UDK ISSN Tema broja PRAVNA ZAŠTITA ŽRTAVA. ČASOPIS O VIKTIMIZACIJI, LJUDSKIM PRAVIMA I RODU Br. 1, godina 11. Mart 2008.

Transcription

1 UDK ISSN ČASOPIS O VIKTIMIZACIJI, LJUDSKIM PRAVIMA I RODU Br. 1, godina 11. Mart Temide (Themis), Mramorna statua iz Ramnusa, 300 st. e., Atina, Narodni muzej Tema broja PRAVNA ZAŠTITA ŽRTAVA

2 Izdaje: Viktimološko društvo Srbije i Prometej, Beograd Sva prava zadržana. Zabranjeno je svako umnožavanje ili preštampavanje bez dozvole izdavača Adresa redakcije: Viktimološko društvo Srbije, Dositejeva 1a, Beograd, tel/fax: , vds@eunet.yu Savet časopisa: Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić, Dr Branislava Knežić, Dr Slobodan Savić, Mr Sanja Ćopić Glavna i odgovorna urednica: Dr Vesna Nikolić-Ristanović Urednica: Mr Biljana Simeunović-Patić Sekretarka redakcije: Marina Kovačević-Lepojević Redakcija časopisa: Dr Vesna Nikolić-Ristanović, Dr Nevena Petrušić, Mr Ruth Jamieson, Dr Nataša Mrvić-Petrović, Dr Oliver Bačanović, Mr Ivana Stevanović, Mr Biljana Simeunović-Patić Idejno rešenje korica: Tatjana Stojković Kompjuterska obrada sloga: Tatjana Stojković UDK ISSN Tiraž: 500 primeraka Štampa: Prometej Izdavanje ovog broja finansijski je pomoglo: Ministarstvo nauke Republike Srbije

3 ČASOPIS O VIKTIMIZACIJI, LJUDSKIM PRAVIMA I RODU Br. 1, godina 11. Mart Tema broja Pravna zaštita žrtava ČLANCI Pravna zaštita žrtava nasilja u porodici u Republici Srpskoj Ivanka Marković...5 Krivično-pravna zaštita žrtava krivičnih dela u Republici Makedoniji Oliver Bačanović Položaj žrtava krivičnih dela u zakonodavstvu Republike Slovenije Katja Filipčić...47 Ka uspostavljanju osnovnih prava žrtava u Japanu Hidemichi Morosawa...61 PRIKAZI NAUČNIH SKUPOVA Regionalna konferencija o pravnoj reformi u oblasti borbe protiv nasilja u porodici Mirjana Dokmanović Godišnja konferencija Britanskog kriminološkog društva Kriminalitet i pravda u doba globalne nesigurnosti Vesna Nikolić-Ristanović PRIKAZI KNJIGA Maria Eriksson, Marianne Hester, Suvi Keskinen i Keith Pringle (ur.) Tackling men s violence in families Nordic issues and dilemmas Jelena Dimitrijević...81 Tatjana Đurić-Kuzmanović (prir.) Ka rodnom budžetiranju: vodič Mirjana Tejić... 89

4

5 JOURNAL ON VICTIMISATION, HUMAN RIGHTS AND GENDER No 1, vol. 11, March 2008 Theme Legal protection of victims ARTICLES Legal protection of victims of domestic violence in Republika Srpska Ivanka Marković...5 Legal Protection of Victims under Criminal Law in the Republic of Macedonia Oliver Bačanović The position of crime victims in legislation of the Republic of Slovenia Katja Filipčić...47 CONFERENCE REVIEWS Toward Establishing Basic Rights of Victims in Japan Hidemichi Morosawa...61 Regional Conference on Domestic Violence Legal Reform in Sofia, Bulgaria Mirjana Dokmanović Annual Conference of British Criminology Society Crime and Justice in an Age of Global Insecurity Vesna Nikolić-Ristanović BOOK REVIEWS Maria Eriksson, Marianne Hester, Suvi Keskinen i Keith Pringle (ed.) Tackling men s violence in families Nordic issues and dilemmas Jelena Dimitrijević...81 Tatjana Đurić-Kuzmanović (ed.) Toward gender budgeting: guide Mirjana Tejić... 89

6

7 Pravna zaštita žrtava TEMIDA Mart 2008, str ISSN: DOI: /TEM M Prav na za šti ta žr ta va na si lja u po ro di ci u Re pu bli ci Srp skoj IVAN KA MAR KO VIĆ* U radu se analizira pravna zaštita žrtava nasilja u porodici u Republici Srpskoj. S tim u ve zi, se naglašava da p ostoj e d va o blika p ravne zaštite žrtava nasilja u p orodici; k ri - vičnop ravni i p rek ršajnop ravni. Uvođ enj e m tak vo g mod ela zaštite nastoj i se o b e zbij editi a d ek vatna zaštita žrtava ovo g o bl ika nasi lničko g p onašanj a, koj i j e, p o mnog i m s voj i m ka ra kteristikama, sp ecif iča n o blik k riminaliteta i za htij eva p ose bne mj ere državnop ravne re a kc ij e. K r iv i čn op ra vn a zaš t ita ž rtava n asil j a u p orod ic i, koj a j e i zuz e tn o z n ača jn a j e r se nj om e n asil j e u p orod ici izj e dn ačava sa s v i m d r ug i m o bl icim a k rim in al iteta, što i m a o d ređ enu k riminalnop olitičku težinu, nij e dala o ček ivane rezu ltate. Stoga j e donij e t p ose - ban Zakon o zaštiti od nasilja u porodici kojim se određuje pojam nasilja u porodici, krug osob a koj e se smatraj u članovima p orodice, način nj ihove zaštite te vrste i s vrha p rek ršaj - nop ravnih no rmi uz isticanj e činj enice da su s vi p ostu pci p ok renuti p o ovo m zakonu hitne na ravi. Osnovni moti v za donošenj e ovo g zakona j este cj elovito i sistematsko regulisanj e na silja u porodici koje će omogućiti bržu, efikasniju i trajnu zaštitu ugroženih osoba. Naj - ve ći zna čaj Za ko na o za šti ti od na si lja u po ro di ci pred sta vlja uvo đe nje za štit nih mje ra ko je se mogu izreći nasilniku i kojima se zapravo obezbjeđuje zaštita žrtava nasilja u poro - dici. Način njihovog konkretnog sprovođenja regulisan je podzakonskim aktima. Us vajanj e m zakona koj ima se sa nk cioniše nasilj e u p orodici, bilo kao k rivično dj elo, bilo kao prekršaj, i donošenjem podzakonskih akata za sprovođenje pojedinih zaštitnih mjera, ostvaren je značajan napredak u pravnoj zaštiti žrtava nasilja u porodici. Međutim, i pored takvih normativnih rješenja, žrtve nasilja u porodici još uvijek nemaju adekvatnu zaštitu. Sto ga je na pod ruč ju Re pu bli ke Srp ske po kre nu ta ak ci ja ši ro kih raz mje ra u prav cu, ne sa mo sprječavanja nasilja u porodici, već i u pravcu otkrivanja i eliminisanja uzroka ove negativne društvene pojave. Krajnji cilj ove akcije je zaštita žrtava, prevencija nasilja i očuvanje zdrave porodice kao osnove društva. Ključ ne ri je či: nasilje u porodici, Zakon o zaštiti od nasilja u porodici, pravna zaštita žr tava nasilja u p orodici, zaštitne mj ere * Dr Ivanka Marković je vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Banja Luci, ivankam2003@yahoo.com 5

8 Ivanka Marković Uvod ne na po me ne Na si lje u po ro di ci, kao spe ci fi čan ob lik ma ni fe sta ci je mo ći i iz raz ne rav no - prav nosti polo va, pri sut no je u svim eta pa ma raz vo ja ljud ske ci vi li za ci je. Uglav - nom je tretirano kao privatna stvar svake porodice u koju država ne treba da se mi ješ a. Me đu tim, u dru goj p o lo vi ni pro šlo g vi je k a, ve ći na mo der nih dr ž a va p r i hv at a s t an o v i š t e p r e m a ko j e m b r a k i p o r o d i č n i o d n o s i, i a k o s p a d a j u u intim nu s fer u s v a ko g čo vj e k a, ne mo gu p re d s t a v lja ti in s ti tu ci j e ko ji ma će s e, na te me lju tra di ci je i pa tri jar hal nog vas pi ta nja, na iz vje stan na čin oprav davati nasilje 1. Sto ga da nas ve ći na s a v re me nih prav nih si s te ma s a dr ži o d re đe ne mje re drž avno p rav ne re ak ci je na ra z li či te o b li ke p o ro dič no g na si lja. Osnov ni cilj svih takvih mjera jeste prevencija i suzbijanje ovog oblika nasilničkog ponaš a nja, k ao i ob e z bje đ i va nje e f i k a sne z a š ti te žr t a va p o ro dič no g na si lja. Pre ma p o z i t i vn o m z a k o n o d av s t v u R e p u b l i k e S r p s k e, p o s t o j e d v a o b l i k a p r av n e z aš ti te žrt ava na si lja u p o ro di ci; k ri vič no prav ni i pre k r š aj no prav ni. Uvo đe njem ova k vo g mode la z a š ti te na s to ji se ob ez bi je di ti ade k vat na z a š ti t a žr t a va ovo g obli k a nasilnič ko g p o na š a nja, ko ji je, p o mno gim s vo jim k a rak te ri s ti k a ma, sp e - cif i čan oblik k ri mi na li te t a i z ah ti je va p o seb ne mje re dr ž av no prav ne re ak ci je. Za š t i t a ž r t a va n a s i l j a u p o r o d i c i u okvi ru kri vič nog za ko no dav stva Pr ve ak tivnosti na su zbi ja nju i preven ci ji na si lja u po ro di ci i stva ra nju ade - kvat nog si ste ma za šti te žrtava nasilja u po ro di ci, u Re pu bli ci Srp skoj, za po či - nju sa re for mom kri vič nog za ko no dav stva Re pu bli ke Srp ske iz go di ne, ko j a j e z a v r š e n a us v a j a nj e m K r iv i čn o g z a ko n i k a R e p u b l i ke Sr p s ke (s t u p i o n a sna gu go di ne) i uvo đe njem no ve in kri mi na ci je na si lje u po ro di ci 1 6 Pra vo na po što va nje pri vat nog i po ro dič nog ži vo ta pro kla mo va no je čla nom 8. Evrop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma u ko jem se ka že: Sva ko ima pra vo na po što va nje svo ga pri vatn o g o b ite l js ko g ž i vo t a, d o m a i d o p i s i v a nj a. M e đ u t i m, i a ko s e p r i v atn a s f er a i p or od i čn i ž ivo t m o r aj u p oš to v a t i o d s t r a n e d r ž a ve, u s k l a d u s a n a ve d e n i m čl a n o m, p r avo n a p r iv atn o s t k uće mo ra da pre sta ne on da ka da je neo p hod na dr žav na in ter ven ci ja u ci lju za šti te bez bjed no sti po je di na ca u pri vat nom do me nu. Ovo pro iz i la zi i iz st. 2. ovog čla na ko ji pred vi đa da se «javna vlast ne će mi je ša ti u ostva ri va nje tog pra va, osim u skla du sa za ko nom i ako je u de mok r ats ko m d r u š t v u n u ž n o r a d i i n te r e s a d r ž av n e s i g u r n o s t i, j av n o g r ed a i m ir a, i l i p r iv r e dn e d ob r ob it i z e m l j e, te r a d i s p r e č a v a nj a n e r e d a i l i z l o či n a, r a d i z a š t i te z d r av l j a i l i m or al a i l i r ad i za šti te pra va i slo bo da dru gih».

9 Temida ili po ro dič noj za jed ni ci (čl. 198.) u okvi ru gru pe kri vič nih dje la pro tiv bra ka i p o ro di ce. Uvo đe nj e ove ink riminacij e u k ri v ič n o z a ko n o dav s t vo R S j e b i l o o d iz u zet nog zna ča ja jer se država time pr vi put ja sno oči to va la pre ma na sil ničko m p o na š a nju u p o ro di ci k a o p rema k r i mi nal n o m p o na š a nju ko j e z a slu žu j e re ak ci ju or ga na dr žav ne prinude u formi pri mje ne od go va ra ju će kri vič ne sankcije. Pored toga, odnos javnosti prema ovom problemu se bitno mijenja formi ra se stav da na si lje u po ro di ci ni je pri vat na, po ro dič na stvar sva kog po jedinca, već jedan oblik nasilničkog ponašanja kojim se krše osnovna prava i slob o de čo vje k a. Na ini ci ja ti v u nevladinih or ga ni z a ci ja o dr ž a ne su mno go broj ne jav ne ras pra ve o ovoj pro ble ma ti ci, za po če lo se i sa edu ka ci jom svih no si la ca pravosudne funkcije, policije i centara za socijalni rad, sve to u cilju da se nasilje u po ro di ci pre po zna, pro ce su i ra i ade kvat no sank ci o ni še, a žr tva ma pru ži ef i k a sna prav na z a š ti t a. Međutim, i p ore d s vih na ve de nih ak tiv no s ti, prak tič na pri mje na ove in kri mi na ci je ni je da la oče ki va ne re zul ta te (Mar ko vić, 2003 : ) Je dan od bit nih raz lo ga za ta kvu si tu a ci ju je ste či nje ni ca da isto vre me no s a u vo đe nj e m ove in k r i minacij e nisu izv r š e n e n e o p h o d n e i z mj e n e u si s te mu k ri vič nih s ank ci ja, ni ti u o dre dbama ZK P, ko je bi omo gu ći le iz ri ca nje p o je di nih za štit nih mje ra, (npr. za bra na pri la ska žr tvi, za bra na kon tak ti ra nja sa žr tvom, oba ve zno uda lja va nje na sil ni ka i sl. ili spro vo đe nje hit nog po stup ka sa mo gućnošću izricanja obaveznog pritvora u slučaju nasilja u porodici). S druge strane, n e o p r av da n o b la ga k a zn ena p olitik a su d o v a u o d n o su na ovo k r i v i č n o dj e l o, spo rost pra vo sud nog si ste ma kao i ne mo guć nost ade kvat ne za šti te žr tve od na sil ni k a, s t vo ri la je ko d žrt ava p orodično g na si lja ne p o vje re nje u pra vo sud ni si stem. No vim Kri vič nim za ko nom Re pu bli ke Srp ske iz go di ne 2 fi zi o nomi ja ove in kri mi na ci je ni je mijenjana niti su iz vr še ne iz mje ne u Za ko nu o kri - vič nom po stup ku ko je bi omogućile ade kvat ni ju re ak ci ju na ovaj ob lik kri mi - 2 Na si lje u po ro di ci ili po ro dič noj za jed ni ci re gu li sa no je od red bom čl KZ ko ja gla si: (1) Ko pri mje nom na si lja, dr skim ili bez ob zir nim po na ša njem ugro ža va spo koj stvo, tje le sni in tegri tet ili du šev no zdra vlje čla na svo je po ro di ce ili po ro dič ne za jed ni ce, ka zni će se nov ča nom ka znom ili za tvo rom do dvi je go di ne. (2) Ako je pri iz vr še nju dje la iz sta va 1. ovog čla na ko rišće no oruž je, opa sno oru đe ili dru go sred stvo po dob no da ti je lo te ško po vri je di ili zdra vlje na ru ši, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom od tri mje se ca do tri go di ne. (3) Ako je usljed dje la iz sta va 1 i 2 ovog čla na na stu pi la te ška tje le sna po vre da ili te ško na ru še nje zdra vlja ili su ona či nje na pre ma ma lo ljet nom li cu, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom od jed ne do pet go di na. (4) Ako je usljed dje la iz pret hod nih sta vo va na stu pi la smrt čla na po ro di ce ili po ro dič ne za jed nice, uči ni lac će se ka zni ti za tvo rom od dvi je do dva na est go di na. (5) Ko li ši ži vo ta čla na po rod ice i l i p or o d i č n e z a j e d n i ce ko j e g j e p r e t h o d n o z l o s t a v l j a o, k a z n i će s e z at vor o m n ajm anj e de set go di na. (6) Pod po ro di com ili po ro dič nom za jed ni com u smi slu ovog dje la pod ra zu mije va ju se i biv ši su pru žni ci i nji ho va dje ca, kao i ro di te lji biv ših su pru žni ka. 7

10 Ivanka Marković na li te t a. 3 Me đu tim, tre ba re ći da je po sled njom iz mje nom Za ko na o kri vič nom p o s t u p k u R S i z av g u s t a m j es e c a g o d i n e 4 s i t u a c i j a n e š to i z m i j e n j e n a. O v i m z a ko n o m s e u o k v i r u mj er a z a o b e z b j e đ e nj e p r i su s t v a o su m nj i če n o g, odnosno optuženog i uspješno vođenje krivičnog postupka (glava XVI) uvode mjere zabrane, među kojima su, sa aspekta ove problematike, posebno interesant ne mjera zabrana posjećivanja određenih mjesta ili područja i mjera zabrana sa sta j a nj a s o d re đ e ni m l i ci m a. 5 U rje še nju ko jim iz ri če mje ru za bra ne po sje ćiva nja od re đe nih mje sta ili pod ruč ja sud će od re di ti mje sto i pod ruč je te udalje nost is pod ko je im se osum nji če ni ili op tu že ni ne smi je pri bli ži ti. U rje še nju ko jim iz ri če mje ru za bra ne sastajanja sa od re đe nim li ci ma sud će od re di ti raz da - lji nu is p o d ko je se osum njičeni ili optuže ni ne smi je pri bli ži ti o d re đe nom li cu. Mje ra ma z a bra ne ne mo že se o graničiti pra vo osum nji če no g ili op tu že no g da ži v i u s vo m d o mu u B o sni i H e rceg ov ini, da s e n e sm e t a n o v i đa s a čla n o v i ma po ro di ce i bli skim srod ni ci ma, ali sa mo u BiH ili sa mo na mje stu od re đe nom u z a b r a ni na p u š t a nj a b o r a v iš t a, osim ka da se po stu pak vo di zbog kri vič nog dje la učinjenog na štetu člana porodice ili bliskih srodnika. Mjere zabrane mogu trajati dok za to po sto ji po tre ba, a naj du že do pra vo sna žno sti pre su de ako tom li cu n i j e i z r e če n a k a z n a z a t vo r a a n ajk as n ij e d o u p u ći v a nj a n a i z d r ž a v a nj e k a z n e ako je tom li cu iz re če na ka zna za tvo ra. S ob zi rom da se ra di o tek uve de nim mjerama zabrane, u ovom trenutku je nemoguće govoriti o njihovom učinku u po gle du za šti te žr ta va na si lja u po ro di ci, ali se, bar sa nor ma tiv nog aspek ta mo že re ći da se na ve de nim mjerama z a bra ne omo gu ća va ade k vat ni ja prav na zaštita žrtava nasilja u porodici u okviru krivičnog zakonodavstva. I a ko b i s e k r i v i č n o p r av n o m r e g u l i s a nj u n a s i l j a u p o r o d i c i m o g l e s t a v i t i mnoge primjedbe, ono je od izuzetnog značaja, jer se njime nasilje u porodici izje d načava s a s vim dru gim ob li ci ma k ri mi na li te t a, š to ima o d re đe nu k ri mi nal - nop o litičku te ži nu. Na i me, pro pi si va njem k ri vič no g dje la na si lje u p o ro di ci ili po rodičnoj za jed ni ci, sa svim nje go vim te žim ob li ci ma i mo guć no šću iz ri ca - nja ka zne za tvo ra u raz li či tim ra spo ni ma, po sti žu se zna čaj ni efek ti na pla nu Re for mom kri vič nog za ko no dav stva u Bo sni i Her ce go vi ni ko ja je iz vr še na go di ne, ova in kri mi na ci ja, pod na zi vom na si lje u po ro di ci, uve de na je i u KZ Fe de ra ci je Bo sne i Her ce go vine (čl. 222.) kao i u KZ Brč ko Di strik ta BiH (čl. 222.). Z ako n o i zmj e n a m a i d o p u n a m a Z a ko n a o k r i v i č n o m p o s t u p k u R e p ub l ike S r ps ke, Sl. gl. 68/07. ko ji je stu pio na sna gu go di ne Sve mje re za bra ne iz ri če sud rje še njem na pri je dlog stran ke ili bra ni o ca, a u slu ča ju ka da od lu ču je o pri tvo ru, sud mo že iz re ći ove mje re po slu žbe noj du žno sti umje sto od re đi va nja ili pro du ža va nja pri tvo ra. Pri to me će upo zo ri ti osum nji če nog ili op tu že nog da mu se mo že od re di ti pri tvor ako pre kr ši oba ve zu iz iz re če ne mje re.

11 Temida ge ne ralne pre ven ci je. Uko li ko bi se na si lje u p o ro di ci re gu li s a lo s a mo u ok vi ru p re k r š aja, otp a la b i mo guć nos t iz ri c a nja k ri v ič nih s ank ci ja, k ao naj zna č aj ni jih mje ra drž avno pra v ne re ak ci je na dru š t ve no š tet na p o na š a nja, či me bi osla bi la prav na zaštita žr ta va na si lja u po ro di ci. Isto vre me no, ta kav pri stup ovoj pro ble - ma ti ci p oslao bi ne ga tiv nu p o ru ku jav no s ti, jer bi se na si lje u p o ro di ci sma tra lo manje opasnim i štetnim po društvo od npr. oduzimanja tuđe pokretne stvari. K ada je u pi t a nju prav na z a š ti t a žr t a va na si lja u p o ro di ci tre ba p o me nu ti i Zakon o ravnopravnosti polova koji je donijet na nivou Bosne i Hercegovine (ob ja vljen u Sl. gla sni ku BiH br. 16 od 16. ju na go di ne) ko jim se ta ko đe za bra nju je sva ki ob lik na si lja u pri vat nom i jav nom ži vo tu po osno vu spo la. Ovim zakonom pred vi đe na je oba ve za nad le žnih vla sti da pre du zmu od go - vara juće mjere ra di e li mi na ci je i spre ča va nja na si lja na osno vu sp o la u jav noj i pri vat noj sfe ri ži vo ta, te osi gu ra nje in stru me na ta pru ža nja za šti te, po mo ći i na k nade žrt va ma (čl. 17.). Na si lje na osno v u sp o la je de f i ni s a no k ao b i l o ko je dje lo ko je na no si fi zič ku, men tal nu, sek su al nu ili eko nom sku šte tu ili pat nju, kao i prijetnje takvim djelima, koje ozbiljno sputavaju lica da uživaju u svojim pravima i slobodama na principu ravnopravnosti polova, u javnoj ili privatnoj s f e r i ž ivot a, u k lju ču ju ći i tr g o v i nu lju di ma r a di p r i sil n o g r a d a, te o g r a ni če nj e ili pro izvoljno li še nje slo bo de (čl. 4.). Iako se ovim za ko nom iz ri či to ne spo mi - nje na si lje u po ro di ci, ono je, pre ma na šem mi šlje nju, ob u hva će no na si ljem na osno vu spo la ko je se vr ši u pri vat noj sfe ri ži vo ta. Od red bom čl. 27. ovog za ko na pred vi đe no je da će se onaj ko na osno vu spo la vr ši na si lje, uz ne mi rav a nj e i s e ksual n o u z n e mi r a v a nj e, o p i s a n o o d re d b a ma čla na 4. ovo g z a ko na, ka zni ti za kri vič no dje lo ka znom za tvo ra u tra ja nju od 6 mje se ci do 5 go di na. Iako ova in kri mi na ci ja do sa da ni je pri mi je nje na u prak si u kon tek stu za šti te žrt a va nasilja u p o ro di ci, njen zna č aj s e ne b i smio z a ne ma ri va ti jer s e ra di o j ed i n o m p r av n o m i n s t r u m e n t u ko j i m s e o b e z b j e đ u j e p r av n a z a š t i t a ž r t a v a nasilja u porodici na nivou Bosne i Hercegovine (za primjenu ove inkriminacije nad le žan je Sud BiH). 9

12 Ivanka Marković Za kon o za šti ti od na si lja u po ro di ci (za šti ta žr tve u okvi ru pre kr šaj nog po stup ka) Po se ban Za kon o za šti ti od na si lja u po ro di ci pri mje nju je se u Re publi ci Srp skoj od 1. ja nu a ra go di ne. 6 Osnovni motiv za donošenje ovog zakona je ste cjelovito i sistematsko regulisanje nasilja u po rodici ko je će omo - gućiti br žu, ef ik asniju i trajnu z aš titu ugroženih osoba. Z a ko nom je o d ređen p ojam na si lja u p orodici, k r u g os ob a koj e s e smatr aju član ov ima p orodice, n ači n nj ih o ve z aš t ite te v rs te i s v rh a p r ek rš ajn op r av n i h n o rm i u z is t ic anj e či nje ni ce da su svi po stup ci po kre nu ti po ovom za ko nu hit ne na ra vi. Z a ko nom je pre d vi đe no da se p o s tu pak z a š ti te o d na si lja u p o ro di ci ob ezbjeđu je u pre k r š aj nom p o s tup ku, pri mje nom o d re da ba Z a ko na o pre k r š a ji ma, uko li ko ovim za ko nom ni je dru ga či je od re đe no (čl. 2. st. 2.). Ti me je, ba rem formal nop ravno, o mo gu će na b r ž a i e f i k a sni ja z a š ti t a o d ovo g o b li k a dru š t ve no n ep r ih v at l j iv o g p o n a š a n j a. M e đ u t i m, v o đ e n j e p r e k r š a j n o g p o s t u p k a n e isk lju čuj e vođe nj e k r i v ič n o g p o s tup k a, uko li ko z a to p o s to j e z a ko n sk i usl o v i. Lo gično bi bi lo da se u kon k ret nom slu ča ju, ko ji is pu nja va obi ljež ja ne ko g o d oblika krivičnog djela nasilja u porodici ili porodičnoj zajednici, pokrene i krivič ni p os tupak te ut v r di k ri vič na o d go vor nos t iz v r ši o ca i iz rek ne o d go va ra ju ća k ri vič na s ankci ja. Iz ovo ga pro iz i la zi da se na si lje u p o ro di ci mo že tre ti ra ti k ao krivično djelo i/ili kao prekršaj, zavisno od okolnosti konkretnog slučaja. Z a š t i t u o d n a s i l n i č k o g p o n a š a n j a d u ž n i s u p r u ž i t i p o l i c i j a, t u ž i l a š t v a, o r g a n s t ar ate l j s t v a i s u d. N a ve d e n i s u b j e k t i z a š t i te s u d u ž n i bez od la ga nja o b e z b ij ed it i hit no rje ša va nje t a k v i h p r e d m e t a. Po l i c i j a j e d u ž n a u r o k u o d 24 ča sa po pri je mu pri ja ve do sta vi ti iz vje štaj nad le žnom tu ži la štvu i cent r u z a s oc ij a l n i r a d, a t u ž i l a š t vo s e o b a ve z u j e o d m a h p r e d u z e t i p o t r e b n e mje re i o to me oba vi je sti ti nad le žni sud. Na hit nost po stu pa nja upu ću je i zakonska odredba prema kojoj je sud dužan odmah donijeti rješenje o izrečenoj za štit noj mje ri, a naj ka sni je u ro ku od tri da na (čl. 3. ovog za ko na). Specifičnost nasilja u porodici, kao jednog od oblika nasilničkog kriminalitet a, proizilazi iz či nje ni ce da se ono v r ši u p o ro di ci, da k le, pre ma li cu s a ko jim se izvršilac nalazi u nekom emotivnom ili srodničkom odnosu. Porodica, u smislu ovog zakona, je životna zajednica roditelja i djece i drugih njenih članova. Porodicom se, u smislu ovog zakona, smatraju: supružnici u bračnoj i vanbrač Za kon je ob ja vljen u Slu žbe nom gla sni ku RS br. 118/05. od 30. de cem bra 2005.). U Fe de ra ci ji BiH je do ni jet Za kon o za šti ti od na si lja u po ro di ci (Sl. no vi ne FBiH, br. 22/05. od ) ko ji je stupio na sna gu 6 mje se ci na kon ob ja vlji va nja.

