m i ć i va nje po l i c i je. Bez na me re da uče stvu jem u ras pra vi o to me da li u Sr bi ji da nas po sto ji organizovani kriminal ili ne, sa još slabijom željom da dokazujem kako je anomija sr p skog d r u št va i z ne d r i la bla go d at no pod z e m lje ko je je pro te k lu de c e n i ju sl i č i lo pre dvor ju Da nte o vog Pa k la, sma t r a m d a bi bi lo od ko r i st i i z ne t i ne ke č i nje n i c e iz bez bed no sne prak se, kao skro man pri log te zi da na ovom pod ruč ju, po red neo r- ga ni zo va ne, u žar go nu na zva ne ulič ne pro sti tu ci je, ko ja je kao lič ni iz bor, sa mo prekršaj protiv javnog reda i mira, postoji i organizovana prostitucija, sa svim obeležji ma in sti tu ci ona li zo va ne de lat no sti, ko ja se, s ob zi rom na ste pen druš tve ne opa snosti, za kon ski inkri mi ni še kao kri vič no de lo po sre do va nje u vr še nju pro sti tu ci je. U Sr bi ji, po seb no u Be o gra du, ne ka daš nje agen ci je za po slov nu prat nju, usled objek tivnih okol no sti, tran sfor mi sa le su se u ra zno vr sne agen ci je za pruž a nje e rot s k i h i d r u g i h u s lu ga, p o s lov nu pr at nju, z a je d n ič k e i z le t e, s k l a p a nje Autor ka je asi stent ki nja na Kri mi na li stič ko-po li cij skoj aka de mi ji u Be o gra du.

21 Danijela Spasić 21 po z na nst ava i t z v. s a lo ne z a ma s a ž u. U s v i m ob l i c i ma or ga n i z o va ne pro st i t u c i je no si o ci kriminal nih ak tiv no sti su po sred ni ci iz me đu pro sti tut ki i kli je na ta. Ne vid lji v i, surov i i be s k r u pu lo z n i, š e fo v i k r i m i na l n i h k la no va, s a mo z va n i k r a lje v i beogradskog, niškog, novosadskog, užičkog, šabačkog, novopazarskog asfalta, pored nar ko-bi zni sa, tr go vi ne oruž jem, kri jum ča re nja mi gra na ta, pre pro da je automobila, drže i lance prostitucije. Ana liza po da ta ka o re gi stro va nim kri vič nim rad nja ma u ve zi sa or ga ni zo - va nom pro sti tu ci jom u pr vih pet go di na ovog ve ka po tvr đu je da su kon kret ne ak tiv no sti bez bed no snih su bje ka ta sru ši le sa mo vrh le de nog bre ga, onaj ko ji se vidi iznad površine. Glavni su ostali nedodirljivi... U pe togod i š njem pe r i o du iden t i fi ko va no je 217 rad nji po sre do va nja u vr šenju prostitucije i 32 slučaja težeg oblika (izvršenog prema maloletnom ženskom licu ili upotrebom sile, pretnje ili obmane). Preko 60 odsto ovih dela izvršeno je na području grada Beograda, a prosečno 10 odsto registrovano je u Novom Sadu, Pančevu, Nišu, Somboru i Požarevcu. U Smederevu, Šapcu, Novom Pazaru, Su bo t ic i i Sremskoj M i t ro v i c i pr i ja v lje no je s ve ga je d a n od sto i z v r š e n i h de la od ukup nog broja. Za ni mlji vo, ap surd no i in di ka tiv no zvu či po da tak da na pod ručju Va lje va, Uži ca, Pro ku plja, Za je ča ra, Pi ro ta, a na ro či to Srem ske Mi tro vi ce, ni je bi lo sluč ajeva po sre do va nja u v r š e nju pro st i t u c i je. Prekretnica u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji bila je godina. Posle ubistva premijera, uvođenja vanrednog stanja i policijske akcije Sablja pre se če ni su ili je tre ba lo da bu du pre se če ni ne ki lan ci, ili je tre ba lo raš čistiti teren za efik a sn i ju bor bu pro t iv or ga n i z o va n i h g r u pa. Ve l i ke a k c i je nji ho vog r a z bi janja sprove de ne su, č i n i lo s e, s a ve l i k i m u spe hom, na te r i to r i ji B e o g r a d a, Po ža rev ca, Šap ca, Kru šev ca, Srem ske Mi tro vi ce, Čač ka. Zva nič ni po da ci go vo re d a s e dve god ine po sle to ga je d i no na pod r uč ju B e o g r a d a po ve ć ao broj k r i v ič n i h rad nji po sre do va nja. Oče ki va no, jer u ovom gra du, pre ma ope ra tiv nim sa zna njima, i da nas ima oko 200 ma kroa, či ji su sva ko dnev ni ob ra ču ni sa mo pro iz vod neprekidne konkurentske borbe oko podele interesnih sfera i gradskih rejona, razmene i prodaje devojaka. Da li kao po sle di ca Sa blje ili pot pu nog ura nja nja le de nog bre ga, ili samo kao iz raz filovane statistike, tek pune dve godine nakon faze akutne borbe pro t iv organ iz ova nog k r i m i na la, Sr bi ja je u š la u nor ma l ne to ko ve k r i m i na la, u ko ji ma, npr. K r a g u je vac, Ja go d i na, L e sko vac, Sme de re vo, Po ž a re vac, Č a č a k, K r u- ševac, Novi Pazar postaju potpuno čisti, takoreći prosvetljeni i besporočni. Ne lo g ično je i r a z u mu ne pr i jem č i vo d a i z a Š a bac, Va lje vo, Srem sk u M i t ro v i c u, Už i c e i l i Z aječ a r, ko ji ad m i n i st r a t iv no po k r i va ju je d nu pe t i nu te r i to r i je Sr bi je, i pre ko kojih prola ze pu te vi me đu na rod ne tr go vi ne lju di ma pre ma Hr vat skoj, Ita liji ili Bosni i Hercegovini, nema registrovanih podataka o prostituciji.

22 22 Danijela Spasić Mo žda po sle po vla če nja i li kvi da ci ja ve li kih igra ča oni ma nji, lov ci iz s en ke, jo š uvek m i r u ju, č e k a ju ć i st r plji vo d a z a u z mu nji ho va me st a, sk r i ve n i u svojim jazbinama u tzv. balkanskom trouglu u graničnom pojasu Srbije, Republike Srpske i Crne Gore. S druge strane, javnošću kolaju priče o postojanju indicija o umešanosti nek i h po l i c ij sk i h slu ž be n i k a na r a z l i č i t i m k a d rov sk i m n i vo i ma u i le ga l ne po slo ve oko krijumčarenja narkotika i prostitucije. Najčešće pominjan je Novi Pazar, u ko jem, k a ko s e v i d i, pre ma z va n ič n i m po d a c i ma, ne ma po sre do va nja u v r š e nju prostitucije... P ro st it uc ija ma sk i r a na le ga l n i m po slo v i ma, k ao i or ga n i z o va na t r go v i na dro gom, mo gle bi se, ka žu struč nja ci, su zbi ti ja čom i efi ka sni jom sa rad njom po li cije, tu ži laš tva i su da, kao i stva ra njem po seb ne, do bro opre mlje ne upra ve za bor bu pro tiv njih. Ali, ne ka to bu de te ma ne ke dru ge pri če. Mo žda bi i ova pri ča ima la drugačiji kraj da sablja nije tako brzo vraćena u korice (...).

