Kri vič no-prav na za šti ta žr ta va kri vič nih de la u Re pu bli ci Ma ke do ni ji

Transcription

1 Pravna zaštita žrtava TEMIDA Mart 2008, str ISSN: DOI: /TEM B Kri vič no-prav na za šti ta žr ta va kri vič nih de la u Re pu bli ci Ma ke do ni ji OLI VER BA ČA NO VIĆ * U o vo m sm o rad u p ok uš al i d a sk i c ira m o p ol oža j ž rtava k r iv i čn i h d el a u m aked o n - skom kri vič nom i ma lo let nič kom za ko no dav stvu, ana li zi ra ju ći tri osnov na za konska tek sta ko ji se od no se na nji ho vu kri vič no prav nu za šti tu, tač ni je Kri vič ni za ko nik, Za kon o kri vič nom po stup ku i Za kon o ma lo let nič koj prav di. Prava i i nteresi žrtava ka o n eizo sta v ni d e o sav rem en e k rimina ln e p ol itike i refo rm e k ri vičnoga zakonodavst va, el eme nti dive rzionog modela zasnovanog na konceptu restorativne pravde u našem krivičnom zakonodavstvu i viktimološki aspekti nekih značajnijih no vina u p ose bno m d el u K rivično g zakonika su osnovna p itanj a ko j a su ra zmatrana sa krivično-materijalnog aspekta. U radu su, isto tako, razmatrane dve dimenzije promena položaja oštećenog u krivičn o m p os t u pk u R ep ub l ike M aked on ij e, uz im aj ući u o bz i r n ove t re nd ove i ko mp arati vn a is ku stva u ovoj obla sti. Jed na di men zi ja je ulo ga ošte će nog i in kor po ri ra nje ele me na ta re storati vne p ravd e u k rivični p ostup ak, a druga dime nzija se o dnosi na p omo ć i p odršku žr t vama i sp rečavanj e nj ihove seku nda rne vik timizacij e. Razmatra nje odgovarajućih odredaba Zakona o maloletničkoj pravdi je koncen - t ri san o n a nj eg ova reš enj a koj a zasl už uj u p a žnj u z b o g nj ih ove i n ovati vn os ti. D osl e dn o ostva ri va nje kon cep ta na ko jem se za sni va ovaj Za kon i u ko jem zna čaj nu ulo gu ima žr t va b iće j oš j e dna p ot v rd a p ravil a d a mal ol e tničko zakon od a vst vo trasira p ut b ud uće reforme krivičnog zakonodavstva za punoletne učinioce. Ključ ne re či: krivično-pravna zaštita, prava i položaj žrtava, Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o maloletničkoj pravdi, Republika Makedonija * Dr Oli ver Ba ča no vić je re do van pro fe sor na Po li cij skoj aka de mi ji u Sko pju, Uni ver zi tet Sv. Kliment Ohrid ski Bi to la. oli kim.edu.mk 25

2 Oliver Bačanović Uvod R a z v i j a j u ći te z u d a su p r a v a i i n te r e s i ž r t a v a n e i z o s t av n i d e o s av r em e n e kri mi nal ne po li ti ke i re for mi u kri vič nom za ko no dav stvu, polazimo od sazna - nj a d a p o tre b a p o b o lj š a nj a p o l o ž a j a ž r t a v a i z a š ti te nj ih ov i h interes a ot v ar a nova područja u dosadašnjoj kriminalnoj politici. Saznanja o važnosti žrtve sa asp e k t a os t v a ri v a nja k ri mi nal no - p o li tič k ih ci lj e v a su u m eđuv rem enu p os t ala to li ko op š te pri hva će na da se prak tič no ra z vi ja je d na nova viktimalna p olitik a ( V ik ti ma p o li tik ) na su prot do s a da šnjoj k ri mi nal noj p olitici orijentis anoj k a uči - niocu. (Schuler-Springorum, 1989: 387, cit. prema Mrvić-Petrović, 2001: 50). O vom e t r e b a d a s e d o d a i p r o ce s su b j e k i t i v i z a ci j e k a z n e n o g p r a v a ko j i p o či nje, iako p o sle du že g v re me na, nu žno da p o s ve ću je pa žnju žr t vi, nje nim pra vi ma i in te re si ma. Isto ta ko, spo mi nju se i sa vre me na kre ta nja i po jav ni o b l i c i k r im in a l i t e t a ( p o s e b n o o n i s a e l e m e n t i m a n a s i l j a i l i s a m a s o v n i m žr tva ma) ko ji, isto ta ko, de te r mi ni ra ju no vu, sve zna čaj ni ju ulo gu žr tve u krivič nom pra vu, što se, sa svo je stra ne, od ra ža va u od re đi va nju okvi ra i ci lje va k rimi nalne p o li ti ke. Ali ono što tre ba da se na gla si je ste da re for ma ko ja tre ba da se spro ve de u odnosu na položaj žrtve u krivičnom pravu, tačnije njena renesansa, je rezultat no ve k a zne no prav ne f i lo zof ije koncept a ljud sk ih pra va (K am b ov sk i, : 367). U tom kon tek stu pra va žr tve mo ra ju da se tre ti ra ju kao deo kor pu sa ljud skih pra va i po treb no je nji ho vo po što va nje u ce li ni, kao i ka da se ra di o pra vi ma učini o ca. Sve ovo na su prot te o rij ski i em pi rij ski za sno va nom sta vu da pra va žr tve u o d re đe nim z a ko no dav s t vima nisu dovo lj no z a s tu p lje na, o nji ma se ma lo zna (ni su do vo lj no af ir mi s a na), p os toji p asivnos t dr ž a ve u o d no su na o d s tra nji va nje po sle di ce de la, kao i neo d go va ra ju ća za šti ta, po moć i po dr ška žr tvi. Pro ble mi žr tve su pri sut ni i u fa zi spre ča va nja vik ti mi za ci je, za vre me i po sle uči nje nog de la, u to ku po stup ka pred policijom, tuži la štvom i dru gim su bjek ti ma in vol vi - r a nim u ot k r i v a nj e, d o k a z iv anj e i g onj enj e, u to k u su đ e nj a, ali i p o sl e i z re če n e kazne, u toku kao i posle njenog izdržavanja od strane učinioca. Uko li ko po đe mo od či nje ni ce da sko ro sva ko de lo ima kon kret no ošte ćeno g koji mora da do bi je op ti mal nu i p ot pu nu re pa raciju i satisfakciju za prava koja su p ov re đe na iz v r še njem de la, t a k vo s a zna nje re la ti vi zi ra pret p o s t av ku o državi kao generalnoj žrtvi i u prvi plan stavlja pojedinačnu žrtvu (Fiandaca/ Mu sco cit. pre ma Kam bov ski, 2004: 367). O v de do izra ž a ja do la zi koncept k rimi na li te t a k ao p o v re de ljud sk ih pra va, k ao pre d met pro u ča va nja t z v. nove k rimi no lo gi je či ji je pan dan ra z vi ja nje t z v. 26

