Albert Rothenberg, M.D. Creativity and Madness New Findings and Old Stereotypes Copyright 1990 The Johns Hopkins University Press

Transcription

1 07 1

2 Glavni urednik Zoran Hamović Uređivački odbor Dr Vojislava Bugarski Dr Aleksandar Dimitrijević (urednik) Dr Nataša Hanak Mr Zorana Jolić Prof. dr Aleksandar Kostić Prof. dr Dragan Popadić Milan Stanojković Likovni urednik Svetlana Volic Clio, Sva prava za izdanje na srpskom jeziku zadržana. Ova publikacija, u celini ili delovima, ne sme se umnožavati, preštampavati, pohranjivati u memoriju kompjutera ili na bilo koji način prenositi elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način niti može na bilo koji način ili bilo kojim sredstvima biti distribuirana bez odobrenja izdavača. Naslov originala 2 Albert Rothenberg, M.D. Creativity and Madness New Findings and Old Stereotypes Copyright 1990 The Johns Hopkins University Press All rights reserved. Published by arrangement with The John Hopkins University Press, Baltimore, Maryland

3 Albert Ro ten berg KREATIVNOST I LUDILO Nova otkrića i stari stereotipi Prevele s engleskog: Branka Robertson i Zorica Jovičić 3

4 KREATIVNOST I LUDILO 4

5 SA DR ŽAJ 1. Naučnik ispituje kreativnost Kreativni proces u umetnosti i nauci Inspiracija i kreativni proces Mistika nesvesnog i kreativnosti Psihoza i pisanje poezije Samouništenje i samostvaranje Opasnosti psihoanaliziranja (ili brukanja) Emili Dikinson Psihoza i trijumf Augusta Strindberga Homoseksualnost i kreativnost Muza u boci (prevela Branka Robertson) SADRŽAJ 5

6 11. Stvaranje drame Ledadžija dolazi Judžina O Nila Kreativnost i mentalna bolest Psihoterapija i kreativnost (prevela Zorica Jovičić) Reči zahvalnosti Doc. dr Vladimir Jović Naučno proučavanje odnosa kreativnosti i mentalnog poremećaja In deks KREATIVNOST I LUDILO 6

7 Uspomeni na moje roditelje SADRŽAJ 7

8 KREATIVNOST I LUDILO 8

9 1 NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST Do zvo li te mi da vam na po čet ku is pri čam ne ko li ko pri ča ili, ako vam se vi še do pa da, mi to va. Še ta te bli zu par ka u ne kom ve li kom gra du. Dok ta ko lagano ho da te, pri me ću je te da ne ko ide ka va ma, napola je osve - tljen sve tlo šću ulič ne lam pe, du bo ko je za mi šljen, go to vo za ne sen u svo joj usred sre đe no sti. Sred nje je vi si ne, pri lič no mr šav, ose ćaj nog li ka, donek le neure d ne p o ja ve. I z u z e t no je le p mu š k a r ac, duge g us te k os e. Dok vam se pri bli ža va, za pa nji te se ka da vi di te ka ko mu se me nja iz raz li ca ono se na jed nom pre li va uz bu đe njem i za do volj stvom. Uop šte ne pr imeć ujuć i v a š e pr i s u s t vo, on s e n a g lo ok re ć e n a p e t am a, u brz ano s e vra ća u sme ru iz kog je upra vo do šao i za mi če u ula zu ot pri li ke po la bloka da lje od tog me sta. Zbog neo bič no sti do ga đa ja, pra ti te ga do ula za u kom je ne stao i, prime tiv ši vra ta ra ko ji tu sto ji, ne mo že te da se su zdr ži te da ne pi ta te ko je čo vek ko ji je ta ko užur ba no ušao. Vra tar, ko ji bi u ovom gra du ina če bio n abus it prem a bi lo k om pro l a z n i k u k o ji s e r a s pi t u je z a nek o g s t an ar a u njegovoj zgradi, naginje glavu, delom s ponosom, delom iz zabave, i ka že: O, to je V. B. J., slav ni pe snik. On da do da je, kao da od go va ra na ne po sta vlje no pi ta nje: Ma lo je na svo ju ru ku. O dm a h pre p o z n av š i i me p e s n i k a no s i o c a No b e lo ve n a g r ad e, s ad a s te i v i p ones en i. Po č i nje te d a z a m i š lja te k a k o p e s n i k u s vom lu ks uz nom s t anu o dm a h s e d a z a pi s a ć i s to i r a d i u n a s t u pu i n s pir ac ije ( je r s ad a shva ta te da je to ono zbog če ga je ma lo čas na jed nom stao kao uko pan na ulici), grozničavo predan pisanju pesme. Dok se udaljavate, možda ga za mi šlja te ka ko ce lu noć ne pre sta je da ra di dok ne za vr ši pe smu. Ili, mož d a g a u g l a v i v i d i te k a k o o d l a z i u k re ve t n a s a mo nek ol ik o s at i, d a bi ga opet pro bu di la ne ka unu tra šnja si la ko ja ga vra ća pe smi jer ne može ni da sta ne ni da spa va dok je ne za vr ši. Ka da je sle de ćeg ju tra pe sma za vr še na, si gur ni ste da je to još jed no nje go vo re mek-de lo, i mo žda će te NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST 9