23 DVA ZAKONIKA O KRIVIČNOM POSTUPKU IZ ME ĐU DI LE MA I KRI TI KA Mi o drag R a d o je v ić U Re pu bli ci Sr bi ji po sto je dva za ko ni ka o kri vič nom po stup ku za ko nik ko ji je u s vo ji la biv š a s a ve z na d r ž a va i ko ji s e pr i me nju je i d r u g i z a ko n i k ko ji je i z g la s ao re pu bl ič k i pa r la ment, a l i je nje go vo va ž e nje, s a i z u z e t kom ma nje g bro ja od red bi, od lo že no za kraj go di ne. Neo bič na si tu a ci ja u na šem prav nom siste mu, k a d a posto je dva srod na z a ko n i k a, ot vo r i la je d i le mu ne i z ve sno st i pr i me ne osnovnog izvora krivičnoprocesnog prava reformisanog starog ili radikalno pro me nje nog no vog za ko ni ka. Pr va etapa re for me kri vič no pro ce snog za ko no dav stva u Re pu bli ci Sr bi ji zapo če la je usvaja njem Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku u Skupšti ni Sa ve zne Re publike Jugoslavije, 28. decembra godine. Zakonik o krivičnom postupku tom pri li kom oce njen je kao za kon ski akt ko ji pred sta vlja no vu ste pe ni cu u evo lu ciji do ma ć e g k r iv ič no pro c e snog z a ko no d av st va i de l i m ič no r a s k i d a s t r a d i c i jom, jer se oslo bo dio ide o loš kog na sle đa i usa gla sio svo je od red be s me đu na rod nim prav nim ak ti ma, ali je za dr žao sve što je bi lo zdra vo i ko ri sno u ju go slo ven skom kri vič nom pro ce snom za ko no dav stvu, sud skoj prak si i prav noj tra di ci ji. Pre ma sta vu de la struč ne jav no sti u Sr bi ji, mo del ovog za ko ni ka mo že se još iz ve sno vreme u s pe š no pr i me nji va t i u z od re đe na pr i la go đ a va nja. Na rodna skupšti na Re pu bli ke Sr bi je usvo ji la je Za ko nik o kri vič nom po - stupku (u daljem tekstu skraćeno Zakonik) 30. maja godine. Zakonik je ob ja vljen 2. ju na, a stu pio je na sna gu 10. ju na go di ne. Va že nje ovog Za ko nik a od lo ž e no je na go d i nu d a na, s a i z u z e t kom ma nje g bro ja č la no va (č la no v i 107, 110, i ) ko ji se pri me nju ju da nom stu pa nja na sna gu ovog Za kon i k a. Re la t ivno du ž i va ca tio le gis obra zlo žen je či nje ni com da no vi Za ko nik po obimu i vrsti zakonskih modifi k a c i ja, pre d st a v lja naj ve ć u k va l i t a t iv nu pro me nu na š e k r iv ične pro c e du re u po sle d nji h ne ko l i ko de c e n i ja. Autor je is tra ži vač-sa rad nik u In sti tu tu za po li tič ke stu di je, Be o grad.

24 24 Miodrag Radojević Po ve ć anje efi k a sno st i i br z i ne k r i v ič n i h po st u pa k a, z a š t i t a ljud sk i h slo bo d a i prava, usklađivanje njegovih rešenja s međunarodnim standardima i domaćim za ko nima koji re gu li šu kri vič ni po stu pak, kao i ter mi no loš ko us kla đi va nje sa odre d bama K r iv ičnog z a ko n i k a na ve de n i su k ao osnov n i c i lje v i z a do no š e nje no vog Z a ko n ik a. Novo k r i v ič no pro ce sno z a ko no d av st vo je, po na me r a ma z a ko no d av c a, u s vo ji lo najb olja upo re d no pr av na i s k u st va u ovoj obla st i i os a v re me n i lo do ma ć e kri vič no pro ce sno za ko no dav stvo. Za raz li ku od sta rog, no vi Za ko nik o kriv ič nom post upk u pre d v i đ a r a d i k a l no no v u or ga n i z a c i ju k r i v ič nog po st up k a i u skla du s tim sa dr ži niz no vi na. Naj z nač ajn i je no v i ne u Z K P od no s e s e na uvo đe nje jav no t u ž i lač ke i s t r a ge, ustanove sporazuma o priznavanju krivice, postupka posredovanja radi postizanja po r av na nja i z me đu ok r i v lje nog i o š te ć e nog, pro ši re nje r a z lo ga z a oba ve z no izuzeće sudija i uvođenje novih dokaznih radnji (uvid u fotografije, slušanje zvučnih sni ma ka i uvid u zvuč ne i(li) vi deo snim ke). Osnov ni mo tiv za uvo đe nje novih postupaka i ustanova, kao i modifi k a c i ju po sto je ć i h i n st i t u t a je d a s e br ž e i efi k a sn ije reš ava ju k r i v ič n i po st up c i. No v i Z ako n i k i z lo ž en je broj n i m k r i t i k a ma. P r i med be su upu ć e ne na na č i n nje go vog do no še nja, sa dr ži nu i ka rak ter no vih pro ce sno prav nih usta no va, kao i na nedostatak normativnih, fi na n sij sko -k a d rov sk i h i po l i t ič ko pr av n i h u slo va z a nje go vu primenu. Pr va i osnov na kri ti ka od no si se na neo sno va nu br zi nu usvaja nja Z akon ik a i i z o s t a na k na uč no s t r uč ne r a s pr a ve. Z a r a z l i k u o d jo š v a ž e ć e g Z a ko n ik a, na č ijoj i z r a d i s e r a d i lo č i t a v u de c e n i ju, i z me đu pr i pre me i u s va ja nja Pred loga republič kog za ko ni ka pro te klo je par me se ci. U tom pe ri o du je ne do voljno kon sul to va na struč na jav nost, što je uti ca lo na kva li tet re še nja u no vom Za kon i k u. Takođe, Z a ko n i k je u s vo jen ne po sre d no na kon r a s pa d a d r ž av ne z a je d n i c e, odnosno par dana posle održanog referenduma o državnom statusu Crne Gore, ta ko da se u tek stu ne uzi ma u ob zir pro me nje ni dr žav ni sta tus Sr bi je. I pret hodna vlada je prizna la po tre bu za iz me nom tek sta Za ko ni ka, sve ga tri me se ca od njego vog donoš enja u v i du u s va ja nja P re d lo ga i z me na i do pu na Z K P. To su sna ž n i ar gu men ti u ko rist onih ko ji tvr de da je Za ko nik usvo jen bez oprav da ne žur be. Naj v i š e po le m i k a i z a z va la je mo g uć nost uvo đe nja jav no t u ž i lač ke i s t r a ge. Pre ma kon cep tu jav no tu ži lač ke is tra ge, jav ni tu ži lac spro vo di is tra gu i do no si rešenje o sprovođenju istrage. On je neka vrsta vođe ili menadžera tima koji ima zna čaj ni ju ulogu u pret hod nom po stup ku. Uvo đe njem jav no tu ži lač ke is tra ge, name ra za ko nodav ca je bi la da ubr za po stu pak, ras te re ti sud i di rekt ni je uklju či javnog tu ži o ca u raz u me va nje kon kret ne kri vič ne stva ri, kao i da ostva ri efi ka sni ju sa rad nju s po li ci jom. U skla du s kon cep tom jav no tu ži lač ke is tra ge, jav ni tu ži lac je dobio i niz novih prava. Istražni sudija je sadržao određena ovlašćenja, pa i ona da mo že da spro vo di do ka zne rad nje na zah tev tu ži o ca.