3 Temida no ve vik ti mo lo gi je, is to t a ko p ovez ane s a k r še njem ljud sk ih pra va, t ač ni je s a nji - ho vim žr tva ma. Oda tle, a sa gla sno me đu na rod nim do ku men ti ma, pro iz la ze i od go va ra ju ća pra va žr ta va. Radi se od fun da men tal nim pra vi ma žr ta va pred - viđenim u Deklaraciji UN o osnovnim principima pravde u vezi sa žrtvama krimi nal nih rad nji i žr tva ma zlo u po tre be vla sti (1985): ne sme tan pri stup žr ta va si s te mu k ri vič ne prav de i njeno ef ik asno iz v r š a va nje, pra ve dan sud sk i tret man, re sti tu ci ja, kom pen za ci ja, so ci jal na, prav na, me di cin ska i dru ge vr ste po mo ći, o d no sno uslu ga ko je tre ba da se daju žrt vi, uk lju ču ju ći i z a š ti tu o d vik ti mi z a ci je p o ve z a ne s a zlo u p o tre b om moći (vlas ti). 1 G o re nave d e n o m o že da s e s ve d e na j e dan ve o ma zna č a jan z a k lju č ak o novoj orijentaciji sa vre me ne kri mi nal ne po li ti ke i ka znenog prava ka uvažava - nju pra va žr tve (Kam bov ski, 2004: 368). Ele men t i di ver zi o nog mo de la za sno va nog na kon ceptu restorativne pravde u ma ke don skom kri vič nom za ko no dav stvu Zna čaj no je što su u ma ke don skom kri vič nom za ko no dav stvu pri hvać e n a n ov a r e š e n j a s a č i m e j e p r o š i r e n a m o g u ć n o s t z a d e l o v a n j e ž r t v e / ošte će nog u to ku kri vič nog po stup ka, a nje na sa gla snost i od nos uči nio ca pre ma njoj u od stra nji va nju ili ubla ža va nju po sle di ca de la, po sta je (pred )uslov za pri me nu od re đe nih za kon skih re še nja. Ova ten den ci ja pro - me ne kri vič nog za ko no dav stva je re zul tat uzi ma nja u ob zir pra va i in tere sa žr tve, što kao kon stan ta (sa ve ćim ili ma njim in ten zi te tom) mo že da se sa gle da još od do no še nja Kri vič nog za ko ni ka iz go di ne. 2 Isto ta ko, a po seb no po sle iz vr še nih iz me na iz go di ne, mo že se uoči ti još jed na ten den ci ja sa vre me nog kri vič nog za ko no dav stva, pri hva će na i u ma ked o nsko m. R a di s e o un o š e nju e l e m e na t a re s to r a ti v n e p r av d e i s a nj o m po ve zanim di ver zi o nim kri vič nim mo de lom. Upra vo re sto ra tiv na prav da zna - č aj ni de o s vo jih re š e nja p o ve zu j e s a p ro m e nj e nim (re fo r mi r a nim) p o l o ž a j e m žr tve. Uosta lom, žr tva je je dan od stu bo va re sto ra tiv ne prav de. Uzi ma ju ći to u ob zir biće ana li zi ra na re še nja ko ja uno se e le men te re s to ra tiv ne prav de u naš sistem krivičnog reagovanja, posmatrano sa aspekta žrtve krivičnog dela. 1 2 Mi sli se na po li tič ku, od no sno na moć dr ža ve ko ja ras po la že ve o ma bo gatim in stru menta ri - j um o m z a s p r o vo đ e nj e s vo j e v l a s t i, p r i če m u d o l a z i d o o d g o v a r a j uće z l ou p ot r eb e, u s u š t in i vik ti mi za ci je, zbog če ga se i ovim li ci ma, sa gla sno De kla ra ci ji, pri zna je sta tus žr tve. Kri vič ni za ko nik je ob ja vljen u Slu žben ve snik na R. Ma ke do ni ja br. 37/96. 27

4 Oliver Bačanović U kontek stu ino va ci ja od zna ča ja za ja ča nje po lo ža ja žr tve pa žnju za slu - žuju rešenja s a dr ž a na u K ri vič nom z a ko ni ku, (t ač ni je nje go voj No ve li iz ) 3. Ta kve ino va ci je su, na pri mer: no vi osnov za oslo bo đe nje od ka zne po ve zan s a o d s tr anj iv a nj e m š te t ni h p o sl e d i c a (čl a); usl ov n o p r e k i d a nj e k r i v i č n o g p o s tupk a (čl a); na d o k na đ i v a nj e š te te ili o d s tr a nj i v a nj e š te t nih p o sl e di c a de la od stra ne uči ni o ca kao uslov ko ji sud mo že da uzme u ob zir pri za me ni n ov č an e k az n e d o o d r e đ e n e v i s i n e i l i k a z n e z a t vo r a d o t r i m e s e c a s a d r u - štveno korisnim radom kao alternativnom merom (čl. 58-b, st. 3); uslovno preki da nje vo đe nja kri vič nog po stup ka (čl. 91-a) kao al ter na tiv ne me re ko ja se p r im enj uj e p r e m a m a l o l e t n i ci m a. Up r a vo n a ve d e n e i n o v a ci j e b i će p r e d m e t našeg interesovanja u ovom delu rada. No ve lom iz go di ne pred vi đen je još je dan osnov za oslo bo đe nje o d k az n e, p o ve z a n s a o d s t r a n j i v a n j e m š te t n i h p o s l e d i c a d e l a. N e k i a u to r i svo de ovaj osnov na kom pen za ci ju šte te uči nje ne žr tvi, no mi šlje nja sam da se ra di ne sa mo o na kna di šte te, već i o re sti tu ci ji ili vra ća nju u pr vo bit no stanj e, p on ovn o us p o s t a v lj a nj e k r i v i č nim d e l o m na r u š e n o g s t a nja. I na če, s a m o za de la za ko ja je pro pi sa na nov ča na ka zna ili za tvor do tri go di ne mo že da se pri me nju je ovaj osnov za oslo bo đe nje od ka zne (for mal ni uslov). Zna či, ra di se o lakšim krivičnim delima. Ali ono što za slu žu je po seb nu pa žnju ka da je u pi ta nju ovaj in sti tut je da vanje veoma značajne i aktivne uloge oštećenom. To se izražava preko obavezne saglasnosti oštećenog, 4 bez či je sa gla sno sti sud ne mo že da do ne se od lu ku za oslob ođenje o d k a zne. Uje d no ak tiv no s ti ko je tre ba da pre du zme uči ni lac, is to tako su povezane sa oštećenim i njegovom satisfakcijom. Naime, učinilac treba da vrati korist koja je oduzeta oštećenom, da nadoknadi štetu ili na drugi način da nadoknadi ili popravi štetne posledice krivičnog dela. Mišljenja smo da sve ove radnje ne mo ra ju da bu du usme re ne is klju či vo pre ma ne po sred no ošte Z ako n z a i z m e n i i d o p o l n u v a nj a n a K r i v i č n i o t z a ko n i k, S l u ž b e n ves n i k n a R. M aked on ij a, 19/04. Sa gla snost tre ba da iz ra zi stav ošte će nog da je pre ma nje mu prav da za do vo lje na po na šanj e m u čin io c a p o s l e i z v r š e n o g d e l a, u ko l i ko j e d o š l o d o p o m i r e nj a i zm eđ u nj e g a i u čin ioc a i ukoliko je do bio lič ne ga ran ci je da de lo ne će bi ti po no vlje no. Isto tako, da sa svojim pona ša - njem uči ni lac ne dvo smi sle no iz ra zi pri zna nje da je po gre šio i da ube di, ne sa mo ošte će nog već i sud da ubu du će ne će da vr ši ka zne na de la! (Kam bov ski, 2004: 928, 929). Sma tram da je ova ko shva će na sa gla snost ne što što je ide al no i da u re al nim uslo vi ma ne mo že mo da in si stiramo na ispu nja va nju svih ovih uslo va da bi go vo ri li o re le vant noj saglasnosti žrtve.