10 z a b elež it i d a t u m s u s re t a k a k o bi s te bi l i s i g u r n i d a ć e te prep oz n at i to od re đe no de lo ka da bu de bilo ob ja vlje no. Sle de ća pri ča je iz dru gog isto rij skog pe ri o da, de ša va se u an tič koj Grč koj, i po sre di je dru go umet nič ko po lje sli kar stvo. Na ve li koj umetnič koj iz lo žbi u Ati ni, dva sli ka ra, Ze uks i Pa ra si je, jav no di sku tu ju o Zeuksovoj slici na kojoj je naslikao grožđe, koje izgleda tako verno da se Pa ra si ju is pr va uči ni lo da je to pra vo gro žđe. Od lu ču ju da za pro bu odne su sli ku na po lje i dok je ne ko li ko lju di po sma tra, na nju sle ću vrap ci i pokušavaju da kljuc nu grozd. Pa ra si je je za di vljen, a za tim poziva Zeuksa i po sma tra če u svoj ate lje jer ve ru je da je sli ka ko ju će im po ka za ti tak ođ e i zuz e t no ve r n a s t v a r no s t i. K a d a s t i g nu u ate lje, Par as ije p ok az uje na sli ku u uglu, ko ja po tvr đu je tu vr stu nje go vog ta len ta. Ze uks se pribli ži sli ci, okre ne se ko le gi i ka že: Ho ćeš li, mo lim te, da ra ši riš za ve su d av id i mš t a je n a s l ic i. Pa r as i je o dgo v a r a d a to, n a ž a los t,nemož ed a uči ni jer za ve sa jeste sli ka. Za pa nje ni Ze uks ka že: Ti si bo lji sli kar od me ne. Ja sam pre va rio vrap ce, a ti si us peo da pre va riš me ne. Po smatra či ko ji slu ša ju raz go vor dva sli ka ra za di vlje ni su tim doga - đ a je m. P r ič a ju k a k o je Pa r a s i je o d u ve k p o k a z i v ao ne ve rov at a n t alen at. Kru ži pri ča ka ko je kao de te umeo da pam ti sva ki ko mad na me šta ja u sobi, svaku boju i svaku tkaninu mnogo meseci pošto bi sobu samo jednom vi deo. KREATIVNOST I LUDILO 10 U poslednjoj legendi, mitu ili priči o genijalnim ljudima govori se o n au čn ik u, mu š k a r c u i l i ž e n i, k o ji ne u mor no r a d i i r a d i n as tojeć i d a reš i kru ci jal ni pro blem, da bi mu se jed nog da na, dok je na od mo ru, ili dok noć u s p av a, i l i pr i č a s k o le gom d a s p o me ne mo ne k o l i k o v ar ijan at a i s te le ge nd e go to vo re š e nje s a mo o d s e b e n a me t nu lo k ao d a je i zron ilo i z nesvesnog ili se javilo poput udara groma iz nepoznatog izvora. Za raz li ku od ovih pri me ra, ali pa ra lel no s nji ma, sto je mit ske pri če o umor noj do ma ći ci ili po slov nom čo ve ku ko ji go ri od am bi ci je, shi zofre noj osobi ras ce plje ne lič no sti, nar ko ma nu pot pu no ogre zlom u za visnost, ili pro sto o bi lo kom od nas obič nih lju di, ko se okre će kre a tiv nim ak tiv no sti ma kao što su cr ta nje i sli ka nje, svi ra nje ne kog mu zič kog instru men ta, glu ma u lo kal nom ama ter skom po zo ri štu, ples ili i ta ko zvani kreativni pokreti, i ko onda doživi preobražaj u ži vo tu.