25 Miodrag Radojević 25 Na pu tu uvo đe nja jav no tu ži lač ke is tra ge u do ma ći prav ni si stem po sto je prepreke. Pre svega, koncept javnotužilačke istrage neusklađen je sa srodnim procesnopravnim institutima, ali je i pravosudni sistem Srbije kadrovski i materijalno ne pri pre mljen na ovu no vi nu. Uvo đe nje jav no tu ži lač ke is tra ge zah te va znat no povećanje broja tužilaca i stvaranje materijalnih uslova za njihov rad u novim uslovima, što uslo vlja va obez be đi va nje zna čaj nih finansijskih sredstava. Imajući u vidu v i š e god i šnje o dl a ga nje re a l i z a c i je pro c e s a or ga n i z a c i o n i h re for m i u pr a vo su đu (uvo đenje apelac i o n i h su do va), ja sno je d a bi uvo đe njem jav no t u ž i lač ke i s t r a ge na sta li do dat ni pro ble mi u pra vo sud nom bu dže tu. Po red to ga, jav no tu ži laš tvo n i je ospos obljeno z a i z a z o ve uvo đe nja kon c ep t a jav no t u ž i lač ke i s t r a ge. Po st a v lja se pi ta nje ka ko bi no vi mo del ulo ge jav nog tu ži o ca u kri vič nom po stup ku funkci o ni sao u prak si, poš to je tu ži laš tvo nor ma tiv no i fak tič ki pod ve li kim uti ca jem iz vrš ne vlasti. Po seb na teš ko ća je da pro ši re nje pra va jav nim tu ži o ci ma u to ku istra ge ni je pra će no i od go va ra ju ćim zaš tit nim me ra ma. Spo razumu o pri zna nju kri vi ce (na god ba) po sve će na je po seb na gla va Za kon i k a (X X I I) č i ji je c i lj br ž e okon č a nje k r i v ič nog po st up k a i sma nje nje t roš ko va, a l i bez ugrožavanja interesa zakonitosti i pravičnosti. Okončanje krivičnog postupka na osno vu sporazu ma o pri zna nju kri vi ce iz me đu tu ži o ca i okri vlje nog ka rak te rist i k a je a n g los a k son skog adver zi ja l nog k r i v ič nog po st up k a, ko ji je s ve po pu la r n i ji i na evrop skom kon ti nen tu. Spo ra zum o pri zna nju kri vi ce mo guć je kod kri vičnih de la za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra do 10 go di ne (član 304). Postupak posredovanja radi postizanja poravnanja između okrivljenog i oštećenog regulisan je u glavi XXX. Javni tužilac može nakon prijema obaveštenja o krivičnom delu ili krivične prijave za krivično delo za koje je propisana novčana ka zna ili ka zna za tvo ra do jed ne go di ne i u iz u zet nim slu ča je vi ma za kri vič na de la za ko je je pred vi đe na ka zna za tvo ra do tri go di ne pod od re đe nim okol no stima, na predlog okrivljenog ili njegovog branioca, odnosno oštećenog i njegovog pu no moć ni ka ili po slu žbe noj du žno sti, po zva ti okri vlje nog i oš te će nog na po sebno ro č i š te d a s e i s pi t a mo g uć nost d a s e upu te na po st u pa k me d i ja c i je. P r i me na na god be ne pr av de mo ž e ić i na š te t u na č e la le ga l i te t a i z a š t i te pr a va st r a na k a u krivičnom postupku, zbog odsustva kontrolnih mehanizama. Za ko nik sa dr ži, po red nor ma tiv nih, broj ne je zič ke i pra vo pi sne manj ka vo - sti i greš ke, što se če sto de ša va pri li kom do no še nja no vih pro pi sa kod nas. Na pr i mer, Z a kon i k r a z l i k u je s ve tov nu i re l i g ij sk u z a k le t v u i pre d v i đ a d a s e s ve dok za kli nje Bo gom i svim onim što mu je naj sve tli je (ume sto naj sve ti je); ume sto zabrane upravljanja motornim vozilom koristi izraz zabrane upotrebe motornog vo zi la ; ume sto jav nog tu ži o ca na jed nom me stu po mi nje dr žav nog tu ži o ca ; ume sto Vr hov nog ka sa ci o nog su da ko ri sti na ziv Vr hov ni sud, itd. Ta ko đe, u n i z u od re d bi po g re š no je upu ć i va nje na po je d i ne st a vo ve.

26 26 Miodrag Radojević Za ko nik sa dr ži i pro tiv reč ne, ne pot pu ne i ne u stav ne od red be ko je ogra ničavaju i narušavaju neka od osnovnih ljudskih sloboda i prava građana, ali i okrivlje nog i nje go vog bra ni o ca. Kon cep cij ski ne do sta tak Za ko ni ka je da se pro ši ru ju pra va jav nog tu ži o ca i po li ci je u na me ri da se pru že nor ma tiv ne pret po stav ke za efi ka sno su zbi ja nje kri mi nal nih po ja va, dok s dru ge stra ne nji ho va ovlaš će nja ni su pod vrgnu ta kon tro li. Ta ko su za po li ci ju pred vi đe ne ši ro ke dis kre ci o ne mo - guć no sti pre tre sa nje sta na bez na red be, pri sluš ki va nje te le fon skih raz go vo ra, sprovođenje tajnih optičkih snimanja itd. Primera radi, pretresanjem stana bez naredbe ograničava se pravo građana na nepovredivost stana, a što je u suprotnosti sa Usta vom Sr bi je ko ji pre ci zno ure đu je osno ve ula ska po li ci je u stan bez od lu ke suda (član 40). Zakonik dopušta i pretraživanje ličnih i drugih podataka i u slučaju po sto ja nja sum nje da se pri pre ma iz vr še nje kri vič nog de la či me se mo že ugroz i t i pr a vo na pr ivatnost g r a đ a na. Ne ja sno je i z a š to s e u Z a ko n i k u na ne ko l i ko mesta pominje uloga Bezbednosno-informativne agencije u krivičnom postupku. Pre ma stavu Advo kat ske ko mo re Sr bi je i de la struč ne jav no sti, broj ne odred be Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku ne u stav ne su i ne u sa gla še ne s Kri vič nim z a ko n i kom. To s e po s eb no od no si na od re d be o pr i t vo r u, s a slu š a nju ok r i v lje nog, is klju če nju javno sti sa su đe nja, po na vlja nju kri vič nog po stup ka, pra vu na re ha bil i t a c i ju, na k nad i š te te i d r u g i m pr a v i ma l i c a ko ja su ne o sno va no l i š e na slo bo de, pri tvo re na i osu đe na, kao i na mo guć no sti po li ci je da ula zi u sta no ve gra đa na bez na re d be su d a r ad i ob e z be đe nja do k a z a itd. Ta ko č la n 5 st av 6 Z a ko n i k a u re đu je da bra ni lac može pri su stvo va ti sa slu ša nju okri vlje nog, dok Ustav na la že da je prisustvo branioca pravo osumnjičenog. Za ko nik je prak tič no uki nuo tra ja nje pri tvo ra na kon pre da je op tu žni ce (vide ti član 176, stav 1), što je su prot no me đu na rod nim stan dar di ma, Evrop skoj kon ven c i ji o ljud sk i m slo bo d a ma ko ja pre d v i đ a d a s e t r a ja nje pr i t vo r a s ve de na ra zum nu me ru i pra vi ma i prak som Evrop skog su da za ljud ska pra va, ali i s po zitiv no prav nim pro pi si ma ko ji tra ja nje pri tvo ra na kon pre da je op tu žni ce ogra ni čava ju na dve, od no sno če ti ri go di ne. Za ko nik ogra ni ča va pra va bra ni o ca i okri vlje nog. Sma nju je se pra vo bra nio ca i okri vlje nog na raz gle da nje spi sa. Ta ko bra ni lac ne ma pra vo da ko pi ra pre pis e do bi je ne t ajn i m z v uč n i m sn i ma njem osu m nji č e nog. P re d v i đe na je mo g uć nost nov č a ne k a z ne br a n i o c u a ko z na z a po sto ja nje od re đe n i h do k a z a, a n i je pred lo ž io nji ho vo iz vo đenje, kao i mo guć nost ka žnja va nja bra ni o ca ako su nje go vi po stup - c i o č i g le d no upr a v lje n i na odu go v la č e nje k r i v ič nog po st up k a. Po z a ko no d av c u, ova kve od red be su mo ti vi sa ne po tre bom da se spre či op struk ci ja kri vič nog postup ka od stra ne bra ni o ca, do če ga je do la zi lo u na šoj prak si u po sled nje vre me. Ne do statak po li tič ko prav nih uslo va je dan je od raz lo ga za od la ga nje pri mene Zakonika. Osnovni uslovi usvajanje novog zakona o tužilaštvu, kao i drugih

27 Miodrag Radojević 27 pr a vo sudn i h z ako na, i z bor no v i h su d i ja Ust av nog su d a Sr bi je i okon č a nje pro c e s a i z bo r a nosilac a pr a vo sud n i h f u n k c i ja n i su i s pu nje n i. Vi š e me s e č na d i le ma o to me ho će li se no vi Za ko nik pri me ni ti na po kon je raz re še na kra jem ma ja, u mi nut do dvanae st, ne ko l i ko d a na uo č i po č e t k a nje go ve pr i me ne. Z a ko nom o i z me n i Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku, ko ji je ob ja vljen u Službenom glasniku Republike Sr bi je, broj 49 od 29. ma ja go di ne (stu pio na sna gu da nom ob ja vlji va nja), od lo že na je pri me na Za ko ni ka o kri vič nom po stup ku do 31. de cem bra godine. U skladu sa izrekom što se grbo rodi, vreme ne ispravi, shodno reakcijama st r učne javno st i, t u ž i la c a i advo k a t a ve o ma su ma l i i z g le d i d a ć e s e re pu bl ič k i Zakonik ikada primeniti u celovitom obliku.