5 Temida će nom već i pre ma svi ma oni ma ko ji tre ba da do bi ju sa tis fak ci ju (npr. ja vlja se mogućnost da nju dobiju i tzv. sekundarne ili supsidijarne žrtve). 5 U o k v ir u al te r na ti v nih m e r a p re d v i đe nih N o ve l o m K r i v i č n o g z a ko ni k a i z godine uvo di se me ra ko ja p o d ra zu me va in vo l vi ra nje oš te će no g i usle d nje ne primene iz be ga va nje po tre be za ka žnja va njem uči ni o ca. Ra di se o uslov - nom pre ki da nju kri vič nog po stup ka (čl. 58-a KZ), pri če mu me ra spa da u suds ke a l te rnative i i n sp i r i s a na j e i d e j o m r e s to r a ti v n e p r av d e. Uz i ma ju ći u o b z i r isku stva drugih za ko no dav sta va i ze ma lja mo že se za klju či ti da ona da je iz u - zet no p ozitivne efek te u spre ča va nju k a žnji vih de la i z a do vo lja va nju in te re s a ošte će nog, što je i cilj ove al ter na tiv ne me re. Ak tiv na ulo ga ošte će nog uoč lji va je i kod ove me re, tač ni je neo p hod na je saglasnost oštećenog. Ova mera se vezu je za kri vič na de la za ko ja je pro pisa na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do jed ne go di ne, što zna či da se od no si na lak ša kri vič na de la. Sud je taj ko ji do no si od lu ku o pre ki da nju kri vič nog po stup ka, pod jed nim po seb nim uslo vom pre ma ko jem uči ni lac ne sme da uči ni no vo kri vič no de lo, pri če mu sam pre kid po stup ka mo že da tra je naj vi še go di nu da na (sa gla sno st. 2, čl. 58-a). U stva ri ra di se o uvo đe nju svo je vr sne pro ba ci je u naš kri vič no prav ni si stem, ali ona još uvek ni je do kra ja de fi ni sa na, t a č n i j e t r e b a l o b i n a p o s e b a n n a či n r e g u l i s a t i nj e n o i z v r š e nj e. D a j e u l o g a ošte će nog i kod ove me re ve o ma zna čaj na po tvr đu ju i kri te ri ju mi ko je sud tre ba da uzme u ob zir pri od lu či va nju o iz ri ca nju ove me re, a oni su: oso bi to iz ra že no ka ja nje i iz vi nje nje uči ni o ca, od stra nji va nje po sle di ca de la i na dok na - đivanje štete prouzrokovane krivičnim delom (st. 4). Nadokna da šte te ili od stra nji va nje štet nih po sle di ca de la od stra ne uči ni - o ca je in sti tut ko ji da je mo guć nost su du da, sa gla sno čl. 58-b st. 3 KZ, iz vr ši z amenu izreče ne nov ča ne k a zne u vi si ni do 20 dnev nih glo ba ili ev ra u de narskoj pro ti v re d no s ti ili k a zne z a t vo ra do tri me se ca s a dru š t ve no ko ri snim r ad o m. O v u o d l u k u s u d d o n o s i p o z a h te v u o s u đ e n o g. Pr i o d l u č i v a nj u s u d uzima u obzir osim već spomenutih radnji i težinu dela, stepen krivične odgovor nos ti i pret ho d nu ne o su đ i va nos t uči ni o ca. Ra di se o in te re s ant noj no vi ni z a izri ca nje alter na tiv ne me re u ko joj od nos uči ni o ca pre ma žr tvi po sta je re le van - tan za sud i sti mu la ti van za sa mog uči ni o ca. In te re sant no je da se u ovoj si tu- 5 Pod poj mom supsidijarne odn. se kun dar ne žr tve pod ra zu me va se li ce ko je tr pi dru ge štet ne po sledice ko je ni su ele men ti nje go vog za kon skog bi ća, ali su u ne posrednoj vezi sa posledi - ca ma de la. (Kam bov ski, 2004: 364). Ra di se o ši rem poj mu žr tve ko ji se iden ti fi ku je sa pojmom ošte će nog kri vič nim de lom. 29

6 Oliver Bačanović aciji ne traži s a gla snos t žr t ve, ve ro vat no p o la ze ći o d pret p o s t av ke da je njen interes zadovoljen i da je na ovaj način ona dobila odgovarajuću satisfakciju. Uslovno prekidanje vođenja krivičnog postupka (čl. 91-a st. 1 KZ) je alternativna mera koja se primenjuje prema maloletnicima. Sud je taj koji može da se od lu či za ovu me ru pri če mu po sto ji for mal ni uslov: ra di se o kri vič nom de lu za ko je je pro pi sa na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do tri go di ne. Ali ma lol e t ni u činil a c m o r a d a p r e du z m e i o d g o v a r a j u će r a d nj e d a b i b i li is p u nj e ni i dru gi usl ov i z a usl ov no p re k i da nje, i to su: da iz ra zi k a ja nje z a iz v r še no de l o, d a o ds tr ani p o sl e di ce d e la, d a na d o k na di š te tu i d a s e p o mi r i s a oš te će nim. Po sto je i još dva uslo va. Je dan je sa gla snost ošte će nog da se pre ki ne po stupak, a dru gi da ma lo let nik u ro ku od dve go di ne ne na pra vi isto ta kvo ili te že kri vič no de lo. Zna či, i ka da je u pi ta nju ova me ra po tvr đu je se ak ti van po ložaj oštećenog, koji je relevantan bez obzira što je u pitanju maloletni učinilac. Drugi uslov predstavlja svojevidnu probaciju i ako ne u smislu probacije kakva postoji u zemljama gde ovaj institut ima svoju tradiciju i gde je razrađen ceo sis tem, uk ljuču ju ći i sp e ci ja li zo va ne or ga ne z a nje no spro vo đe nje. Po seb na kri vič no prav na za šti ta žr ta va po je di nih kri vič nih de la Si lo va nje kao cen tral no kri vič no de lo (čl. 186 KZ) u okvi ru Gla ve XIX (Kri vič na dela protiv polnih sloboda i polnog morala) pretrpelo je najznačajnije izmene. Tako su ovim delom obuhvaćena i ona lica koja su sa učiniocem u bračnoj zajedni ci, čim e j e p os tup lj en o u sk ladu s a shv at anj ima u s a v rem en oj v iktim ol oš koj li te ra tu ri da brak ne mo že da bu de ali bi za na si lje. (Še pa ro vić, 1979: 82). Razli ka ko ja je na pra vlje na u od no su na KZ iz go di ne je u na či nu na ko ji se po kre će po stu pak u slu ča je vi ma ka da je uči nje no kri vič no de lo pre ma li cu sa kojim učinilac živi u bračnoj ili trajnoj vanbračnoj zajednici (žrtve silovanja, prisiljavanja na obljubu ili na drugu polnu radnju). Gonjenje se preduzimalo po pri vat noj tu žbi (re še nje iz 1996), a sa No ve lom iz go di ne na pred log ošteće nog, da bi No ve lom iz go di ne ova li ca i po osno vu go nje nja bi la iz jedna če na tj. i ka da su oni žr tve de lo se go ni po slu žbe noj du žno sti! Baš po sled nje je p ovo d da iznesemo mišljenje, inače prisutno u viktimološkoj teo riji, da zb o g pri ro de de la tre ba da se omo gu ći žr tvi da od lu ču je da li će da ini ci ra go nje nje. U o d n os u n a z a ko n s ko r e š e nj e z n a č aj n o j e d a j e z a ko n o d a v a c o t i š a o i kor ak d alj e n e p r a ve ći r a z li k u p o osn o v u p o la z a eve n tu a l n e ž r t ve si l o v a nj a. T im e s u u v a ž e n i p r e d l o z i n e k i h k r i v i č a r a i v i k t i m o l o g a ( Ta h o v i ć, Š e p a r o v i ć i Po spišl -Zavr ški, na ve de no pre ma Ni ko lić-ri sta no vić, 1984:21) da kod si lo va - 30