11 Šta je za jed nič ko svim ovim pri ča ma? Sve su one mi to vi u tom smi slu da pre no se op šte pri hva će na shva tanja o kre a tiv no sti kroz isto ri ju, a ko ja ni su em pi rij ski oce nje na ili potkre plje na. U pr voj pri či, o su sre tu u par ku, oži vljen je mit o in spi ri sa nom pesni ku ko ji sve pi še iz gla ve, u jed nom da hu. Taj mit op sta je kroz sva vre me na, kao i mit o Ati ni, ko ja is ka če iz Zev so ve gla ve, a odr ža va ju ga i stručnjaci i laici. Njega podstiču i sami kreativni ljudi. Kao u priči, takva ču de sna spo sob nost če sto je po ve za na sa oso be nja štvom, ili lu di lom. Dru ga pri ča, o sli ka ri ma, od no si se na mit sku pred sta vu o po seb nom ta len tu ko ji se, na vod no, kod svih sli ka ra mo že usta no vi ti još u de tinjstvu. U njoj se ta ko đe raz vi ja ide ja o spe ci jal nom ta len tu, ta ko zva nom fo to graf skom pam će nju, spo sob no sti sa vr še nog vi zu el nog pam će nja. Me đu tim, ne po sto je do ka zi da fo to graf sko pam će nje ili si ne ste zia (zamenljivi senzorni doživljaji) ili, kad smo već kod toga, posebno visoka inteligencija, imaju bilo šta sa kreativnošću. Postoje izuzeci, kao što je visoka inteligencija u nauci ili muzička sposobnost. P r ič a o ge n i ja l nom n a u č n i k u je m it p o k o me s e n a u č n a k reat ivno s t sa sto ji od ide ja ko je iz vi ru iz ne sve snog. Mno gi slav ni na uč ni ci, kao što s u Ž i l - A nr i Po e n k a re i A u g u s t K e k u le o v aj d r u g i je ro don ač e ln i k s l av - nog mi ta o ot kri ću ben zen skog pr ste na u snu pod sti ca li su ovaj mit ko ji pred sta vlja još jed nu va ri jan tu ide je o dra ma tič noj in spi ra ci ji. U poslednjoj pri či pre u ve li ča na je po zna ta pred sta va da ljudi pose - du j u i zv ore k re a t i v no s t i k o j i s e o s lo b a đ a u t o k u t a k o z v an i h k reat i vn i h ak tivnosti. Ova pred sta va ni je pot pu no la žna, kao što ću uskoro razja - sni ti. Za što su se raz vi li ovi mi to vi? De lom za to što je bi lo te ško doći do pouzdanih po da ta ka o re la tiv no ma lom bro ju lju di ko ji su tokom isto - r i je čoveč a ns t v a bi l i ge n i ja l n i s t v a r a o c i, de lom z a to š to s u on i s am i i z nekih svojih razloga voleli da podstiču izvesne mitove (posebno mit o i n s pir ac iji), a l i pr ve n s t ve no z a to š to je k re a t iv nos t i z u z e tno p oz it ivno v re dnov an a. Z b o g to g a je on a ob a v i je n a ve lom m i s te r i je i n ag ađ anja, i pre ma njoj svi ga je ve o ma sna žna ose ća nja i uve re nja is prav na ili po gre šna. Usu dio bih se da ka žem da bi se te ško na šao je dan je di ni čovek ko ji bi po re kao da je kre a tiv nost po zi tiv no vred no va na. Kao pro bu, raz mi sli te na tre nu tak da li bi smo Adol fa Hi tle ra mo gli sma tra ti kre a- NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST 11