28 OSL O BA ĐA N J E DR Ž A V E Verica Barać P r i n c ipi ne z a v i sno st i ko ji su pro k la mo va n i pr i l i kom for m i r a nja S a ve t a z a borbu protiv korupcije i sada su od ključne važnosti za rad antikorupcijskih instit u c i ja. P r va de mo k r at sk a V la d a je r a z u me la d a su d r ž a va i d r u š t vo u Sr bi ji na kon de se to go diš nje dik ta tu re, ra to va i izo la ci je, sve o bu hvat no za ro blje ni mre žom ko - r up c i je, ko ja je od de v i ja c i je pre r a sla u na č i n f u n k c i o n i s a nja si ste ma, na č i n ž i vo t a i s va ko d ne v nog pre ž i vlja va nja. Z a to je pr v u go d i nu r a d a t a d a š nja V la d a pro g la si la godinom borbe protiv korupcije i u toj godini formirala je Savet kao nezavisno telo, sa sta vlje no od ugled nih po je di na ca ko ji ni su ve za ni za stran ke vla da ju će ko a lic i je, te lo ko je ć e po re d r a d a na a n t i ko r up c ij sk i m z a ko n i ma i i n i c i ja t i va ma, mo ć i da se ba vi i ra dom Vla de i nje nih funk ci o ne ra, da Vla du kri ti ku je i da je pod se ća na borbu protiv korupcije. Odlukom o osnivanju Saveta predviđeno je da on bude ne za vi san u iz bo ru no vih čla no va, ko je Vla da po tom sa mo po tvr đu je. U pr vim razgovorima sa Savetom, Vlada se obavezala da će podržati njegov rad, da će Savet za po tre be svog ra da do bi ti svu po treb nu do ku men ta ci ju, da će mi ni stri i drug i f u n k c i o ne r i V la de do ć i na r a z go vor k a d a S a ve t to z a t r a ž i, d a ć e S a ve t na s vo je pre d lo ge do bi jat i po v r at ne i n for ma c i je. Na kon što je deo čla no va, uklju ču ju ći i pr vog pred sed ni ka Slo bo da na Beljanskog, napustio Savet tokom godine, premijer Đinđić je, nastojeći da dobije što širu podršku javnosti za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, ini ci rao ob navlja nje ra da Sa ve ta. Ubi jen je do la ze ći na sa sta nak sa čla no vi ma Sa veta, na kojem je trebalo da se postigne dogovor o nastavku njegovog rada. Po sle 12. mar ta go di ne no vi pre mi jer Zo ran Živ ko vić po dr žao je ide ju da Sa vet ob no vi rad, kao i da se na ro či to usme ri ka shva ta nju jav no sti o proble mu ko r upc ije, shva t a ju ć i d a s e na t aj na č i n st va r a naj de lo t vor n i ji me ha n i z a m za borbu protiv korupcije, odnosno da se jedino uz pomoć javnosti može napraviti Autor ka je pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Vla de Re pu bli ke Sr bi je.

29 Ve r ica B a rać 29 is ko rak iz vladavi ne skri ve nih struk tu ra za ro blje ne dr ža ve ka vla da vi ni de mo kratskih institucija. Savet u ovom periodu ulazi u analizu slučajeva krupne sistemske ko rup ci je u iz vrš noj vla sti (iz voz še će ra u ze mlje EU, pri va ti za ci ja, itd), i u ši ro ku ko munikaciju sa gra đa ni ma i udru že nji ma gra đa na, či ja is ku stva ko ri sti kao prime re u a nal iz i pro ble ma ko r up c i je u Sr bi ji (pr i va t i z a c i ja Ve te r i na r skog z a vo d a i d r u g i h pre duz eć a). Me đu t i m, u u z a v re loj po l i t ič koj at mos fe r i ne si g u r ne po d r š ke Vladi i zahteva opozicije za vanrednim izborima, okretanje Saveta ka javnosti i otva ranje slučaje va krup ne si stem ske ko rup ci je, kroz ko je smo Vla di nu di li sa radnju na sa gle da va nju raz me ra ko rup ci je u Sr bi ji i tra ga nja za na či nom nje nog ob u- zda va nja, do ve lo je do ot po ra u sa moj Vla di i do nje nog su ko ba sa Sa ve tom. Na redna Vla da, sa sta vlje na od stra na ka ko je su na iz bo ri ma po be di le obe ćava ju ć i ob u z d ava nje ko r up c i je u pr i va t i z a c i ji, i ko je su u ko a l i c i o n i spo r a z u m u ne le po drš ku ra du Sa ve ta, na sa mom po čet ku po ku ša la je da od go vo ri na ne za do voljst vo g r a đ a na zb og ko r up c i je, pre s ve ga u pr i va t i z a c i ji (i n i c i r a nje r a s k i d a u go vo r a o prodaji državnog ili društvenog kapitala u nekoliko javnosti najpoznatih slučajeva sum nji na ko rup ci ju i pra nje nov ca Ju go re me di ja, Ven čac, Put nik ), ali i u d r u g i m obla st i ma. Ne ko l i ko me s e c i k a sn i je na s a st a n k u s a S a ve tom, pre m i jer Koš tu ni ca, pot pred sed nik Vla de La bus i mi ni stri Din kić i Bu ba lo su, po vo dom na š e g I z ve š t a ja o ste č a ju S a r t i d a, re k l i d a n i je do bro d a s e pro d a ja sme de re v ske že le za re ame ričkom US Ste e lu do vo di u pi ta nje, ka ko se ne bi obes hra bri li drug i st r a n i i n vest ito r i. Jed na od pre po ru ka Vla di u Iz veš ta ju o Sar ti du bi la je da se on do sta vi svim trgovinskim sudovima u Srbiji. Smatrali smo da je Izveštaj dobra prilika da se otvo ri ši ro ka ras pra va o raz me ra ma ko rup ci je u pra vo su đu, pre sve ga u tr govinskim sudovima, o slabosti pravosuđa, nasleđenoj iz pedesetogodišnje prakse pa r t ij ske d r ž ave, d a s e od u pre pr i t i s c i ma i z v r š ne v la st i, od no sno pr i me ne z a ko n i i propisane procedure, kao i o načinima kako da se ovaj veoma složen problem poč ne re ša va ti, ili ma kar utvr de plan i me re za nje go vo traj no re ša va nje. Ne veza no za po li cijsku is tra gu o kon kret nim zlo u po tre ba ma po je di nih ak te ra u steč a ju S a r t i d a, ko ja je ste ne o p hod na a l i ne k ao je d i na me r a re š a va nja pro ble ma ko rup ci je u pra vo su đu, sma tra li smo da je ko ri sno da se ovaj slu čaj is ko ri sti kao po vod za ana li zu sla bo sti u za ko ni ma i u funk ci o ni sa nju su do va za nji ho vo ot kla nja nje i stva ra nje uslo va za ne za vi san rad pra vo su đa, ali i da se šte ta ko ja je dr ža vi pri či njena u pro da ji Sar ti da ne bi po no vi la i u ste ča je vi ma osta lih naj većih pred u ze ća u Sr bi ji (Rob ne ku će Be o grad, Ju go ek sport, Gra đe vin sko predu ze će Rad, Be ko i dr). Sastanak Vlade i Saveta povodom Izveštaja o Sartidu bio je početak sukoba Sa ve ta sa no vom Vla dom i ja san znak da Vla da od u sta je od bor be pro tiv na sleđe n i h me ha n iz ama z a ro blje ne d r ž a ve. U na re d n i m me s e c i ma V la d a ć e po č e t i d a