7 Temida nja kao i kod nekih drugih seksualnih delikata (obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa zloupotrebom položaja i druga) ne tre ba da se pra vi dis kri mi na ci ja među polovima, odnosno da lica ženskog pola imaju ekskluzivan status žrtve. Sp om enu t a G la v a XIX K Z ima j e d nu o p š tu k a r ak te r i s ti k u, z na č aj nu k a d a su u pit anju ma lo let na li ca ko ja su žr t ve sek su al nih de li k a t a. Na i me pro me ne koj e s u s e d e s i l e u m a ke d o n s ko m k r i v i č n o m z a ko n o d av s t v u u r e g u l i s a nj u ovog pitanja ima ju ten den ci ju po ja ča ne kri vič no prav ne za šti te ove ka te go - r ij e ž r t av a i zr a ž e n e p r e ko u vo đ e nj a n o v i h i n k r i mi na ci j a i p r e ko z a o š t r a v a nj a k aznene p oliti ke (u o d no su na s ank ci je pre d vi đe ne z a ova de la). Me đu t a k vim ink riminacijama na ve o bih sle de ća k ri vič na de la: z a do vo lja va nje p o l nih s tra s ti pred dru gim; pod vo đe nje i omo gu ći va nje pol nih rad nji; pri ka zi va nje por nograf sk ih mate ri ja la de te tu i dr. U o k v i r u N o ve l e K r i v i č n o g z a ko ni k a us vo j e n e p o če t ko m g o d i n e, 6 i z v r š e n o j e s a m o n e ko l i ko i z m e n a i d o p u n a p o t r e b n i h, i z m e đ u o s t a l o g i z b o g us a gla š a v a nj a nj e g o v ih o d re d a b a s a m e đu na ro d nim o b a ve z a ma ko j e je dr ž a va pre d u ze la. M e đu nji ma p o seb no zna čaj no je in k ri mi ni s a nje no vo g de la, tr go vi ne lju di ma (čl a). Na i me, pred u zi ma ju ći oba ve ze ko je pro izlaze na osnovu potpisivanja Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njenih dopunskih protokola, a pre svega Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom, Re pu b li k a Ma ke do ni ja je in k ri mi ni s a la de lo tr go vi ne lju di ma (čl a) go di ne, čak i pre ne go što je ra ti fi ko va la spo me nu te me đu na rod ne do ku - m e n te. N o ve l o m K Z i z g o d i n e na p r a v lj e n e su o d g o v a r a j u će i z m e n e i dopune ovog dela (sa ciljem njenog potpunijeg usaglašavanja sa spomenutim Protokolom i obavezama koje iz njega proizlaze), a ovome delu pridodato je de lo k ri jum ča re nje mi gra na t a (čl. 418, u sa gla sno sti sa dru gim do pun skim Protokolom navedene Konvencije), dok su posebnim članom (čl. 418-v) inkrimi ni sa ni or ga ni zo va ni ob li ci ( or ga ni zi ra nje gru pa ) ovih de la kao i pod stica nje, po zi va nje i po dr ža va nje nji ho vog iz vr še nja. U sa gla sno sti sa za pre će - nom k a znom (naj ma nje če ti ri go di ne z a osnov ni ob lik de la), tr go vi na lju di ma ubra ja se u te ža ili ozbilj na kri vič na de la. N e up uš t a ju ći s e u d e t alj ni j e o p i si v a nj e ovo g d e la, že li m o da is t ak n e m o da se radi o veoma složenom delu u kojem su nabrojane mnoge radnje izvršenja, mnoga sred stva iz vr še nja de la i vi še ob li ka eks plo a ta ci je. Ta ko se eks plo - a ta ci ja ne svo di sa mo na sek su al nu ne go i na dru ge ob li ke eks plo a ta ci je, pre 6 Ova novela Kri vič nog za ko ni ka je ob ja vlje na u Slu žben ve snik na R. Makedonija br. 4 /02. 31

8 Oliver Bačanović sve ga radne, no tu svo je me sto na la zi i pri sil na fer ti li za ci ja, ne za ko ni to usva ja - nje, nedoz vo lje no pre s a đ i va nje de lo va čo ve ko vo g te la. Is to t a ko, mo že mo da konstatujemo da su Novelom iz godine u okviru osnovnog dela (čl a, s t. 1) napravlje ne iz me ne ko je su još vi še is kom p li ko va le pri me nu o d re da ba ove in kri mi na ci je. Oda tle i po tre ba za po jed no sta vlji va njem. Isto ta ko, sa glasnost žrtve da bude izložena eksploataciji treba se smatrati irelevantnom, ukoliko nedvosmi sle no p o s to je e le men ti pri nu de, či me se do sle d no im p le men ti ra Protokol koji takvu saglasnost isključuje. Interesantno je da je u me đu vre me nu do šlo do iz menekri vič nogzako - ni ka 7 i d a j e k a o p o s e b n o i z d vo j e n o d e l o p o d n a z i vo m t rg ov in a m al ol e tn i m li ci ma (čl. 418-g). Sa gla sno Pro to ko lu iz Pa ler ma (čl. 3 al. v), de lo po sto ji i ka da ni je up o tre b lje no ni ti je dan o d na či na pre d vi đe nih k a da su u pit anju punoletna lica kao žrtve trgovine (pretnja silom ili upotreba sile ili drugih formi prinude, otmica, prevara, zloupotreba vlasti ili stanja nemoći, davanje ili primanje novca ili druge koristi radi dobijanja saglasnosti...). Kada su, pak, ti načini upotrebljeni, is pu nje ni su uslo vi z a k va li f i k a tor ni ob lik osnov no g dela z a koji je pre dviđena i stro ži ja ka zna (naj ma nje 10 go di na, sa gla sno st. 2 istog čla na). Isto ta ko, pre cizi ra ni su mo gu ći ob li ci ek s p lo a t a ci je ma lo let nih li ca -žrt ava trgovine (š to je bio nedostatak prethodnog rešenja na koji se posebno ukazivalo) i jasno je određe no da s a gla snos t ma lo let no g li ca u o d no su na in k riminis ane radnje nije o d značaja za postojenje krivičnog dela... (st. 5). Nema dileme da ovakva rešenja predstavljaju korak napred u doslednoj implementaciji Protokola iz Palerma. I s to t ako, j oš u ve k j e n e d o vo lj n o e k s p l i ci t n o i n k r i m i n i s a n p o k u š aj ovo g dela, čime ni su do k ra ja is p o š to va ne oba ve ze ko je pro iz i la ze iz čl. 3 Pro to ko la z a p r eve ncij u, su z b i j a nj e i k a ž nj a v a nj e t r g o v i n e lj u d i m a, p o s e b n o ž e n a m a i de com. Ovo je, pre ma ne kim mi šlje nji ma, re zul tat i re strik tiv nog tu ma če nja čl. 19 s t. 1 K Z ko ji s ank ci o ni še p o ku š aj k ao k a žnjiv uko li ko pre ma z a ko nu z a to delo može da se iz rek ne k a zna z a t vo ra o d p et go di na ili te ž a k a zna 8, a za po kuš aj z a drugo de lo s a mo k a da z a kon iz ri či to pro pi su je k a žnja va nje z a p o ku š aj. Inte res antno je da prak ti ča ri ši re tu ma če ovu o d re d bu, sma tra ju ći da ne tre ba da se tumači k ao do nja gra ni ca pro pi s a ne k a zne z a ko ju bi bio pri men ljiv ovaj član, ve ć i z a de la z a ko ja je pro pi s a na ma nja k a zna z a t vo ra?! (Da na i lov, Zi kov, 2005: 42, 43). Pi ta mo se da li za kon ska od red ba do zvo lja va ova kvo, u su šti ni, Po s l e dnj a N o ve l a K r i v i č n o g z a ko n i k a o b j a v l j e n a j e u S l u ž b e n ve s n i k n a R. M aked on ij a b r. 7/08. Na po mi nje mo da je, sa gla sno čl. 418-a st. 1 KZ, za osnov no de lo tr go vi ne lju di ma pro pi sa na minimalna ka zna od če ti ri go di ne.