13 Temida noj zajednici; njihova djeca (zajednička ili iz ranijih zajednica); bivši bračni ili van brač ni su pru žni ci i nji ho va dje ca; usvo ji lac i usvo je nik; sta ra lac i šti će nik, kao i druga lica koja sada žive ili su ranije živjela u porodičnoj zajednici; rodite lji sa da šnjih i biv ših su pru žni ka te očuh i ma će ha. Na ve de nom od red bom o d ređen je k rug li ca ko ji ma se ovim z a ko nom ob ez bje đu je prav na z a š ti t a o d na si lja u p oro di ci. 7 Na sil ničko p o na š a nje, u je d nom op š tem smi slu, mo glo bi se o d re di ti k ao sva ka ona rad nja ko jom se dru gom li cu, pro tiv nje go ve vo lje, na me će da ne što trpi, podnosi, čini ili propusti učiniti, bez obzira da li se to postiže fizičkom prinudom, prijet njom ra z li či to g in ten zi te t a ili ko ri š te njem t a k vih ži vot nih oko l no - sti u kojima drugo lice nije u mogućnosti da se odbrani ili izbjegne takvo ponaša nje. S ob zi rom da na si lje u po ro di ci pred sta vlja spe ci fi čan ob lik na sil nič kog p o na š anja, z a ko no da vac je u čl. 6. s t. 1. ovo g z a ko na o d re dio da se p o d na si - lj e m u p or od i ci p o d r a z u m i j e v a b i l o ko j e dj e l o ko j e n a n o si f i z i č k u, psi h i č k u, seksualnu patnju ili ekonomsku štetu, kao i prijetnja takvim djelima, ili propuštanje činjenja dužne pažnje, što ozbiljno sputava članove porodice da uživaju u svo jim pravi ma i slo bo da ma na prin ci pu rav no prav no sti po lo va, ka ko u jav - n oj t ako i u p r i v at n oj s f e r i ž i vo t a. Z a ko n o d a v a c j e i z r i či to o d r e d i o p o s t u p ke p ojedinaca ko ji se sma tra ju rad njom na si lja u p o ro di ci. To su: 1) f i zič k i na pad čla na p orodice na dru go g čla na p o ro di ce, b ez ob zi ra da li je na s tu pi la f i zič k a povreda ili nije; 2) svaka primjena fizičke sile koja ne rezultira u direktan napad ili primjena psihičke prinude na integritet člana porodice; 3) svako drugo postupanje jednog člana porodice koje može prouzrokovati ili izazvati opasnost da će iza zva ti fi zič ku ili psi hič ku pat nju ili eko nom sku šte tu; 4) pro u zro ko va nje osjećaja straha ili lične ugroženosti ili povrede dostojanstva, ucjenom ili verbalnom pri jet njom ili dru gom pri nu dom; 5) ozbilj ni ver bal ni na pa di, vri je đa nje, psovanje, nazivanje pogrdnim imenima i drugi način grubog uznemiravanja č l a n a p or od i ce; 6) u h o đ e nj e i s v i d r u g i n a či n i u z n e m i r a v a nj a d r u g o g čl a n a 7 U želji da na gla si osnov ne prin ci pe na ko ji ma se te me lji po ro dič ni život, zakonodavac je pro - pi sao da se od no si me đu čla no vi ma po ro di ce za sni va ju na hu ma nim principima koji podra - z um ij ev aj u m e đ u s o b n o p o š to v a nj e, p o m a g a nj e, p r i v r ž e n o s t, o d r ž av anj e s k l a dn i h o dn os a u z r a zv ij anj e i i s p o l j a v a nj e n aj b o l j i h o s o b i n a, p r i to m e i m a j u ći u v i d u p os e bn e o b avez e z aš t ite dje ce, po što va nje rav no prav no sti po lo va i do bro volj no sti stu pa nja u brak i van brač ne od nos e. U m eđ us o b n i m o d n o s i m a čl a n o v i p o r o d i ce s u d u ž n i d a p o š t u j u p r av a, s l ob od e i b e zb j e d - n o s t d r ug i h čl a n o v a p o r o d i ce, n a n a či n d a i h n e o g r a n i č a v a j u, o n em og uć av aj u i l i s p r eč av aj u u ostva ri va nju nji ho vih pra va i slo bo da, ko je čla no vi po ro di ce ima ju pre ma po sto je ćim p r op is im a. Po r e d to g a, i z r i či to j e p r e d v i đ e n o d a će s e čl a n p o r o d i ce s uz d rž av at i o d p ov r ed e fi zič kog ili psi hič kog in te gri te ta dru gog čla na po ro di ce, po vre de i dis kri mi na ci je po osno vu po la i uz ra sta i od sta vlja nja u sta nje pot či nje no sti po bi lo kom osno vu (čl. 5.). 11

14 Ivanka Marković po ro di ce; 7) ošte će nje ili uni šte nje za jed nič ke imo vi ne ili imo vi ne u po sje du ili po ku šaj da se to uči ni; 8) pro pu šta nje du žne pa žnje i nad zo ra ili ne pru žanje po mo ći i za šti te iako za to po sto ji oba ve za po za ko nu ili obi ča ji ma, a to bi imalo za po slje di cu osje ćaj fi zič ke, psi hič ke ili eko nom sko -so ci jal ne ugro že - n o s ti; 9) i zola ci j a i o g r a ni č a v a nj e sl o b o d e k re t a nj a i ko mu ni ci r a nj e s a tr e ći m licima; 10) nebriga i rješavanje osnovnih potreba (čl. 6. st. 2.). Na p lanu su z b i ja nja i sp re č a v a nja na si lja u p o ro di ci zna č aj na j e o d re d b a čl. 7. ovo g z a ko n a, ko j o m j e p r e d v i đ e n a d u ž n o s t čl a n a p o r o d i ce, s u b j e k a t a z aš t i te i z č l an a 3. ovo g z a ko n a (tj. p o l i c i j e, t u ž i l a š t v a, o r g a n a s t a r a te l j s t v a i suda), te zaposlenih u obrazovnim i zdravstvenim ustanovama, kao i bilo kojeg dru gog gra đa ni na, da od mah po sa zna nju da je po či nje no na si lje u po ro di ci ili da postoje osno vi sum nje da je po či nje no na si lje, isto pri ja ve po li ci ji, nad - l ežno m tužila š t v u ili na d l e žno m o r ga nu s t a r a te lj s t v a. Pri ja v u iz s t a v a 1. ovo g čla na du žni su do sta vi ti i čla no vi po ro di ce, ko ji su sa zna li za po či nje no na si lje u po ro di ci, po seb no ako je žr tva na si lja ma lo ljet no di je te. Uko li ko slu žbe no lice ne prijavi p o li ci ji da su iz v r še ne rad nje na si lja u p o ro di ci iz čl. 6. s t. 2. ovo g z ako na, čini pre k r š aj z a ko ji je pre d vi đe na nov ča na k a zna u iz no si o d K M do KM (čl. 20. st. 6.). Naj značaj ni ja no vi na u obez bje đi va nju prav ne za šti te žr ta va na si lja u po ro - di ci je ste pro pi si va nje zaštitnih mjera ko j e s e m o g u i z r e ći i z v r š i o c u n a s i lj a u p o rodici. O dre d b om čl. 8. ovo g z a ko na je pre d vi đe no da je pre k r š aj na s ank ci ja z a z a š tit u o d na si lj a u p o r o d i ci z a š ti t na mj e r a. Sv r ha p r o p i si v a nj a, i z r i c a nj a i primjene prekršajnih sankcija je lična zaštita porodice, ostvarivanje i razvijanje zdra vog i har mo nič nog ži vo ta unu tar po ro di ce, spre ča va nje ne ga tiv ne iden - tifikacije, te poštivanje pravnog sistema. Svrha zaštitnih mjera jeste da se njiho vo m p rimj e no m sp ri j e či na si lj e u p o ro di ci, osi gu r a nu žna z a š ti t a zdr a v lja i b ezbje dnos ti žr t ve na si lja, te ot k lo ne oko l no s ti ko je p o go du ju ili p o d s ti caj no dje lu ju na iz vr še nje no vih rad nji na si lja u po ro di ci iz ove obla sti (čl. 10.). Sud mo že nasilniku u p o ro di ci iz re ći slje de će z a š tit ne mje re: 1) uda lje nje iz s t a na, kuće ili nekog drugog stambenog prostora; 2) zabranu približavanja žrtvi nasilja; 3. osigur a nj e z a š ti te žr t ve na si lja; 4. z a b r a nu u z n e mi r a v a nja ili uh o đe nja ž rt ve n asilj a; 5. o b a ve z a p si h o s o ci j a l n o g t r e t m a n a; 6) o b a ve z n o l i j e če nj e o d zavisnosti i 7) rad u korist humanitarne organizacije ili lokalne zajednice (čl. 9.). Z a ko nom su t ač no o d re đe ni uslo vi p o d ko ji ma se mo gu iz ri ca ti na ve de ne mje re, a po seb no je zna čaj no što su isto vre me no pred vi đe ne i sank ci je za nepo stupanje po iz re če nim za štit nim mje ra ma. Ta ko npr. zaštitna mjera udalje nja iz sta na, ku će ili ne kog dru gog stam be nog pro sto ra i za bra na vra ća nja u 12

15 Temida stan, kuću ili ne ki stam be ni pro stor, mo že se iz re ći na sil ni ku, pre ma čla nu po ro - di ce sa ko jim ži vi u sta nu, ku ći ili ne kom dru gom stam be nom pro sto ru, ako sud za pre kr ša je oci je ni da po sto ji opa snost da bi bez pro vo đe nja ove mje re na sil nik moga o p o no vo p o či ni ti na si lj e. Li ce, ko m e j e iz re če na mj e r a iz s t a v a 1. ovog čla na du žno je da bez od la ga nja na pu sti stan, ku ću ili ne ki dru gi stambe ni pro stor u pri su stvu rad ni ka po li ci je. Mje ra iz sta va 1. ovog čla na od re đu je se u tra ja nju ko je ne mo že bi ti kra će od 30 da na, ni ti du že od 6 mje se ci. Nadle žnost za spro vo đe nje ove mje re ima Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va RS koje je dužno da donese propise o načinu njenog sprovođenja (čl. 11.). Zaštitna mjera zabrane približavanja žrtvi nasilja u porodici mo že se iz re ći na sil ni ku ako postoji opasnost da bi ponovo mogao izvršiti to nasilje. U rješenju kojim sud izri če mjeru za bra ne pri bli ža va nja žr tvi na si lja u po ro di ci, sud će od re di ti mje - sta ili područja, i udaljenost od 200m ispod koje se nasilnik ne smije približiti žr tvi na si lja. Mje ra iz sta va 2. ovog čla na od re đu je se u tra ja nju ko je ne mo že bi ti kra će od 30 da na, ni ti du že od go di ne da na. Nad le žnost za spro vo đe nje ove mje re ima Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va RS (čl. 12.). Ka da je u pi ta nju za štit na mjera ob e z bje đe nja za šti te žr t ve na si lja, tre ba re ći da se ona mo že iz re ći žrt vi nasilja, ra di nje go ve f i zič ke z a š ti te i ob ez bje đe nja da mo že os t va ri ti s vo ja pra va ili in te res bez stra ha i opa sno sti za ugro ža va nje svog ži vo ta. Ovom za štitnom mjerom žrtvi nasilja se obezbjeđuje: a) privremeni smještaj i zbrinjavanje u socijalnim ili drugim centrima ili kod drugih porodica, odnosno na drugim pogodnim mjestima (sigurna kuća) i b) pravo na privremeno izdržavanje iz alimentacionog fonda. Pri izricanju ove mjere sud će izdati nalog odgovarajućoj us t a novi ili cen tru da pri mi na pri v re me ni smje š t aj i zbri nja va nje žr t vu na si lja, do sprovođenja mjera iz čla na 11. ovog za ko na. Pro pi se o uslo vi ma za otva ra - nje i rad sigurne kuće, kao i uslove za osnivanje, finansiranje i rad alimentacion o g fo nda d o ni j e će M i ni s t ar s t vo zdr a v lj a i s o ci j al n e z a š ti te R S i M i ni s t ar s t vo f inan sija R S u o d re đe nom ro ku (čl. 13.). Za štit na mje ra zabrane uznemiravanja ili uhođenja žrtve nasilja mo že se iz re ći na sil ni ku ko ji je na si lje iz v r šio uz ne mi ra - va njem ili uho đe njem, a p o s to ji opa snos t da bi p o no vo mo gao uz ne mi ra va ti ili uho di ti li ce iz čla na 5. ovog za ko na. Mje ra iz sta va 1. ovog čla na od re đu je se u tra ja nju ko je ne mo že bi ti kra će od 30 da na, ni ti du že od jed ne go di ne. Nadle žnost za spro vo đe nje ove mje re ima Mi ni star stvo unu tra šnjih po slo va RS. (čl. 14.). Zaštitna mjera obaveznog psihosocijalnog tretmana mo že se iz re ći na silniku u p orodi ci, ra di ot k la nja nja na sil nič ko g p o na š a nja na sil ni k a ili, ako p o s to ji opasnost da bi nasilnik mogao ponoviti nasilje, prema licima iz člana 5. ovog za ko na. Mje ra iz sta va 1. ovog čla na mo že tra ja ti do pre stan ka raz lo ga zbog 13

16 Ivanka Marković kojeg je određena, ali ne može trajati duže od 2 godine (čl.15.). Obavezno li ječe - nje od za vi sno sti, kao zaštitnu mjeru, sud će izreći nasilniku koji je nasilje počinio pod uticajem zavisnosti od alkohola, opojnih droga ili drugih psihotropnih sup stan ci, ako po sto ji opa snost da će se na si lje po no vi ti. Mje re iz sta va 1. ovog čla na od re đu ju se u tra ja nju ko je ne mo že bi ti kra će od 30 da na, ni ti du že od dvije godine. Propise o načinu sprovođenja ove mjere i zaštitne mjere iz čl. 15. ovog zakona, donijeće Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS (čl. 16.). Z a š titn e mj e re m o gu s e iz re ći na z a htj ev li c a iz l o že n o g na si lju, o d n o sn o nj e g ovo g p u n o m o ć n i k a, i l i n a z a htj ev p o l i ci j e, t u ž i l a š t v a, ce n t r a z a s o ci j a l n i rad, vladinih i nevladinih organizacija ili po službenoj dužnosti. Zaštitna mjera iz čla na 12. ovog za ko na iz ri če se po slu žbe noj du žno sti (čl. 18.). Na sil nik ko ji u po ro di ci iz vr ši na si lje, du žan je da po stu pi u skla du sa iz re če - nom z aš titnom mje rom. Uko li ko li ce ko me je iz re če na ne k a o d z a š tit nih mje ra ne po stu pi po iz re če noj mje ri, ka zni će se za pre kr šaj nov ča nom ka znom od 300 KM do 500 KM (čl. 22.). Pr i l i ko m i z r i c a nj a b i l o ko j e z a š t i t n e mj e r e s u d će vod it i r ač un a o s v rs i i te ži ni iz re če ne mje re, nje noj ef i k a sno s ti, a p o p o tre bi tu mjeru može z a mijeni ti dru gom za štit nom mje rom. Rje še nje o iz re če noj za štit noj mje ri sud je du žan do s t a v i ti k a ko or ga nu s t a ra te lj s t va na či joj te ri to ri ji ima p reb ivališ te, o dno sno bo ra vi šte, član po ro di ce pre ma ko me je na si lje iz vr še no, tako i or ganu sta ra - te l j s t v a n a č i j o j te r i to r i j i i m a p r e b i v a l i š te, o d n o s n o b o r av iš te č l a n p or od i ce pre ma ko me je mje ra z a š ti te o d re đe na. O r gan s t a ra te ljs t va, subjek ti z a š titi te iz čl. 3. ovo g z a ko na, du žni su vo di ti evi den ci ju o iz re če nim z aš titnim mjera ma u sk la du s a Z a ko nom o rav no prav no s ti p o lo va u BiH, k ako o li ci ma prema ko jima je na si lje iz vr še no, ta ko i o li ci ma pre ma ko ji ma je od re đena mjera za štite, pra - ti ti iz v r še nje, iz vje š t a va ti sud o iz v r še nju mje re, pre d loži ti prek id ili pro duže nje ili za mje nu mje re dru gom mje rom. Ako oci je ni da je neo p hod no da se žr tva o d na si lja u p o ro di ci b ez o d la ga nja z a š ti ti, sud će iz reći o d gova raju ću z a š tit nu mje ru, kao sa mo stal nu pre kr šaj nu sank ci ju, po sa slu ša nju na sil ni ka, ne če ka ju ći na okončanje krivičnog postupka. Rješenjem o izricanju zaštitne mjere utvrđuje se tra ja nje z a š tit ne mje re ko ja je iz re če na na sil ni ku i či je tra ja nje p očinje te ći o d dana pravnosnažnosti rješenja, s tim da se u trajanje mjera uračunava vrijeme koje je proteklo, ako je mjera bila izrečena po hitnom postupku (čl. 19.). Pored za štit nih mje ra ko je se mo gu iz re ći uči ni o cu na si lja u po ro di ci, za ko - noda vac je pre d vi dio i nov ča ne k a zne z a iz v r še ni pre k r š aj. Nov ča nom k a znom u iz no su od 100 KM do 300 KM, ka zni će se za pre kr šaj na sil nik ko ji iz vr ši rad nju nasilja iz člana 6. stav 2. ovog zakona. Ukoliko nasilnik ponovi radnju nasilja iz 14

17 Temida čla na 6. ovog za ko na, ka zni će se nov ča nom ka znom u iz no su od 300 KM do KM. Nov ča nom ka znom od naj ma nje 300 KM do KM, ka zni će se za p re k r š aj p un o lj e t ni član p o ro di ce ko ji iz v r ši r a d nju na si lja u p o ro di ci iz s t a v a 1. ovo g člana u p ri su s t v u dj e te t a ili ma l o lj e t n o g li c a. Uko li ko p u n o lj e t ni član u p o rodici p o no vi rad nju na si lja u p o ro di ci u pri su s t vu dje te t a ili ma lo ljet no g li ca ka zni će se nov ča nom ka znom od naj ma nje 500 KM do KM. Nov čanom ka znom od naj ma nje 600 KM do KM, ka zni će se za pre kr šaj na silnik iz sta va 1. čla na 5. ovog za ko na, ako iz vr ši rad nju na si lja na šte tu dje te ta ili maloljetnog lica (čl. 20.). U s vim slu ča je vi ma k a da li ce ko me je iz re če na nov ča na k a zna is tu ne p la ti, u skla du sa čla nom 20. ovog za ko na, ista će se za mje ni ti za štit nom mje rom rad u korist humanitarne organizacije ili lokalne zajednice (čl. 21.). Da k le, naj ve ći zna čaj Z a ko na o z a š ti ti o d na si lja u p o rodici pre ds t avlja uvo - đe nje za štit nih mje ra ko je se mo gu iz re ći na sil ni ku i ko ji ma se zapravo obezbje đu je za šti ta žr ta va na si lja u po ro di ci. Na čin nji ho vog konkretnog sprovo đe - nja re gu li s an je p o d z a kon sk im ak ti ma. Ta ko npr. Pravilnik o načinu sprovođenja zaštitnih mjera koje su u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova (Sl. glasnik br. 26/06 od 27. mar ta go di ne) uređuje način sprovođenja zaštitnih mjera: uda lje nje iz sta na, ku će ili ne kog dru gog stam be nog pro sto ra i za bra na vraća nja u stan, ku ću ili ne ki dru gi stam be ni pro stor, za bra na pri bli ža va nja žr tvi na si lj a u p o ro di ci i z a b r a na u z n e mi r a v a nj a ili uh o đe nj a li c a izl ožen o g na silju. Pr a v i l n i ko m j e o d r e đ e n o d a n a d l e ž n o s t z a p o d n o š enj e z a htj ev a z a i zr ic a nj e z a š ti t n e mj e r e i z a s p r o vo đ e nj e z a š ti t n i h mj e r a p r i p ad a p ol i cijs koj s t an i ci n a čijem području žrtva ima prebivalište ili boravište. Odredbama o pripremanju i pla ni ra nju spro vo đe nja za štit nih mje ra de fi ni sa na su mno ga pi ta nja u kon - kretnom sprovođenju zaštitnih mjera, kao što su: određivanje ovlašćenog služb e no g li ca s t a ni ce p o li ci je ko je će bi ti o d go vor no li ce u konk ret nom slučaju, na čin nje go ve sa rad nje sa žr tvom na si lja u po ro di ci, tj. raz ra du i iz ra du pla na p o s t u p a nj a u s l u č a j u n e p o s r e d n e u g r o ž e n o s t i ž r t ve, n ači n p r už anj a p om o ći žr tvi od stra ne nje ne rod bi ne i dru gih li ca, dru ge ak tiv no sti ra di za šti te zdravlja i bez bjed no sti žr tve do do la ska ovla šće nog slu žbe nog li ca te pra vlje nje p r o cj e n e u g r o ž e n o s ti ž r t ve i p l a n a s p r o vo đ e nj a z a š ti tn e mj er e koj i s e m o g u koristiti u operativne svrhe. Način sprovođenja zaštitne mjere udaljenja iz stana, ku će ili dru gog stam be nog pro sto ra i za bra ne vra ća nja u stan, ku ću ili ne ki dru gi stam be ni pro stor, re gu li san je čl. 13 ovog pra vil ni ka. Na osno vu ovog čla na, ovla šće no slu žbe no li ce će, uz pret hod nu p re ze n t a ci ju rj eš enj a sud a, d oves ti nasilnika u objekat iz kojeg se udaljava radi uzimanja ličnih dokumenata i pred- 15

18 Ivanka Marković me ta nu žnih za sva ko dnev nu upo tre bu, te ga upo zo ri ti da bez odo bre nja nadležnog suda u vrijeme trajanja zaštitne mjere ne smije ulaziti u objekat iz kojeg je uda ljen. Na sil nik je du žan da klju če ve objek ta iz ko jeg se uda lja va pre da žr tvi ili dru gom pri sut nom li cu ko je će ih pre da ti žr tvi. Ako na sil nik od bi je da preda ključeve objekta iz kojeg se udaljava, oni će se oduzeti upotrebom sile s a m o k a d j e nj i h o vo o d u z i m a nj e o d r e d i o s u d. U ko l iko ov l a š ćen o s l už b en o lice zatekne nasilnika u blizini prostora u kojem mu je rješenjem suda pristup z a b r a nj e n, u p o zo r i će g a na p o t r e b u p o š ti v a nj a z a š ti tn e mj er e. Ako u činil a c i na kon upo zo re nja po ku ša ući u pro stor u ko ji mu je za bra njen pri stup ili ga ovlašćeno službeno lice zatekne u tom prostoru ili objektu iz kojeg je udaljen, o d n o s n o u s l u č a j u d o j a ve i l i p r i j a ve z b o g p o s to j a nj a os n ov an e su mnj e d a j e nasilnik postupio protivno izrečenoj mjeri, ovlašćeno službeno lice će uz podno še nje za htje va za po kre ta nje pre kr šaj nog po stup ka, prive sti nasilnika nad - le žnom su du. Ka da je u pi ta nju zaštitna mj e ra za b ra na p ri bli ža va nja žr t vi na si - lja u po ro di ci, pra vil ni kom je pred vi đe no (čl. 14.) da će ovla šće no slu žbe no li ce u slu ča ju za ti ca nja na sil ni ka u pro sto ru ko ji je od re đen pla nom sprovo - đe nja mje re, na re di ti istom da na pu sti pro stor u ko jem se žr tva na la zi i upozo ri ti ga na p o slje di ce u slu č a ju ne p o š to v a nja rj e še nja su da. U sluč aju dojave žr tve ili dru gog li ca o ne po šti va nju rje še nja su da, ovla šće no slu žbe no li ce će od mah iza ći na mje sto ta kvog do ga đa ja te na re di ti nasilniku da napu sti pro - stor u ko jem se na la zi žr tva uko li ko je do ta kvog kon tak ta do šlo slu čaj no. Ako na sil nik kr ši ovu za štit nu mje ru ili od bi je da iz vr ši na ređenje da napusti od re - đe ni pro stor bi će pri ve den i uz za htjev za po kre ta nje pre kr šaj nog po stup ka predat nadležnom sudu. Ako ovlašćeno službeno lice sazna za namjeru ili plan na sil ni ka da po stu pi pro tiv no rje še nju su da ili ugro zi zdra vlje i si gur nost žr tve na dru gi na čin, o d mah će pro na ći na sil ni k a i up o zo ri ti ga na p oslje di ce t ak vo g ponašanja. Ukoliko okolnosti upućuju na zaključak da bi nasilnik uprkos datog upo zo re nja, mo gao pre kr ši ti za štit nu mje ru, žr tvi će se pružiti neposred na poli - cijska zaštita dok postoji opasnost po njeno zdravlje i bezbjednost. Sprovođenje zaštitne mjere za bra ne uznemiravanja ili uho đe nja li ca iz lo že nog na si lju, re gulisano je članom 15. ovog pravilnika. Ovla šće no slu žbe no li ce će, u skla du sa rješe njem su da, spro vo di ti ov u mje ru na na čin š to će u slučaju z a ti canja na silnik a u blizini žrtve ili zaprimljene dojave ili prijave o ponašanju nasilnika suprotno za štit noj mje ri, bez od ga đa nja utvr di ti okol no sti zbog ko jih se na sil nik na la zi u bli zi ni žr tve ili se na la zio u bli zi ni žr tve ili ko je upu ću ju na po sto ja nje osnova ne sum nje da kr ši mje ru na dru gi na čin. Tom pri li kom će prikupiti infor ma - cije i dokaze o ponašanju nasilnika suprotno zaštitnoj mjeri. U slučaju da je do 16