30 30 Ve r i ca B a rać op st r uiš e r a sk id u go vo r a o pro d a ji ude la Ju go re me d i je ko ji je s a ma i n i c i r a la, a kra jem go di ne Mi ni star stvo pri vre de je, ne poš tu ju ći pra vo sna žnu pre su du Vrhovnog suda u korist konzorcijuma radnika, uvelo Zekstru u Veterinarski z a vod na osnov u po n i š te ne od lu ke ten der ske ko m i si je do ne te u v re me m i n i st r a Vlahovića. Na taj način uspostavljen je puni kontinuitet sa korupcijom u privatiz a c i ji zb og koje su st r a n ke Ko š t u n i č i ne v la de r u ši le v la du Z o r a na Ž iv ko v i ć a. K a ko s e je d nom a r t i k u l i s a no ne z a do volj st vo g r a đ a na st a njem ko r up c i je u ze mlji vi še ni je mo glo za taš ka ti, Vla da je ume sto bor be pro tiv ko rup ci je pri stu pila nje noj si mulac i ji, z a ma g lji va nju pro ble ma i na su m ič nom de lo va nju na nje go ve posledice. Ovo je najvidljivije iz načina rada na zakonu o državnom telu za borbu pro tiv ko rup ci je i iz sen za ci o na li stič kih me dij skih i po li cij skih kam pa nja pro tiv ma fi ja u raz li či tim sek to ri ma vla sti. Ume sto da se na do ve že na is ku stva Sa ve ta i dru gih an ti ko rup cij skih te la ko - ja su se po ka zala kao de lo tvor na, Vla da je, ne poš tu ju ći pret hod no usvo je nu Na cio na l nu st r a teg iju z a bor bu pro t iv ko r up c i je i pre po r u ke OE B S -a i S a ve t a Ev ro pe, pred v i de la osn iva nje d r ž av nog a n t i ko r up c ij skog te la k ao a gen c i ju pod pot pu nom kon tro lom po li tič ke vla sti, po uzo ru na broj ne dru ge dr žav ne agen ci je ko je su u periodu nakon 5. oktobra postale simbol netransparentnosti državnih organa i nji ho vog ot uđenja od g r a đ a na : Agen ci ja z a pr i va t i z a ci ju, Re pu bl ič k a r a d i o d i f u zna a gen c i ja i ve l ik i broj d r u g i h a gen c i ja, č i je po sto ja nje, a k a mo l i na č i n r a d a, n i su po z na t i jav nost i. Je d a n od t a k v i h pr i me r a je Agen c i ja z a osi g u r a nje i fi na n si r a nje iz vo za, koja već tre ću go di nu ko ri sti dr žav na sred stva za kre di ti ra nje iz vo znih po - slo va pr ivatn i h pred u z e ć a u Sr bi ji, a d a o to me n i k a d a n i je pod net n i k a k av i z ve š t aj parlamentu niti javnosti, pa građanin, poreski obveznik i ne zna da se od njegovog novca finansiraju iz vo zni po slo vi firmi bliskih vladajućim strankama, dok on uzima skupe kredite banaka koje često posluju pod zelenaškim uslovima. St v a r anje d r ž av nog a n t i ko r up c ij s kog te l a p o mo de lu p o s to je ć i h v l a d i n i h agen ci ja, u jav no sti je obra zla ga no ra zor nim raz me ra ma ko rup ci je u Sr bi ji, ko joj se mo že su prot sta vi ti sa mo jed na moć na, čvr sta i čvr sto kon tro li sa na agen ci ja sa ne ja snom pro ce du rom i ne ja snim od no som sa dru gim gra na ma vla sti. Agen cija će ima ti ja snu re la ci ju sa mo pre ma Vla di i jed no ja sno de fi n i s a no na č e lo d a njen rad, za raz li ku od Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je, ne ć e bi ti okre nut jav no - sti. Ka ko tran spa ren tan rad vla sti ni je mo guć bez kon tro le jav no sti, ja sno je da se no vo te lo ne osni va da bi se bo ri lo pro tiv ko rup ci je, već da bi se otvo rio pro stor za transfere partijskih kadrova iz drugih vladinih organa ili agencija. Transfer kadro va je još jedan vid po spe ši va nja ko rup ci je. De kla ra tiv no spro vo de ći re or ga niz a c i ju d rž avne upr a ve, V la d a je z a pr a vo si mu l i r a, t a ko š to i sto v re me no sma nju je broj zaposlenih u mi ni star stvi ma i osni va no ve agen ci je u ko je pre ba cu je pro ve rene pa rt ijske k ad ro ve. P r i v id no s e r a c i o na l i z u je d r ž av na ad m i n i st r a c i ja, a z a pr a vo

31 Ve r ica B a rać 31 p o ve ć av a u k up a n broj z a p o s le n i h. P r i t om s v a k i no v i f u n k c i o ne r ko ji do đ e s a pro me nom Vla de, za poš lja va oko se be no ve par tij ske ka dro ve, a oni ko je je zapo slio pret hod ni šef kao deo svog par tij skog ba ga ža, na rav no, osta ju u slu žbi, ta ko da par tij ska dr ža va za pra vo osta je ne tak nu ta. Upr kos to me što Na ci o nal na s t r a t eg ij a z a b or bu pro t i v ko r up c i j e pre d v i đ a d a d r ž av no a n t i ko r up c ij s ko t e lo u nad le žno sti ima i kon tro lu fi n a n s i r a nj a p o l i t ič k i h s t r a n a k a č i me j e t re b a lo is pra vi ti sla bo sti Za ko na o fi n a n s i r a nju p o l i t ič k i h s t r a n a k a ko ji pro pi s u j e d a finan si ra nje stra na ka kon tro li še skupštin ski od bor za fi nan si je u ko jem se de pred stav ni ci stra na ka ko je tre ba kon tro li sa ti! Vla din na crt za ko na o dr žavnom antikorupcij skom te lu je iz svo jih nad le žno sti iz o sta vio ovaj va žan me ha nizam zaš ti te za ko no dav ne vla sti od uti ca ja fi nan sij skih moć ni ka, tzv. taj ku na. Vla da koja ni je po čet kom go di ne že le la da raz go va ra o sla bo sti trgo vin skih sudo va da do sled no pri me nju ju za ko ne i poš tu ju pred vi đe nu pro ce - du ru, pred iz bo re je, u to ku proš le go di ne, uhap si la vi še de se ti na lju di, me đu nji ma i ne ko li ko su di ja ko je je deo jav no sti go di na ma pro gla ša vao za ko rumpi ra ne, i u štam pi ih pro zvao ste čaj nom ma fi jom. Na kon ove pro pa gand nop o l i c ijs k e a kc ij e, k o j a n i j e n i š t a pr o me n i l a u n a č i nu vo đ e nj a s t e č a j a n aj ve ć i h pre d uz eć a u S rbi ji, v l a s t j e pre k o p o j e d i n i h me d i j a n a s t a v i l a s a s p o r a d i č nom pro du kc ijom r a z l i č i t i h s e k tor s k i h m a fi ja (pro s ve t na, d r u m s k a, du v a n s k a, itd), sa sličnim dome ti ma : osum nji če ni se vi še od go di nu da na dr že u pri tvo ru, žrtve ko rup ci je i da lje tra že pra va u is cr plju ju ćim štraj ko vi ma i ulič nim pro te stim a koji v remenom s i l a z e s a n a s lov n i h s t r a n a bu le v a r s k e š t a m p e (npr. r a d n i c i Ro b n i h k uć a), a p o k re nu t i p o s t up c i s e vo d e v r lo s p o ro, j e r s e č e s t o b a z i r a ju n a lo šim op tu žni ca ma, uglav nom pot kre plje nim naj ne po u zda ni jim do ka zi ma i z j a v am a s vedok a (p o z n at me h a n i z a m d a s e op t u ž n i c e p o d i ž u z a d e l a z a ko j a ne m a v alj an i h do k a z a, a ne z a on a z a ko j a p o s t o j e m no go č v r š ć i do k a z i). P r a vo - s u đ e, o d r an ij e ne o t p or no n a pr i t i s k e i z v r š ne v l a s t i, a s a d a do d at no u z d r m a no h ap š enj e m s ud i j a ko ji s u k r š i l i z a kon i z me đu o s t a lo g i z b o g pr i t i s a k a v i s o k i h v l a d i n i h f u n kc io ne r a, ne u s u đu j e s e d a o d b a c i op t u ž n i c e z a ko j e s u p o l i t i č a r i i štam pa već do ne li osu đu ju će pre su de, već se op tu žni ce me nja ju u to ku po stupka, za ma nje opa sna de la i za mno go ma nju ma te ri jal nu šte tu, pa se osum nji čeni za ko rup ci ju na kra ju još pred sta ve kao žr tve! Dok se po stup ci odu go vla če, a pr a vos uđ e s ve v i š e i v i š e d e g r a d i r a, v l a d i n i f u n k c i o ne r i n a s t a v lj a ju p o s lov nu s a r a dnju s a o s u m nji č e n i m a, p a M i n i s t a r s t vo o d br a ne i d a lj e z a k lju č u j e u go vo re sa firmom M ilet a D r a g i ć a, pr av d a ju ć i s e d a s a r a đu ju s a fi r mom, a ne sa pri vatnim li cem vla sni kom te fir me, osum nji če nim za zlo u po tre be u na bav ka ma za Mi ni star stvo od bra ne. Savet je uprkos ovakvoj atmosferi nastavio da istrajava na ideji stvaranja javno sti o ko rup ci ji i afir ma c i ji u s po st a v lja nja de mo k r at sk i h i n st i t u c i ja k ao je d i nom pu t u k a osloba đ a nju d r ž a ve. O sn i v a nje d r ž av ne re v i z or ske i n s t i t u c i je o c e n i l i