9 Temida šire tumačenje ove od red be što sa svo je stra ne mo že da ima ne ga tiv ne po sle - di ce u od no su na slo bo de i pra va gra đa na i da zna či od stu pa nje od jed nog od osnovnih nače la k ri vič no g pra va, na če la z a ko ni to s ti. Uzi ma ju ći u ob zir pred met ovog ra da, po seb no će mo se za dr ža ti i na odredbama koje se odnose na jednu od najznačajnijih novina makedonskog kaznenog zako no dav stva, po seb no sa vik ti mo lo škog aspek ta, ko ji ma se de fi - niše i uređuje p o ro dič no na si lje. Istovremeno možemo da kažemo da rešenje koje je prihvaćeno u Krivičnom z a ko n i k u z n a či n e p o s to j a nj e p os e bn e i n k r i m i n a ci j e p o r o d i č n o g n a s i lj a, ve ć j e ono sastavni deo bića drugih krivičnih dela. Radi se o interesantnom zakonskom re še nju ko je se ra z li ku je u o dnosu na nek a dru ga z a ko no dav s t va ko ja p o ro dič no na si lj e in k r i mi ni šu k a o p o s e bn o k r iv i čn o d e l o. Na i m e u čla nu 122 t. 19 da j e s e, uslov no re če no, de f i ni ci ja p ojma p orodično g na si lja, do k se u o k vi ru p o seb no g d e l a K Z p o r o d i č n o n a s i l j e j av l j a k a o k v a l i f i k a to r n a i l i p r i v i l e g o v a n a o ko l n o s t nekih krivičnih dela. 9 Prak sa će po ka za ti da li je to i naj a de kvat ni je re še nje. O n o š to j e u d e f i n i ci j i p o s e b n o i n te r e s a nt n o s a v i k t i m o l o š ko g as p e k t a j e d o p u n s k i us l ov ko j i j e p o tr e b n o is p u ni ti d a b i s e g o vo r i l o o p o ro d i č n o m na si lju. Na i me po ro dič no na si lje se de fi ni še kao mal tre ti ra nje, gru bo vre đa - nje, ugro ža va nje si gur no sti, te le sno po vre đi va nje, pol no ili dru go fi zič ko ili psi - hičko nasilje, što je prema nama sasvim dovoljno da prikaže svu složenost ove po ja ve. Zna či, ob u hva ta ne sa mo fi zič ko, već i vi še pri sut no i bol ni je psi hič ko na si lje. Ali de f i ni ci ja s e ne p o treb no usl o žnja va, a u p rak si mo že da uzro ku je ne po treb ne po te ško će, ka ko za sud ta ko i za sa mu žr tvu i, što je za nas još bitni je, s t va ra ju ći na t aj na čin pret p o s t av ke z a na k nad no o d no sno se kun dar no vik ti mi zi ra nje žr tve. Na i me tra ži se da pret hod no na ve de ni ob li ci na si lja uzro - ku ju ose ćaj ne si gur no s ti, ugro že no s ti ili s trah. Či ni se da z a ko no da vac, pro pi - sujući ovaj dopunski i prema nama nepotreban uslov, privileguje nasilnika na na čin ko ji u su šti ni zna či do dat nu za šti tu nje go ve po zi ci je. U o d n osu n a d e f i n i ci j u m o ž e m o d a k a ž e m o d a j e d o vo lj n o š i r o k a k a d a o d r eđ uj e k r u g l i c a k o j a s u p o t e n c i j a l n e ž r t v e p o r o d i č n o g n a s i l j a. N a i m e o b u hv aćen e su n aj u g r o ž e n i j e k a te g o r i j e l i c a, n i j e p r a v lj e n a d is k r i m i n a ci j a u od no su na to da li se ra di o li ci ma u brač noj ili van brač noj za jed ni ci, a uze ta je u obzir i činjenica da napuštanje bračne ili vanbračne zajednice ne predstavlja prepreku za nasilnika da produži svoje nasilničko ponašanje (bilo fizičko, 9 Ra di se o kri vič nim de li ma: kva li fi ko va no, odn. te ško ubi stvo, ubi stvo na mah, obič na i te ška te l es n a p ov r e d a, p r o t i v p r av n o l i š a v a nj e s l o b o d e, u g r o ž a v a nj e s i g u rn os t i, p r is il a, p o ln i n ap a d na dete, po sre do va nje u vr še nju pro sti tu ci je. 33

10 Oliver Bačanović bilo sa pretnjama, ucenama, stalnim javljanjima ili na drugi način)! Možemo da z ak ljučimo da su u o d no su na ovo pi t a nje uva že na uk a zi va nja na u ke i re še nja sa vre me nih za ko no dav stava, pa čak u ne kim slu ča je vi ma ova re še nja mo gu da posluže za primer drugim zakonodavstvima. 10 No vi ne u Za ko nu o kri vič nom po stup ku 11 u od no su na ošte će nog I n ov acij e koj e su o d z nač aj a z a unap re đe nj e p o l o ž a ja žr t ve su i re š e nj a iz krivičnoprocesnog zakonodavstva poveza na sa: na če lom opor tu ni te ta ka zne - nog go nje nja (čl. 154 i 155 ZKP); in sti tu tom ka zne nog na lo ga (čl ZKP); obeštećenjem i restitucijom koji se javljaju kao dopunski uslov ka izrečenoj sankci ji; re še njem iz čl. 469 st. 1 ZKP ka da na pred log jav nog tu ži o ca sud do no si re šenje o uslovnom prekidanju postupka, opredeljuje njegov rok i obavezu učinioca u tom ro ku da ne iz vr ši no vo kri vič no de lo i da is pu ni dru ge pred vi đe ne obave ze iz već spo me nu tog čl. 58-a KZ; slu ča jem ka da ošte će ni kao ovla šće ni tu žilac m ože da da p re dl o g z a izr ic anj e alte r na ti v nih m e r a ko j e s e iz r i ču s a gla sn o o dre dbama p os tupk a z a donošenje presu de b ez o dr ž a va nja glav ne ras pra ve (čl. 468, sistematizovan u okviru Glave XXVII). Na vedena re še nja, p o pra vi lu su vi še ok re nu t a uči ni o cu ne go žr t vi. Na i me, p r im ena niz a m e r a z a v i si o d s a m o g u či ni o c a, nj e g o ve sp r e m n o s ti d a is p u ni oba ve ze, kao i od okol no sti u ve zi sa njim, pri če mu in te re si žr tve još uvek ni su do vo ljno resp ek to va ni. 12 U ovom de lu ra da na šu pa žnju će mo z a dr ž a ti na naj zna čaj ni jim no vi na ma s a asp ekt a p o lo ž a ja oš te će no g, s a dr ž a nim u no ve li ra nom Z a ko nu o k ri vič nom po stup ku. a) Imovinsko-pravni zahtev- najznačajnija novina koja proizlazi iz Novele ZKP iz go di ne, a od no si se na ovoj in sti tut gla si: Pre su dom sa ko jom se op tuže ni ogla ša va kri vim, sud od lu ču je o imo vin sko-prav nom zah te vu u ce li ni ili de limično. To je k valit ativno ra zličito o d pretho dno g rešenja s aglasno ko jem je N ap om inj e m o d e j e m a te r i j a p o r o d i č n o g n a s i l j a u r e đ e n a i Z a ko n o m o p or od ic i ( S l u ž b e n ve snik na R. Ma ke do ni je br. 80/92, i br. 38/04 i 33/06), pre sve ga sa ci ljem da se ure de od no si ko j is un as t al i u vez i s a n as il j e m u b r a k u i p o r o d i c i. Zakonzakrivičnata postapka (pre či sten tekst), Slu žben ve snik na RM 15 /05. Ova kva oce na po du da ra se sa ocenom datom od strane Nikolić-Ristano vić, V. i Ćopić, S. po vo - dom promena u kaznenom zakondavstvu Srbije (Nikolić-Ristanović, V., Ćopić, S., 2006, str. 72).