19 Temida ko n t a k t a i z m e đu n a s i l n i k a i ž r t ve d o š l o s l u č aj n o, ov l a š će n o s l už b en o l i ce će na re di ti na sil ni ku da od mah na pu sti pro stor u ko jem se na la zi žr tva. Ako okolno sti uka zu ju na to da na sil nik lič no ili pu tem dru gog li ca uz ne mi ra va ili uho di žr t v u, pre d u ze će p o treb ne op e ra tiv no -t ak tič ke mje re i rad nje ra di spre ča va nja ugro ža va nja zdra vlja i si gur no sti žr tve. U ovom slu ča ju, kao i u slu ča ju da na silnik postupi protivno izrečenoj zaštitnoj mjeri ili naredbama ovlašćenog službenog lica, biće priveden i uz zahtjev za pokretanje prekršajnog postupka predat na d l e žn o m su du. Uko li ko na sil nik z a u z n e mi r a v a nj e ili uh ođe nj e žr t ve kor is ti sre d s t v a z a ko mu ni k a ci ju na da lj i nu, ov la š će n o slu ž b e n o lice će up uti ti žr t v u da od prav nog li ca ko je pru ža te le ko mu ni ka cij ske usluge zatraži podatke o isto - vjet no sti te le ko mu ni ka cij skih adre sa ko je su u od re đe nom vremenskom pe ri - o du us p o s t a vi le ve zu s a te le ko mu ni k a cij sk im ure đa jem koji koris ti žrt va, te da ta kve po dat ke do sta vi od go vor nom li cu. Ako po sto ji osnovana sum nja da nasil - nik na taj na čin kr ši za štit nu mje ru, bi će pri ve den i uz za htjev za po kre ta nje prekršajnog postupka predan nadležnom sudu. Ako nasilnik za uznemiravanje ili uho đe nje ko ri s ti teh nič k a sre d s t va ili dru ga p o ma ga la, ovlašćeno služb eno li ce će ih privremeno oduzeti, o čemu će izdati potvrdu, i uz zahtjev za pokretanje pre k r š aj no g p o s tup k a, do s t a vi ti nad le žnom su du. Pra vilnikom je us t anovljena oba ve z a Cen tra jav ne b ez bje d no s ti da vo di evi den ci je o na sil nicima koji ma su iz re če ne za štit ne mje re iz nad le žno sti MUP-a, o žr tva ma ko je su štićene sprovo - đe njem za štit nih mje ra i o sa mim za štit nim mje ra ma. Iz vje štaj o spro vo đe nju z a š tit ne mje re Cen t ar jav ne b ez bje d no s ti je du ž an dos t avi ti Centru z a soci jalni rad prema mjestu prebivališta ili boravišta žrtve nasilja u porodici. M i ni s t a rs t vo z d r a v lj a i s o ci j a l n e z a š ti te d o ni j e l o j e p r a v i l ni ke o i z v r š e nj u zaštitnih mjera koje su u nadležnosti ovog ministarstva. Pravilnikom o načinu sp ro vođ enja za štit ne mj e re o b a ve zno g li j e če nja za vi snosti o d alkohola i o p ojnih droga (Sl. gl. RS br. 97 od 6. ok to bra go di ne) pro pi su je se na čin spro vo đenja ove mjere, od re đu ju se zdrav stve ne i dru ge usta no ve, or ga ni za ci je i udru že - nja ko je se ba ve zbri nja va njem z a vi sni k a o d al ko ho la i op oj nih dro ga u ko ji ma s e ov a mj er a mo že p ro vo di ti. To su ce n tri z a m e n t al no zdr a v lj e, psi hi ja trij sk a o dje ljenja opš tih b o l ni ca, k li ni ke z a psi hi ja tri ju sp e ci ja li zo va na o dje lje nja z a lije če nje z avisno s ti o d al ko ho la i op oj nih dro ga, z a vo di z a li je če nje z a vi sno s ti te druge usta no ve za tu na mje nu, a ko je ima ju odo bre nja Mi ni star stva zdra - vlja i socijalne zaštite. Lice kojem je izrečena ova zaštitna mjera zbog nasilja u p o rodici upu ću je se u nad le žnu us t a no vu z a li je če nje z a vi sno s ti o d al ko ho la i opoj nih dro ga u mje stu nje go vog pre bi va li šta ili mje stu nje go vog bo ra vi šta ili u naj bli žu usta no vu za tu na mje nu. Plan spro vo đe nja za štit ne mje re iz ra- 17

20 Ivanka Marković đuje zdravstvena ustanova i centar za socijalni rad, odnosno multidisciplinarni t i m ( p s ih ij at a r, p s i h o l o g, s o c i j a l n i r a d n i k ) s a p o č i n i o ce m n a s i l j a. Pl a n s a d r ž i podatke o licu ko me je iz re če na mje ra, vr stu tret ma na ko ji će se spro vo di ti, tra - janje tretmana, oba ve ze li ca ko me je iz re če na z a š tit na mje ra u to ku tret ma na, psihosocijalni tretman žrtve nasilja i njene porodice, način kontrole nad ponaš a nj e m z av is n i k a u to k u t r e t m a n a i p l a n i n te r ve n ci j e u k r i z n i m s i t u a ci j a m a. Ako lice kom e j e i z re če na mj e r a n e p o š tu j e z a d a ti p lan li j e če nj a, ili na d r u g i na čin prek rši o d re d b e su da ili z a kon, ili ako zdrav s t ve na us t a no va pro ci je ni da tretman neće dovesti do promjene ponašanja ovisnika, o tome će odmah obavije sti ti sud, ra di iz ri ca nja ka zne li cu zbog ne po stu pa nja pre ma iz re če noj za štitnoj mjeri. U sprovođenju ove zaštitne mjere značajna je uloga Centra za socijal ni rad ko ji u okvi ru svo je nad le žno sti, pred u zi ma po treb ne mje re u po gle du d o vođenja lic a u us t a n o v u z a li j e če nj e, o b e z bj e đu j e p o dat ke o zdr av s t ve n oj z aš ti ti, p o p o t r e b i a n g a ž u j e p r i si l n o d o vo đ e nj e u z u p o t r e b u f i z i č ke si l e ko j a p o d r az um ij e v a u p o t r e b u s r e d s t a v a z a f i z i č ko o g r a n i č a v a nj e k r e t a nj a l i c a z a koje se sprovo di z a š tit na mje ra, pre d u zi ma p o treb ne mje re zbri nja va nja p o ro - dice u kojoj je izvršeno nasilje, učestvuje u planiranju i sprovođenju liječenja i rehabilit acije li ca ko ji ma je iz re če na mje ra oba ve zno g li je če nja o d z a vi sno s ti. Prav il nik o na či nu i mje stu spro vo đe nja za štit ne mje re obaveznog psihosocijal - nog tretmana (Sl. gl. RS br. 97 od 6. ok to bra go di ne) re gu li še svr hu, cilj i na čin spro vo đe nja ove mje re. Je dan od ci lje va ko ji se na vo de je ste us po sta vljanje s amoko n tr o l e p o či ni o c a na si lja nad s vo jim emo ci ja ma i p o na š a njem k ao i učenje socijalnih vještina kojim nasilnik može zamijeniti svoje nasilno ponaš a nje. Z aš titna mje ra se spro vo di u zdrav s t ve nim us t a no va ma pri mar ne zdrav - s t ve ne z aš tite, a uko li ko zdrav s t ve no s t a nje p o či ni o ca z ah ti je va ho spi t a li z a ci ju z aš tit na mjera se spro vo di u b o l ni ci. Po či ni lac na si lja je oba ve z an da uče s t vu je u spro vo đe nju ove mje re. Zdrav stve na usta no va i cen tar za so ci jal ni rad sa p o či niocem na si lja, pri je z a p o či nja nja psi ho so ci ja no g tret ma na, iz ra đu ju pi s a ni plan spro vo đe nja ove mje re. Po red po da ta ka ve za nih za po či ni o ca, na čin sprovođenja mjere, obaveze počinioca, način praćenja provođenja mjere i sl. ovaj plan sadrži i plan po stu pa nja u kri znim si tu a ci ja ma ko ji se od no si na žr tvu na si - lja. O vaj p lan ko jim se o d re đu ju mje s t a na ko ja se mo že sk lo ni ti žr t va na si lja i tele fonsk i bro je vi na ko ji ma se mo že z a tra ži ti p o mo ć, pre do ča va se čla no vi ma po rodice, žrtvi na si lja, a uko li ko je u pi ta nju di je te, on da za kon skom za stup - nik u o dn osn o ro d i te lju ko j i ni j e p o či ni te lj na si lj a. Pr a v i l ni ko m j e p r e d v i đ e n o da se žrtva nasilja u porodici, uz njen pristanak i obezbjeđenje sigurnosti žrtve nasilja i njene porodice, može uključiti u psihosocijalni tretman. Ako počinilac 18

21 Temida na si lja ne dola zi re dov no na psi ho so ci jal ni tret man u zdrav s t ve nu us t a no vu ili k ada zdravs t ve na us t a no va pro ci je ni da i p o re d re dov no g do la že nja, tret man ne će do ve sti do pro mje ne u po na ša nju na sil ni ka, o to me će od mah oba vi jes titi sud koji je iz re k ao z a š tit nu mje ru ra di iz ri ca nja k a zne na sil ni ku zb o g ne p o - stupanja po izrečenoj zaštitnoj mjeri. P ra v i ln ik o m o n a č i n u i m j e s t u s p r o v o đ e n j a z a š t i t n e m j er e o b e zb j eđ en j a za šti te žrt ve na si lja u po ro di ci (Sl. gl. RS br. 97 od 6. ok to bra go di ne) uređuje se mjesto i način sprovođenja ove mjere radi fizičke zaštite i obezbjeđenja u cilju ostvarivanja prava i interesa, bez straha od ugrožavanja života žrtve na si lja. Svr ha spro vo đe nja ove mje re je ste da se nje nom pri mje nom fi zič ki i psi hičk i z aš titi žr t va na si lja, o d no sno pru ži z a š ti t a ži vo t a, tje le sno g in te gri te t a i du šev nog zdra vlja i spri je či da lje na sil nič ko po na ša nje u po ro di ci. Za štit na mj e r a s e s p r o vo d i u us t a n o v a m a s o ci j a l ne za šti te, cen tri ma za so ci jal ni rad, kod drugih porodica, odnosno na drugim pogodnim mjestima (sigurna kuća). Pod si gur nom ku ćom, pre ma ovom pra vil ni ku, pod ra zu mi je va se od re đe ni prostor oprema i kadar u kojoj se sprovodi zaštitna mjera obezbjeđenja zaštite žrtve nasilja. Na osnovu rješenja suda sigurna kuća prima na privremeni smještaj i zbrinjavanje korisnika, tj. žrtvu nasilja u porodici, do sprovođenja zaštitne mjere udaljenje iz stana, kuće ili nekog drugog stambenog prostora i zabrana vra ća nja u stan, ku ću ili ne ki stam be ni pro stor (čl. 11. Za ko na o za šti ti od na silja u po ro di ci), ko ji ne mo že bi ti du ži od tri mje se ca. Smje štaj u si gur nu ku ću, u okolnostima kada je neophodno da se korisnik bez odlaganja zaštiti, provešće se po hit nom po stup ku, od no sno sud će iz re ći ovu mje ru kao sa mo stal nu prek rš aj nu s ankci ju p o s a slu š a nju na sil ni k a, n e če k a ju ći o ko n č a nj e p o s tup k a (čl. 19. s t. 5. Z ako na o z a š ti ti o d na si lja u p o ro di ci). Pra vil ni kom su o d re đe ni uslo vi koje mora da is pu nja va si gur na ku ća z a spro vo đe nje ove z a š tit ne mje re, a ti ču se pro sto ra, opre me, struč nih i dru gih rad ni ka. Ta ko npr. si gur na ku ća mo ra b iti l ocir ana u na s e lj e n o m mj e s tu, i z g r a đ e na o d ma te r i j a l a ko j i o b e z bj e đu j e z v u č nu i te rm o i zo la ci ju, p r i k lju če na na e l e k tr i č nu i te l e f o n s k u mr e ž u, j av nu vodo vodnu i ka na li za ci o nu mre žu, da je obez bje đe no gri ja nje itd. Na da lje, pra - vil ni kom se od re đu je i broj pro sto ri ja i nji ho va na mje na, opre ma pro sto ri ja, is hra na, broj stu ruč nih i dru gih rad ni ka. Po seb no je zna čaj na od red ba čl. 12. kojim se pred vi đa da si gur na ku ća mo ra ima ti ade kvat no fi zič ko obez bje đe - nje imovine i lica tokom 24 časa. Pravilnikom je predviđeno da se korisnicima smje šte nim u si gur nu ku ću obez bje đu je ade kva tan struč ni pri stup pri li kom pri je ma u si gur nu ku ću i u to ku adap ta ci o nog pe ri o da, pri li kom stva ra nja us l o v a z a usp o s t a v lj a nj e i l i o d r ž a v a nj e ko n t a k t a s a p o r o d i co m, sr o d ni ci ma i 19

22 Ivanka Marković okolinom, kao i u toku individualnog i gupnog rada sa korisnikom. Adekvatan struč ni pri stup je neo p ho dan i pri li kom iz ra de in di vi du al nog pro gra ma tretmana korisnika (terapijski, vaspitno-obrazovni rad, okupaciono i radno angažovanje, kulturno-zabavne aktivnosti i drugo) koji ne može biti duži od sedam d a n a. S ig u rn a k u ć a i m a o b a ve z u d a vo d i e v i d e n c i j u o ko r i s n i c a m a s i g u r n e ku će te da do sta vlja nad le žnom or ga nu sta ra telj stva pi sa ni iz vje štaj o spro vođenju zaštitne mjere, najmanje jednom mjesečno. Na vedenim pod za kon skim ak ti ma re gu li san je na čin spro vo đe nja po je di - nih zaštitnih mjera, čime se daje pravni okvir za postupanje nadležnih organa u p o s tupku pru ž a nja p o mo ći žr t va ma na si lja u p o ro di ci. Me đu tim, pre ma iz ja - vama predstav ni ka Cen tra za so ci jal ni rad, time je uspostavljen samo normativ ni okvir za po stu pa nje nad le žnih or ga na, ko ji još uvi jek ni je u pot pu no sti z až i v i o u p r a k si. Z a š ti t n e mj e r e s e ve o m a r i j e t ko i z r i ču, a n aj če š će ko r i š te n a z aš tit na mjera je ob ez bje đe nje z a š ti te žr t ve na si lja u p o ro di ci ko ja se spro vo di u si gu r noj ku ći (u Re pu bli ci Srp skoj tre nut no po sto je dvi je si gur ne ku će i to u Banjoj Luci i Modriči). Za v r š n e n a p o m e n e Usva janjem za ko na ko ji ma se sank ci o ni še na si lje u po ro di ci, bi lo kao kri - vič no djelo, bi lo kao pre kr šaj, i do no še njem pod za kon skih aka ta za spro vo đe - nje pojedinih zaštitnih mjera, ostvaren je značajan napredak u pravnoj zaštiti žr ta va na si lja u po ro di ci. Me đu tim, i po red ta kvih nor ma tiv nih rje še nja, žr tve na si lja u po ro di ci još uvi jek ne ma ju ade kvat nu za šti tu. Sto ga je, na pod ruč ju Republike Srp ske po kre nu ta ak ci ja ši ro kih raz mje ra u prav cu ne sa mo spr je - ča va nja na si lja u po ro di ci, već i u prav cu ot kri va nja i eli mi ni sa nja uzro ka ove ne ga tivne dru š t ve ne p o ja ve. K raj nji cilj ove ak ci je je z a š ti t a žr t a va, pre ven ci ja na si lja i o čuv a nj e zdr a ve p o ro di ce k a o osn o ve dr u š t v a. U ak ci ju su uk lju če ni svi re levantni su bjek ti, me đu ko ji ma zna čaj no mje sto za u zi ma Gen der Cen - tar Centar za jed na kost i rav no prav nost po lo va Re pu bli ke Srp ske, Mi ni starstvo porodice, omla di ne i spor ta, Mi ni star stvo prav de, Mi ni star stvo unu tra - šnjih p oslova, te ne vla di ne or ga ni z a ci je ko je se ba ve pi t a njem rav no prav no s ti polo va i zašti te žr ta va na si lja kao i me di ji. Na ini ci ja ti vu Gen der cen tra usvo - jen je Ak ci o ni plan za bor bu pro tiv na si lja u po ro di ci u 2008 i go di ni za Re pu bli ku Srp sku (usvo jen ob ja vljen u Sl. gla sni ku RS br. 58/07.) kojim je pre d vi đe no ne ko li ko ci lje va: usk la đ i va nje z a ko na ko ji re gu li šu oblas t 20

23 Temida na si lja sa me đu na rod nim stan dar di ma, us po sta vlja nje ba ze sta ti stič kih po da - t ak a o n as ilj u, k r e i r a nj e s i s te m s ko g m o d e l a z a š t i te ž r t a v a n a s i lj a u p o r o d i ci prema oblastima i oblicima zaštite, kreiranje okvira za održiv model skloništa z a ž r t ve n as i l j a u p o r o d i ci, j a č a nj e k a p a ci te t a p o l i ci j e z a r a d s a s l u č a j e v i m a na si lja u p oro di ci, ja ča nje k a pa ci te t a cen t a ra z a so ci jal ni rad z a psi ho so ci jal nu pomoć žrtvama nasilja u porodici i psihosocijalni tretman počinilaca nasilja u p o rodici, jača nje k a pa ci te t a zdrav s t ve nih us t a no va z a tret man žr t a va na si lja u p o rodici, p odi z a nj e s v i j e s ti jav n o s ti o p ro b l e ma ti ci na si lja u p o ro di ci i iz r a da s tr a tegij e z a b o r b u p ro tiv na si lja u p o ro di ci z a p e rio d o d go di ne. D u go ro čni cilje vi ko ji se že le p o s ti ći pre d vi đe nim ak tiv no s ti ma je su: s t a vlja nje žr tve na si lja u po ro di ci u sre di šte in te re so va nja i za šti te, po di za nje svi je sti o na si lju u po ro di ci kao dru štve nom pro ble mu, kao i svi je sti o to me da na si lje u p o rodici pre d s t a vlja k r še nje ljud sk ih pra va i da mu se s va k a in s ti tu ci ja i p o je di - nac moraju su prot s t a vi ti i naj z ad oba ve zi va nje dru š t ve ne z a je d ni ce da ovom problemu da pri o ri tet, da po ka že po li tič ku vo lju i obez bi je di re sur se, mul ti - sektoralan i koordiniran pristup radi postizanja konkretnih rezultata u njegovom rješ avanju. To kom ove go di ne u Re pu bli ci Srp skoj su vo đe ne i o d re đe ne aktiv nos ti vez a ne z a iz mje ne i do pu ne Z a ko na o z a š ti ti o d na si lja u p o ro di ci, koje bi trebale otkloniti uočene probleme i teškoće u njegovoj primjeni. Nacrt Z a ko na o izmj e na ma i d o p u na ma Z a ko na o z a š ti ti o d na si lja u p o ro di ci, ko j i p re d v iđa n ek a n o v a rj e š e nja, p re d m e t j e jav nih r as p r a v a u ko j i ma u če s t v u ju svi relevantni faktori, što predstavlja garanciju da će ovaj Zakon dati adekvatnija rješenja za ostvarivanje pravne zaštite žrtava nasilja u porodici. O s t v a r iv a nj e p r av n e z a š t i te ž r t a v a n a s i l j a u p o r o d i c i n e m o g u će j e b e z aktiv ne uloge s vih nad le žnih or ga na i in s ti tu ci ja. Pri to me ve li k i zna čaj ima ju lokal ne institu ci je ko je se ba ve ovom pro ble ma ti kom. S tim u ve zi, na po mi - nje mo da je u gra du Ba nja Lu ka ovom pro ble mu p o s ve će na ve li k a pa žnja. Rje - š ava nje p rob le ma na si lja u p o ro di ci is t ak nu to je k ao pri o ri te t an z a da t ak s v ih o r g a n iz acij a i us t a n o v a ko j e s e b a ve ov i m p i t a nj e m i ko j e n a b i l o ko j i n a či n s vo jim angažo va njem mo gu do pri ni je ti b o ljem rje š a va nju ovo g pro b le ma. U tom ci lju for mi ran je Tim za po moć i po dr šku žr tva ma na si lja u po ro di ci ko ji je mul ti di sci pli na ran i sa sta vljen od nad le žnih or ga na, tj. od pred stav ni ka po licija, predstav ni ka Cen tra za so ci jal ni rad i pred stav nik /ca Ne vla di ne or ga ni zaci je Udru že ne že ne. Tim je for mi ran sa ci ljem pru ža nja efi ka sne za šti te žr ta va nasilja u porodici, primjenom adekvatnih mjera kojima će se žrtva nasilja zaštititi u trenutku ka da se na si lje do go di. Pri mar ni za da tak Ti ma je pru ža nje neo - pho dne p omo ći i z a š ti te li ca iz lo že nih bi lo ko jem ob li ku i mo da li te tu na si lja u 21

24 Ivanka Marković porodici. U svom radu Tim primjenjuje razne modele i tehnike rada sa žrtvama nasilja nakon otkrivanja djela, poduzima neophodne mjere za pokretanje sudskog po stup ka i dru gih mje ra pre ma po či ni o ci ma na si lja u po ro di ci. Sva ki od čla no va navede nog ti ma, pred u zi ma od go va ra ju će po slo ve. Pred stav nik Cen - tra z a socijalni rad de žu ra uz mo bil ni te le fon i slu žb e ni auto mo bil te p o do ja vi p oli ci j e p oziv a p re d s t av ni k a N VO Udr u že n e že n e te z a j e d n o o d la ze na li ce mjesta gdje je prijavljeno nasilje u porodici. Dežurstvo traje radnim danom od 15 ča so va do 07 ča so va te vi ken dom i pra zni ci ma to kom 24 ča sa. Tim se ak tivira na p oziv p o li ci je i do la skom na li ce mje s t a s va k i član T i ma pre du zme rad - nje koje su iz ok vi ra nje go ve nad le žno s ti. D e žur na slu žba u p o li cij skoj s t a ni ci zaprima prijavu o na si lju u po ro di ci, na kon to ga upu ću je pa tro lu na li ce mje - sta i oba vje šta va Cen tar za so ci jal ni rad. Kad čla no vi Ti ma iza đu na li ce mje sta, p oli ci ja vodi bri gu o b ez bje d no s ti čla no va T i ma, p o d no si pi sme na nad le žnim insti tucijama (Tu ži la štvu, Su du i dr.) itd. Za da tak pred stav ni ka Cen tra za so ci - jalni rad jeste da upozna žrtvu sa njenim pravima i mogućnostima podrške, da omo gući i orga ni zu je žr t vi da ne sme t a no i b ez s tra ha is k a že s ve či nje ni ce ko je su re levantne z a pri ja vlje no na si lje u p o ro di ci. D u ž an je do ni je ti usme no rje še - nje radi trenut ne za šti te si gur no sti žr tve, po seb no dje ce, te or ga ni zo va ti iz vr še - nje rješenja bez odlaganja, a ukoliko se radi o djetetu žrtvi nasilja u porodici, socijalni radnik će na licu mjesta izreći odgovorajuću mjeru porodično-pravne z aš ti te i usm e no j e iz ni j e ti ro di te lji ma /s t a r a te lji ma dj e te t a. Uko li ko j e o d mah p o trebno smje s ti ti žr t vu na si lja u Si gur nu ku ću, so ci jal ni rad nik će or ga ni zo va ti pre voz žr tve do Hit ne slu žbe ra di lje kar skog pre gle da i pro cje ne po tre be za nastavkom pregleda ili liječenja a potom je otpratiti do Sigurne kuće. O svim r a d njama koj e su p re d u ze te na ko n d o ja ve na si lja u p o ro di ci, s o ci jal ni r a d nik će sa činiti slu žbe nu za bi lje šku. U svim na ve de nim rad nja ma uče stvu je i pred - stavnik NVO Udružene žene. U pravcu osiguravanja adekvatnog postupanja svih relevantnih su bje ka ta u po stup ku pru ža nja za šti te žr tva ma na si lja u po ro - di ci, u to ku su ak tiv no sti usmje re ne na pot pi si va nje Pro to ko la o po stu pa nju u slu č a ju nasilja u p o ro di ci (p ot p i sni ci ovo g p ro to ko la će b i ti G r a d B a nja Lu k a, Administrativna služba, Cenatar javne bezbjednosti BL, Centar za socijalni rad BL, Dom zdra vlja BL, NVO Udru že ne že ne BL, Pro svjet no-pe da go ški za vod BL i Osnov ni sud BL). Svr ha ovog Pro to ko la je ste da se osi gu ra ju uslo vi za djelotvoran i cjelovit rad nadležnih tijela radi unapređivanja zaštite i pomoći žrtvi na si lja u poro di ci te po mo ći po či ni te lji ma na si lja u pro mje ni nji ho vog po na - 22