12 tiv nom oso bom: ne ki bi ga mo žda na zva li ge ni jal nim lu da kom, ali kreativnim ubicom nije verovatno. DEF IN IC IJA S T VAR AL AŠ T VA KREATIVNOST I LUDILO 12 Međut i m, k o l i k o go d je ja k a o v a p o z i t iv n a v re d nos t, m a lo je dos le d - no sti ili ko nač ne sa gla sno sti u ve zi sa zna če njem ide je ili kon kret nog ter mi na s t va ra la š t vo. U reč ni ku, taj ter min se de fi n i š e s amo k ao s t v a - r a nje neč eg a. Me đu t i m, ne k i bi t aj te r m i n č u v a l i s a mo z a n aj u z v iš e n iji tip stva ra nja, kao što je bož ji čin stva ra nja sve ta, ili za naj slav ni ja i najce njen ija do s t i g nu ć a u u me t no s t i i l i n a u c i ; d r u g i bi s m a t r a l i i spr avn i m da se ter min ko ri sti za stva ra nje ili pra vlje nje bi lo če ga, kao što je uobiča je na je zič ka upo tre ba na pri mer, u iz ra zu stva ra ti pro ble me. Ovaj tip upo tre be mo gao bi se pro ši ri ti na pri me re kao što su pra vi ti kru gove od dima, praviti stolicu, ili proizvoditi automobil na pokretnoj traci. Je dan moj stu dent je u svo joj dr sko sti oti šao ta ko da le ko da je re kao da je i velika nužda čin stvaranja nečega. Ali, ostavimo drskost i ironiju po stra ni, pro iz vod nja ne če ga ili stva ra nje če sto se u na šoj kul tu ri eti ke ti ra kao kre a tiv nost. Z a n auč n i k a je v a ž no d a ra z mo t r i pi t a nje po z i t iv ne v rednost i, jer je to jed a n od ra z lo g a zbog če g a po k u š a v a d a i s pi t a i i s t ra ž i ov aj feno men. Međut i m, poj mo v i k ao što je v red nost pred st a vlja ju po se ba n problem z a naučnike, pošto je vrlo teško objektivno ih razmatrati, te je stoga neophodno pojasniti šta oni znače. Produktivnost puka proizvodnja velike ko li či ne stva ri ni je isto što i kre a tiv nost. Če sto, ne kog ko pi še mno go knji ga ili ne pre sta no ima no ve ide je ili u ski cen-blo ku cr ta je dan cr tež za drugim smatramo kreativnim. Međutim, kao što moj student predočava u s vom d rskom ko men t a r u, re z u l t at mo ž e bi t i ve l i k a ko l i č in a be zv red nog m ater ijal a. S l ič n a z a bu n a po sto ji u po g le du k re a t iv no st i i or ig in a l nost i. Mada se po jam ori gi nal no sti če sto iz jed na ču je sa kre a tiv nošću, originalnost u smislu prostog stvaranja nečega neobičnog ili besprimernog nije isto što i kre a tiv nost. Svi zna mo da mno ge neo bič ne i bes pri mer ne ide je ni su uop šte vred ne pa žnje i da se ne ki lju di tru de da se raz li ku ju na da ju ći se da će ti me za slu ži ti čast da bu du na zva ni kre a tiv nim. Kre a tiv nost je, otud, stvaranje nečega što je istovremeno i no vo i istin ski vred no.