32 32 Ve r i ca B a rać smo kao važan element institucionalnog okvira za borbu protiv korupcije, zbog če ga smo u vi še na vra ta pi sa li Vla di da, iako je za kon o ovom te lu usvo jen još novem bra go di ne, dr žav na re vi zor ska in sti tu ci ja još uvek ni je osno va na. Po - čet kom go di ne Sa vet je u sa rad nji sa Am ba sa dom Švaj car ske i In sti tu tom z a upr av ljanje u B a z e lu or ga n i z o vao me đu na rod nu kon fe ren c i ju B e o g r ad sk i da ni transparent no sti, na te mu ne za vi sne dr žav ne re vi zi je. Sa vet je sa kon fe rencije uputio Vladi zaključke i preporuke domaćih i stranih eksperata kako da se u Sr bi ji u spost av i e fi k a sna i ne z a v i sna d r ž av na re v i z i ja. I z na č ina na ko ji bu du osno va ne d r ž av na re v i z or sk a i n st i t u c i ja i d r ž av no te lo z a bor bu pro t iv ko r up c i je, u sko ro ć e bi t i ja sno d a l i a k t u el na v la d a na me r a va d a i d a lje ko r i st i poluge z a ro blje ne d r ž a ve, i l i d a i h u k lo n i i po st a v i pa r a me t re i z g r ad nje de mok r at sk i h i n st i t u c i ja, u me sto do s a d a š nje si mu la c i je.

33 SU KOB I N T E R E SA KOD SLU ŽBE NI KA JAV NIH USTA NO VA Nemanja Nenadić Su kob i nte re s a je na ve l i k a v r a t a u š ao u na šu re g u la t i v u tek u ovom ve k u. Na rav no, mi smo i ra ni je ima li mno ge od red be či ji je cilj bio da se na sta nak suko ba jav nog i pri vat nog in te re sa pred u pre di ili raz re ši. Ta kve su bi le od red be o nespojivosti funkcija i odredbe o obaveznom i fakultativnom izuzeću javnih službenika u pojedinim postupcima. Zakonodavac je u regulisanje ove materije krenuo na novi način od vrha. Z a kon o spreč ava nju su ko ba i n te re s a i z ob u hva t io je f u n k c i o ne re i z v r š ne i zakonodavne vlasti, pokrajinske i lokalne vlasti i javnih preduzeća. Nešto više od go di nu dana ka sni je Za ko nom o dr žav nim slu žbe ni ci ma re gu li sa na su na sličan na čin i pi ta nja su ko ba in te re sa kod li ca ko ja su za po sle na u dr žav noj upra vi. Ure đi va nje suko ba in te re sa u pra vo su đu osta vlje no je za po seb ne za ko ne, i još nije do v r š e no. Zakon o državnim službenicima došao je na mesto nekadašnjeg Zakona o radnim odnosima u državnim organima. Međutim, treba imati u vidu da se stari za kon pri me nji vao na znat no ši ri krug za po sle nih u jav nom sek to ru, za to što su pod njegove odredbe potpadali i oni koji rade u javnim preduzećima, javnim usta no va ma i lo kal noj sa mo u pra vi. Usled to ga, ne ki vi do vi su ko ba jav nog i privatnog interesa, do kojih može da dođe u radu zaposlenih u tim službama, trenutno n i su re g u l is a n i. Javne ustanove zdravstvo i prosveta Pokušaćemo da sagledamo kakvo stanje po ovom pitanju vlada u dva važna sektora prosveti i zdravstvu. Prvo, treba videti kakvi se oblici sukoba interesa Autor je iz vrš ni di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi je.

34 34 Nemanja Nenadić u ovim sek to ri ma mo gu ja vi ti i ka ko bi se oni mo gli do ve sti u red ta ko da jav ni ne pret rpi š tet u. U tom po g le du uo č i ć e mo naj pre v i do ve su ko ba i n te re s a do ko ji h mo ž e doć i s amo kod r u ko vo d i la c a ov i h i n st i t u c i ja, a z a t i m i si t u a c i ja u ko ji ma s e mo g u nać i ost al i z a po sle n i. Č el n i ci z d r av st ve n i h i pro s vet n i h u st a no va mo g u i ma t i su kob i n te re s a k a d a r a de po slo ve ko ji su u ve z i s a r a s po la ga njem jav nom i mo v i nom (jav ne na bav ke z a po tre be usta no ve, iz da va nje pro sto ri ja u za kup, an ga žo va nje spolj nih sa rad ni ka, itd). Ne ma naro č i t i h spe c i fič no st i su ko ba i n te re s a ko ji s e ov i m po vo dom kod nji h ja v lja u odnosu na si t u a c i je s a ko ji ma s e su o č a va ju d r u g i f u n k c i o ne r i u jav nom s ek to r u (npr. m i n i st r i, d i rek to r i jav n i h pre d u z e ć a, pre d s e d n i c i opš t i na). Sto ga bi bi lo najlog ičn ije d a i z a nji h va ž e i st a pr a v i la. Pa ipa k, ov i r u ko vo d i o c i n i su ob u- hva ćeni ni Zakonom o spre ča va nju su ko ba in te re sa ni ti Za ko nom o dr žav nim službe ni ci ma. Na rav no, to ne zna či da mo gu da či ne šta god že le jer su ome đe ni propisima (na primer o javnim nabavkama) i mehanizmima kontrole. Međutim, oni ni su oba ve zni da pod no se iz veš ta je o imo vi ni i pri ho di ma ni ti da se od rek nu vr še nja dru gih funk ci ja, kon sul tant skih an ga žma na, itd. Go to vo svi za po sle ni u jav nim usta no va ma mo gu do ći u si tu a ci je ko je predst a v lja ju po tenc i ja l n i su kob i n te re s a. Uobi č a je no je d a s e po st a v lja ju pi t a nja po put sle de ćih: da li za po sle ni u jav noj usta no vi sme da pri ma po klo ne i bes plat ne usluge od kli je na ta ili fir mi ko je ima ju in te re sa da sa kli jen tom stu pe u po slov ni odnos? Na ko ji na čin za po sle ni tre ba da po stu pi ako mu je kli jent ne ki nje gov ro đak ili pri ja telj? Da li za po sle ni ima pra vo na do da tan rad u svo joj stru ci van jav ne insti tu ci je? Da li za po sle ni na kon na puš ta nja jav nog sek to ra ima pra vo da neo gran i č e no kor ist i r a n i je ste č e ne po slov ne ve z e? Po klo ni i mi to U pogledu prijema poklona i besplatnih usluga treba razlikovati, a takva raz li ka se u prak si i či ni, da li je pru ža nje uslu ge bi lo uslo vlje no tra že njem ne ke protivpravne koristi ili ne. Zakonodavac je bio u tom pogledu manje flek si bi la n pa je pod krivično delo primanja mita podveo i situacije kada službeno lice primi po klon ili ne ku dru gu ko rist na kon iz vr še ne slu žbe ne rad nje, a u ve zi sa njom. Istina, za ovaj ob lik kri vič nog de la (član 367, stav 3 Kri vič nog za ko ni ka iz 2005) propi s a ne su blaž e s a n k c i je. Dr u g i m re č i ma, po ovom osno v u mo g l i bi bi t i k r i v ič no go njeni i lekari ko ji na kon iz vr še ne us peš ne ope ra ci je pri me od po ro di ce pa ci jent a ne k i pok lon. P r i hva t a nje ova k v i h i z r a z a z a hva l no st i je uobi č a je no, š to no si s a so bom i do bre i lo še po sle di ce. Poš to je reč o obi ča ju ko ji je ši ro ko ras pro stra njen, la ko je zamisliti si tu a ci ju u ko joj ni ko od uče sni ka u tran sak ci ji i spolj nih po smatra ča ne bi u njoj vi deo niš ta lo še. Pro blem na sta je ka da ma kar kod jed ne stra ne