25 Temida ša nja od no sno pro mje ni vri jed no snog si ste ma u ci lju ne na sil nog rje ša va nja su koba i uvaž a va nja rav no prav no s ti p o lo va. 8 Da kle, mo gli bi smo re ći da se pi ta nju prav ne za šti te žr ta va na si lja u po ro - d ic i p os već uj e ve l i k a p a ž nj a, k a ko n a z a ko n o d av n o m t a ko i n a p r a k t i č n o m ni vou. Me đu tim, još uvi jek se ni je pro na šao ade kva tan mo del prav ne za šti te koji bi bio primjenjiv u svim slučajevima nasilja u porodici. Ovo zbog toga što je na si lje u po ro di ci spe ci fi čan ob lik na sil nič kog po na ša nja, ne sa mo po mo da li - tetima s vo g iz v r še nja, ve ć i p o me đu sob nom o d no su iz me đu žr t ve i p o či ni o ca ko ji su naj če šće bi li ili su još uvi jek u bli skom emo tiv nom od no su, ko ji ima ju z aje d ničku dje cu, ko ji su p o ve z a ni z a je d nič k im in te re si ma i sl. Sve to uk a zu je na neophodnost da se rješavanju ovog problema prilazi multidisciplinarno, uz uče šće svih nad le žnih su bje ka ta za šti te, te da se u sva kom kon kret nom slu ča ju prav na z aš tit a pri la go di p o tre ba ma žr t ve na si lja u p o ro di ci. L i t e r a t u r a Akcioni plan za borbu protiv nasilja u porodici u 2008 i godini za Republiku Srpsku, Službeni glasnik Republike Srpske br. 58/07. Kri vič ni za kon RS, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske br. 49/03. od 25. ju na godine. Marković, I. (2003) Primjena odredbe o nasilju u porodici u Republici Srpskoj, Temida, 2, str Pra vil nik o na či nu spro vo đe nja za štit nih mje ra ko je su u nad le žno sti Mi ni star stva unutra šnjih po slo va, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske br. 26/06 od 27. mar ta godine. Pravilnik o načinu sp rovođ enja za štit ne mj ere o b avezno g lij ečenja zavisnosti o d alkohola i opoj nih dro ga, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske br. 97/06 od 6. ok to bra godine. Pravilnik o načinu i mjestu sprovođe nja zaštitne mjere obaveznog psihosocijalnog tretmana, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske br. 97/06. od 6. ok to bra go di ne. Pravilnik o načinu i mjestu sprovođenja zaštitne mjere obezbjeđenja zaštite žrtve nasilja u p orodici, Slu žbe ni gla snik Re pu bli ke Srp ske, br. 97/06 od 6. ok to bra go di ne. Za kon o za šti ti od na si lja u po ro di ci, Službeni glasnik Republike Srpske br. 118/05. od 30. de cem bra go di ne. 8 Op šir ni je o ak tiv no sti ma na lo kal nom ni vou vi di te na 23

26 Ivanka Marković IVAN KA MAR KO VIĆ Le gal pro tec tion of vic tims of do me stic vi o len ce in Re pu bli ka Srp ska Le gal pro tec tion of vic tims of do me stic vi o len ce in Re pu bli ka Srp ska is analyzed in this work. With re gard to the abo ve, the aut hor hig hlights that in Re pu bli ka Srp ska the re are two forms of le gal pro tec tion from do me stic vi o len ce they fall wit hin the remit of criminal law and misdemeanor law. Introduction of such protection model was in ten ded for the pro tec tion of vic tims from this form of vi o lent be ha vi or, which is, by its cha rac te ri stics a spe ci fic form of cri mi nal be ha vi or and as such de mands special measures of lawful reaction by the state. Protection of victims of domestic violen ce fal ling wit hin the re mit of cri mi nal law, which is very im po r tant sin ce it at tac hes the sa me gra vity to this and the ot her forms of cri mi na lity gi ving it a cer tain de gree of criminal-political weight, has not produced expected results. For that reason was adop ted a spe cial Law on Pro tec tion from Do me stic Vi o len ce de fi ning the no tion of do me stic vi o len ce, per sons con si de red to be a fa mily mem bers, met hods of the ir pro tec tion, as well as the kind and pur po se of mis de me a nor law re la ted norms with emp ha si zing the fact that all the pro ce e dings ini ti a ted un der this law are of an ur gent na tu re. The main dri ving for ce le a ding to the adop tion of this Law is to ob tain a comp l e te an d s ys te ma ti c re gu la ti o n of d o m e s ti c v i o l e n ce to e na b l e f a s te r, m o re e f f i ci e nt and durable protection of the endangered persons. The most important thing about this Law on Pro tec tion from Do me stic Vi o len ce is in tro duc tion of pro tec ti ve me a sures, which co uld be sen ten ced aga inst the per pe tra tor and which, in fact, al low for the protection of victims to family violence. Method of its concrete implementation re gu la ted is by the re le vant by-laws. Adop tion of law san cti o ning do me stic vi o len ce, eit her as a cri mi nal act or as a misde me a nor, to get her with the adop tion of by-laws for the im ple men ta tion of par ti cular protective measures, represent a step forward in combat and prevention of domes ti c v i o l e n ce. H o we ve r, th e aut h o r e mp ha si zes that, d e sp i te su ch n o r ma ti ve s o lu ti o ns, we still can not talk abo ut so me im por tant re sults ac hi e ved in the area of com bat and pre ven tion of do me stic vi o len ce. The re fo re, a wi de-sco pe ac tion was ini ti a ted on the ter ri tory of Re pu bli ka Srp ska in the di rec tion not only of com ba ting of fa mily vi o- lence, but also finding and eradication of reasons and causes of negative social manife sta tion. The fi nal goal of this ac ti vity is pro tec tion of vic tims, pre ven tion of vi o len ce and pre ser va tion of a he althy fa mily as a ba sis of so ci ety. Keywords: do me stic vi o len ce, re pres sion and pre ven tion of do me stic vi o len ce, the Law on Pro tec tion from Do me stic Vi o len ce 24

27 Pravna zaštita žrtava TEMIDA Mart 2008, str ISSN: DOI: /TEM B Kri vič no-prav na za šti ta žr ta va kri vič nih de la u Re pu bli ci Ma ke do ni ji OLI VER BA ČA NO VIĆ * U o vo m sm o rad u p ok uš al i d a sk i c ira m o p ol oža j ž rtava k r iv i čn i h d el a u m aked o n - skom kri vič nom i ma lo let nič kom za ko no dav stvu, ana li zi ra ju ći tri osnov na za konska tek sta ko ji se od no se na nji ho vu kri vič no prav nu za šti tu, tač ni je Kri vič ni za ko nik, Za kon o kri vič nom po stup ku i Za kon o ma lo let nič koj prav di. Prava i i nteresi žrtava ka o n eizo sta v ni d e o sav rem en e k rimina ln e p ol itike i refo rm e k ri vičnoga zakonodavst va, el eme nti dive rzionog modela zasnovanog na konceptu restorativne pravde u našem krivičnom zakonodavstvu i viktimološki aspekti nekih značajnijih no vina u p ose bno m d el u K rivično g zakonika su osnovna p itanj a ko j a su ra zmatrana sa krivično-materijalnog aspekta. U radu su, isto tako, razmatrane dve dimenzije promena položaja oštećenog u krivičn o m p os t u pk u R ep ub l ike M aked on ij e, uz im aj ući u o bz i r n ove t re nd ove i ko mp arati vn a is ku stva u ovoj obla sti. Jed na di men zi ja je ulo ga ošte će nog i in kor po ri ra nje ele me na ta re storati vne p ravd e u k rivični p ostup ak, a druga dime nzija se o dnosi na p omo ć i p odršku žr t vama i sp rečavanj e nj ihove seku nda rne vik timizacij e. Razmatra nje odgovarajućih odredaba Zakona o maloletničkoj pravdi je koncen - t ri san o n a nj eg ova reš enj a koj a zasl už uj u p a žnj u z b o g nj ih ove i n ovati vn os ti. D osl e dn o ostva ri va nje kon cep ta na ko jem se za sni va ovaj Za kon i u ko jem zna čaj nu ulo gu ima žr t va b iće j oš j e dna p ot v rd a p ravil a d a mal ol e tničko zakon od a vst vo trasira p ut b ud uće reforme krivičnog zakonodavstva za punoletne učinioce. Ključ ne re či: krivično-pravna zaštita, prava i položaj žrtava, Krivični zakonik, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o maloletničkoj pravdi, Republika Makedonija * Dr Oli ver Ba ča no vić je re do van pro fe sor na Po li cij skoj aka de mi ji u Sko pju, Uni ver zi tet Sv. Kliment Ohrid ski Bi to la. oli kim.edu.mk 25

28 Oliver Bačanović Uvod R a z v i j a j u ći te z u d a su p r a v a i i n te r e s i ž r t a v a n e i z o s t av n i d e o s av r em e n e kri mi nal ne po li ti ke i re for mi u kri vič nom za ko no dav stvu, polazimo od sazna - nj a d a p o tre b a p o b o lj š a nj a p o l o ž a j a ž r t a v a i z a š ti te nj ih ov i h interes a ot v ar a nova područja u dosadašnjoj kriminalnoj politici. Saznanja o važnosti žrtve sa asp e k t a os t v a ri v a nja k ri mi nal no - p o li tič k ih ci lj e v a su u m eđuv rem enu p os t ala to li ko op š te pri hva će na da se prak tič no ra z vi ja je d na nova viktimalna p olitik a ( V ik ti ma p o li tik ) na su prot do s a da šnjoj k ri mi nal noj p olitici orijentis anoj k a uči - niocu. (Schuler-Springorum, 1989: 387, cit. prema Mrvić-Petrović, 2001: 50). O vom e t r e b a d a s e d o d a i p r o ce s su b j e k i t i v i z a ci j e k a z n e n o g p r a v a ko j i p o či nje, iako p o sle du že g v re me na, nu žno da p o s ve ću je pa žnju žr t vi, nje nim pra vi ma i in te re si ma. Isto ta ko, spo mi nju se i sa vre me na kre ta nja i po jav ni o b l i c i k r im in a l i t e t a ( p o s e b n o o n i s a e l e m e n t i m a n a s i l j a i l i s a m a s o v n i m žr tva ma) ko ji, isto ta ko, de te r mi ni ra ju no vu, sve zna čaj ni ju ulo gu žr tve u krivič nom pra vu, što se, sa svo je stra ne, od ra ža va u od re đi va nju okvi ra i ci lje va k rimi nalne p o li ti ke. Ali ono što tre ba da se na gla si je ste da re for ma ko ja tre ba da se spro ve de u odnosu na položaj žrtve u krivičnom pravu, tačnije njena renesansa, je rezultat no ve k a zne no prav ne f i lo zof ije koncept a ljud sk ih pra va (K am b ov sk i, : 367). U tom kon tek stu pra va žr tve mo ra ju da se tre ti ra ju kao deo kor pu sa ljud skih pra va i po treb no je nji ho vo po što va nje u ce li ni, kao i ka da se ra di o pra vi ma učini o ca. Sve ovo na su prot te o rij ski i em pi rij ski za sno va nom sta vu da pra va žr tve u o d re đe nim z a ko no dav s t vima nisu dovo lj no z a s tu p lje na, o nji ma se ma lo zna (ni su do vo lj no af ir mi s a na), p os toji p asivnos t dr ž a ve u o d no su na o d s tra nji va nje po sle di ce de la, kao i neo d go va ra ju ća za šti ta, po moć i po dr ška žr tvi. Pro ble mi žr tve su pri sut ni i u fa zi spre ča va nja vik ti mi za ci je, za vre me i po sle uči nje nog de la, u to ku po stup ka pred policijom, tuži la štvom i dru gim su bjek ti ma in vol vi - r a nim u ot k r i v a nj e, d o k a z iv anj e i g onj enj e, u to k u su đ e nj a, ali i p o sl e i z re če n e kazne, u toku kao i posle njenog izdržavanja od strane učinioca. Uko li ko po đe mo od či nje ni ce da sko ro sva ko de lo ima kon kret no ošte ćeno g koji mora da do bi je op ti mal nu i p ot pu nu re pa raciju i satisfakciju za prava koja su p ov re đe na iz v r še njem de la, t a k vo s a zna nje re la ti vi zi ra pret p o s t av ku o državi kao generalnoj žrtvi i u prvi plan stavlja pojedinačnu žrtvu (Fiandaca/ Mu sco cit. pre ma Kam bov ski, 2004: 367). O v de do izra ž a ja do la zi koncept k rimi na li te t a k ao p o v re de ljud sk ih pra va, k ao pre d met pro u ča va nja t z v. nove k rimi no lo gi je či ji je pan dan ra z vi ja nje t z v. 26

29 Temida no ve vik ti mo lo gi je, is to t a ko p ovez ane s a k r še njem ljud sk ih pra va, t ač ni je s a nji - ho vim žr tva ma. Oda tle, a sa gla sno me đu na rod nim do ku men ti ma, pro iz la ze i od go va ra ju ća pra va žr ta va. Radi se od fun da men tal nim pra vi ma žr ta va pred - viđenim u Deklaraciji UN o osnovnim principima pravde u vezi sa žrtvama krimi nal nih rad nji i žr tva ma zlo u po tre be vla sti (1985): ne sme tan pri stup žr ta va si s te mu k ri vič ne prav de i njeno ef ik asno iz v r š a va nje, pra ve dan sud sk i tret man, re sti tu ci ja, kom pen za ci ja, so ci jal na, prav na, me di cin ska i dru ge vr ste po mo ći, o d no sno uslu ga ko je tre ba da se daju žrt vi, uk lju ču ju ći i z a š ti tu o d vik ti mi z a ci je p o ve z a ne s a zlo u p o tre b om moći (vlas ti). 1 G o re nave d e n o m o že da s e s ve d e na j e dan ve o ma zna č a jan z a k lju č ak o novoj orijentaciji sa vre me ne kri mi nal ne po li ti ke i ka znenog prava ka uvažava - nju pra va žr tve (Kam bov ski, 2004: 368). Ele men t i di ver zi o nog mo de la za sno va nog na kon ceptu restorativne pravde u ma ke don skom kri vič nom za ko no dav stvu Zna čaj no je što su u ma ke don skom kri vič nom za ko no dav stvu pri hvać e n a n ov a r e š e n j a s a č i m e j e p r o š i r e n a m o g u ć n o s t z a d e l o v a n j e ž r t v e / ošte će nog u to ku kri vič nog po stup ka, a nje na sa gla snost i od nos uči nio ca pre ma njoj u od stra nji va nju ili ubla ža va nju po sle di ca de la, po sta je (pred )uslov za pri me nu od re đe nih za kon skih re še nja. Ova ten den ci ja pro - me ne kri vič nog za ko no dav stva je re zul tat uzi ma nja u ob zir pra va i in tere sa žr tve, što kao kon stan ta (sa ve ćim ili ma njim in ten zi te tom) mo že da se sa gle da još od do no še nja Kri vič nog za ko ni ka iz go di ne. 2 Isto ta ko, a po seb no po sle iz vr še nih iz me na iz go di ne, mo že se uoči ti još jed na ten den ci ja sa vre me nog kri vič nog za ko no dav stva, pri hva će na i u ma ked o nsko m. R a di s e o un o š e nju e l e m e na t a re s to r a ti v n e p r av d e i s a nj o m po ve zanim di ver zi o nim kri vič nim mo de lom. Upra vo re sto ra tiv na prav da zna - č aj ni de o s vo jih re š e nja p o ve zu j e s a p ro m e nj e nim (re fo r mi r a nim) p o l o ž a j e m žr tve. Uosta lom, žr tva je je dan od stu bo va re sto ra tiv ne prav de. Uzi ma ju ći to u ob zir biće ana li zi ra na re še nja ko ja uno se e le men te re s to ra tiv ne prav de u naš sistem krivičnog reagovanja, posmatrano sa aspekta žrtve krivičnog dela. 1 2 Mi sli se na po li tič ku, od no sno na moć dr ža ve ko ja ras po la že ve o ma bo gatim in stru menta ri - j um o m z a s p r o vo đ e nj e s vo j e v l a s t i, p r i če m u d o l a z i d o o d g o v a r a j uće z l ou p ot r eb e, u s u š t in i vik ti mi za ci je, zbog če ga se i ovim li ci ma, sa gla sno De kla ra ci ji, pri zna je sta tus žr tve. Kri vič ni za ko nik je ob ja vljen u Slu žben ve snik na R. Ma ke do ni ja br. 37/96. 27

30 Oliver Bačanović U kontek stu ino va ci ja od zna ča ja za ja ča nje po lo ža ja žr tve pa žnju za slu - žuju rešenja s a dr ž a na u K ri vič nom z a ko ni ku, (t ač ni je nje go voj No ve li iz ) 3. Ta kve ino va ci je su, na pri mer: no vi osnov za oslo bo đe nje od ka zne po ve zan s a o d s tr anj iv a nj e m š te t ni h p o sl e d i c a (čl a); usl ov n o p r e k i d a nj e k r i v i č n o g p o s tupk a (čl a); na d o k na đ i v a nj e š te te ili o d s tr a nj i v a nj e š te t nih p o sl e di c a de la od stra ne uči ni o ca kao uslov ko ji sud mo že da uzme u ob zir pri za me ni n ov č an e k az n e d o o d r e đ e n e v i s i n e i l i k a z n e z a t vo r a d o t r i m e s e c a s a d r u - štveno korisnim radom kao alternativnom merom (čl. 58-b, st. 3); uslovno preki da nje vo đe nja kri vič nog po stup ka (čl. 91-a) kao al ter na tiv ne me re ko ja se p r im enj uj e p r e m a m a l o l e t n i ci m a. Up r a vo n a ve d e n e i n o v a ci j e b i će p r e d m e t našeg interesovanja u ovom delu rada. No ve lom iz go di ne pred vi đen je još je dan osnov za oslo bo đe nje o d k az n e, p o ve z a n s a o d s t r a n j i v a n j e m š te t n i h p o s l e d i c a d e l a. N e k i a u to r i svo de ovaj osnov na kom pen za ci ju šte te uči nje ne žr tvi, no mi šlje nja sam da se ra di ne sa mo o na kna di šte te, već i o re sti tu ci ji ili vra ća nju u pr vo bit no stanj e, p on ovn o us p o s t a v lj a nj e k r i v i č nim d e l o m na r u š e n o g s t a nja. I na če, s a m o za de la za ko ja je pro pi sa na nov ča na ka zna ili za tvor do tri go di ne mo že da se pri me nju je ovaj osnov za oslo bo đe nje od ka zne (for mal ni uslov). Zna či, ra di se o lakšim krivičnim delima. Ali ono što za slu žu je po seb nu pa žnju ka da je u pi ta nju ovaj in sti tut je da vanje veoma značajne i aktivne uloge oštećenom. To se izražava preko obavezne saglasnosti oštećenog, 4 bez či je sa gla sno sti sud ne mo že da do ne se od lu ku za oslob ođenje o d k a zne. Uje d no ak tiv no s ti ko je tre ba da pre du zme uči ni lac, is to tako su povezane sa oštećenim i njegovom satisfakcijom. Naime, učinilac treba da vrati korist koja je oduzeta oštećenom, da nadoknadi štetu ili na drugi način da nadoknadi ili popravi štetne posledice krivičnog dela. Mišljenja smo da sve ove radnje ne mo ra ju da bu du usme re ne is klju či vo pre ma ne po sred no ošte Z ako n z a i z m e n i i d o p o l n u v a nj a n a K r i v i č n i o t z a ko n i k, S l u ž b e n ves n i k n a R. M aked on ij a, 19/04. Sa gla snost tre ba da iz ra zi stav ošte će nog da je pre ma nje mu prav da za do vo lje na po na šanj e m u čin io c a p o s l e i z v r š e n o g d e l a, u ko l i ko j e d o š l o d o p o m i r e nj a i zm eđ u nj e g a i u čin ioc a i ukoliko je do bio lič ne ga ran ci je da de lo ne će bi ti po no vlje no. Isto tako, da sa svojim pona ša - njem uči ni lac ne dvo smi sle no iz ra zi pri zna nje da je po gre šio i da ube di, ne sa mo ošte će nog već i sud da ubu du će ne će da vr ši ka zne na de la! (Kam bov ski, 2004: 928, 929). Sma tram da je ova ko shva će na sa gla snost ne što što je ide al no i da u re al nim uslo vi ma ne mo že mo da in si stiramo na ispu nja va nju svih ovih uslo va da bi go vo ri li o re le vant noj saglasnosti žrtve.

31 Temida će nom već i pre ma svi ma oni ma ko ji tre ba da do bi ju sa tis fak ci ju (npr. ja vlja se mogućnost da nju dobiju i tzv. sekundarne ili supsidijarne žrtve). 5 U o k v ir u al te r na ti v nih m e r a p re d v i đe nih N o ve l o m K r i v i č n o g z a ko ni k a i z godine uvo di se me ra ko ja p o d ra zu me va in vo l vi ra nje oš te će no g i usle d nje ne primene iz be ga va nje po tre be za ka žnja va njem uči ni o ca. Ra di se o uslov - nom pre ki da nju kri vič nog po stup ka (čl. 58-a KZ), pri če mu me ra spa da u suds ke a l te rnative i i n sp i r i s a na j e i d e j o m r e s to r a ti v n e p r av d e. Uz i ma ju ći u o b z i r isku stva drugih za ko no dav sta va i ze ma lja mo že se za klju či ti da ona da je iz u - zet no p ozitivne efek te u spre ča va nju k a žnji vih de la i z a do vo lja va nju in te re s a ošte će nog, što je i cilj ove al ter na tiv ne me re. Ak tiv na ulo ga ošte će nog uoč lji va je i kod ove me re, tač ni je neo p hod na je saglasnost oštećenog. Ova mera se vezu je za kri vič na de la za ko ja je pro pisa na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do jed ne go di ne, što zna či da se od no si na lak ša kri vič na de la. Sud je taj ko ji do no si od lu ku o pre ki da nju kri vič nog po stup ka, pod jed nim po seb nim uslo vom pre ma ko jem uči ni lac ne sme da uči ni no vo kri vič no de lo, pri če mu sam pre kid po stup ka mo že da tra je naj vi še go di nu da na (sa gla sno st. 2, čl. 58-a). U stva ri ra di se o uvo đe nju svo je vr sne pro ba ci je u naš kri vič no prav ni si stem, ali ona još uvek ni je do kra ja de fi ni sa na, t a č n i j e t r e b a l o b i n a p o s e b a n n a či n r e g u l i s a t i nj e n o i z v r š e nj e. D a j e u l o g a ošte će nog i kod ove me re ve o ma zna čaj na po tvr đu ju i kri te ri ju mi ko je sud tre ba da uzme u ob zir pri od lu či va nju o iz ri ca nju ove me re, a oni su: oso bi to iz ra že no ka ja nje i iz vi nje nje uči ni o ca, od stra nji va nje po sle di ca de la i na dok na - đivanje štete prouzrokovane krivičnim delom (st. 4). Nadokna da šte te ili od stra nji va nje štet nih po sle di ca de la od stra ne uči ni - o ca je in sti tut ko ji da je mo guć nost su du da, sa gla sno čl. 58-b st. 3 KZ, iz vr ši z amenu izreče ne nov ča ne k a zne u vi si ni do 20 dnev nih glo ba ili ev ra u de narskoj pro ti v re d no s ti ili k a zne z a t vo ra do tri me se ca s a dru š t ve no ko ri snim r ad o m. O v u o d l u k u s u d d o n o s i p o z a h te v u o s u đ e n o g. Pr i o d l u č i v a nj u s u d uzima u obzir osim već spomenutih radnji i težinu dela, stepen krivične odgovor nos ti i pret ho d nu ne o su đ i va nos t uči ni o ca. Ra di se o in te re s ant noj no vi ni z a izri ca nje alter na tiv ne me re u ko joj od nos uči ni o ca pre ma žr tvi po sta je re le van - tan za sud i sti mu la ti van za sa mog uči ni o ca. In te re sant no je da se u ovoj si tu- 5 Pod poj mom supsidijarne odn. se kun dar ne žr tve pod ra zu me va se li ce ko je tr pi dru ge štet ne po sledice ko je ni su ele men ti nje go vog za kon skog bi ća, ali su u ne posrednoj vezi sa posledi - ca ma de la. (Kam bov ski, 2004: 364). Ra di se o ši rem poj mu žr tve ko ji se iden ti fi ku je sa pojmom ošte će nog kri vič nim de lom. 29

32 Oliver Bačanović aciji ne traži s a gla snos t žr t ve, ve ro vat no p o la ze ći o d pret p o s t av ke da je njen interes zadovoljen i da je na ovaj način ona dobila odgovarajuću satisfakciju. Uslovno prekidanje vođenja krivičnog postupka (čl. 91-a st. 1 KZ) je alternativna mera koja se primenjuje prema maloletnicima. Sud je taj koji može da se od lu či za ovu me ru pri če mu po sto ji for mal ni uslov: ra di se o kri vič nom de lu za ko je je pro pi sa na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do tri go di ne. Ali ma lol e t ni u činil a c m o r a d a p r e du z m e i o d g o v a r a j u će r a d nj e d a b i b i li is p u nj e ni i dru gi usl ov i z a usl ov no p re k i da nje, i to su: da iz ra zi k a ja nje z a iz v r še no de l o, d a o ds tr ani p o sl e di ce d e la, d a na d o k na di š te tu i d a s e p o mi r i s a oš te će nim. Po sto je i još dva uslo va. Je dan je sa gla snost ošte će nog da se pre ki ne po stupak, a dru gi da ma lo let nik u ro ku od dve go di ne ne na pra vi isto ta kvo ili te že kri vič no de lo. Zna či, i ka da je u pi ta nju ova me ra po tvr đu je se ak ti van po ložaj oštećenog, koji je relevantan bez obzira što je u pitanju maloletni učinilac. Drugi uslov predstavlja svojevidnu probaciju i ako ne u smislu probacije kakva postoji u zemljama gde ovaj institut ima svoju tradiciju i gde je razrađen ceo sis tem, uk ljuču ju ći i sp e ci ja li zo va ne or ga ne z a nje no spro vo đe nje. Po seb na kri vič no prav na za šti ta žr ta va po je di nih kri vič nih de la Si lo va nje kao cen tral no kri vič no de lo (čl. 186 KZ) u okvi ru Gla ve XIX (Kri vič na dela protiv polnih sloboda i polnog morala) pretrpelo je najznačajnije izmene. Tako su ovim delom obuhvaćena i ona lica koja su sa učiniocem u bračnoj zajedni ci, čim e j e p os tup lj en o u sk ladu s a shv at anj ima u s a v rem en oj v iktim ol oš koj li te ra tu ri da brak ne mo že da bu de ali bi za na si lje. (Še pa ro vić, 1979: 82). Razli ka ko ja je na pra vlje na u od no su na KZ iz go di ne je u na či nu na ko ji se po kre će po stu pak u slu ča je vi ma ka da je uči nje no kri vič no de lo pre ma li cu sa kojim učinilac živi u bračnoj ili trajnoj vanbračnoj zajednici (žrtve silovanja, prisiljavanja na obljubu ili na drugu polnu radnju). Gonjenje se preduzimalo po pri vat noj tu žbi (re še nje iz 1996), a sa No ve lom iz go di ne na pred log ošteće nog, da bi No ve lom iz go di ne ova li ca i po osno vu go nje nja bi la iz jedna če na tj. i ka da su oni žr tve de lo se go ni po slu žbe noj du žno sti! Baš po sled nje je p ovo d da iznesemo mišljenje, inače prisutno u viktimološkoj teo riji, da zb o g pri ro de de la tre ba da se omo gu ći žr tvi da od lu ču je da li će da ini ci ra go nje nje. U o d n os u n a z a ko n s ko r e š e nj e z n a č aj n o j e d a j e z a ko n o d a v a c o t i š a o i kor ak d alj e n e p r a ve ći r a z li k u p o osn o v u p o la z a eve n tu a l n e ž r t ve si l o v a nj a. T im e s u u v a ž e n i p r e d l o z i n e k i h k r i v i č a r a i v i k t i m o l o g a ( Ta h o v i ć, Š e p a r o v i ć i Po spišl -Zavr ški, na ve de no pre ma Ni ko lić-ri sta no vić, 1984:21) da kod si lo va - 30