13 KREATIVNOST U SVIMA NAMA Da li su svi po ten ci jal no kre a tiv ni, dru gim re či ma, da li mi sa mo ne prep oz n ajemo d a s e me k re a t iv no s t i p o s to ji u s v i m ljuds k i m bić im a? Ovo je srž problema. Ispitivanjem kreativnosti dobili bismo odgovor na ovo pi ta nje. U su šti ni, sma tram da od go vor za vi si od de finicije. Ako od lu či mo da kre a tiv nost zna či bi ti otvo ren i fle k s i bi l a n, n al az it i k or i - sna i no va re še nja u po slu ili ži vot nim pro ble mi ma, on da sva ka ko poten ci jal za ovu vr stu kre a tiv no sti po sto ji u svi ma na ma. Ako od lu či mo d a k reat ivno s t z n a č i o s t v a r i v a nje i i z r a ž a v a nje je d i n s t ve nos t i čove k ove ličnosti, stila, ciljeva i načina interakcije s drugim bićima, onda je ovaj tip kre a tiv no sti, bar te o rij ski, svi ma do stu pan. Ako od lu či mo da krea tiv nost zna či spo sob nost čo ve ka da ra ste, raz vi ja se i me nja u skla du sa unutrašnjim ciljevima i spoljašnjom stvarnošću, onda je takva kreativnost široko dostupna i vrlo je važno dostići je. Ili, ako preuzmemo mo del kre a tiv no sti iz umet no sti, ako bi smo od lu či li da je glav na komponenta sposobnost da se bilo koji zadatak kuvanje, tenis, ili svakodnev ni po sao oba vlja s od re đe nom ele gan ci jom i estet skom pre fi njenoš ć u, ond a je o pr av d a no pre t p o s t a v i t i, s pr i l ič no v i sok i m s tep enom s i g u rnos t i, d a je t a k v a k re a t iv nos t s v a k o me mo g u ć a, uprk o s č injen ic i d a t a veš t in a n i je č e s t a. Na p o k on, a k o s le d i mo p o z i c i ju p os le dnje g m it a ko ji sam opi sao i shva ti mo kre a tiv nost kao ba vlje nje umet nič kom de latnošću, poput crtanja, sviranja muzičkog instrumenta, pisanja priča ili p es am a b e z obz ir a n a to k o l i k o je k om p e te nt no ob a v lje n a ond ane - ma ni ka kve sum nje da sva ko, uz od re đe nu obu ku i po moć, mo že na učiti da obavlja takve delatnosti i da mu to pruža određeno zadovoljstvo, mada ne i životni preobražaj. Bi lo bi zani mlji vo na sta vi ti ni za nje de finicija kreativnosti i razmatra nje im pli ka ci ja i is ho da sva ke od njih, što bi nam omo gu ći lo po ni ranje u pi ta nja enig me i zna če nja ži vo ta, fi lo zof ska i te o lo ška raz ma tra nja, kao i pro ce nu ci lje va obra zo va nja i psi hi ja trij skih di sci pli na; možda bismo čak dopr li do pi ta nja po li ti ke i or ga ni za ci je dru štva. Ali, cilj nauč - nog ba vlje nja kre a tiv no šću, moj cilj, ne mo že bi ti ta ko ši rok i da le ko sežan kao što bi pod ra zu me va le te de fi n i c i je i pi t a nja. Nau čn i k mor a d a se ba vi kon kret nim pi ta nji ma i da ih po ve že s kon kret nim pro ble mi ma unu tar po sto je ćeg kor pu sa zna nja na ovom po lju. Shod no to me, fo kus NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST 13