35 Nemanja Nenadić 35 ne sta ne ja sna pred sta va o to me da se taj obi čaj pri me nju je na do bro volj noj ba zi i da ne ma ni ka kvog uti ca ja na even tu al no po vlaš ći va nje pri pru ža nju uslu ga. Kad je reč o po klo ni ma od stra ne firmi koje žele da stupe sa klijentima javnog sek to ra u po slov ni od nos stva ri su mno go pro sti je. Oči gled no je da se pri manjem t ak v i h pok lo na st va r a od nos z a v i sno st i ko ji mo ž e na ne pr i me ren na č i n d a uti če na oba vlja nje po sla u jav nom sek to ru. Na rav no, stvar je sva kog po je din ca i okol nosti svakog slu ča ja ko je vred no sti su po klo ni ko je bi tre ba lo iz be ga va ti ili zabr a njivat i. Na pr i mer, u ko l i ko ne k a fa r ma ce ut sk a kom pa n i ja pla t i le k a r u t roš ko ve od la sk a na s em i na r u i no st r a n st v u on ć e (mo ž d a) bi t i sk lo n i ji pre pi si va nju le ko - va baš tog pro iz vo đa ča. Zbog to ga ima raz lo ga da se raz mo tri sta vlja nje ova kvih po klo na na cr nu li stu. S dru ge stra ne, ma nji pri god ni da ro vi istih firmi, poput ro kovn ik a, k alen d a r a, pr i ve z a k a i sl ič n i h sit n i c a i ma ju ve ć e š a n s e d a s e sma t r a ju po k lonom koji ne st va r a ne pr i me ren od nos z a v i sno st i i z me đu d a ro d av c a i ono ga koji poklon prima. Ro đ a c i i pr i ja te lji Po slov ni kon tak ti sa ro đa ci ma i pri ja te lji ma se ne mo gu na jed nak na čin re gu li sa ti u svim jav nim usta no va ma. Na pri mer, u obla sti obra zo va nja, si tu a cija u ko joj bi pro fe sor is pi ti vao se stri ća ili de te po ro dič nih pri ja te lja sva ka ko se ne bi mo g l a s m a t r a t i p o ž e lj nom. U ko l i ko s e t a k v a s i t u a c i j a ne mo ž e i z b e ć i, on a bi t re b a lo d a p o d le ž e p o s e b nom n a d z o r u. Na i me, o d lu k a pro fe s o r a o s t e p e nu u ko jem je đak ili stu dent sa vla dao gra di vo mo že za vi si ti u ve li koj me ri od slo bodne pro ce ne. Kod da va nja slo bod ne pro ce ne pro fe sor mo že da se tru di da osta ne u pot pu no sti objek ti van, ali to mo žda ne će us pe ti, a čak i ako uspe, mo gu osta ti sum nje da li je bio objek ti van. S dru ge stra ne, le ka ri, bi lo da le če ne po zna tog ili pri ja te lja mo raju da pri me ne iste pro fe si o nal ne stan dar de (za od re đe nu di jag no - z u o d re đ e n i n ač i n le č e nj a). D a k le, u nor m a l n i m si t u a c i j a m a, ko d nji h s e pi t a nj e ovo g v i d a s uk o b a i n t e re s a ne bi n i p o s t a v lj a lo. Me đu t i m, s i t u a c i j a s e u s lo ž nj a v a ka da su vre men ski ili ma te ri jal ni re sur si jav nih usta no va oskud ni. Ta da i le kar mo že da do đe u si tu a ci ju da zbog pri ti ska ono ga što fa mi li ja od nje ga oče ku je da ura di ili usled sop stve ne že lje, na ne ki na čin pri vi le gu je bli sko li ce. Pri vi le gov a nj e s e mo ž e o g le d a t i u t o me d a le k a r t a k vom p a c i j e n t u p o s ve t i ne s r a z me r no više vremena (dok drugi pacijenti čekaju), da neosnovano proceni da je takvom p a c i j e n t u p o t re b a n h it n i ji pre g le d n a č i j e s e z a k a z i v a nj e du go č e k a, it d. I z ve s no je da ne bi bilo ni pravično niti celishodno preventivno delovati protiv ovakvih s i t u a c i j a z a br anom k on t a k a t a le k a r a i p a c i j e n t a ko ji s u p o ne kom o s no v u p o ve - za ni, već bi iz laz tre ba lo tra ži ti u me ha ni zmi ma nad zo ra nad učin kom i pri menom stan dar da pro fe si je.

36 36 Nemanja Nenadić Paralelan rad u javnom i privatnom sektoru P i t a nje do d at nog r a d a je do s a d a i z a z i va lo naj v i š e r a s pr a va. P r vo s e mo ž e postaviti pitanje da li bi zaposleni u javnom sektoru uopšte trebalo da ima pravo na do dat ni rad u stru ci. Raz lo zi ko ji sto je pro tiv ta kve prak se su zaš ti ta jav nog sektora od konkurencije, zaštita privatnog sektora iz iste branše od nelojalne konku ren ci je, uma nje nje rad nih spo sob no sti za po sle nog iz jav nog sek to ra (npr. ve ći umor zbog ma nje sati dnev nog od mo ra), opa snost da će za po sle ni bi ti na is ku šenju da koristi veze i resurse stečene u javnom sektoru radi aktivnosti u privatnom sek to ru, itd. S dru ge stra ne, kao ar gu men ti u pri log ova kvoj prak si sto je pra vo zapo sle nog iz jav nog sek to ra da se rad no an ga žu je u gra ni ca ma svo jih mo guć no sti i zakonskih maksimuma prekovremenog rada, potreba da društvo maksimalno is ko ri sti zna nje i veš ti ne ma lo broj nih struč nja ka za po je di ne obla sti, bo ja zan od od li va kva li fikova nog oso blja i z jav nog s ek to r a zbog ma l i h z a r a d a u slu č a ju d a i m se uki ne mo guć nost do dat nog ra da u pri vat nom sek to ru i dru go. Ka da se raz miš lja o mo gu ćim re še nji ma tre ba vi de ti pre sve ga zbog ko jih mo ti va bi se za po sle ni uopšte od lu čio za do da tan rad i zaš to uopšte na sta je po treba za takvim radom. Jedna od ključnih činjenica pri oceni podobnosti dodatnog ra da je ste pi ta nje da li sâm za po sle ni stva ra po tre bu za njim ti me što uslu ge u javnom sektoru pruža na način koji nije dovoljno kvalitetan. Na primer, profesor koji ne do volj no paž nje po s ve t i obr a z o va nju đ a k a na re dov n i m č a s o v i ma st va r a kod nji h po t re bu d a pla ć a ju do d at ne č a s o ve. P ro fe s or ko ji i ma i z u z e t no st ro ge i l i neja sne k r i te r i ju me z a pro la z st u de na t a na d r ž av nom u n i ver z i te t u st va r a kod nji h motiv da pređu na privatni ili drugi državni univerzitet, gde su kriterijumi za prola z, na pr i mer, la k ši i l i ja sn i ji. Dok tor ko ji ne po s ve t i do volj no pa ž nje pa c i jen t i ma u dr žav noj bol ni ci u okvi ru svog rad nog vre me na in du ku je kod njih po tre bu da zdrav stve nu zaš ti tu po tra že kod pri vat ni ka. Uko li ko bi se za bra ni lo da ista li ca ra de i u jav nom i u pri vat nom sek to ru pro ble ma tič ne si tu a ci je se ne bi re ši le, ali bi se pro me nio vid zlo u po tre ba umesto da na bacuju do dat ne po slo ve se bi, jav ni slu žbe ni ci bi mo ra li da ra de u do - slu hu sa ko le ga ma iz pri vat nog sek to ra. Zbog to ga se ključ za spre ča va nje rad nji ne može naći (samo) u predupređenju sukoba interesa već u postavljanju jasnih standarda za pružanje usluga u javnom sektoru i nadzoru nad njihovim ostvarivanjem. Lek se može tražiti i na druge načine, na primer kroz garantovanje širih prava ko ri sni cima uslu ga. Ka da bi, na pri mer, pa ci jen ti mo gli sa mi da od lu ču ju o to - me da li će se na osno vu svog zdrav stve nog osi gu ra nja le či ti bes plat no u dr žav noj ili pri vat noj bol ni ci, ili ka da bi stu den ti sa mi od lu či va li na ko jem će uni ver zi te tu ko ri sti ti pra vo na stu di ra nje bez pla ća nja ško la ri ne, i ka da bi za ra de za po sle nih u