33 Temida nja kao i kod nekih drugih seksualnih delikata (obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa zloupotrebom položaja i druga) ne tre ba da se pra vi dis kri mi na ci ja među polovima, odnosno da lica ženskog pola imaju ekskluzivan status žrtve. Sp om enu t a G la v a XIX K Z ima j e d nu o p š tu k a r ak te r i s ti k u, z na č aj nu k a d a su u pit anju ma lo let na li ca ko ja su žr t ve sek su al nih de li k a t a. Na i me pro me ne koj e s u s e d e s i l e u m a ke d o n s ko m k r i v i č n o m z a ko n o d av s t v u u r e g u l i s a nj u ovog pitanja ima ju ten den ci ju po ja ča ne kri vič no prav ne za šti te ove ka te go - r ij e ž r t av a i zr a ž e n e p r e ko u vo đ e nj a n o v i h i n k r i mi na ci j a i p r e ko z a o š t r a v a nj a k aznene p oliti ke (u o d no su na s ank ci je pre d vi đe ne z a ova de la). Me đu t a k vim ink riminacijama na ve o bih sle de ća k ri vič na de la: z a do vo lja va nje p o l nih s tra s ti pred dru gim; pod vo đe nje i omo gu ći va nje pol nih rad nji; pri ka zi va nje por nograf sk ih mate ri ja la de te tu i dr. U o k v i r u N o ve l e K r i v i č n o g z a ko ni k a us vo j e n e p o če t ko m g o d i n e, 6 i z v r š e n o j e s a m o n e ko l i ko i z m e n a i d o p u n a p o t r e b n i h, i z m e đ u o s t a l o g i z b o g us a gla š a v a nj a nj e g o v ih o d re d a b a s a m e đu na ro d nim o b a ve z a ma ko j e je dr ž a va pre d u ze la. M e đu nji ma p o seb no zna čaj no je in k ri mi ni s a nje no vo g de la, tr go vi ne lju di ma (čl a). Na i me, pred u zi ma ju ći oba ve ze ko je pro izlaze na osnovu potpisivanja Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i njenih dopunskih protokola, a pre svega Protokola za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno ženama i decom, Re pu b li k a Ma ke do ni ja je in k ri mi ni s a la de lo tr go vi ne lju di ma (čl a) go di ne, čak i pre ne go što je ra ti fi ko va la spo me nu te me đu na rod ne do ku - m e n te. N o ve l o m K Z i z g o d i n e na p r a v lj e n e su o d g o v a r a j u će i z m e n e i dopune ovog dela (sa ciljem njenog potpunijeg usaglašavanja sa spomenutim Protokolom i obavezama koje iz njega proizlaze), a ovome delu pridodato je de lo k ri jum ča re nje mi gra na t a (čl. 418, u sa gla sno sti sa dru gim do pun skim Protokolom navedene Konvencije), dok su posebnim članom (čl. 418-v) inkrimi ni sa ni or ga ni zo va ni ob li ci ( or ga ni zi ra nje gru pa ) ovih de la kao i pod stica nje, po zi va nje i po dr ža va nje nji ho vog iz vr še nja. U sa gla sno sti sa za pre će - nom k a znom (naj ma nje če ti ri go di ne z a osnov ni ob lik de la), tr go vi na lju di ma ubra ja se u te ža ili ozbilj na kri vič na de la. N e up uš t a ju ći s e u d e t alj ni j e o p i si v a nj e ovo g d e la, že li m o da is t ak n e m o da se radi o veoma složenom delu u kojem su nabrojane mnoge radnje izvršenja, mnoga sred stva iz vr še nja de la i vi še ob li ka eks plo a ta ci je. Ta ko se eks plo - a ta ci ja ne svo di sa mo na sek su al nu ne go i na dru ge ob li ke eks plo a ta ci je, pre 6 Ova novela Kri vič nog za ko ni ka je ob ja vlje na u Slu žben ve snik na R. Makedonija br. 4 /02. 31

34 Oliver Bačanović sve ga radne, no tu svo je me sto na la zi i pri sil na fer ti li za ci ja, ne za ko ni to usva ja - nje, nedoz vo lje no pre s a đ i va nje de lo va čo ve ko vo g te la. Is to t a ko, mo že mo da konstatujemo da su Novelom iz godine u okviru osnovnog dela (čl a, s t. 1) napravlje ne iz me ne ko je su još vi še is kom p li ko va le pri me nu o d re da ba ove in kri mi na ci je. Oda tle i po tre ba za po jed no sta vlji va njem. Isto ta ko, sa glasnost žrtve da bude izložena eksploataciji treba se smatrati irelevantnom, ukoliko nedvosmi sle no p o s to je e le men ti pri nu de, či me se do sle d no im p le men ti ra Protokol koji takvu saglasnost isključuje. Interesantno je da je u me đu vre me nu do šlo do iz menekri vič nogzako - ni ka 7 i d a j e k a o p o s e b n o i z d vo j e n o d e l o p o d n a z i vo m t rg ov in a m al ol e tn i m li ci ma (čl. 418-g). Sa gla sno Pro to ko lu iz Pa ler ma (čl. 3 al. v), de lo po sto ji i ka da ni je up o tre b lje no ni ti je dan o d na či na pre d vi đe nih k a da su u pit anju punoletna lica kao žrtve trgovine (pretnja silom ili upotreba sile ili drugih formi prinude, otmica, prevara, zloupotreba vlasti ili stanja nemoći, davanje ili primanje novca ili druge koristi radi dobijanja saglasnosti...). Kada su, pak, ti načini upotrebljeni, is pu nje ni su uslo vi z a k va li f i k a tor ni ob lik osnov no g dela z a koji je pre dviđena i stro ži ja ka zna (naj ma nje 10 go di na, sa gla sno st. 2 istog čla na). Isto ta ko, pre cizi ra ni su mo gu ći ob li ci ek s p lo a t a ci je ma lo let nih li ca -žrt ava trgovine (š to je bio nedostatak prethodnog rešenja na koji se posebno ukazivalo) i jasno je određe no da s a gla snos t ma lo let no g li ca u o d no su na in k riminis ane radnje nije o d značaja za postojenje krivičnog dela... (st. 5). Nema dileme da ovakva rešenja predstavljaju korak napred u doslednoj implementaciji Protokola iz Palerma. I s to t ako, j oš u ve k j e n e d o vo lj n o e k s p l i ci t n o i n k r i m i n i s a n p o k u š aj ovo g dela, čime ni su do k ra ja is p o š to va ne oba ve ze ko je pro iz i la ze iz čl. 3 Pro to ko la z a p r eve ncij u, su z b i j a nj e i k a ž nj a v a nj e t r g o v i n e lj u d i m a, p o s e b n o ž e n a m a i de com. Ovo je, pre ma ne kim mi šlje nji ma, re zul tat i re strik tiv nog tu ma če nja čl. 19 s t. 1 K Z ko ji s ank ci o ni še p o ku š aj k ao k a žnjiv uko li ko pre ma z a ko nu z a to delo može da se iz rek ne k a zna z a t vo ra o d p et go di na ili te ž a k a zna 8, a za po kuš aj z a drugo de lo s a mo k a da z a kon iz ri či to pro pi su je k a žnja va nje z a p o ku š aj. Inte res antno je da prak ti ča ri ši re tu ma če ovu o d re d bu, sma tra ju ći da ne tre ba da se tumači k ao do nja gra ni ca pro pi s a ne k a zne z a ko ju bi bio pri men ljiv ovaj član, ve ć i z a de la z a ko ja je pro pi s a na ma nja k a zna z a t vo ra?! (Da na i lov, Zi kov, 2005: 42, 43). Pi ta mo se da li za kon ska od red ba do zvo lja va ova kvo, u su šti ni, Po s l e dnj a N o ve l a K r i v i č n o g z a ko n i k a o b j a v l j e n a j e u S l u ž b e n ve s n i k n a R. M aked on ij a b r. 7/08. Na po mi nje mo da je, sa gla sno čl. 418-a st. 1 KZ, za osnov no de lo tr go vi ne lju di ma pro pi sa na minimalna ka zna od če ti ri go di ne.

35 Temida šire tumačenje ove od red be što sa svo je stra ne mo že da ima ne ga tiv ne po sle - di ce u od no su na slo bo de i pra va gra đa na i da zna či od stu pa nje od jed nog od osnovnih nače la k ri vič no g pra va, na če la z a ko ni to s ti. Uzi ma ju ći u ob zir pred met ovog ra da, po seb no će mo se za dr ža ti i na odredbama koje se odnose na jednu od najznačajnijih novina makedonskog kaznenog zako no dav stva, po seb no sa vik ti mo lo škog aspek ta, ko ji ma se de fi - niše i uređuje p o ro dič no na si lje. Istovremeno možemo da kažemo da rešenje koje je prihvaćeno u Krivičnom z a ko n i k u z n a či n e p o s to j a nj e p os e bn e i n k r i m i n a ci j e p o r o d i č n o g n a s i lj a, ve ć j e ono sastavni deo bića drugih krivičnih dela. Radi se o interesantnom zakonskom re še nju ko je se ra z li ku je u o dnosu na nek a dru ga z a ko no dav s t va ko ja p o ro dič no na si lj e in k r i mi ni šu k a o p o s e bn o k r iv i čn o d e l o. Na i m e u čla nu 122 t. 19 da j e s e, uslov no re če no, de f i ni ci ja p ojma p orodično g na si lja, do k se u o k vi ru p o seb no g d e l a K Z p o r o d i č n o n a s i l j e j av l j a k a o k v a l i f i k a to r n a i l i p r i v i l e g o v a n a o ko l n o s t nekih krivičnih dela. 9 Prak sa će po ka za ti da li je to i naj a de kvat ni je re še nje. O n o š to j e u d e f i n i ci j i p o s e b n o i n te r e s a nt n o s a v i k t i m o l o š ko g as p e k t a j e d o p u n s k i us l ov ko j i j e p o tr e b n o is p u ni ti d a b i s e g o vo r i l o o p o ro d i č n o m na si lju. Na i me po ro dič no na si lje se de fi ni še kao mal tre ti ra nje, gru bo vre đa - nje, ugro ža va nje si gur no sti, te le sno po vre đi va nje, pol no ili dru go fi zič ko ili psi - hičko nasilje, što je prema nama sasvim dovoljno da prikaže svu složenost ove po ja ve. Zna či, ob u hva ta ne sa mo fi zič ko, već i vi še pri sut no i bol ni je psi hič ko na si lje. Ali de f i ni ci ja s e ne p o treb no usl o žnja va, a u p rak si mo že da uzro ku je ne po treb ne po te ško će, ka ko za sud ta ko i za sa mu žr tvu i, što je za nas još bitni je, s t va ra ju ći na t aj na čin pret p o s t av ke z a na k nad no o d no sno se kun dar no vik ti mi zi ra nje žr tve. Na i me tra ži se da pret hod no na ve de ni ob li ci na si lja uzro - ku ju ose ćaj ne si gur no s ti, ugro že no s ti ili s trah. Či ni se da z a ko no da vac, pro pi - sujući ovaj dopunski i prema nama nepotreban uslov, privileguje nasilnika na na čin ko ji u su šti ni zna či do dat nu za šti tu nje go ve po zi ci je. U o d n osu n a d e f i n i ci j u m o ž e m o d a k a ž e m o d a j e d o vo lj n o š i r o k a k a d a o d r eđ uj e k r u g l i c a k o j a s u p o t e n c i j a l n e ž r t v e p o r o d i č n o g n a s i l j a. N a i m e o b u hv aćen e su n aj u g r o ž e n i j e k a te g o r i j e l i c a, n i j e p r a v lj e n a d is k r i m i n a ci j a u od no su na to da li se ra di o li ci ma u brač noj ili van brač noj za jed ni ci, a uze ta je u obzir i činjenica da napuštanje bračne ili vanbračne zajednice ne predstavlja prepreku za nasilnika da produži svoje nasilničko ponašanje (bilo fizičko, 9 Ra di se o kri vič nim de li ma: kva li fi ko va no, odn. te ško ubi stvo, ubi stvo na mah, obič na i te ška te l es n a p ov r e d a, p r o t i v p r av n o l i š a v a nj e s l o b o d e, u g r o ž a v a nj e s i g u rn os t i, p r is il a, p o ln i n ap a d na dete, po sre do va nje u vr še nju pro sti tu ci je. 33

36 Oliver Bačanović bilo sa pretnjama, ucenama, stalnim javljanjima ili na drugi način)! Možemo da z ak ljučimo da su u o d no su na ovo pi t a nje uva že na uk a zi va nja na u ke i re še nja sa vre me nih za ko no dav stava, pa čak u ne kim slu ča je vi ma ova re še nja mo gu da posluže za primer drugim zakonodavstvima. 10 No vi ne u Za ko nu o kri vič nom po stup ku 11 u od no su na ošte će nog I n ov acij e koj e su o d z nač aj a z a unap re đe nj e p o l o ž a ja žr t ve su i re š e nj a iz krivičnoprocesnog zakonodavstva poveza na sa: na če lom opor tu ni te ta ka zne - nog go nje nja (čl. 154 i 155 ZKP); in sti tu tom ka zne nog na lo ga (čl ZKP); obeštećenjem i restitucijom koji se javljaju kao dopunski uslov ka izrečenoj sankci ji; re še njem iz čl. 469 st. 1 ZKP ka da na pred log jav nog tu ži o ca sud do no si re šenje o uslovnom prekidanju postupka, opredeljuje njegov rok i obavezu učinioca u tom ro ku da ne iz vr ši no vo kri vič no de lo i da is pu ni dru ge pred vi đe ne obave ze iz već spo me nu tog čl. 58-a KZ; slu ča jem ka da ošte će ni kao ovla šće ni tu žilac m ože da da p re dl o g z a izr ic anj e alte r na ti v nih m e r a ko j e s e iz r i ču s a gla sn o o dre dbama p os tupk a z a donošenje presu de b ez o dr ž a va nja glav ne ras pra ve (čl. 468, sistematizovan u okviru Glave XXVII). Na vedena re še nja, p o pra vi lu su vi še ok re nu t a uči ni o cu ne go žr t vi. Na i me, p r im ena niz a m e r a z a v i si o d s a m o g u či ni o c a, nj e g o ve sp r e m n o s ti d a is p u ni oba ve ze, kao i od okol no sti u ve zi sa njim, pri če mu in te re si žr tve još uvek ni su do vo ljno resp ek to va ni. 12 U ovom de lu ra da na šu pa žnju će mo z a dr ž a ti na naj zna čaj ni jim no vi na ma s a asp ekt a p o lo ž a ja oš te će no g, s a dr ž a nim u no ve li ra nom Z a ko nu o k ri vič nom po stup ku. a) Imovinsko-pravni zahtev- najznačajnija novina koja proizlazi iz Novele ZKP iz go di ne, a od no si se na ovoj in sti tut gla si: Pre su dom sa ko jom se op tuže ni ogla ša va kri vim, sud od lu ču je o imo vin sko-prav nom zah te vu u ce li ni ili de limično. To je k valit ativno ra zličito o d pretho dno g rešenja s aglasno ko jem je N ap om inj e m o d e j e m a te r i j a p o r o d i č n o g n a s i l j a u r e đ e n a i Z a ko n o m o p or od ic i ( S l u ž b e n ve snik na R. Ma ke do ni je br. 80/92, i br. 38/04 i 33/06), pre sve ga sa ci ljem da se ure de od no si ko j is un as t al i u vez i s a n as il j e m u b r a k u i p o r o d i c i. Zakonzakrivičnata postapka (pre či sten tekst), Slu žben ve snik na RM 15 /05. Ova kva oce na po du da ra se sa ocenom datom od strane Nikolić-Ristano vić, V. i Ćopić, S. po vo - dom promena u kaznenom zakondavstvu Srbije (Nikolić-Ristanović, V., Ćopić, S., 2006, str. 72).

37 Temida sud mogao (zna či ni je morao) da mu dosudi imovinsko-pravni zahtev u celini ili delimično ili, pak, što se najčešće i dešavalo, da uputi oštećenog da ga ostvari u ce li ni pre ko par ni ce (čl. 101 st. 1). Ipak osta je mo guć nost ko ju za kon i da lje ostavlja su du (čl. 97 st. 1) sa gla sno ko joj sud o imo vin sko-prav nom zah te vu ne od luču je u kri vič nom po stup ku, ako se ti me zna čaj no odu go vla či ovaj po stu pak. M eđutim s a ciljem da se izb e gne ovo rešenje pre dviđena je do punsk a ga ran cija z a oš tećen o g. N aim e, u kol iko d ok az i u k r iv i čn o m p os tu p k u n e d a j u d o vo ljn o osno va za pot pu no ili de li mič no pre su đi va nje imo vin sko-prav nog zah te va, a za njihovo naknadno obezbeđivanje postoji opasnost od neopravdanog odla - ga nja kri vič nog po stup ka, sud će sa pre su dom da do su di sa mo osnov ili osnov i d e l i miča n iznos imo vin sko-prav nog zah te va, a za iz nos zah te va ili za osta tak o d to g iznos a doneće dopunsku presudu. Ukoliko iznos z ahteva ne može da se utvrdi drugim dokazima ili bi izvođenje takvih dokaza vodilo ka znatnom odla - ga nju po stup ka, sud (kri vič ni m.z.) će do su di ti do pun skom pre su dom iz nos imovinsko - pravno g z ahteva ili njegovo g dela o dređujući pravičnu nado knadu. Nameće se z ak ljučak da se dos adašnji nep ovoljan p olož aj oš tećeno g, k ada je u pi ta nju pri me na ovog in sti tu ta, ba rem na nor ma tiv nom pla nu po bolj ša va. U ovom de lu pred vi đe na je još jed na no va mo guć nost ko ja sto ji na ras polaganju oštećenom u slučaju podnošenja imovinsko-pravnog zahteva. Naime u slu ča ju osi gu ra nja ovaj zah tev mo že da se pod ne se i osi gu ra va ju ćem društvu (čl. 97 st. 3). U ovom kon tek stu in te re sant na je još jed na no vi na po ve za na sa mo gućno šću ko ja se da je ošte će nom sa gla sno čl. 415 ZKP (st. 1 t. 4). Na i me ra di se o pre i na če nju pra vo sna žne osu đu ju će pre su de u de lu ko ji se o d no si na imo vin - sko prav ni zah tev i bez po na vlja nja po stup ka, ka da se na kon do no še nja ovak ve pre su de p o ja ve no vi oš te će ni. Na ovoj na čin ot k lo ni će se ne prav da pre ma ko joj ni je mo glo da se obe šte ti li ce za ko je sud ni je imao sa zna nje u to ku krivič nog po stup ka. Po stu pak za pre i na če nje spro vo di se na pred log ošte će nih li ca u ro ku od tri me se ca od da na ka da su sa zna li da je pre su da do ne ta. b) Institut zaštićeni svedok, kao deo reformi makedonskog krivičnog zakonodavstva prvi put je uveden noveliranim ZKP-om iz godine. 13 On sa dr ži 13 Za kon za iz me nu va nje i do pol nu va nje na ZKP ob ja vljen u Slu žben ve snik na RM br. 74/04 od g. Po seb na Gla va XIX-a pod na slo vom: Za šti ta na sve do ci te, so ra bot nci te na prav da ta i na žr tvi te, tač ni je čla no vi 270-a i 270-b se od no se na ovoj in sti tut. Ali i ne ke dru ge od red be, ko je će bi ti pred met raz ma tra nja u ovom ra du, mo gu da se od no se na ovo pi ta nje. N ap om inj e m o d a j e u r a d u ko r i š će n p r e či š će n te k s t Z a ko n a o k r i v i čn o m p os t u pk u, o bj av l j e n u Slu žben ve snik na R. Ma ke do ni ja br. 38/05 od 7. mar ta go di ne. 35

38 Oliver Bačanović dve vr ste od red bi za za šti tu sve do ka: a) pro ce sne me re za šti te i b) prav ni osnov z a spro vo đe nje ne pro ce snih mera z a š ti te ut v r đe ne Z a ko nom o z a š ti ti s ve do k a. 14 Na ovaj način popunjena je pravna praznina u okviru krivično-pravnog sistema. Opšta je konstatacija da je izmenom ZKP, posebno odredbi posebne glave (XX) i ne kih dru gih od red bi po ve za nih sa no vim po lo ža jem sve do ka, kao i do no šenjem Za ko na o za šti ti sve do ka, na pra vljen zna ča jan na pre dak u pro - m e ni p ol ož aja ove k a te g o r i j e s ve d o k a. S a to g asp e k t a ma ke d o n sko k r i v i č n o za ko no dav stvo ima sa vre me na re še nja u ovoj obla sti, po što je uze lo u ob zir komparativna is ku s t va i me đu na ro d ne s t an dar de ko ji pro iz la ze iz o d go va ra ju - ćih međunaro d nih do ku me na t a. Me đu tim i po red ta kvih u na če lu po zi tiv nih oce na, mo že da se kon sta tu je činje nic a da na uč ni i s truč ni rad ni ci (np r. K a laj đ i ev, 20 05; L a že tić- Bu ž a rov sk a, 20 05) imaju o d go va ra ju će pri me d b e ko je uk a zu ju na p o tre bu š to je mo gu će sko ri jeg me nja nja i usa gla ša va nja od re da ba ZKP (ko ji je pred met na šeg analiziranja, a odnose se i na Zakon o zaštiti svedoka koji u ovom radu nije predmet naše g pro u ča va nja) ko je se o d no se na ma te ri ju z a š ti te s ve do k a. Naj no vi ja informacija s a ko jom ras p o la že mo je da se iz me nje ni ZK P, ko ji iz me đu os t a lo g sa dr ži pred log pro me na u od no su na ovu ma te ri ju, na la zi u Vla di noj pro ceduri, što potvrđuje da će najavljene promene postati realnost. Ge ne ralna je kon sta ta ci ja, isto ta ko, da u na šem pro ce snom za ko no dav - s t vu p os toji de f i cit o d re da ba ko je bi na o d go va ra ju ći na čin re gu li s a le p o mo ć, po dr šku i za šti tu žr tve i ko je bi bi le u funk ci ji spre ča va nja nje ne pro du že ne, sekundarne viktimizacije. Odatle smo u potpunosti saglasni sa konstatacijom i zn e s en o m u St r a te g i j i z a r e f o r m u k a z n e n o g p r a v a (R e p u b l i k a M a ke d o n i j a, Mi ni starstvo Prav de, 2007) da po ja ča na kri vič no prav na za šti ta po seb nih ka te - g o r i j a ( p r e s ve g a r a nj i v i h) ž r t a v a n i j e p r a će n a o d g o v a r a j u ćo m ( p o j a č a n o m) p r o ces n op r av n o m z a š ti to m! To g o vo r i d a u n a š e m z a ko n o d av s t v u j oš u ve k n isu p r ihv aće n a r e š e nj a s a d r ž a n a u s a v r e m e n i m z a ko n o d av s t v i m a u ve z i s a ovim veoma značajnim segmentom položaja žrtve/oštećenog. I p a k k a o p o z i t i v a n p r i m e r ko j i o d s t u p a o d p r e t h o d n o i z n e s e n e o p š te oce ne i pred sta vlja no vi nu u na šem pro ce snom za kon odav stvu i na la zi se u f unk ci ji preven ci je se kun dar ne vik ti mi z a ci je je o d re d ba s a dr ž a na u čl s t. 1 ZKP, pre ma ko joj sve dok mo že da us kra ti iz no še nje po da ta ka iz čl. 243 st. 3 ovog zakona (ime i pre zi me, oče vo ime, za ni ma nje, pre bi va li šte, me sto ra đa Z akon o t z a z a š t i t a n a s ve d o c i j e o b j a v l j e n u S l u ž b e n ve s n i k n a R e p u b l ik a M aked on ij a b r. 38/05 i 58/05.