14 mog istraživanja kreativnosti projekta pod nazivom Studije kreativnog pro ce sa, u ko me sam glav ni is tra ži vač vi še od dva de set pet go di na ogra ni čen je na mno go uža i kon kret ni ja pi ta nja, ma da ona ima ju svoje im pli ka ci je, ko je ću ka sni je i na ve sti. KRE A TIV NOST I PSI HO ZA KREATIVNOST I LUDILO 14 Me đu mno ga kon kret na pi ta nja ko ji ma sam se ba vio u po gle du psi ho lo ških pro ce sa ko ji se de ša va ju to kom stva ra lač kog ra da, kao i u normalnom životu i psihoterapiji, spada i ono o odnosu kreativnosti i psi ho ze. Po ve zi va nje kre a tiv no sti s kraj nje kon kret nim pi ta njem mo že delovati kao neshvatljivo naglo skretanje s veoma širokih i sveobuhvatnih obla sti ko je sam upra vo po mi njao, ali do zvo li te mi da ob ja snim šta pod tim pod ra zu me vam. Ne sum nji vo je da su ge ni jal ci u sva kom pe ri o- du ljudske isto ri je za slu ži va li da se na zo vu kre a tiv nim. Njihova dostignu ća u umet no sti, na u ci ili dru gim po lji ma go to vo su uvek bi la i no va i vred na, a de la ge ni jal nih lju di su u su šti ni mo de li za sve dru ge in ter pretacije ili definicije kreativnosti koje sam pominjao. S obzirom na to da s e s gen ija l n i m o so b a m a p o ve z u ju t a k o v i so k a p o s t i g nu ć a i p oč as t i, bio sam jed no vre me ve o ma zbu njen i za in tri gi ran či nje ni com da je mno go i s t a knut i h lju d i p a t i lo o d ne k o g ob l i k a p s i ho z e. M a d a je teš k o t v rd it i d a p o s toje ap so lut n i do k a z i z a to, l i s t a t a k v i h lju d i ob u hv at al a bi s l ik are H i jeron im a B o š a, V i n s e n t a v a n G o g a, Va s i l i ja K a n d i n s k o g i A lbre ht a D i rer a ; n au č n i k e M aj k l a Fa r a de ja, I s a k a Njut n a, Jo h a n a K epler a i T ih a Br ahe a ; k om p o z i to re R o b e r t a Šu m a n a, Hu g a Vol f a i K am ija S e n - S a ns a ; pi sce Jo ha na Hel der li na, Augu sta Strind ber ga, Ar tu ra Rem boa, Ed ga ra Ala na Poa, Čar lsa Le ma, Gi ja de Mo pa sa na, Te o do ra Ret kea, Ezru Pa unda, T. S. Eliota, Virdžiniju Vulf, Harta Krejna, Silviju Plat, Džonatana Svifta, Luisa Ke ro la (Čarls Dodž son), Vi li ja ma Blej ka, Ernesta Hemin - gve ja i Šar la Bo dle ra; i fi lo z o fe A r t u r a Š o p e n h a u e r a i Fr id r ih a Nič e a. Je dan Šek spi rov lik je iz go vo rio sle de će re či: Lu dak, za lju blje ni i pesnik, svi su sa zda ni od ma šte, a ide ja o lu dom ge ni jal cu odav no je prihva će na u na šoj kul tu ri i knji žev no sti. Me đu tim, cilj na šeg pro jek ta od samog počet ka ni je bio ni da do ka že mo ve zu iz me đu psiho ze i ge nijal - no sti ni ti da je ospo ri mo mno gi su to po ku ša li da uči ne i ni su us pe li;

15 to je s t, n is u u s p e l i d a p o k a ž u bi lo k a k v u ne pro me n lji v u vez u i zmeđu ge ni ja i psi ho ze. Ume sto to ga, nas je za ni ma lo ka ko to da dva na iz gled ta ko su prot sta vlje na sta nja mo gu da postoje u jed nom čo ve ku. Od go vor na ta kvu za go net ku ba ca no vo sve tlo i na psi ho zu i na ge ni jal nost. Stog a s mo s e fok u s i r a l i n a i s pi t i v a nje k re a t iv no s t i v i so k o g n ivo a, k ak vo s e, naravno, može onda primeniti na svaki tip kreativnosti. ME TOD PRI STU PA M i n is mo pr v i, t re b a d a i s t a k ne m, k o ji n a n a u č noj os nov i i spi t uju kre a tiv nost. Ne ta ko dav no, sa sta vi li smo i ob ja vi li dva to ma bi bli o grafi je pod na slo vom In dek s na u č ni h ra do va o k re a t iv no s t i 1 ; tu je bi lo na slo va, što knji ga, što čla na ka. To je bio op se žni ka ta log stu di ja iz ove oblasti, a nave de ni na uč ni pri stu pi kre a tiv no sti ob u hvatali su psiho - lo ške eksperimen te; me di cin ske, psi hi ja trij ske i psi ho a nalitičke istori - je bo le sti; an tro po lo ške i so ci o lo ške te ren ske stu di je; ge net ske stu di je; psi ho i sto rij ske i dru ge ti po ve te o rij skih ana li za; iz ve šta je i pro ce ne kliničkih i obrazovnih intervencija. Uprkos prilično obimnoj postojećoj lite ra tu ri na ovu te mu, ot kri ve ni su sa mo ko ma di ći zna nja. Naš e i spit i v a nje k re a t iv no s t i z a s no v a no je n a e m pi r ij s k i m p od ac im a do bi je nim di rekt no od kre a tiv nih oso ba to kom vr lo du gih i in ten ziv nih p s ih ijat r ijs k i h r a z go vo r a, i z k on t ro l i s a n i h p s i ho lo š k i h e k sp er imen at a s ve li kim bro jem su bje ka ta, na osno vu sta ti stič kih i psi ho lo ških ana li za k njiž e vn i h r u k o pi s a, k ao i r a z go vo r a s a pre ž i ve l i m č l a nov im a p orod ic a i s t a knut i h s t v a r a l a c a. D o d a n a s s a m l ič no vo d io s at i r a zgovor a s u me tn ic im a i n a u č n i c i m a, do bit n i c i m a t a k o v i so k i h p o č as t i k ao š to s u Nobelova nagra da, Pu li ce ro va na gra da, Na ci o nal na zlat na medalja, Na - ci o nal na i Ame rič ka knji žev na na gra da i Bo lin ge no va na gra da za po e ziju; do bit ni ci ma pri zna nja od Kon gre sne bi bli o te ke Sje di nje nih Dr ža va; bi ra nim za čla no ve u Ame rič koj aka de mi ji li kov nih umet no sti i književnosti, Naci o nal nom in sti tu tu li kov ne umet no sti i književnosti, Na - 1 Al bert Rot hen berg & Bet te Gre en berg, The In dex of Sci en ti fic Wri tings on Cre a tivity: Cre a ti ve Men and Wo men; Ham den, Conn., Ar chon Bo oks, 1974; The In dex of Sci enti fic Wri tings on Cre a ti vity, Ge ne ral, , Ham den, Conn., Ar chon Bo oks, NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST 15