11 Temida sud mogao (zna či ni je morao) da mu dosudi imovinsko-pravni zahtev u celini ili delimično ili, pak, što se najčešće i dešavalo, da uputi oštećenog da ga ostvari u ce li ni pre ko par ni ce (čl. 101 st. 1). Ipak osta je mo guć nost ko ju za kon i da lje ostavlja su du (čl. 97 st. 1) sa gla sno ko joj sud o imo vin sko-prav nom zah te vu ne od luču je u kri vič nom po stup ku, ako se ti me zna čaj no odu go vla či ovaj po stu pak. M eđutim s a ciljem da se izb e gne ovo rešenje pre dviđena je do punsk a ga ran cija z a oš tećen o g. N aim e, u kol iko d ok az i u k r iv i čn o m p os tu p k u n e d a j u d o vo ljn o osno va za pot pu no ili de li mič no pre su đi va nje imo vin sko-prav nog zah te va, a za njihovo naknadno obezbeđivanje postoji opasnost od neopravdanog odla - ga nja kri vič nog po stup ka, sud će sa pre su dom da do su di sa mo osnov ili osnov i d e l i miča n iznos imo vin sko-prav nog zah te va, a za iz nos zah te va ili za osta tak o d to g iznos a doneće dopunsku presudu. Ukoliko iznos z ahteva ne može da se utvrdi drugim dokazima ili bi izvođenje takvih dokaza vodilo ka znatnom odla - ga nju po stup ka, sud (kri vič ni m.z.) će do su di ti do pun skom pre su dom iz nos imovinsko - pravno g z ahteva ili njegovo g dela o dređujući pravičnu nado knadu. Nameće se z ak ljučak da se dos adašnji nep ovoljan p olož aj oš tećeno g, k ada je u pi ta nju pri me na ovog in sti tu ta, ba rem na nor ma tiv nom pla nu po bolj ša va. U ovom de lu pred vi đe na je još jed na no va mo guć nost ko ja sto ji na ras polaganju oštećenom u slučaju podnošenja imovinsko-pravnog zahteva. Naime u slu ča ju osi gu ra nja ovaj zah tev mo že da se pod ne se i osi gu ra va ju ćem društvu (čl. 97 st. 3). U ovom kon tek stu in te re sant na je još jed na no vi na po ve za na sa mo gućno šću ko ja se da je ošte će nom sa gla sno čl. 415 ZKP (st. 1 t. 4). Na i me ra di se o pre i na če nju pra vo sna žne osu đu ju će pre su de u de lu ko ji se o d no si na imo vin - sko prav ni zah tev i bez po na vlja nja po stup ka, ka da se na kon do no še nja ovak ve pre su de p o ja ve no vi oš te će ni. Na ovoj na čin ot k lo ni će se ne prav da pre ma ko joj ni je mo glo da se obe šte ti li ce za ko je sud ni je imao sa zna nje u to ku krivič nog po stup ka. Po stu pak za pre i na če nje spro vo di se na pred log ošte će nih li ca u ro ku od tri me se ca od da na ka da su sa zna li da je pre su da do ne ta. b) Institut zaštićeni svedok, kao deo reformi makedonskog krivičnog zakonodavstva prvi put je uveden noveliranim ZKP-om iz godine. 13 On sa dr ži 13 Za kon za iz me nu va nje i do pol nu va nje na ZKP ob ja vljen u Slu žben ve snik na RM br. 74/04 od g. Po seb na Gla va XIX-a pod na slo vom: Za šti ta na sve do ci te, so ra bot nci te na prav da ta i na žr tvi te, tač ni je čla no vi 270-a i 270-b se od no se na ovoj in sti tut. Ali i ne ke dru ge od red be, ko je će bi ti pred met raz ma tra nja u ovom ra du, mo gu da se od no se na ovo pi ta nje. N ap om inj e m o d a j e u r a d u ko r i š će n p r e či š će n te k s t Z a ko n a o k r i v i čn o m p os t u pk u, o bj av l j e n u Slu žben ve snik na R. Ma ke do ni ja br. 38/05 od 7. mar ta go di ne. 35

12 Oliver Bačanović dve vr ste od red bi za za šti tu sve do ka: a) pro ce sne me re za šti te i b) prav ni osnov z a spro vo đe nje ne pro ce snih mera z a š ti te ut v r đe ne Z a ko nom o z a š ti ti s ve do k a. 14 Na ovaj način popunjena je pravna praznina u okviru krivično-pravnog sistema. Opšta je konstatacija da je izmenom ZKP, posebno odredbi posebne glave (XX) i ne kih dru gih od red bi po ve za nih sa no vim po lo ža jem sve do ka, kao i do no šenjem Za ko na o za šti ti sve do ka, na pra vljen zna ča jan na pre dak u pro - m e ni p ol ož aja ove k a te g o r i j e s ve d o k a. S a to g asp e k t a ma ke d o n sko k r i v i č n o za ko no dav stvo ima sa vre me na re še nja u ovoj obla sti, po što je uze lo u ob zir komparativna is ku s t va i me đu na ro d ne s t an dar de ko ji pro iz la ze iz o d go va ra ju - ćih međunaro d nih do ku me na t a. Me đu tim i po red ta kvih u na če lu po zi tiv nih oce na, mo že da se kon sta tu je činje nic a da na uč ni i s truč ni rad ni ci (np r. K a laj đ i ev, 20 05; L a že tić- Bu ž a rov sk a, 20 05) imaju o d go va ra ju će pri me d b e ko je uk a zu ju na p o tre bu š to je mo gu će sko ri jeg me nja nja i usa gla ša va nja od re da ba ZKP (ko ji je pred met na šeg analiziranja, a odnose se i na Zakon o zaštiti svedoka koji u ovom radu nije predmet naše g pro u ča va nja) ko je se o d no se na ma te ri ju z a š ti te s ve do k a. Naj no vi ja informacija s a ko jom ras p o la že mo je da se iz me nje ni ZK P, ko ji iz me đu os t a lo g sa dr ži pred log pro me na u od no su na ovu ma te ri ju, na la zi u Vla di noj pro ceduri, što potvrđuje da će najavljene promene postati realnost. Ge ne ralna je kon sta ta ci ja, isto ta ko, da u na šem pro ce snom za ko no dav - s t vu p os toji de f i cit o d re da ba ko je bi na o d go va ra ju ći na čin re gu li s a le p o mo ć, po dr šku i za šti tu žr tve i ko je bi bi le u funk ci ji spre ča va nja nje ne pro du že ne, sekundarne viktimizacije. Odatle smo u potpunosti saglasni sa konstatacijom i zn e s en o m u St r a te g i j i z a r e f o r m u k a z n e n o g p r a v a (R e p u b l i k a M a ke d o n i j a, Mi ni starstvo Prav de, 2007) da po ja ča na kri vič no prav na za šti ta po seb nih ka te - g o r i j a ( p r e s ve g a r a nj i v i h) ž r t a v a n i j e p r a će n a o d g o v a r a j u ćo m ( p o j a č a n o m) p r o ces n op r av n o m z a š ti to m! To g o vo r i d a u n a š e m z a ko n o d av s t v u j oš u ve k n isu p r ihv aće n a r e š e nj a s a d r ž a n a u s a v r e m e n i m z a ko n o d av s t v i m a u ve z i s a ovim veoma značajnim segmentom položaja žrtve/oštećenog. I p a k k a o p o z i t i v a n p r i m e r ko j i o d s t u p a o d p r e t h o d n o i z n e s e n e o p š te oce ne i pred sta vlja no vi nu u na šem pro ce snom za kon odav stvu i na la zi se u f unk ci ji preven ci je se kun dar ne vik ti mi z a ci je je o d re d ba s a dr ž a na u čl s t. 1 ZKP, pre ma ko joj sve dok mo že da us kra ti iz no še nje po da ta ka iz čl. 243 st. 3 ovog zakona (ime i pre zi me, oče vo ime, za ni ma nje, pre bi va li šte, me sto ra đa Z akon o t z a z a š t i t a n a s ve d o c i j e o b j a v l j e n u S l u ž b e n ve s n i k n a R e p u b l ik a M aked on ij a b r. 38/05 i 58/05.