39 Temida nj a, u zr as t i o nj e g o vo m o d n o su s a o p t u ž e n i m i oš te će n i m) u ko l i ko p o s to j i vero vatnoća da da va njem is k a z a ili o d go vo rom na o d re đe no pi t a nje, s ve dok mo že da iz lo ži se be ili nje mu bli sko li ce ozbilj noj opa sno sti po ži vot, zdra vlje ili f i zičk i integr i te t. Ima ju ći u v i du re la ti v n o sk ro m n o is k u s t vo u sp ro vo đe nju ove o dre db e i na osno vu spro ve de no g mo ni to rin ga su đe nja z a k ri vič no de lo trgo vine ljudi ma u ma ke don sk im su do vi ma o d s tra ne ne vla di ne or ga ni z a ci je Koalicija Svi za pravično suđenje, mo že da se kon sta tu je da se ova od red ba ne primenjuje, od no sno da su di je za bo ra vlja ju da in for mi šu sve do ke o ovom nji - hovom značajnom pravu (vid. Koalicija Site za pravično sudenje, 2007: 47). N e oph o d n o j e d a s e s t vo r e p r e t p o s t av ke z a r a z v i j a nj e m o d e l a z a š t i te ž rt a v a o d s e k u n d a r n e v i k t i m i z a c i j e š to b i d o p r i n e l o b o l j o j u k u p n o j z a š t i t i žrtava. Neka zakonska rešenja i neke inicijative i predlozi za koje se lobira, pre sve ga u na uč nim i struč nim kru go vi ma, kre ću se u tom prav cu. 15 Ali uko li ko se z a p oređenje uzmu me đu na ro d ni s t an dar di k ao i s a v re me na z a ko no dav na ip r a kt i čn ar eš enj a koj a s e s m a t r a j u d o b r o m p r a k s o m u s ve t u, m o ž e d a s e z ak ljuči da je si tu a ci ja još uvek ne z a do vo lja va ju ća. U po gle du obez be đe nja ce log ni za prak tič nih me ra i dru gih uslo va sa kojima bi se žr t va ma i s ve do ci ma ga ran to va la b ez b e d nos t i z a š ti t a, o d no sno sa ko jima bi se spre ča va la se kun dar na vik ti mi za ci ja, one bi se sve le na stva ra - nje odgovarajućih posebnih uslova i osnivanje i aktiviranje posebnih službi za po moć i po dr šku žr tva ma za šta po sto ji bo ga to is ku stvo i prak sa u mno gim ze mlja ma. In te re sant no je da kao pri mer mo gu da nam po slu že ne sa mo te zemlje već i zemlje iz našeg neposrednog okruženja (pr. aktivnosti Viktimološkog društva Srbije u vezi sa unapređenjem pomoći i podrške žrtvama). Isto ta ko, po sto ji ceo po kret u funk ci ji za šti te ove ka te go ri je pra va žr ta va, kao i m eđ un ar o dn a a s o c i j a c i j a (n a p r i m e r, Ev r o p s k a p o m o ć ž r t v a m a, n e k a d a š nj i Evrop ski forum slu žbi za po moć žr tva ma) ko ji us po sta vlja od go va ra ju će stan - darde i ujedno uče stvu je u nji ho vom in kor po ri ra nju u od go va ra ju će me đu na - rodne dokumente i standarde. 15 D i s k us ij a n a s a ve to v a nj u i Pr e d l o g n a d o p o l n u v a nj e i p r e c i z i r a nj e n a z ak l učoc ite p o v rz an i s o po lo žba ta na ošte te ni ot vo ZKP. Ra di se o Za kjluč ci ma Udru že nja za kri vič no pra vo i kri mi nol og ij u M ake d o n i j e s a O s m o g g o d i š nj e g s a ve to v a nj a U d r u ž e nj a: 10 g o d i n i p ri m e n a n a Za ko n o t za k ri v i č n a ta p o s ta pka n a R. M aked on ij a, odr ža nog od sep tem bra, 2007 g. Na ve de ni Predlog sam iz ra dio i do sta vio Iz vr šnom od bo ru Udru že nja na usva janje. 37

40 Oliver Bačanović Ele men ti re sto ra tiv ne prav de i po lo žaj ma lo let nih li ca kao žr ta va u Za ko nu o ma lo let nič koj prav di Pri razmatranju Zakona o maloletničkoj pravdi 16 koncentrisaćemo se na rešenja koja z aslužuju pažnju, p osebno zb o g njihove inovativnos ti, pri čemu ćemo s e p os e bn o z ad rž at i n a o dr e db am a koj e s u p ovez an e s a ž rt vo m /o š te ćen i m. Isto vre me no na po mi nje mo da je kon cept na ko jem je za sno van ovaj za kon i u kojem značajnu ulogu ima oštećeni još jedna potvrda pravila da maloletničko za kon odav stvo, u slu ča ju Za ko na o ma lo let nič koj prav di, tra si ra put ko jim se kreću reforme kaznenog zakonodavstva u odnosu na punoletne učinioce. U čemu su sadržane najznačajnije inovacije i pre svega, na čemu su utemeljene? Sa vreme no ma lo let nič ko za kono dav stvo (po seb no evrop sko i an glo saks o n s ko) z as n i v a s e n a p r e t h o d n o o b l i ko v a n oj n o voj s t r a te g i j i b o r b e p r o t i v maloletničke delinkvencije, čije su strateške pozicije: prevencija, zaštita, briga i pomoć maloletniku; posmatranje njegovog dela više kao društveno neprilagođenog ponašanja nego kao kriminalnog akta, i garancije za prava maloletnik a (K a mb ov s k i, : 31-32). O v a k ve p ro m e n e s e v i š e s tr u ko r e f l e k tu ju na sistem maloletničkog kaznenog prava. Is to v reme no mo že da se kon s t a tu je da je Aus trij sk i Z a kon o su do vi ma z a maloletnike iz godine 17 mo del za ko na ko ji je po slu žio kao pri mer za konci pi ra nje na šeg Za ko na o ma lo let nič koj prav di. Austrij ski za kon je od po sebn o g z n ač aj a j e r s a d r ž i i n o v a ci j e u s a g l a š e n e s a s a v r e m e n i m te n d e n ci j a m a u m a l o l e tn i čko m k a z n e n o m z a ko n o d av s t v u, o d n o s n o m a l o l e t n i č koj p r av d i, a po sebno zbog pred vi đa nja ši ro kih mo guć no sti za iz be ga va nje, od no sno skre - ta nje od for mal nog po stup ka, ko ji bi u su prot nom tre ba lo da se vo di pre ma ma lo letnicima ko ji su u kon f lik tu s a z a ko nom. U mnogim zemljama, posebno kada su u pitanju maloletni učinioci krivičnih dela, klasič ne ka zne ne me re i po stup ci sve se vi še za me nju ju sa al ter na tiv - nim tj. di ver zi o nim me ra ma i po stup ci ma. Pri to me, pri do no še nju od lu ke o sk re t anju p o la zi se o d naj b o lje g in te re s a ma lo let ni k a pri če mu se ne in si s ti ra na ap solutnom po što va nju prin ci pa prav de! Si stem ma lo let nič ke prav de je ori - jen ti ran prema pra vi ma i bla go s t a nju ma lo let ni k a s a gla sno če mu p o s to je is to Za kon o ma lo let nič koj prav di je ob ja vljen u Slu ben ve snik na R. Ma ke do ni ja, br. 87/07. O r eš enj im a s ad rž an i m u ovo m Z a ko n u i ko j a s e o d nj i h o d n e s e n ad ive rz ion em er eip os t u p - ke videti de talj ni je u Kam bov ski, V. (2006).

41 Temida im e n i m od el i m a l o l e t n i č ke p r av d e. I s to t a ko, si s te m m a l o l e t n i č ke p r av d e s e k arak teriše i f lek si bil no šću iz ko je pro iz i la ze ši ra dis k re ci o na ovla šće nja or ga na koj i su i nvo lv i r a n i u p o s t u p k u i ko j i p r e d u z i m a j u m e r e i a k ti v n o s ti u ko j i m a domi niraju me re z a š ti te, p o mo ći i bri ge z a je d ni ce usme re ne k a ma lo let ni ku u konfliktu sa zakonom. Izb or tj. s a gla snos t da se pri me ni sk re t a nje je pret p o s t av k a z a pri me nu ovog modela. S obzirom da se radi o maloletnim licima saglasnost daju roditelji, o dnosno s t a ra te lj ma lo let ni k a, pri če mu mo ra ju da se uva ž a va ju nje go va pra va tj. da po sto je for mal ne ga ran ci je da će se spro ve sti pra ved no po stu panje. Na i me, bez ob zi ra što se ra di o tret ma nu ko ji ni je sud ski mo gu će su raz ne zloupotrebe ili ugrožavanje prava maloletnika. Jednom data saglasnost malolet ni ka mo že bi ti opo zva na. U tom slu ča ju pro du ža va se sa re dov nim sud skim po stup kom. Isto ta ko, sa gla sno me đu na rod nim stan dar di ma, da ta sa gla snost u ovom vidu postupka ne može se smatrati apriornim priznavanjem krivice od strane maloletnika u slučaju da dođe do produžavanja formalnog postupka. Skre ta nje tret ma na ma lo let ni ka u kon flik tu sa za ko nom sa for mal nog sistema kazne ne prav de ka al ter na tiv nom tret ma nu da je mo guć nost za pri - menu formalnih i neformalnih mera za pomoć, brigu, podršku, u stvari za reintegra ciju ma lo let ni ka u za jed ni cu. Pri to me ta kve me re ima ju još jed nu zna - č aj nu dim e nzi ju, o n e m o r a ju u v a ž a v a ti in te re s e i p o tre b e žr t ve i na la ze s e u f unk ci ji njeno g osna ži va nja. Među reše nji ma sa dr ža nim u Za ko nu o ma lo let nič koj prav di ko je isto vre - me no pred sta vlja zna čaj nu no vi nu po dig nu tu na ni vo pra vi la za ko je smo p o s e bno z ain te re s o v a ni j e p ra v i l o iz b e ga v a nja fo r mal no g sud sko g p o s tup k a (saglasno čl. 9). Ovo pravilo je operacionalizovano u normativnom delu Zakona pu tem odgova ra ju ćih di ver zi o nih me ra i po stu pa ka ko ji sa dr že ele men te re sto - rativne pravde. Tako na pri mer u ok vi ru de la ko ji se o d no si na p o s tu pak pre ma ma lo let ni - cima posebno je ure đe no pi ta nje po stup ka po sre do va nja i po rav na nja (čl ). Radi se o jednoj od najznačajnijih novina ovoga zakona saglasno kojoj se u po stupku pre ma ma lo let ni ci ma uno se ele men ti di ver zi o nog mo de la za sno - va nog na kon cep tu re sto ra tiv ne prav de. Tač ni je, ov de se pre sve ga ure đu je pit a nje p osre do va nja ko me se pri do da je p o s tu pak i uslo vi z a p o rav na nje. No, od mah da is tak ne mo da se to pra vi u op štim cr ta ma bez ula že nja u de ta lje u odnosu na sam postupak. Interesantno je da u svemu ovome važnu ulogu ima jav ni tužilac iako o d lu k u u p o s tup k u z a p o sre d o v a nj e i p o r av na nj e m o že da do ne se i sud u to ku sud skog po stup ka, što zna či ot ka ko je po stu pak pre ma 39

42 Oliver Bačanović ma lo letniku već za po čeo. Zna či, ra di se o mo guć no sti ko ja sto ji na ras po la - ga nju javnom tu ži o cu u po stup ku pre ma ma lo let ni ci ma da na osno vu prin - cip a o p o rtuni te t a o d lu či, k a da s e r a di o k r i v i č n o m d e lu z a ko j e j e p ro p i s a na nov ča na ka zna ili ka zna za tvo ra do tri go di ne: da ne po kre ne po stu pak pred sudom iako po sto je do ka zi da je uči nio kri vič no de lo, pod od re đe nim uslo - vi ma (pred vi đe nim u st. 1 t.1); uslov no da od lo ži po kre ta nje po stup ka pred su dom za od re đe no vre me (šest me se ci) pod uslo vom da ne uči ni dru go de lo i da nadoknadi štetu ili da na drugi način popravi štetne posledice prouzrokovane delom (t. 2); da ne pokrene postupak ukoliko na osnovu izveštaja Centra z a so cijalni rad ut v r di da je p o s tig nut sp o ra zum iz me đu ma lo let ni k a i nje go ve po rodice i ošte će nog za vra ća nje imo vin ske ko ri sti, na dok na de šte te ili po pra - vlja nja š tetnih p o sle di ca de la (t. 3) ili da pre d lo ži su du da pre ma ma lo let ni ku o d redi meru op š te ko ri sno g ra da do 30 s a ti (t. 4). Na ve de ne o d lu ke jav ni tu ži - lac mo že da do ne se ka da oce ni da je slu čaj ja san i ka da za to po sto ji sa glasnost malolet ni ka, nje go vog za kon skog za stup ni ka i ošte će nog, po sle prethodno pribavljenog izveštaja od Centra za socijalni rad. In te re sant no je još jed no re še nje sa dr ža no u st. 4 istog čla na (68) da u ci lju ut v rđ ivanja s a gla sno s ti jav ni tu ži lac p o zi va ma lo let ni k a, nje go vo g z a kon sko g zastupnika i oštećenog. Njihov nedolazak, u slučaju da su uredno pozvani, smatra se izrazom ne s a gla sno s ti, zb o g če ga jav ni tu ži lac ne mo že da do ne se go re na vedene o dlu ke. I n ter es a n tn o j e i z ako ns ko r eš en j e p r em a koj e m o dl uk a u p os t u pk u z a posredovanje i poravnanje iz prethodnog člana, može da donese i sud u toku sudskog postupka (čl. 69 st. 1), kao i ukoliko javni tužilac predloži meru vršenja dru štve no ko ri snog ra da (do 30 sa ti), a sud je ne pri hva ti, tre ba po seb no da obrazloži ra zloge z a neprihvat anje (s t. 2). Prvi s t av p ot v rđuje tezu da je res torativna pravda mogu ća u s vim f az ama p os tupk a, t ačnije da i sud mo že da izre kne me re koje su restorativne prirode, kao što je slučaj sa posredovanjem i poravnanjem. Po s tup ak m e di j a ci j e u k a z n e n oj ma te r i j i i p re ma ma l o l e t nim u či ni o ci ma (čl ) po prvi put je u Republici Makedoniji propisan zakonom. U njenim ok vi rima uređe no je vi še pi t a nja: uslo vi z a me di ja ci ju; o d re đ i va nje me di ja to ra; traja nje postup ka; uslo vi ko je tre ba da is pu ni li ce ko je že li da po sta ne me di ja - tor ; sprovođe nje p o s tup k a z a me di ja ci ju, k ao i nje go vo z a v r š a va nje. Na k ra ju ovog dela sa dr ža na je upu ću ju ća od red ba ko ja po zi va na od go va ra ju ću pri - me nu o dreda ba p o seb no g Z a ko na o me di ja ci ji (ko ji je ve ć do net ali se o d no si na građansku materiju) i za koji se očekuje da bude dopunjen medijacijom u ka zne noj obla sti. 40

43 Temida Pe ti deo Za ko na o ma lo let nič koj prav di je po sve ćen po seb noj za šti ti ma lolet nih li ca žr ta va kri vič nih de la. U če mu je zna če nje ovih od re da ba i ka kve novine one sadrže? Je d na o d naj zna čaj ni jih no vi na u Z a ko nu o ma lo let nič koj prav di s va k a ko su o d re db e ko je se o d no se na z a š ti tu ma lo let ni k a -žr t a va k ri vič nih de la (čl ). Iako se od stu pi lo od pr vo bit ne ide je da su đe nja za kri vič na de la uči nje na od punoletnih li ca u ko ji ma su kao žr tve na ve de na ma lo let na li ca bu du pre - ne s e na u del o k r ug su do v a z a mla de, o d no sno su di ja i s a ve t a z a ma l o l et ni ke kao što je to primer sa nekim zakonodavstvima iz neposrednog okruženja (pr. hr vat sko i srp sko) i sa gla sno re še nji ma u vi še evrop skih za ko no dav sta va... (Hir jan, F., Sin ger, M., 1998: 36) 18, o d re d b e s a dr ž a ne u Z a ko nu, ko je su ma te ri - jal ne i p rocesno - p r av ne p ri ro de su zna č aj ne. Ta ko s e z a š ti t a ma l o l e t ni k a k a o ošte ćenog /žrtve po ve zu je (po sle mno go na sto ja nja, za la ga nja i pred lo ga iz ne - tih na raznim savetovanjima, simpozijumima i drugim naučnim i stručnim skupovima, kao i u radovima autora koji su se bavili ovom problematikom, među kojima i auto ra ovih re do va) s a us t a no vlja va njem Fon da za obe šte će nje ma lol e t ni ka - ž rtava kri vič nih de la na si lja i dru gih aka ta in di vi du al nog i grup nog nasilja. 19 Sma tra mo da je neo p hod no pre ci zni j e o d re đ i v a nj e d e la o b u hv a će - nih ovim poj mom kao i li ca ko ja će mo ći da ko ri ste sred stva fon da (osim ne posre d no oš teće nih i nji ho vih p o ro di ca, li ca ko ja ih iz dr ž a va ju, li ca ko ja su p o ma - gala da bi ih zaštitila pri čemu su pretrpela štetu, neprijatnost, traumu i slično, a s a glasno de f i ni ci ji UN s a dr ž a noj u D e k la ra ci ji o osnov nim prin ci pi ma prav de za žrtve krivičnih dela i žrtve zloupotrebe vlasti. Prema tome, a u saglasnosti s a us t anovljenom prak som ze ma lja ko je ve ć ne ko li ko de ce ni ja ili ne š to ma nje imaju uspostavljene ovakve fondove, prethodan uslov za korišćenje sredstava iz ovog Fonda je nemogućnost, zbog faktičkih ili pravnih prepreka, da se imovin sko-prav ni zah tev pod mi ri od imo vi ne uči ni o ca kri vič nog de la ili dru gog akta nasilja i ka da je od prav no sna žno sti od lu ke o imo vin sko - prav nom zah Ujed no ovi auto ri se po zi va ju i na slič nu prak su po je di nih su do va u Hr vat skoj u ko joj se prae ter le gem spro vo di od 80-tih go di na. R a zvo j v i kt i m o l o š ke n a u ke, k r i z a k r i i vč n o p r av n o g ko n ce p t a r e s o c i j al iz ac ij e u čin oc a i p oj a v a f em in is t i čk i h p o k r e t a s a z a h te v i m a z a p o j a č a n o m z a š t i to m ž e n a, p os e bn o ž rt av a s il o v anj a i na si lja u po ro di ci su okol no sti ko je su po kre nu le raz voj ide je o na dok na di šte te iz jav nih fond ov a (M rv i ć- Pe t r o v i ć, 20 01: 62). O v i m či n i o c i m a b i p r i d o d a l i i p o t r e b u z a p os e bn o m z aš t ito m d ece, p os e b n o ž r t a v a n a s i l j a i r a z n i h d r u g i h o b l i k a nj i h o ve z l o u p o t r e b e. Pr i nc ip ij a ln a p r i m e d - b a o dn os i s e n a p i t a nj e z a š to s e i z d v a j a j u s a m o ž r t ve n a s i l j a k a d a j e u p it anj u n ad o kn ad a šte te iz ovog Fon da? Da li je oprav da na ta kva re strik tiv nost u od no su na ko ri sni ke sred sta va iz ovog fon da? 41

44 Oliver Bačanović te vu pro šlo vi še od šest me se ci. Do bro je što se ovaj rok sma njio (u jed noj od prethodnih verzija zakona taj rok je iznosio više od jedne godine) zbog hitnos ti p o treb a žr t ve da bu de ma te ri jal no ob e š te će na u v re me le če nja, o d su s t va s a p o sla, nemo guć no s ti da iz dr ž a va p o ro di cu, da os t va ri dru ge ak tiv no s ti i s a njima p ovez a ne z a ra de, da s a ni ra ra ne i tra u me i dr. Si gur no je da je prav da do koje se kasno dolazi, posebno u ovakvim slučajevima, u suštini nepravda. Blago v remena na dok na da z a š te tu ko ja ni čim ni je pro u zro ko va na s va k a ko bi bi la ka kva-ta kva sa tis fak ci ja za žr tvu. Koje su dru ge zna čaj ni je od red be sa dr ža ne u gla vi XVI Za ko na o ma lo letničkoj pravdi? To je pre svega insistiranje na nužnosti obučenosti i edukovanos ti subjek at a ko ji uče s t v u ju u p o s tup ku ko ji se vo di z a k ri vič na de la u ko ji ma se ma lo let nik ja vlja kao žr tva. Ra di se o su do vi ma, jav nim tu ži o ci ma, slu žben i m l ic im a M i n i s t a r s t v a u n u t r a š nj i h p o s l o v a (č l. 137 ). N a i m e z a h te v a s e d a na vedeni subjek ti mo gu da po stu pa ju sa mo uko li ko po se du ju po seb na zna - nj a i isk us t vo i z o b la s ti p r a v a d e te t a i i z k r i v i č n o - p r av n e z a š ti te ma l o l e t ni k a. Isto tako, zahte va se od advo ka ta, tač ni je oba ve zno je da po ha đa ju spe ci ja li zo - va nu obuku za ma lo let nič ko pre stup ni štvo (ni su po seb no na ve de ni ma lo letnici-žrtve što je previd zakonodavca) od najmanje četiri do deset dana u toku go di ne u ze mlji i ino stran stvu (čl. 140 st. 3). Iden tič na ovoj oba ve zi je od red ba iz čla na 94 st. 3 ko ja se od no si na du žnost su di je za ma lo let ni ke, jav nog tu žio ca i ovla šće nih slu žbe nih li ca MUP-a. Ta kva je i od red ba čla na 26 st. 2 ko ja se odnosi na čla no ve spe ci ja li zo va nih ode lje nja ili struč ne ti mo ve za ma lo letnike formirane u okviru CSR i nadležne za primenu mera prema deci, starijim i mlađim maloletnicima u riziku, kao i za druge nadležnosti opredeljene ovim Z a ko nom, z a pra će nje sp e ci ja li zo va ne obu ke z a ma lo let nič ko pre s tup ni š t vo u ze mlji i ino stran stvu, u tra ja nju od če ti ri do de set da na. Za kon o ma lo let nič koj prav di pro pi su je još jed no zna čaj no pra vo, sa glasno kojem maloletnik-žrtva mora da ima punomoćnika i to od prvog saslušanja op tu že nog (čl. 140 st. 1), pa sve do kra ja po stup ka. Dalje, p o s to ji oba ve z a su da i dru gih or ga na ko ji uče s t vu ju u p o s tup ku z a sva krivična dela iz Krivičnog zakonika u kojima se prema zakonskim obeležjima dela ma lo let nik ja vlja k ao žr t va de la, da pre du zmu mere p omoći i zaštite i d a p ostup aj u n a n a či n n a ko j i će se iz b e ći m o g u će šte tn e p ol ed ice za nj eg ov u lič nost i raz voj, što je iz me đu osta log usme re no i ka spre ča va nju mo gu će sekundarne viktimizacije. Na ovaj način po prvi put u jednom zakonodavnom aktu iz kaznene oblasti uspostavlja se obaveza nadležnih, pre svega državnih o r g a na d a vo d e r a ču na o ovoj d i m e n z i j i p o s tu p a nj a k a d a su u p i t a nju ž r t ve 42

45 Temida kri vič nih de la, što ba rem za sa da iz o sta je, ka da su u pi ta nju pu no let ne žr tve kri vič nih dela! Na ovaj na čin po tvr đu je se već spo me nu to pra vi lo da ma lo letničko zakondavstvo trasira put krivičnom zakondavstvu za punoletna lica. Zna čaj na je i od red ba ko ja iz ri či to pro pi su je da je po stu pak za ova de la čije su žrtve maloletnici hitan. U o d n osu na p r a v i la z a s a s lu š a nj e ove k a te g o r i j e ž r t a v a (p ro p i s a n e u čl. 138, st. 3-7 i čl. 139) op šta je oce na da ona pro iz la ze iz, i uglav nom uva ža va ju m eđ un ar o dn e s t a n d a r d e. N a i m e p r i nj i h o vo m s a s l u š a v a nj u vo d i s e r a č u n a o p si h of iz i čko m r a z vo j u, o l i č n i m s voj s t v i m a i k a r a k te r i s ti k a m a m a l o l e t n i k a, o za šti ti nje go vih in te re sa i nje go vom pra vil nom raz vo ju; ogra ni ča va se broj s aslu š anja (naj v i še dva, a iz u zet no tri); mo guć nos t, uko li ko su di ja o ce ni da je to potrebno, s obzirom na karakteristike, odnosno specifičnosti krivičnog dela i svoj stva lično sti ma lo let ni ka, da na re di sa slu ša nje: pu tem upo tre be teh ničkih sredstava za prenos slike i zvuka, bez prisustva stranaka i drugih učesnika u po stup ku, u po seb noj pro sto ri ji i po sta vlja njem pi ta nja po sred stvom pe dago ga, psi ho lo ga ili dru gog struč nog li ca; mo guć no sti u od no su na ova kvo s as l u š anj e d a s e n a g l av n o m p r e t r e su s a m o p r o či t a z a p i s n i k nj e g o ve i z j a ve, o d nosnodase pus ti snimak s a s a slu š anja. Sve su to do bri na či ni da se iz b e g ne mo guća sekun dar na vik ti mi z a ci ja ma lo let ne žr t ve na glav nom pre tre su. Na k ra ju ovo g de la Z a ko na, na la pi da ran na čin i s a p o ziva njem na o dgova - ra ju će o d re d b e Z a ko na o k ri vič nom p o s tup ku i Z a ko na o z aš titi s vedok a, 20 uređe na je za šti ta ma lo let ni ka kao sve do ka u kri vič nom postupku, uključujući i pri - me nu po seb nih me ra za šti te uslo vlje nih spe ci fič nim potrebama zaštite psiho - fi zič kog in te gri te ta ma lo let ni ka. Na ve de ne od red be bile su predmet mojih kri - tičkih opservacija još u toku izrade samog Zakona o maloletničkoj pravdi i bili su o b ja v lj e ni u p o s e b n o m r a du (B a č a n o v i ć, : ). G lavna p r im e db a s a s to ji s e u to m e da p o s e b na z a š ti t a ove sp e ci f ič ne k ategorij e s vedok a treb a da b u d e d e t alj ni j e ure đe na, p o s e b n o ima ju ći u v i du s t andard e p re dv iđen e u o d go va ra ju ćim me đu na ro d nim do ku men ti ma ko ji se o dnose na ov u ob las t. 20 R ad i s e o s p e c i f i č n o j k a te g o r i j i s ve d o k a, s a r a d n i k a p r av d e i ž r t a v a u s l uč aj e v im a k ad a p os toj e o p as n os t i d a b u d u i z l o ž e n i z a s t r a š i v a nj u, p r e t nj o m o s ve to m i l i o p as n oš ć u p o ž ivo t, z d r a v l j e ili fi zič ki in te gri tet ili je po treb na nji ho va za šti ta (čl. 293 st. 1 ZKP). Po lo žaj ma lo let ni ka kao sve do ka u ova kvim si tu a ci ja ma je još slo že ni ji/te ži i nu žno zah te va po seb nu za šti tu. 43

46 Oliver Bačanović Ume sto za ključ ka Na vedena re še nja ko ja su b i la p re d met na še g p ro u ča va nja p o t v r đu ju da se krenulo pravim putem u reformisanju krivičnog zakonodavstva u Republici Ma kedoniji ka da su u pi ta nju žr tve, tač ni je nji ho va kri vič no prav na za šti ta i po lo - žaj u celini. Ono što zaslužuje pažnju, svakako je dimenzija njihovog prihvatanja o d s tr an e p r ak ti č a r a ( jav nih tu ži la c a, su d o v a i dr u gih) i nji h o v a d o sl e d na p r im ena. Nužn os t ev a lu a ci j e na ve d e nih re š e nja j e is to t a ko zna č aj n o p i t a nj e bez kojeg ne možemo da potvrdimo ili negiramo tezu da su ove promene uvede ne s a ciljem da se p o b o lj š a p o lo ž aj žr t ve, uva ž a va ju ći nje na pra va i in te re se, kao i da sti mu li šu nje nu ak tiv ni ju ulo gu u raz re ša va nju kon flik ta na sta log krivič nim delom. Ra zu mlji vo je da pri to me tre ba stvo ri ti i od go va ra ju će pret po - stav ke, a pre sve ga ka drov sko i struč no ja ča nje or ga na, kao i po treb nu lo gisti ku da bi ova kva re še nja na šla svo ju pri me nu u prak si. L i t e r a t u r a B a č a n o v i ć, O. (2 0 02) R e s t o r a t i v n a p r a v d a s o p o s e b e n o s v r t v r z p o s r e d u v a n j e t o po me đu žr tva ta i sto ri te lot u El imi nira nj e na p re ck ite za p ra kticna i mp l em e ntacij a na uslovnata osuda so zaštiten nadzor. Sko plje: Me đu na ro den Cen tar za pre ven tiv ni ak tivnosti i resavanje na konflikti. B a č a n o v ić, O. (20 0 6) V ik ti m o l o šk i asp e k ti na Z a ko n ot z a ma l o l e t nič k a p r av da, Ma kedonska revija za kazneno pravo i kriminologija, br. 2, str Danailov, V., Zikov, S. (2005) Kon priracnikot za javni obviniteli vo krivičniot progon na tr g ovijata so luđ e. Sko plje: IOM. Hir jan, F, Sin ger, M (1998) Ko men tar Za ko na o su do vi ma za mla de i ka zne nih de la na šte tu dje ce i ma lo ljet ni ka. Z a g re b: M i ni s t ar s t vo u nu tr a š nj ih p o sl o v a R e p u b li ke H r v atske i Policijska akademija. Ka laj đi ev, G. (2005) Za šti ta na sve do ci od aspekt na čo ve ko vi te pra va u Zaštita na svedoci, so ra b o tr ni ci na p ra v d a i na žr t vi te vo d o ma šno to i m e đ u na ro d no to p ra vo. Sko plje: IOM. Kambovski, V. (2004) Ka zne no pra vo opšt del. Skopje: Kultura. Kam bov ski, V. (2006) Te o ret ski osno vi na no vi ot za kon ski mo del na ma lo let nič ka ta prav da, M akedo nska revija za kazneno p ravo i k riminologija, 2, str Ko a li c a i ja Si te z a p r a v ič n o su d e nj e (20 07) Kazneno p rave n o dg ovo r na o rganiziraniot kri mi nal, Skopje fevruari