16 cionalnoj akademiji nauka ili Kraljevskoj akademiji u Londonu. Ja sam s tim oso ba ma ra dio kao sa is tra ži vač kim su bjek ti ma, ne kao s pacijentima na te rap iji, i oni su sa ra đi va li u in ten ziv nom is ta ži va nju psi ho lo ških kore n a k reat iv n i h pro ce s a. D r u g i m re č i m a, r a z go vo r i s u bi l i fok us ir an i n a z a p oč et i k re a t iv n i r ad i vo d i l i s u s e u re do v n i m r a z m a c i m a do z av rš e tk a konkretnog kreativnog dela. U slučaju romana, na primer, razgovori su započinjani kada bi autor dobio prvu ideju i nastavljani svake ili svake druge nedelje do objavljivanja romana, neke dve ili tri godine kasnije. Takođe sam često razgovorao s nekreativnim osobama kojima je bilo pla će no da se uklju če u knji žev ni ili na uč ni pro je kat. Uz to, vr šio sam, samostalno i za jed no sa sa rad ni ci ma, kon tro li sa ne psihološke ekspe - ri men te i na po me nu tim su bjek ti ma i na broj nim dru gim su bjek ti ma za ko je se sma tra da ima ju kre a tiv ni po ten ci jal; ovi eks pe ri men ti su se s a s tojal i o d p o s eb n i h z a d a t a k a os m i š lje n i h s a c i lje m d a s e id e nt ifi ku ju k a r a kter is t ič n i m i s a o n i pro ce s i s u b je k a t a 2. OPŠ T I N AL AZ I I z s v i h o v i h i s t a ž i v a nja mo g u d a i z v u č e m v r lo ja s a n z ak lju č a k d a od ređeni ele men ti le že u te me lju svih ti po va kre a tiv nosti ; postoje za - je dn ičk i p s i ho lo š k i č i n i o c i, s a d r ž a n i u r a z l i č i t i m t i p o v im a k reat ivn i h KREATIVNOST I LUDILO 16 2 Op šti plan is tra ži va nja dat je de talj ni je u Al bert Rot hen berg, The Emer ging Goddess: The Cre a ti ve Pro cess in Art, Sci en ce, and Ot her Fi eld, Chi ca go, Uni ver sity of Chi ca go Press, Eks pe ri men tal na is tra ži va nja izložene su u: Al bert Rot hen berg, Word Association and Creativity, Psycho lo gi cal Re ports 33, 1973, 3 12; Op po si te Re sponding as a Me a su re of Cre a ti vity, Psycho lo gi cal Re ports 33, 1973, 15 18; Psycho pat hology and Creative Cognition: A Comparison of Hospitalized Patients, Nobel Laureates, and Con trols, Ar chi ves of Ge ne ral Psychi a try 40, 1983, ; Ar ti stic Cre a tion as St imul a t e d b y S u p e r i m p o s e d Ve r s u s C o m b i n e d - C o m p o s i t e V i s u a l I m ag e s, Jo u mal of Per so na lity and So cial Psycho logy 50, 1986, ; Al bert Rot hen berg & Ro bert S. Sobel, Cre a tion of Li te rary Me tap hors as Sti mu la ted by Su per im posed Versus Sepa - ra ted Vi sual Ima ges, Jo u mal of Men tal Ima gery 4, 1980, 77 91; Effe c t s o f S ho rt en e d E xp os ur e T im e o n t h e C r e a t i o n o f L i t e r a r y Me t a p ho r s a s St i mu l a t e d b y S up e ri mp os e d Ver sus Se pa ra ted Vi sual Ima ges, Per cep tual and Mo tor Skills 53, 1981, ; Robert S. Sobel & Albert Rothenberg, Artistic Creation as Stimulated by Superimposed Ver sus Se pa ra ted Vi sual Ima ges, Jo u mal of Per so na lity and So cial Psycho logy 39, 1980,