13 Temida nj a, u zr as t i o nj e g o vo m o d n o su s a o p t u ž e n i m i oš te će n i m) u ko l i ko p o s to j i vero vatnoća da da va njem is k a z a ili o d go vo rom na o d re đe no pi t a nje, s ve dok mo že da iz lo ži se be ili nje mu bli sko li ce ozbilj noj opa sno sti po ži vot, zdra vlje ili f i zičk i integr i te t. Ima ju ći u v i du re la ti v n o sk ro m n o is k u s t vo u sp ro vo đe nju ove o dre db e i na osno vu spro ve de no g mo ni to rin ga su đe nja z a k ri vič no de lo trgo vine ljudi ma u ma ke don sk im su do vi ma o d s tra ne ne vla di ne or ga ni z a ci je Koalicija Svi za pravično suđenje, mo že da se kon sta tu je da se ova od red ba ne primenjuje, od no sno da su di je za bo ra vlja ju da in for mi šu sve do ke o ovom nji - hovom značajnom pravu (vid. Koalicija Site za pravično sudenje, 2007: 47). N e oph o d n o j e d a s e s t vo r e p r e t p o s t av ke z a r a z v i j a nj e m o d e l a z a š t i te ž rt a v a o d s e k u n d a r n e v i k t i m i z a c i j e š to b i d o p r i n e l o b o l j o j u k u p n o j z a š t i t i žrtava. Neka zakonska rešenja i neke inicijative i predlozi za koje se lobira, pre sve ga u na uč nim i struč nim kru go vi ma, kre ću se u tom prav cu. 15 Ali uko li ko se z a p oređenje uzmu me đu na ro d ni s t an dar di k ao i s a v re me na z a ko no dav na ip r a kt i čn ar eš enj a koj a s e s m a t r a j u d o b r o m p r a k s o m u s ve t u, m o ž e d a s e z ak ljuči da je si tu a ci ja još uvek ne z a do vo lja va ju ća. U po gle du obez be đe nja ce log ni za prak tič nih me ra i dru gih uslo va sa kojima bi se žr t va ma i s ve do ci ma ga ran to va la b ez b e d nos t i z a š ti t a, o d no sno sa ko jima bi se spre ča va la se kun dar na vik ti mi za ci ja, one bi se sve le na stva ra - nje odgovarajućih posebnih uslova i osnivanje i aktiviranje posebnih službi za po moć i po dr šku žr tva ma za šta po sto ji bo ga to is ku stvo i prak sa u mno gim ze mlja ma. In te re sant no je da kao pri mer mo gu da nam po slu že ne sa mo te zemlje već i zemlje iz našeg neposrednog okruženja (pr. aktivnosti Viktimološkog društva Srbije u vezi sa unapređenjem pomoći i podrške žrtvama). Isto ta ko, po sto ji ceo po kret u funk ci ji za šti te ove ka te go ri je pra va žr ta va, kao i m eđ un ar o dn a a s o c i j a c i j a (n a p r i m e r, Ev r o p s k a p o m o ć ž r t v a m a, n e k a d a š nj i Evrop ski forum slu žbi za po moć žr tva ma) ko ji us po sta vlja od go va ra ju će stan - darde i ujedno uče stvu je u nji ho vom in kor po ri ra nju u od go va ra ju će me đu na - rodne dokumente i standarde. 15 D i s k us ij a n a s a ve to v a nj u i Pr e d l o g n a d o p o l n u v a nj e i p r e c i z i r a nj e n a z ak l učoc ite p o v rz an i s o po lo žba ta na ošte te ni ot vo ZKP. Ra di se o Za kjluč ci ma Udru že nja za kri vič no pra vo i kri mi nol og ij u M ake d o n i j e s a O s m o g g o d i š nj e g s a ve to v a nj a U d r u ž e nj a: 10 g o d i n i p ri m e n a n a Za ko n o t za k ri v i č n a ta p o s ta pka n a R. M aked on ij a, odr ža nog od sep tem bra, 2007 g. Na ve de ni Predlog sam iz ra dio i do sta vio Iz vr šnom od bo ru Udru že nja na usva janje. 37

14 Oliver Bačanović Ele men ti re sto ra tiv ne prav de i po lo žaj ma lo let nih li ca kao žr ta va u Za ko nu o ma lo let nič koj prav di Pri razmatranju Zakona o maloletničkoj pravdi 16 koncentrisaćemo se na rešenja koja z aslužuju pažnju, p osebno zb o g njihove inovativnos ti, pri čemu ćemo s e p os e bn o z ad rž at i n a o dr e db am a koj e s u p ovez an e s a ž rt vo m /o š te ćen i m. Isto vre me no na po mi nje mo da je kon cept na ko jem je za sno van ovaj za kon i u kojem značajnu ulogu ima oštećeni još jedna potvrda pravila da maloletničko za kon odav stvo, u slu ča ju Za ko na o ma lo let nič koj prav di, tra si ra put ko jim se kreću reforme kaznenog zakonodavstva u odnosu na punoletne učinioce. U čemu su sadržane najznačajnije inovacije i pre svega, na čemu su utemeljene? Sa vreme no ma lo let nič ko za kono dav stvo (po seb no evrop sko i an glo saks o n s ko) z as n i v a s e n a p r e t h o d n o o b l i ko v a n oj n o voj s t r a te g i j i b o r b e p r o t i v maloletničke delinkvencije, čije su strateške pozicije: prevencija, zaštita, briga i pomoć maloletniku; posmatranje njegovog dela više kao društveno neprilagođenog ponašanja nego kao kriminalnog akta, i garancije za prava maloletnik a (K a mb ov s k i, : 31-32). O v a k ve p ro m e n e s e v i š e s tr u ko r e f l e k tu ju na sistem maloletničkog kaznenog prava. Is to v reme no mo že da se kon s t a tu je da je Aus trij sk i Z a kon o su do vi ma z a maloletnike iz godine 17 mo del za ko na ko ji je po slu žio kao pri mer za konci pi ra nje na šeg Za ko na o ma lo let nič koj prav di. Austrij ski za kon je od po sebn o g z n ač aj a j e r s a d r ž i i n o v a ci j e u s a g l a š e n e s a s a v r e m e n i m te n d e n ci j a m a u m a l o l e tn i čko m k a z n e n o m z a ko n o d av s t v u, o d n o s n o m a l o l e t n i č koj p r av d i, a po sebno zbog pred vi đa nja ši ro kih mo guć no sti za iz be ga va nje, od no sno skre - ta nje od for mal nog po stup ka, ko ji bi u su prot nom tre ba lo da se vo di pre ma ma lo letnicima ko ji su u kon f lik tu s a z a ko nom. U mnogim zemljama, posebno kada su u pitanju maloletni učinioci krivičnih dela, klasič ne ka zne ne me re i po stup ci sve se vi še za me nju ju sa al ter na tiv - nim tj. di ver zi o nim me ra ma i po stup ci ma. Pri to me, pri do no še nju od lu ke o sk re t anju p o la zi se o d naj b o lje g in te re s a ma lo let ni k a pri če mu se ne in si s ti ra na ap solutnom po što va nju prin ci pa prav de! Si stem ma lo let nič ke prav de je ori - jen ti ran prema pra vi ma i bla go s t a nju ma lo let ni k a s a gla sno če mu p o s to je is to Za kon o ma lo let nič koj prav di je ob ja vljen u Slu ben ve snik na R. Ma ke do ni ja, br. 87/07. O r eš enj im a s ad rž an i m u ovo m Z a ko n u i ko j a s e o d nj i h o d n e s e n ad ive rz ion em er eip os t u p - ke videti de talj ni je u Kam bov ski, V. (2006).