47 Temida La že tić-bu ža rov ska, G. (2005) Pro ce sni mer ki za zap šti ta na sve do ci vo kom pa ra tivno to i do ma šno to pra vo u Zaš t ita n a s ved oc i, s orab ot rn ic i n a p ra vd a i n a ž rt v ite vo doma knoto i međ unaro dnoto p ravo. Sko pje: IOM. Ma nev, P. (2004) Kri vi čen za ko nik-pre či sten tekst, Za kon za kri vič na po stap ka pre čisten tekst, M akedo nska revija za kazneno p ra vo i k riminologi ja, 1-2, str Mr vić-pe tro vić, N. (2001) Na kna da šte te žr tvi kri vič nog de la, Be o grad: Voj no i zda vački zavod i Institut za uporedno pravo. Ni ko lić- R i s t a n o v ić, V. (19 8 4) Uticaj žrtve na pojavu kriminaliteta, Be o grad: IRO Sve tozar Marković. N i ko l i ć- R i s t a n o v i ć, V. (20 0 5) R e s to r a t i v n a p r av d a, k a ž nj a v a nj e i ž r t ve u Al terna ti vne za t vo rsk im kaznama. Be o grad: Fond za otvo re no dru štvo. Ni ko lić-ri sta no vić, V., Ćo pić, S. (2006) Po lo žaj žr tve u Sr bi ji: kla si čan kri vič ni po stu pak i mo guć no sti re sto ra tiv ne prav de, Temida, 1, str R e p u b li k a M a ke d o ni ja, M i ni s te r s t vo z a p r av da (20 07) Strategija za refo rma na kazneno pra vo-na crt, Sko plje, maj Š e p a ro v ić, Z. (1979) Kri vič no pra vo, po seb ni deo, knji ga II, Za greb:prav ni fa kul tet. 45

48 Oliver Bačanović OLI VER BA CA NO VIC Le gal Pro tec tion of Vic tims un der Cri mi nal Law in the Re pu blic of Ma ce do nia The aut hor tried to outli ne the sta tus of cri me vic tims in ma ce do nian cri mi nal and ju ve ni le le gi sla tion by analyzing three le gal texts re fer ring to le gal pro tec tion of vic tims un der cri mi nal law in the Re pu blic of Ma ce do nia (the Cri mi nal Co de, the Law on Criminal Procedure Act and the Law on Juvenile Justice). The ba sic qu e sti ons which ha ve been analyzed from the cri mi nal sub stan tial aspect in clu de: the rights and in te rests of the vic tims as a con si stent part of con temporary criminal policy and Criminal Code re forms, the ele ments of di ver sion mo del b a s e d o n co n ce pt of re s to r a ti ve ju s ti ce in cri mi nal l e gi sla ti o n an d v i c ti m o l o g y asp e c t s of so me sig ni fi cant no vel ti es in the spe cial part of cri mi nal law. In this article two dimensions dealing with a change of status of damaged pers o n in cr i mi nal p ro ce du re o f th e R e p u b li c o f M a ce d o nia ha ve b e e n anal y ze d, w hi l e ta king in to con si de ra tion new trends and com pa ra ti ve ex pe ri en ces in this fi eld. One di men sion is the ro le of the da ma ged per son and in cor po ra tion of ele ments of re storative justice in the criminal procedure, while the other dimension includes help and sup port of the vic tims and pre ven tion of the ir se con dary vic ti mi za tion. While analyzing suitable provisions of the Law on Juvenile Justice, the author focuses on its so lu ti ons that de ser ve mo re at ten tion be ca u se of its in no va ti ons. The con sequ ent re a li za tion of the con cept on which this law is ba sed on, and in which the vic tim, at the same time, has a significant role is another confirmation of the rule that the chang e s o f j u ve ni l e l eg is lati o n cr eates g o o d b a sis f o r f utur e r ef o r ms o f cr imina l l eg is l ati o n regarding the adult offenders. Keywords: le gal pro tec tion un der cri mi nal law, the rights and the sta tus of victims, the Criminal Code, the Law on Criminal Procedure, the Law on Juvenile Justice, R e p u b li c of M a ce d o nia. 46

49 Pravna zaštita žrtava TEMIDA Mart 2008, str ISSN: DOI: /TEM F P O LO Ž A J Ž R TA VA K R I V I Č N I H D E L A U ZA KO NO DAV STVU RE PU BLI KE SLO VE NI JE KA TJA FI LIP ČIČ * U p os l e dn j i h d es e t g od in a S l ov e n ij a j e u s v oj il a n ek ol ik o važ n i h z ak o ns k i h m era, ko jima je poboljšala položaj žrtava krivičnih dela. U okviru krivičnog zakonodav - stva uveden je model restorativne pravde i zabranjeno je neposredno saslušanje maloletnih oštećenika na glavnom pretresu, čime je bitno smanjena mogućnost sekundarne vikti mi za ci je de ce žr ta va sek su al ne zlo u po tre be. Va žne su i za kon ske pro me ne van kri vično g zakonoda vst va. N ajznačajnij a j e Zako n o sp rečavanj u nasil j a u p orod ici, koj i nema ni jed ne kri vič ne od red be, jer je nje gov za da tak za ga ran to va ti uskla đen si stem ski pri stup tre tmanu žrtava p orod ično g nasil j a. Sl ovenij a se p ose bni m zakono m takođ e o b avezala d a će i sp l ać ivat i s am a i z s voj i h sre ds tava o dš tet u ž rt vam a. Ka o i u d r ug i m d rž avam a, ta ko su i u Sl oven ij i p r isu tn i za htev i za s t rož i j i t re tm a n u čin il aca k r iv i čn i h d el a, čim e b i navodno žrtva dobila pravednu satisfakciju i što bi garantovalo veću sigurnost u društvu. Ključ ne re či: sek u nd a rn a vi kti mizaci j a, n ak n ad a štete ž rt vam a, n asil j e u p orod ici, maloletni oštećeni, besplatna pravna pomoć Uvod Ne o dvo jivi s a s t av ni de o k ri mi nal no p o li tič k ih ras pra va i me ra z a p o sle d nje dve decenije su nastojanja za normativno (de iure) i stvarno (de facto) poboljša nje po lo ža ja žr ta va kri vič nih de la. Ta kva vik ti mo lo ška nastojanja bila su pod - s t ak nu t a pre s ve ga ra z li či tim udru že nji ma z a pru ž a nje p omoći žrt vama k ao i me đu na rod nim or ga ni za ci ja ma i nji ho vim broj nim preporukama. Ta nastoja - nja če s to se o d ra ž a va ju u p o je d no s t a vlje nim iz ja va ma da je k rivični p os tup ak opterećen brigom za zaštitu prava učinioca, dok se za žrtvu nije odgovarajuće * Dr. Ka tja Fi lip čič je van red na pro fe sor ka kri mi no lo gi je na Prav nom fa kul te tu u Lju blja ni, Slo veni ja, katja.filipcic@pf.uni-lj.si 47

50 Katja Filipčič po bri nu lo. Ta kva kri ti ka kri vič no prav nog si ste ma za nemaruje osnovnu karakte - ri sti ku kri vič nog po stup ka, ko ja se is po lja va kao su kob svemoguće države s nje - nim brojnim mehanizmima sa učiniocem kao pojedincem. Sam krivični postupak ne ugrožava prava žrtve. Sasvim je neosporivo da krivični postupak mora biti takav da žrtvi ne prouzrokuje dalje stresove (sekundarnu viktimizaciju) i da je dr ž a va du žna žr t vi k ri vič no g de la ob ez b e di ti p o mo ć z a uk lanjanje p osledica njene viktimizacije. No, za većinu mera u tom pravcu sam krivični postupak nije o d g o v a r a ju ći. Z a to m o r a dr ž a v a o b e z b e di ti sp o re d n e m ehanizm e (p re s vega an ga žo va njem ne re pre siv nih slu žbi) z a p o mo ć žr t va ma k riminalitet a. Na tim p o la znim t ač k a ma su se u z ad njim de ce ni ja ma iz gra di li ne k i no vi instituti i mehanizmi za pružanje pomoći žrtvama i u Sloveniji. U nastavku biće predstavljene najvažnije normativne promene na tom području. Pro me na po lo ža ja žr ta va u kri vič nom po stup ku Aktivnija uloga žrtava u okviru modela restorativne pravde U Slo ve ni ji je novi Za kon o kri vič nom po stup ku (da lje ZKP) stu pio na sna gu godine i done o nekoliko novih ins titut a participativno g mo dela (D e žman 20 03:779), ko ji je p osebno naglašen ins ti tutom medijaci je, unetim u slo venačk i kri vič ni po stu pak no ve lom god. Te o ret ski kon cept, na ko jem se te me lji m ed ij ac ij a, j e i d ej a r es tor at i vn e p r avd e; z a r a zl ik u o d r et r i b ut i vn e p r avd e, u skla du s ko jom dr ža va tre ba uči ni o ca pra ved no da ka zni, re sto ra tiv na prav da se temelji na sp ornom o dnosu između učinioca i oš tećene s tranke, ko ji treba da se re ši t ako da se uk loni š tet a, nas t ala u njihovom međusobnom o dnosu (K an duč 1997: 257). Na taj na čin mo del re sto ra tiv ne prav de da je žr tvi ak tiv nu ulo gu u krivičnom postupku i preusmerava tradicionalnu pažnju sa učinioca i na žrtvu. Po slovenačkom ZKP-u državni tužilac može da skrene u postupak medija ci je kri vič nu pri ja vu i op tu žne ak te za kri vič na de la, za ko ja je po kri vič nom z ako nu pre d v i đe na k a zna do tri go di ne z a t vo ra i z a ne k a te ž a k ri vič na de la, koja ZKP taksativno nabraja (kao npr. teška povreda tela, provalna krađa). Medijaci ju vodi ne z a vi sni me di ja tor, ko ji ni je de o sud sko g si s te ma. U Slo ve ni ji to su volon teri koji se pri ja vlju ju na ras pis dr ž av no g tu ži la š t va. O ni mo ra ju s a mi da ob ezb ede pro s to re z a s voj rad, a o d dr ž a ve pri ma ju s a mo sim b o lič nu na gra du z a s vak i obra đen pre d met. Me di ja ci ja se mo že iz v r š a va ti s a mo s pri s t an kom okri vljene i ošte će ne oso be. Cilj iz mi re nja je skla pa nje spo ra zu ma iz me đu okri - 48

51 Temida vljenog i oštećenog, pri čemu je sadržaj sporazuma u rukama stranki. Najčešće se s tranke do go vo re z a iz vi nje nje ili na k na du š te te o d no sno uk la nja nje š te te. Ako se sporazum ispuni, državni tužilac odustaje od krivične prijave. G odi ne na p o s tu pak me di ja ci je pri s t a la je 1851 oso ba. Iz mi re nje je bi lo uspe šno u 50 % slu ča je va u ko ji ma je bio okri vlje ni pu no let na oso ba i u 70 % u kojima je bio okrivljeni maloletna osoba (Skupno poročilo o delu državnih to žil cev 2006 : 31). Sma nji va nje se kun dar ne vik ti mi za cije de ce Svest o potrebi za uvođenjem posebnih mera za smanjenje sekundarne viktimi z a ci je dece u Sloveniji o drazila se u noveli ZK P godine. Promene su ograni čene na položaj deteta žrtve većine krivič nih dela na štetu seksu - al nog in te gri te ta i kri vič nih de la za pu šta njem i zlo sta vlja njem ma lo let nog lica. Se kundarna viktimiz acija maloletnih žrt ava ovih gru pa k rivič nih radnji, naime, po sebno je istaknuta, jer istraživanja pokazuju da su uči nioci tih kri vičnih dela roditelji dece ili druge osobe u koje deca imaju poverenja. Pu no moć nik ma lo let nog ošte će nog B i t n a n o vo s t n o ve l e ZK P i z g o d i n e j e d a m a l o l e t n a oš te će n a o s o b a k o d g o r e n a ve d e n i h k r i v i čn i h d el a m or a i m a t i p u n o m o ć n i k a s ve v r e m e, o d po čet ka do kra ja kri vič nog po stup ka. Njen za da tak je da za šti ti pra va ma lo letni ka, po seb no nje gov in te gri tet to kom sa slu ša nja na su du. Ako se de te sa mo ne od lu či za tu oso bu, mo ra mu je obez be de ti sud, ta ko da iza be re jed nog od advo ka ta. O v a o dlu k a sl e d i p re p o r u ke m e đu na ro d ni h o r g a ni z a ci j a 1 i d o n o si ve li ko poboljšanje po lo ža ja ma lo let ne žr tve, jer mo že bit no uma nji ti učin ke se kun - dar ne viktimi z a ci je. Me đu tim, još ve će p o b o lj š a nje bi bi lo p o s tig nu to k a da bi d od e lj iv anj e p u n o m o ć ni k a b i l o ve z a n o z a p o če t a k p r e d k r i v i č n o g p o s tu p k a, ka da ma lo let na žr tva opi su je kri vič nu rad nju po li ci ji (Fi lip čič 2002: 191, Šug- 1 Re com men da tion No(85)4 adop ted by the Com mit tee of Mi ni sters of the Co un cil of Euro pe on 26 March 1985: With re gard to sta te in ter ven tion ta ke me a su res to en su re pro tec tion aga inst any ex ter nal pres su res on mem bers of the fa mily gi ving evi den ce in ca ses of vi o len ce in the family. In par ti cu lar, mi nors sho uld be as si sted by ap pro pri a te co unsel. 49

52 Katja Filipčič man 2000: 214, Hor vat 2004: 153). 2 Za ma lo let nu oso bu na i me ni je bit no da li opi su je radnju p o li ci ji u pre d k ri vič nom p o s tup ku ili je opi su je is tra žnom su di ji, jer su obe situacije za nju izuzetno stresne. 3 U p r ak si su p o s e b n o tu ž i oci u p ozor a v a li na p ro b l e m, d a a d vo k a ti r a z li či to raz u me ju ulo gu pu no moćnika, nemaju po treb nih zna nja, i ta ko kva li tet nji ho - vog rada zavisi uglavnom od njihove osobne sposobnosti za razumevanje dečije n e vo l j e. Ad vo k a t s k a ko m or a j e z ato g o d i n e p r i p r e m i l a p o s e b a n s p i s a k advo ka ta, na ko ji mo gu da se upi šu svi oni, ko ji že le oba vlja ti ulo gu pu no moćni k a. Z a te advo k a te or ga nizovana su dodat ne e duk acije. To je re zul ti ra lo u to me da u poslednjim godinama primećujemo sve kvalitetnije obavljanje ove uloge. Čuvar ljudskih prava (ombudsman) sprovodi pilotski projekt Zagovornik g l asot r ok a (B r anil a c g l as d ete t a). Ci lj to g p r o j e k t a j e osn o v a ti p o s e b nu slu žbu, či ji bi struč nja ci pra ti li de te u svim po stup ci ma, ne sa mo u kri vič nom. Dete, žrtva krivičnog dela svojih roditelja, naime često se nađe i u građanskom p o s tupku i p o s tup ci ma cen t a ra z a so ci jal ni rad. Naj b o lje bi bi lo, k ad bi de te u svim po stup ci ma (zna či i u kri vič nom po stup ku) pra ti le dve oso be: prav nik i poverljiva osoba dualno zastupanje (Novak 2001). Ne pri hva tlji vost di rekt nog sa slu ša nja na glav noj ras pra vi R e z u l t at i i s t r a ž i v a nj a I n s t i t u t a z a k r i m i n o l o g i j u p r i Pr av n o m f a k u l te t u u Ljub ljani go di ne p o k a z a li su da su ma lo let ne žr t ve če s to s a slu š a va ne u p ri sutnos ti o p tu že no g li c a i b i l e iz l o že ne una k r sno m s a slu š a v a nju. 4 To je bio za ma loletnike te žak tra u mat ski do ži vljaj. Na osno vu re zul ta ta tog is tra ži va Po sta vlja se op šte pi ta nje, za što po lo žaj žr tve uop šte ve za ti na po če tak kri vič nog po stup ka u f o rm a ln o m s m i s l u. To j e r a z u m l j i vo p r i u r e đ i v a nj u o d n o s a i z m e đ u d rž a ve i o pt už en o g, k ad a j e p ot r e bn o d e f i n i s a t i i o g r a n i či t i m o ć d r ž a ve u u g r o ž a v a nj u p r a v a p oj ed i nc a. Us p os t a v it i j e dakle potreb no urav no te žen od nos iz me đu dr ža ve i op tu že nog. Ne gativne posledice delo va - nja dr žav nih or ga na za žr tvu ne na stu pa ju tek u tre nut ku kad dr ža va od lu či ko je»osno va no sum njiv«za iz vr še nje kri vič nog de la, već u tre nut ku kad zbog svo je vik ti mi za ci je stu pi u kon takt s po li ci jom. Na rav no one po sta ju još te že u ka sni jim fa za ma po stup ka, kad se žr tva mo ra kao sve dok su o či ti s okri vlje nim i od go va ra ti na nje go va pi ta nja i u nje go voj pri sut nos t i. Z ato j e l o g i č a n z a k l j u č a k : a ko j e c i l j d r ž a ve s m a nj i t i s e k u n d a r n u v i kt im iz ac ij u ž rt ve, n e m a nikakvog raz lo ga da po če tak re a li za ci je tog svog ci lja ve že za for malni početak postupka. Pr i to m e p ol az i m s am o i z m al ol e tn ikovo g d ož i v l j a j a k r i v i č n o g p o s t u p k a. N a r av n o, p o s to j i b i t n a raz li ka ime đu iz ja va da tih po li ci ji ili su du pred su dom sve dok je du žan go vo ri ti isti nu, što na ravno zna či do datnu stresnu situaciju. No, ta razlika u kon tek stu na si lja u po ro di ci ni ja ta ko iz ra že na. Po stup ci, u ko ji ma su bi li ma lo let ni sve do ci, naj če šće žr tve sek su al nog na si lja od stra ne ro dite l j a, s as l uš a v a n i v i š e p u t a, b i l i s u p r e d m e t i s t r a ž i v a nj a Pr av n o g f ak u ltet a u Lj ub l j an i

53 Temida nja i po uzo ru na ne ka evrop ska za ko no dav stva, no ve la ZKP iz go di ne do ne la je sle de ću zna čaj nu no vos t : ma lo let ne žr t ve go re na bro ja nih k ri vič nih dela, koje još ni su na pu ni le 15 go di na ni je do z vo lje no s a slu š a va ti na glav nom pre tresu. Na su du mo gu bi ti sa slu ša ne sa mo je dan put (pred is tra žnim su di - jom) i tom sa slu ša nju ne sme pri su stvo va ti op tu že na oso ba. Ta kvo ure đe nje zadire u princip kontradiktornosti, temeljni princip našeg krivičnog postupka. Za to je ZKP pred vi deo dva ču va ra tog prin ci pa: sa slu ša nju sme pri su stvovati optuženi kov advo k at, i op tu že ni mo že na glav nom pre tre su pre d lo ži ti da s e d e tet u p os t a ve d o d at n a p i t a nj a. Ako su d to m p r e d l o g u u d o vo lj i, is t r a ž n i sudi ja p onovo s a slu š a de te. D a b i b il o s a s l u š a nj e ( p o r e d to g a š to j e i z ve d e n o s a m o j e d a n p u t) š to ma nje tra u ma tič no za de te, u ne kim slo ve nač kim kra je vi ma for mi ra ju se po seb ne so be, opre mlje ne igrač ka ma i na me šta jem, da bi se de te bit no lak še opustilo nego što to može u formalizovanoj i njemu stranoj sredini suda. Poverljiva osoba žrtava nasilja Mi ni s t ars t vo z a pra vo su đe pri pre mi lo je na cr t pro me na ZK P ko ji je s a da u javnoj raspravi. U predloženim promenama za položaj žrtve posebno je značajan predlog za uvođenje poverljive osobe za sve oštećene osobe (znači ne s am o z a m al o l e t n e) n a s i l n i č ko g k r i m i n a l i te t a. Po ve r lj i v a o s o b a n e m a u l o g u ovlašćene osobe ili zastupnika žrtve u formalno procesnom smislu. Žrtva tu oso bu oda be re sa ma, za nju ne ma ni ka kvih pro pi sa nih uslo va. Nje na ulo ga bi će u to me da nu di psi hič ku po dr šku žr tvi sve vre me kri vič nog po stup ka i t ako ublaži učin ke se kun dar ne vik ti mi z a ci je. Pru ža nje po mo ći žr tva ma van kri vič nog po stup ka Za šti ta žr ta va na si lja u po ro di ci K ri vično z a ko no dav s t vo mo že nu di ti me re b ez b e d no s ti žr t va ma s a mo z a v rem e k r iv i čn o g p o s tu p k a i d e li mi č n o i z r i c a nj e m s ank ci j a. Sl o ve ni j a j e godine uključila u ZKP zabranu približavanja dotičnoj osobi i mestu kao alternativu pritvoru. Mogućnost upotrebe takve zabrane godine bitno je prog od in e N e k a te r i v i d i k i p r av n e g a v a r s t v a o t r o k. O d r u g i m r e z u lt at im a i st r až iv anj a v id et i Fi lip čič

54 Katja Filipčič širi la promena z a ko na o p o li ci ji; p o li ci ja mo že u slu ča ju na si lja u p o ro di ci (ako se radi o prek r š a ju ili k ri vič nom de lu) in te r ven ci jom uk lo ni ti na sil ni k a iz s t a na z a 10 dana, dok žr t va mo že pre d lo ži ti pro du že nje te me re z a da ljih 6 0 da na (o tome o dluču je is tra žni su di ja). Pri to me ni je p o treb no da su is pu nje ni uslo vi z a izricanje pritvora. No žrtvi je pored mere zabrane približavanja potreban celokupan tretman i usklađena pomoć kako od strane državnih institucija tako i od nevladinih organizacija. Ali to, naravno, prevazilazi područje krivičnog prava. Svest o neophodnosti posebnog zakona u vezi s nasiljem u porodici, koji bi si s tematsk i re gu li s ao pro blem pru ž a nja p o mo ći žr t va ma na si lja, u Slo ve ni ji se formirala već pre nekoliko godina, pre svega na podsticanje nevladinih organiza ci ja. Ministar stvo za rad, po ro di cu i so ci jal ne po slo ve po če lo je s pri pre - ma ma za ko na go di ne, ka da je In sti tu tu za upo red no pra vo pri Prav nom f akul tetu u Lju blja ni na ru či lo is tra ži va nje na tu te mu. 5 U ok vi ru is tra ži va nja iz ra - đen je na crt po seb nog za ko na, ko ji je bio iste go di ne pred met ras pra va na s truč nim skup o v i ma i ra z go vo ri ma s a p re d s t av ni ci ma ra z li či tih mi ni s t ar s t v a i insti tucija. Ali je tek na po čet ku go di ne Slo ve ni ja po ka za la do volj no po li - tič ke vo lje za uvo đe nje ta kvog za ko na stu pio je na sna gu Za kon o spre ča vanju nasilja u porodici (dalje ZSNP). Z SN P j e p r v i z a ko n ko j i t r e ti r a na si lj e u p o r o d i ci k a o p o s e b a n d r u š t ve ni fenomen, čije re š a va nje z ah te va sp e ci f ič nu ob ra du. Z a opre de lje nje u z a ko nu zna čajno je, da na si lje u p o ro di ci ni je ve z a no s a mo z a iz ve snu gru pu žr t a va i da se ne ogra ni ča va na usku po ro dič nu sre di nu. Isti na je, da is tra ži va nja po kazu ju da su naj če šće žr tve na si lja de ca i že ne, ali se za kon ne fo ku si ra sa mo na te dve grup e, ve ć na la že or ga ni ma i or ga ni z a ci ja ma oba ve zu pru ž a nja p o mo ći s v i m ž rt v am a, z n a či i s t a r i j i m čl a n o v i m a p o r o d i ce, os o b a m a s a m o to r i č n i m, s e n z o rn i m i i n te l e k t u a l n i m s m e t nj a m a ( p o r e m e ć a j i m a), m u š k a r c i m a i s v i m dru gim člano vi ma p o ro di ce b e z ob zi ra na nji ho ve lič ne k a rak te ri s ti ke. Spi s ak oso ba, ko je su po za ko nu po ro dič ni čla no vi, obi man je i uklju ču je sve oso be iz me đu ko jih po sto ji (ili je po sto ja la) čvr šća emo ci o nal na ve za, a ko ju na sil nik koristi za ispoljavanje svoje moći nad drugom osobom. Zakon prevazilazi tradicio nalnu def i ni ci ju, ko ja se o d no si s a mo na f i zič ko, sek su al no i psi hič ko na si lje; s am o s t a lni m o p r e d e lj e nj e m e ko n o m s ko g na si lj a i z l o s t a v lj a nj a k a o o b l i ko m na si lja on sledi mo der na k ri mi no lo šk a i so ci o lo šk a is tra ži va nja. Osnovne karakteristike zaštite žrtava po ZSNP su: 5 52 Is tra ži va nje Stro kov na iz ho di šča s pred lo gi za si stem sko ure di tev var stva pred na si ljem v dru ži ni, vo đa is tra ži va nja prof. dr. Ka tja Fi lip čič