37 Nemanja Nenadić 37 t i m u st anovama z a v i si le od ko l i č i ne i k va l i te t a u slu ga ko je pr u ž e, bio bi s a s e č en ko ren brojnih, pret hod no opi sa nih pro ble ma. Me đu tim, či ni se da pot pu na li be ral i z a ci ja ove v rste n i je i z vo d lji va, bu du ć i d a jav n i sek tor mo r a d a obe z be d i pr u ž a nje nekih usluga i kada se to protivi ekonomskim razlozima (na primer da obezbedi postojanje bolnice ili doma zdravlja u retko naseljenim oblastima zemlje). Z a n im ljivo je po g le d a t i k a ko sto je st va r i u do ma ć oj re g u la t i v i u ovoj oblast i. U ne k i m i nst i t u c i ja ma, pro blem su ko ba i n te re s a re š a va n je i n ter n i m a k t i ma. Ta ko je, na primer, be o grad ski Prav ni fa kul tet, na kon osni va nja ne ko li ko srodn i h pr i vat n i h fak u l te t a od lu č io d a z a br a n i s vo ji m z a po sle n i ma d a pa r a lel no na nji ma ra de. Ipak, oči gled no je da je u obla sti obra zo va nja po treb no i kroz za ko ne pre c i z n i je re g ul i s a t i ova pi t a nja. Mo g uć nost pro pi si va nja po me nu t i h og r a n i č e nja po zna je i Za kon o pri vred nim druš tvi ma (2006). Iz ri či te od red be Za ko na o zdrav stve noj zaš ti ti iz go di ne po sto je u obla st i z d r avst va, a ko ji ma s e le ga l i z u je pr a k s a ko ja je i pre t hod no po sto ja la, d a zdravstveni radnici obavljaju dodatan rad u privatnim zdravstvenim ustanovama. Za ko nom je pro pi sa no da se ta kva de lat nost mo ra re gu li sa ti ugo vo rom o do punskom r a du, u z z na č aj na og r a n i č e nja si t u a c i ja u ko ji ma se t a k av ugo vor uopš te sme za klju či ti (vi de ti član 199). Za za klju či va nje ugo vo ra po treb na je pret hod na sa glasnost struč nog sa ve ta i di rek to ra zdrav stve ne usta no ve, ko ja se mo že da ti uko liko r ad va n r adnog v re me na ne ut i č e na or ga n i z a c i ju r a d a z d r av st ve ne u st a no ve. Oba vlja nje do dat ne prak se bez pret hod ne sa gla sno sti pred sta vlja po vre du rad ne oba ve z e. Z a konom je pro pi s a no d a s e po je d i na pi t a nja u ve z i s a do d at n i m r a dom bl i ž e re g u l i šu pod z a kon sk i m a k tom, ko ji jo š uvek n i je do ne t. Po je d ina d r u š t va ko ja ok u plja ju le k a re i z pr i vat nog s ek to r a o š t ro s e pro t i ve što uopšte i po sto ji za kon ska mo guć nost ove vr ste do dat nog ra da. Po red zaš ti te javnih interesa, koja se u njihovim zalaganjima stavlja u prvi plan (zaštita interesa pa ci je na ta, bor ba pro tiv ko rup ci je), či sti pri vat ni dok to ri na taj na čin bra ne i staleške interese: doktori koji sede na dve stolice za njih predstavljaju svoje v r snu ne lo ja lnu kon k u ren c i ju, bu du ć i d a i ma ju bo lji pr i st up pa c i jen t i ma ko je mo gu da upu ću ju na pri vat ne kli ni ke a ujed no ima ju pri stup re sur si ma jav nih zdrav stve nih usta no va gde mo gu da pru ža ju uslu ge svo jim pa ci jen ti ma sa pri vatnih kli ni ka. Auto ru ovog tek sta je ova te ma za ni mlji va zbog još jed nog raz lo ga. Da bi z a kon sko re š enje bi lo do bro mo r a ju bi t i po z na t i pro ble m i ko je t re ba nji me re ši t i, c i lje v i i e ven t u a l ne opa sno st i. U obr a z lo ž e nju pre d lo ga z a ko na i z go d i ne i s t i č u s e s a mo po z i t iv n i efek t i re š e nja z a pa c i jen te (ši r i i z bor le k a r a) i z a po sle n i h le ka ra (mo gućnost ve ćeg an ga žo va nja i za ra de). U do ba usva ja nja za ko na na jednom jav nom sku pu ko ji je bio po sve ćen ko rup ci ji u zdrav stvu, imao sam pri li ke d a i z ne s em bo jaz a n zb og mo g uć no st i na st a n k a š te t nog su ko ba i n te re s a. Re s or n i

38 38 Nemanja Nenadić mi ni star je tom pri li kom iz neo niz te za u od bra nu za kon skog re še nja. Iako je tvrdio da je ta kva prak sa uobi ča je na u mno gim raz vi je nim ze mlja ma i da će se na taj na č i n u red it i m no ge ne re g u l i s a ne si t u a c i je, č i n i lo s e d a je g lav n i r a z log bi lo to š to bi bez omogućavanja dodatnog rada pretila opasnost da mnogi kvalifikovani dokto r i u potpunost i na pu ste jav n i s ek tor. Me đu t i m, dve go d i ne k a sn i je, i st i m i n i st a r na ja v ljuje d a ć e mo g uć nost do d at nog r a d a bi t i u sko ro u k i nu t a, š to ć e omo g u ć i t i d a po s ao dobiju ne z a po sle n i le k a r i. Po me nu t a na ja va u k a z u je d a su s e okol no st i bit no pro me ni le (po ve ća nje za ra da u jav nom sek to ru?) i da je va že će za kon sko re še nje bi lo sa mo nu žno zlo, bez ob zi ra na to što je pri li kom usva ja nja za ko na resorno ministarstvo ukazivalo samo na njegove pozitivne aspekte. Za klju čak Regulativa o sukobu interesa u javnim službama je potrebna, ali sama za sebe ne mo ž e d a do ne s e re z u l t a te ona mo r a bi t i pr a ć e na ade k vat n i m nad z o rom, obez be đi va njem pre ci znih in for ma ci ja o uslu ga ma ko je ko ri sni ci mo gu da oče kuju od jav n i h u st a no va i me r a ma l i be r a l i z a c i je, t a mo gde je to mo g u ć e, k a ko bi s e motiv da do zloupotreba dođe otklonio u samom korenu. Sukob interesa kod zaposlenih u javnim ustanovama ima određenih specifič no sti i ne mo gu se me ha nič ki pre nosit i reš enja o oba ve z nom i z u z e ć u i ne spo ji vo st i f u n k c i ja i z d r u g i h pro pi s a. Najzad, pri osmišljavanju zakonskih rešenja, treba odmeriti, a nakon usvajanja z a ko na br iž ljivo i s pi t i va t i nji ho ve efek te k a ko na f u n k c i o n i s a nje jav n i h slu ž bi tako i na borbu protiv korupcije.

39