15 Temida im e n i m od el i m a l o l e t n i č ke p r av d e. I s to t a ko, si s te m m a l o l e t n i č ke p r av d e s e k arak teriše i f lek si bil no šću iz ko je pro iz i la ze ši ra dis k re ci o na ovla šće nja or ga na koj i su i nvo lv i r a n i u p o s t u p k u i ko j i p r e d u z i m a j u m e r e i a k ti v n o s ti u ko j i m a domi niraju me re z a š ti te, p o mo ći i bri ge z a je d ni ce usme re ne k a ma lo let ni ku u konfliktu sa zakonom. Izb or tj. s a gla snos t da se pri me ni sk re t a nje je pret p o s t av k a z a pri me nu ovog modela. S obzirom da se radi o maloletnim licima saglasnost daju roditelji, o dnosno s t a ra te lj ma lo let ni k a, pri če mu mo ra ju da se uva ž a va ju nje go va pra va tj. da po sto je for mal ne ga ran ci je da će se spro ve sti pra ved no po stu panje. Na i me, bez ob zi ra što se ra di o tret ma nu ko ji ni je sud ski mo gu će su raz ne zloupotrebe ili ugrožavanje prava maloletnika. Jednom data saglasnost malolet ni ka mo že bi ti opo zva na. U tom slu ča ju pro du ža va se sa re dov nim sud skim po stup kom. Isto ta ko, sa gla sno me đu na rod nim stan dar di ma, da ta sa gla snost u ovom vidu postupka ne može se smatrati apriornim priznavanjem krivice od strane maloletnika u slučaju da dođe do produžavanja formalnog postupka. Skre ta nje tret ma na ma lo let ni ka u kon flik tu sa za ko nom sa for mal nog sistema kazne ne prav de ka al ter na tiv nom tret ma nu da je mo guć nost za pri - menu formalnih i neformalnih mera za pomoć, brigu, podršku, u stvari za reintegra ciju ma lo let ni ka u za jed ni cu. Pri to me ta kve me re ima ju još jed nu zna - č aj nu dim e nzi ju, o n e m o r a ju u v a ž a v a ti in te re s e i p o tre b e žr t ve i na la ze s e u f unk ci ji njeno g osna ži va nja. Među reše nji ma sa dr ža nim u Za ko nu o ma lo let nič koj prav di ko je isto vre - me no pred sta vlja zna čaj nu no vi nu po dig nu tu na ni vo pra vi la za ko je smo p o s e bno z ain te re s o v a ni j e p ra v i l o iz b e ga v a nja fo r mal no g sud sko g p o s tup k a (saglasno čl. 9). Ovo pravilo je operacionalizovano u normativnom delu Zakona pu tem odgova ra ju ćih di ver zi o nih me ra i po stu pa ka ko ji sa dr že ele men te re sto - rativne pravde. Tako na pri mer u ok vi ru de la ko ji se o d no si na p o s tu pak pre ma ma lo let ni - cima posebno je ure đe no pi ta nje po stup ka po sre do va nja i po rav na nja (čl ). Radi se o jednoj od najznačajnijih novina ovoga zakona saglasno kojoj se u po stupku pre ma ma lo let ni ci ma uno se ele men ti di ver zi o nog mo de la za sno - va nog na kon cep tu re sto ra tiv ne prav de. Tač ni je, ov de se pre sve ga ure đu je pit a nje p osre do va nja ko me se pri do da je p o s tu pak i uslo vi z a p o rav na nje. No, od mah da is tak ne mo da se to pra vi u op štim cr ta ma bez ula že nja u de ta lje u odnosu na sam postupak. Interesantno je da u svemu ovome važnu ulogu ima jav ni tužilac iako o d lu k u u p o s tup k u z a p o sre d o v a nj e i p o r av na nj e m o že da do ne se i sud u to ku sud skog po stup ka, što zna či ot ka ko je po stu pak pre ma 39

16 Oliver Bačanović ma lo letniku već za po čeo. Zna či, ra di se o mo guć no sti ko ja sto ji na ras po la - ga nju javnom tu ži o cu u po stup ku pre ma ma lo let ni ci ma da na osno vu prin - cip a o p o rtuni te t a o d lu či, k a da s e r a di o k r i v i č n o m d e lu z a ko j e j e p ro p i s a na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do tri go di ne: da ne po kre ne po stu pak pred sudom iako po sto je do ka zi da je uči nio kri vič no de lo, pod od re đe nim uslo - vi ma (pred vi đe nim u st. 1 t.1); uslov no da od lo ži po kre ta nje po stup ka pred su dom za od re đe no vre me (šest me se ci) pod uslo vom da ne uči ni dru go de lo i da nadoknadi štetu ili da na drugi način popravi štetne posledice prouzrokovane delom (t. 2); da ne pokrene postupak ukoliko na osnovu izveštaja Centra z a so cijalni rad ut v r di da je p o s tig nut sp o ra zum iz me đu ma lo let ni k a i nje go ve po rodice i ošte će nog za vra ća nje imo vin ske ko ri sti, na dok na de šte te ili po pra - vlja nja š tetnih p o sle di ca de la (t. 3) ili da pre d lo ži su du da pre ma ma lo let ni ku o d redi meru op š te ko ri sno g ra da do 30 s a ti (t. 4). Na ve de ne o d lu ke jav ni tu ži - lac mo že da do ne se ka da oce ni da je slu čaj ja san i ka da za to po sto ji sa glasnost malolet ni ka, nje go vog za kon skog za stup ni ka i ošte će nog, po sle prethodno pribavljenog izveštaja od Centra za socijalni rad. In te re sant no je još jed no re še nje sa dr ža no u st. 4 istog čla na (68) da u ci lju ut v rđ ivanja s a gla sno s ti jav ni tu ži lac p o zi va ma lo let ni k a, nje go vo g z a kon sko g zastupnika i oštećenog. Njihov nedolazak, u slučaju da su uredno pozvani, smatra se izrazom ne s a gla sno s ti, zb o g če ga jav ni tu ži lac ne mo že da do ne se go re na vedene o dlu ke. I n ter es a n tn o j e i z ako ns ko r eš en j e p r em a koj e m o dl uk a u p os t u pk u z a posredovanje i poravnanje iz prethodnog člana, može da donese i sud u toku sudskog postupka (čl. 69 st. 1), kao i ukoliko javni tužilac predloži meru vršenja dru štve no ko ri snog ra da (do 30 sa ti), a sud je ne pri hva ti, tre ba po seb no da obrazloži ra zloge z a neprihvat anje (s t. 2). Prvi s t av p ot v rđuje tezu da je res torativna pravda mogu ća u s vim f az ama p os tupk a, t ačnije da i sud mo že da izre kne me re koje su restorativne prirode, kao što je slučaj sa posredovanjem i poravnanjem. Po s tup ak m e di j a ci j e u k a z n e n oj ma te r i j i i p re ma ma l o l e t nim u či ni o ci ma (čl ) po prvi put je u Republici Makedoniji propisan zakonom. U njenim ok vi rima uređe no je vi še pi t a nja: uslo vi z a me di ja ci ju; o d re đ i va nje me di ja to ra; traja nje postup ka; uslo vi ko je tre ba da is pu ni li ce ko je že li da po sta ne me di ja - tor ; sprovođe nje p o s tup k a z a me di ja ci ju, k ao i nje go vo z a v r š a va nje. Na k ra ju ovog dela sa dr ža na je upu ću ju ća od red ba ko ja po zi va na od go va ra ju ću pri - me nu o dreda ba p o seb no g Z a ko na o me di ja ci ji (ko ji je ve ć do net ali se o d no si na građansku materiju) i za koji se očekuje da bude dopunjen medijacijom u ka zne noj obla sti. 40