17 pro ce sa u umet no sti, na u ci i dru gim stva ra lač kim po lji ma. Ti za jed nič ki či nioci predsta vlja ju spe ci jal ne ti po ve mi sa o nih obra za ca koje primenju - ju kre a tiv ne oso be to kom sa mog stva ra lač kog pro ce sa 3. Ali pre ne go što s e dot a kne m t i h v a ž n i h s t v a r a l a č k i h m i s a o n i h pro ce s a, prvo ć u i znet i ne ka op šta za pa ža nja o kre a tiv nim oso ba ma, do ko jih sam do šao prve ns t veno i z v l a s t i t i h p o d a t a k a. P r vo, s u prot no p o pu l a rnom m iš ljenju, kao i struč nom uve re nju, ob da re nost iz u zet nom kre a tiv no šću ne podr a z umev a o d re đ e n i t ip l ič no s t i. K re a t iv n i lju d i n i s u nuž no d et injas t i i im pul siv ni u me đu ljud skim od no si ma, kao što se če sto mi sli, ni ti su svi ego i sti, bun tov ni ci ili ču da ci. Dru go, mo ram da is tak nem, ma ka ko iznen ađujuć e mo ž e d a z v u č i, n i s u s v i k re a t iv n i lju d i v i so k o i ntel ige ntn i, uzimajući inte li gen ci ju u op šte pri hva će nom zna če nju rezultata na ver - balnim testo vi ma in te li gen ci je. Mno gi is tak nu ti sli ka ri, pisci, arhitekte i d r ug i s t v a r a o c i p o i n te l i ge n c i ji s u s a mo m a lo i z n ad pros ek a. Pov rh toga, ne postoji jedinstven tip kreativne ličnosti, ako o tome govorimo u teh nič kom psi ho lo škom smi slu. Ni ti su svi stva ra o ci kom pul siv ni ni ti impulsivni, mada su mnogi zanimljivo, čak i oni najistaknutiji donekle ri gid ni, de ta lji sti i per fek ci o ni sti, a ne slo bod ni i spon ta ni. Isti na je da od re đe ni ste pen in tro vert no sti okre nu to sti ka unu tra i ob u ze to sti sa mim so bom do mi ni ra me đu oso ba ma kre a tiv nim na mno gim po ljima, ali ima i onih ko ji su iz u zet no eks tro vert ni. Uop šte no go vo re ći, ima mnogo ide a li zma i stre mlje nja ka ide al nom u nji ho vom de lu, ali ne ma ka rakterističnog ide o lo škog sta va ni ti po li tič ke opre de ljenosti. Kreativ - ni ljudi uglavnom preziru autoritarnost, ali i tu postoji nedoslednost jer su ne ki stva ra o ci pri lič no auto ri tar ni u po gle du su da i uku sa. Ma lo ko od nas bio kre a ti van ili ne stvarno vo li auto ri tar nost i po ne kad smo svi mi ne do sled ni, ta ko da ova gru pa ne po ka zu je raz li či tost u odno su na osta tak ljud skog ro da. Sa mo je jed na ka rak te ri sti ka lič no sti i or i je nt ac ija pre m a ž i vo t u i r a du ap so lut no i z r a ž e n a k o d s v i h k reat ivn i h osoba: motivacija. NAUČNIK ISPITUJE KREATIVNOST 3 Rot hen berg, Emer ging God dess, ,