55 Temida (1) Za kon na la že svim or ga ni ma i or ga ni za ci ja ma (dr žavnim organima, nosio - ci ma jav nih ovla š te nja, iz vo đa či ma jav nih slu žbi) du žnos t da pruž aju p omo ć ž r t v a m a p o r o d i č n o g n a s i l j a u p o t r e b o m s v i h p o s t up ak a i m er a, k oj e s u p o treb ne z a nji ho v u z a š ti tu. Z a kon iz ri či to na vo di i to da se slučajevi nasilja u p o ro di ci mo ra ju ras pra vlja ti pri o ri tet no, k ao i to da se mora u sprovođenju p o s tu pa k a p o š to va ti prin cip sra zmer no s ti pre d u zi ma nja mera (srazmernos t pre d u zi ma nja s a s te p e nom ugro že no s ti žr t ve, t. j. s te p enom nasilja). Princip sra zmer no s ti je dan je o d te me lj nih prin ci pa pre d lo že no g z akona. O bavezuje dr ž av ne or ga ne da ade k vat no z a š ti te žr t v u, k ao i da (uz široko opredeljenje na si lj a u p o r o d i ci) p o s t a ve is ti m o r g a ni ma g r a ni ce u nj ih ovo m u l až enj u u in ti mu p o je di na ca o d no sno nji ho ve me đu sob ne o d nose. (2) Na silje u p o ro di ci je fe no men s a broj nim k a rak te ri s ti k a ma ko je je p o treb no detaljno po zna va ti zbog pre po zna va nja na si lja kao i zbog bo ljeg raz u me va - nja reakcija žr ta va na po nu đe nu po moć, a i zbog pri pre me kva li tet nih pr o - g r am a t r e t m a n a. Z a ko n će d o p r i n e ti p o ve ć a nj u s t r u č n o s ti u o b r a đ i v a nj u po ro dič nog na si lja pre sve ga na dva na či na: u s v aj a nj e m p r o to ko l a d e l o v a nj a m i n i s t a r a n a d l e ž n i h z a d e l o v a nj e p ol i c i j e, z d r av s t ve n i h o r g a n i z a c i j a, p r e d š ko l s k i h u s t a n o v a i v a s p i t n o obra zov nih us t a no va mo ra ju z a go di nu da na p o sle s tu pa nja z a ko na na sna gu de fi ni sa ti pra vi la i po stup ke, ko je mo ra ju or ga ni od no sno usta - no ve uva ža va ti u ob ra di na sil nih slu ča je va. Po red struč no sti, ta kva pra - vila biće garancija i za unifikaciju različitih praksi; obrazo va njem s vih s truč nih rad ni k a, ko ji se ba ve slu ča je vi ma na si lja u p o rodi ci p re d l o g z a ko na o b a ve zu j e g o re p o m e nu te mi ni s tre, da s e po bri nu za obra zo va nje struč nih rad ni k a, ko j i će b i ti u o k v i r u p r a v i l a (pro to ko la) z a du že ni z a slu ča je ve na si lja, i da go di nu da na p o sle s tu pa - nja ovo g z a ko na na sna gu, opre de le obim t a k vo g obra zo va nja. Z a kon govori o obaveznom obrazovanju i za sve ostale zaposlene u organima i us t a no va ma, ko ji u ok vi ru pro to ko la ina če ne će bi ti z a du že ni kon k retnim z a da ci ma, ali se to kom s vo g ra da su sre ću s a žr t va ma ili iz v r ši o ci ma nasilja. Zakon zadužuje nadležne osobe organa i ustanova kao i nevladinih or ga ni z a ci ja da se p o bri nu z a t a k vo osp o so blja va nje. (3) Za kon ga ran tu je sa rad nju raz li či tih in sti tu ci ja (mul ti di sci pli nar ni pri stup) 6 sle de ćim sred stvi ma: (a) du žnost cen ta ra za socijalni rad je da formiraju mul- 6 Mul ti in sti tu ci o nal ni (što zna či i mul ti di sci pli nar ni) pri stup raz vio se u evrop skim za ko nodav stvi ma kra jem 80. i po čet kom 90. go di na pro šlog ve ka. Pod sta kle su ga ne vlad ne or ga ni za ci je, ko je su kri ti ko va le raz dro blje nost pru ža nja po mo ći raz li či tih dr žav nih or ga- 53

56 Katja Filipčič tidi scip linar ne ti mo ve; (b) or ga ni i us t a no ve ima ju oba ve zu da s a ra đu ju s a centrima za socijalni rad; (c) ministar za rad, socijalne poslove i porodicu obave zan je da usvo ji pra vi la o sa rad nji or ga na i usta no va; (d) for mi ra njem re gi o - nalnih službi za koordinaciju i pružanje pomoći žrtvama, kao i (e) dužnošću svih organa da nude potrebne podatke centrima za socijalni rad. (4) Z SNP omo gu ća va žr t va ma da s a me pre d la žu su du iz ri ca nje me ra z a s vo ju z aš ti tu, zna či ni su vi še z a vi sne o d o ce ne p o li ci je da li je te me re p o treb no izreći. Te mere su: z abrane zb o g na sil nih rad nji, ko je ob u hva t a ju ula z u s t an žr t ve, z a dr ž a - vanje u blizini njenog stana, zabrana približavanja žrtvi i kontaktiranja s a nj o m (te z ab r an e su v re m e n sk i o gr a ni če n e na 6 m e s e ci, d o k žr t v a može predložiti produženje mera još za najviše 6 meseci), stan, ko ji su za jed no ko ri sti li žr tva i na sil nik, sud mo že na žr tvin predl o g d a d o d e l i n a ko r i š će nj e i s k l j u č i vo ž r t v i (t a m e r a m o ž e d a z a d i r e u imo vin sko pra vo, za to je ZSNP vre men ski ogra ni ča va na naj vi še 6 me se ci s mo guć no šću pro du že nja za još 6 me se ci, a iz vr ši lac na si lja mo že o d žr t ve da z ah te va o d go va ra ju ću na dok na du š te te), posle raz vo da bra ka sud mo že od re di ti žr tvi stan u is klju či vo ko ri šće - nje, iako bi po sto ja li uslo vi i da joj se od re di sa mo je dan deo sta na (ograničenja su jednaka kao kod ranije navedenih mera). U vezi sa prve dve mere odlučuje sud u vanparničnom postupku, nezavisno od krivičnog postupka. Predmete pretresa hitno, postupak je obavezan, a jav nos t isk lju če na. Z ad nju o d opi s a nih me ra o d re đu je sud, ko ji vo di p o s tu pak razvoda braka. Ove mere samo dopunjuju, a ne nadoknađuju mere, koje slovenačko zakonodavstvo već poznaje. 7 (5) Str ana istr a ži v a nja p o k a zu ju da su m e re, ko j e su du m o r a p re d la ga ti žr t v a sama, bitno češće izrečene ako žrtva ima zajamčenu pravnu pomoć njen zahtev je bolje pripremljen (potrebni dokazi već su predloženi), bolje argumen tovan, žr t va re đe p o s t a je p a siv na to ko m p o s tup k a i re đe o d s tu p a o d 7 54 na i usta no va. Mul ti di sci pli nar ni pri stup zna či udru že nu ak tiv nost, ko ja ob u hva ta dr žavne i ne vlad ne or ga ni za ci je. Nje gov cilj je us tva ri ti ko or di ni ran (i za to efi ka san) pri stup re ša va nju na si lja u po ro di ci. To pre sve ga va ži za za bra nu pri bli ža va nja po za ko nu o po li ci ji, ko jeg pred log za ko na ne me nja; ako na si lje u po ro di ci pred sta vlja pre kr šaj ili kri vič no de lo, po li ci ja mo ra po slu žbe noj du žno sti oce ni ti, da li je iz ve snu me ru po treb no iz re ći. Ako po li ci ja ne oce ni ta ko, žr tva mo že sa ma pred lo ži ti nje no iz ri ca nje u van par nič nom po stup ku.

57 Temida go njenja. Pre po ru ka Par la men tar ne skup šti ne Sa ve ta Evro pe o po ro dičnom nasilju nad ženama (Recommendation 1582, 2002) takođe poziva članice S avet a Ev ro p e da žr t va ma ob e z b e de b es p lat no prav no s a ve to va nje i po moć. ZSNP iz tih raz lo ga uvo di bes plat nu prav nu po moć žr tvi u sud skim p o s t u pc im a, ko j i te k u n a nj e n p r e d l o g r a d i p r e d l o ž e n o g i z r i c a nj a m e r a zabrane na sil nih rad nji i ure đe nja stam be nih od no sa. Osno va za od re đi - v a nj e b esp lat n e p r av n e p o m o ći ni j e ma te r i j a l n o s t a nj e o n e ili o n o g a ko j i je tra ži, već nje na ili nje go va ugro že nost zbog na si lja u po ro di ci i za to je p o trebno iz ri ca nje me re z a ob ez b e đe nje si gur no s ti. (6) Centrima z a so ci jal ni rad Z SNP o d re đu je vo đe nje p o da t a k a o ob ra đ i va nim primerima. Time će se stanje u Sloveniji promeniti, jer nijedan organ sistematski ne prati otkriveno nasilje u porodici, a zakon će omogućiti statističke ana li ze to g fe no me na. St r u čn a i koo rd in ir an a p om o ć z n ač ajn a j e d a b i ž rt ve p o r o d i čn o g n as ilj a dobile jasnu poruku: ako se odluče da prekinu odnosno promene svoj život, čija osnovna k arakteris tik a je nasilje, drž ava će s a s vojim ins tituci jama (u s aradnji s nevladinim organizacijama) pomoći. Istra živanja pokazu ju, da mnoge žrtve nasi - lja osta ju u na sil nom od no su i ra di to ga jer ne ma ju po ve re nja u rad i efi ka snost organa i ustanova. Zakon bi posredno, stručnim i koordiniranim radom organa i us t anova, uvođenjem novih (ef ik asnih) mera z a nep osre dnu b ez b e dnos t žrt ve i garantovanjem besplatne pravne pomoći, podstakao žrtve da potraže pomoć odgovarajućih institucija i time pridoneo smanjivanju nasilja u porodici. Obaveza države da nadoknadi štetu žrtvama nasilničkih krivičnih dela Žr tve kri vič nih de la mo gu po ZKP ulo ži ti imo vin sko prav ni zah tev u krivič nom po stup ku, ali naj če šće se de ša va da su upu će ne u gra đan ski po stupak. Put do od šte te je ja ko dug i po ve zan sa vi so kim tro ško vi ma, a od žr tve z a h tev a i vel i k u a n g a ž o v a n os t. I k a d a s e d o g o d i d a su d ž r t v i d o su d i v i s o k u o d š te tu, veoma te ško ju je do bi ti o d uči ni o ca (š to zb o g du go traj no g i ne e f i k a - sno g izv ršno g p o s tup k a, š to jer uči ni o ci če s to ne ma ju ni k a k vu imo vi nu). Z a to j e p o t r e bn o d a d r ž a v a u ve ćo j m e r i p r e u z m e o d g o vo r n o s t z a o t p l a t u š te te žrtvama krivičnih dela. 55

58 Katja Filipčič Slo ve ni ja je tu oba ve zu pre u ze la k ra jem go di ne Z ako nom o o dš te ti žr tva ma kri vič nih de la (ZOŽKD). 8 U r e đ e nj e j e z a s n ov an o n a z el en o j k nj iz i o o d š te t a m a ž r t v a m a k r i v i č n i h d e l a, ko j u j e p r i p r e m i l a Ev r o ps k a kom i s i j a 28. sep tem bra 2001., a nje na re a li za ci ja na Di rek ti vi Sa ve ta 2004/80/ES o od šte ti žr tva ma kri vič nih de la. Po tom za ko nu gra đa nin sva ke dr ža ve, čla ni ce Evropske unije, koji je bio u Sloveniji žrtva nasilničkog krivičnog dela, ima pravo na o d š te tu. Li ca, či je je s t al no me s to b o rav k a u Slo ve ni ji mogu z ah teva ti realiz aci ju prava na odštetu i u slučaju da su postala žrtve nasilničkih krivičnih dela u bilo kojoj članici Evropske unije. ZOŽKD ima znači evropsku pravnu osnovu, koja i z l a z i i z p o t r e b e z a z a š ti to m s l o b o d n o g k r e t a nj a l i c a i us l u g a i z m e đu d rž av a čla ni ca Evrop ske za jed ni ce. Taj prin cip je u pu noj me ri re a li zo van sa mo ako je ga ran to va na z a š ti t a p o je di na c a, ko ji u slo b o d nom k re t a nju mo gu p os t a ti žr tve na sil nič kih rad nji s pred u mi šlja jem, uči nje nih u dr ža vi, u ko joj ne ma ju stal ni bo ra vak. 9 Z a t a k ve slu ča je ve mo ra ju p o s to ja ti mi ni malni s t an dardi š to se tiče prava na nadoknadu štete, koju je pretrpela žrtva takvih radnji, kao i što se tiče mogućnosti pristupa sudu i nadoknadi troškova (Jenull 2007). Pored državljanstva žrtve osnovni uslov za traženje odštete je vrsta i težina krivičnog dela. Krivično delo mora biti učinjeno s predumišljajem, s tim da je uči ni lac upo tre bio si lu ili je svo jom rad njom kr šio sek su al nu ne do dir lji vost žr tve. Do dat ni uslov je da je za ta kvo kri vič no de lo po slo ve nač kom Kri vič nom z a ko n ik u m o g u će i z r e ći k a z n u v i š u o d j e d n e g o d i n e z a t vo r a. Žr t v i p r i p a d a o d š te t a z a t a k v a k r i v i č n a d e l a s a m o a ko su p r o u z r o ko v a l a te l e s n u p o v r e d u ili psihičku bol. Značajno je da nije uslov da je učinilac krivičnog dela poznat ili da je bio za po čet ili čak za vr šen kri vič ni po stu pak. Za pri zna va nje od šte te do volj no je da je za kri vič no de lo ot kri ve no ili se o nje mu oba ve sti po li ci ja. Z a kon o d re đu je vi si nu o d š te te, ko ju žr t vi p la ća dr ž a va Slo ve ni ja z a te ške po sle di ce: za te le sne po vre de naj vi še do eura, a isti mak si mum je od ređen i za psihičke bolove. Žrtvi se nadoknađuju i troškovi lečenja. Z akon je osnovao p osebnu komisiju, koja mora us t ano viti opravda nos t odštete i njenu visinu. Postavlja je vlada RS, a njeni članovi su: sudija, državni Za kon o od šte ti žr tva ma kri vič nih de la (ZOŽKD) Dr žav ni zbor usvo jio je 28. ok to bra 2005, Urad ni list RS, br. 101/2005; 114/2006, Za kon o uvo đe nju evra (ZUE). U ključ nom pri me ru za sa da šnje ure đe nje Sud evrop skih za jed ni ca (Ian Wil li am Co wan v. Tre sor pu blic, 186/87, Euro pean Co urt re ports, 1989, str. 195; slu čaj bri tan skog gra đa na, ko ji je za vre me svog bo rav ka u Pa ri zu te le sno po vre đen kao žr tva na sil nič kog pro ti prav nog po naša nja sa stra ne ne po zna tog uči ni o ca) od lu čio je, da je fran cu ski Za kon o kri vič nom po stup ku diskriminato ran jer ne omo gu ća va od šte tu li ci ma, ko ja ni su fran cu ski građani.

59 Temida tužilac, lekar i veštaci s područja zdravstvenog i invalidskog osiguranja. Komisi ja je po če la s ra dom go di ne Uglav nom je od lu či va la na osno vu pri loženih dokaza, a u retkim slučajevima je saslušala oštećenog. Predmet je rešila prosečno za šest meseci. Godine bilo je 53 zahteva za traženje odštete, od če ga je ko mi si ja re ši la 51, a dva su osta la ne re še na. Zah tev je usvo jen u 9 slučajeva (18 %), a vraćeno ili odbačeno je bilo 42 slučajeva (82 %) (Jenull 20 07). O vi p odaci važe z a prvu godinu p osle s tupanja z akona na snagu. Oče - kujemo znatno p ovećanje broja prijava, jer će šira s tručna i laičk a javnos t biti obaveštena o toj mogućnosti odštete od strane države. Po ve ća nje pu ni tiv no sti u ime za šti te pra va žr ta va U ime pra va žr ta va ne uvo de se sa mo me re za nji ho vu ne po sred nu za šti tu, ne go se menja ju i k ri vič ne s ank ci je, tret man uči ni la ca ili ne k i osnov ni in s ti tu ti krivičnog prava. Te promene često nastaju u klimi povećanog straha od kriminali te t a (koji p o pra vi lu ni je p o sle di ca p o ve ća nja obi ma k ri mi na li te t a) i u ime p r a ve dn os ti. N a osn o v u to g a su g o d i n e u S l o ve ni j i p o o š tr e n e k a z n e z a k r iv i čn a d e l a s e k s u a l n e z l o u p o t r e b e d e ce i p r o d u ž e n r o k z a s t a r e l o s t i z a go nje nje tih kri vič nih de la. U pred lo gu no vog kri vič nog za ko na, o ko jem se tre nutn o r asp r a v lj a, p re d l o že na j e i p o s e b na ev i d e n ci ja osu đe nih p e d o f i la. Osobe koje su osuđene za seksualnu zloupotrebu dece ostale bi upisane u evidenciji i posle brisanja iz kaznene evidencije tih krivičnih dela. Pravo na uvid u ta kvu evi den ci ju ima le bi vas pit no obrazovne usta no ve i dru štva ko ja bri nu za de cu, da bi se t a ko tim oso ba ma spre či lo z a p o šlja va nje (ili vo lon ter sk i rad) na mestima, povezanim s brigom i zaštitom dece. O pi s ane pro me ne ne te me lje se na re zul t a ti ma is tra ži va nja, ni ti ih s tru k a podr žava; u stva ri, one pred sta vlja ju svo je vr snu zlo u po tre bu žr ta va i nji ho - vog straha da bi se uvela zakonska rešenja po ukusu javnosti. Žrtvama krivičnih de la, pre sve ga na si lja, dr ža va je du žna po ma ga ti struč nim i uskla đe nim r ad o m r az n i h i n s t i t u c i j a a n e p o d s t i c a n j e m n j i h o v e o s v e t o l j u b i v o s t i. K a o ve ći na drž ava t a ko se i Slo ve ni ja ni je us p e la to me s a s vim o d u pre ti. 57

60 Katja Filipčič Zaključak I z s v i h o p i s a n i h z a ko n s k i h p r o m e n a, ko j e j e us vo j i l a S l o ve n i j a u z a d nj i h de set godina, mo že se za klju či ti da je po lo žaj žr ta va kri vič nih de la bit no po bolj - šan. To je na ro či to vi dlji vo na pod ruč ju za šti te de ce kad na stu pa ju kao oštećeni u krivičnom postupku. Ali sekundarna viktimizacija ima jake učinke i kod punoletnih žrtava porodičnog nasilja pa bi u Zakon o krivičnom postupku trebalo uneti i promene u smeru njenog smanjivanja. Ipak važno je napomenuti da se s promenama odredbi u krivičnim zakonima može smanjiti samo sekund a r n a v i kt im i z a c i j a a d a n i j e m o g u će s i s te m s k i p o m o ći ž r t v i u n u t a r s a m o g k ri vič no g p os tup k a. D r ž a va mo ra or ga ni zo va ti p o mo ć žr t va ma van k ri vič no g p o s tupk a jer bi ina če mo glo do ći do sma nje nja ga ran ci ja op tu že no g, a t a k va p omo ć bila bi o gra ni če na s a mim ci ljem k ri vič no g p o s tup k a. Slo ve ni ja je s to ga go di ne do ne la Za ko nom o od šte ti žr tva ma kri vič nih de la, a po čet kom ove godine poseban Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. L i t e r a t u r a : De žman Z., Er be žnik A. (2003) Kaze n sko p rocesno p ravo Rep ublike Slovenij e. Ljubljana: GV Za lo žba Fi lip čič, K. (1995) Za sto ji pri ob rav na va nju kaznivih dejanj, katerih žrtve so mladoletniki. Pravnik, 1-3, str Filipčič, K. (2002) Nasilje v družini. Ljubljana: Bonex Hor vat, Š. (2004) Za kon o ka zen skem po stop ku (ZKP) s ko men tar jem. Ljubljana: GV založba Jenull, H. (2007) Prve odškodnine žrtvam kaznivih dejanj. Pravna praksa, 35, str K an du č, Z. (19 97) Iz b o lj š e v a nj e n o r ma ti v n e ga in d e jan ske ga p o l o ž a ja žr t ve k a zni ve ga de ja nja, Revija za k riminalistiko in k riminologij o. 3, str Mi ni str stvo za pra vo so dje (2006) Skupno poročilo o delu državnih tožilcev. Ljubljana N o v a k, B. (20 01) Po s e b n i z a s to p n i k ot r o k a v p o s to p k u. Zbor nik znan stve nih raz prav, str Šug man, K. (2000) Otrok žr tev -otrok pri ča v ka zen skem po stop ku. Revija za kriminalistiko in kriminologijo, 3, str

61 Temida KA TJA FI LIP ČIČ The po si tion of cri me vic tims in le gi sla tion of the Re pu blic of Slo ve nia In the last ten years the po si tion of vic tims of cri mes has been im pro ved in Slo venia. In cri mi nal law the mo del of re sto ra ti ve ju sti ce has been enac ted and the he a ring of se xu al abu sed chil dren at the co urt main he a ring is not al lo wed. By this me a su re the se con dary vic ti mi sa tion of abu sed chil dren has been re du ced. The chan ges in the other law, beside the criminal code and criminal procedure code, also have determi ned the po si tion of vic tims. The most im por tant new law is The law of pre ven ting fa mily vi o len ce wich do es not con tain any new in cri mi na tion or san ction. Its main goal is to co or di na te ac ti vi ti es of dif fe rent agen ci es and pro vi de the si ste ma tic ap pro - ach to fa mily vi o len ce. Slo ve nia al so enac ted spe cial law abo ut payment the re sti tution to vic tims of vi o lent cri mes. In Slo ve nia pu blic opi nion abo ut of fen ders be ca me more punitive and demands for hursher sentences are made in the name of victims rights and pu blic sa fety. Key words: se con dary vic ti mi sa tion, re sti tu tion, fa mily vi o len ce, chil dren as victims, free le gal aid 59

62

63 Pravna zaštita žrtava TEMIDA Mart 2008, str ISSN: DOI: /TEM M Ka us po sta vlja nju osnov nih pra va žr ta va u Ja pa nu HI DE MIC HI MO RO SA WA * Autor u ra du go vo ri o pro ce su po bolj ša va nja pra va žr ta va u Ja pa nu i svom zna čaj nom uče šću u nje mu. Do ba re ne san se za žr tve u Ja pa nu ot po če lo je tek 1990-tih go di na ka da b iva osnovano J ap a nsko ud ruženj e za vi ktimol ogij u i Ce nta r za p omo ć žrt vama u gra du Mi tu, kao pr vi ne vla din cen tar za po dr šku žr tva ma u Ja pa nu za sno van na pri stu pu učešća zaj e dnice. U p eriodu o d maja do maja g odine us voj ena su četiri nova zakona Zakon o zaštiti žrtava kriminaliteta, Zakon o prevenciji zlostavljanja dece, Zakon o zabrani uznemiravanja i Zakon o sprečavanju partnerskog zlostavljanja i zaštiti žrtava, a une te su iz me ne i u 6 dru gih za kon skih tek sto va. Me đu tim, ni u jed nom za ko nu se ni je pojavljivao termin prava žrtava. U Japanu je konačno 1. decembra godine donet Osnov ni za kon o žr tva ma kri mi na li te ta. To je pr vi za kon ski tekst u ko me se pre po zna ju pra va žr ta va u Ja pa nu. Na kon go di ne, zna čaj nu ulo gu u za la ga nju za po bolj ša nje po ložaja žrtava imala je Nacionalna asocijacija žrtava krimina liteta i porodica prežive - l i h. O va A soc ij ac ij a p os tig l a j e vel ik i us p e h u o b e zb eđ ivan j u ž rt vam a p ol ožaj a n osi o ca pra va. Ju na go di ne usvo jen je no vi Za kon o kri vič nom po stup ku, pre ma ko me će žrtvama krivičnih dela biti omogućeno da učestvuju u krivičnom postupku, kao i da daju svo je iz ja ve to kom su đe nja. Ključ ne re či: p rava žrtava, žrt ve k rimi na liteta, J ap a n, zakoni * H id em i ch i M o r o s a w a, p r o f e s o r k r i v i č n o g p r a v a i v i k t i m o l o g i j e n a U n i ve rz itet u u Tok ij u, d i r e k- tor Instituta za obra zo va nje Uni ver zi te ta u To ki ju, is tra ži vač na Međuna rodnom viktimolo - š ko m i ns t it u t u u To k i j u i čl a n u p r av n i h te l a J a p a n s ko g u d r u ž e nj a z a v i kt i m ol og ij u, Sve t s ko g vik timološkog dru štva i IS PAK- a (Me đu na rod ni na uč ni i struč ni sa vet programa UN za preven - ci ju kri mi na li te ta i kri vič no pr vo). morosawa@tokiwa.ac.jp 61

64 Hidemichi Morosawa Ko rak po ko rak u osi gu ra va nju pra va žr ta va Treba lo bi da je u s a v re me nim uslo vi ma ži vo t a p o š to va nje ljud sko g do s to - jan stva pri o ri tet, a da su lju di ma obez be đe na nji ho va pra va. Me đu tim, stva ri su drugačije u stvarnosti. Ma da su žr tve lju di či ja su pra va zlo u po tre blje na, de ša va se da se o njih o vo lj u ds ko d o s to j a n s t vo o g l u š a v a. Žr t ve p o n e k a d d o ž i v lj a v a j u d vo s t r u k u š te tu. Uz prvu p o v re du, do ži vlja va ju i dru ge ne pri jat no s ti o d s tra ne p o li caj ca, javnog tužioca, komšija, kolege, učinioca, advokata, medija, novinara i drugih. To je problem sekundarne viktimizacije. Oporavak žrtve bi trebalo da bude olak šan od stra ne uči ni la ca i dr ža ve. To je ta ko zva no pra vo žr tve na opo ra - v a k. Po p it a nj i ma ma te r i j a l n o g o p o r av k a ž r t ve, d r ž a ve b i tr e b a l o d a r a z v i j u sistem kompenzacije, a učinioci bi trebalo da nadoknade žrtvine gubitke. Žrt ve bi tre ba lo da bu du in for mi s a ne o nji ho vim pra vi ma na na dok na du. Ta ko đe ima ju pra vo da zna ju od ko ga, za što i ka ko su vik ti mi zi ra ne, ka kvi su oni koji su ih vik ti mi zi ra li, k a ko su oni bi li is pi ti va ni, tre ti ra ni i re ha bi li to va ni. To je takozvano pravo žrtve na obaveštenje. Takođe, žrtve imaju pravo da budu uključene, kao i da izraze svoje mišljenje kroz kri vič no prav ni si stem, da pri su stvu ju kri vič nom su đe nju, sve do če i daju izj av u o k r i v i ci ili n e v i n o s ti o p tu že n o g. To j e t a ko z v a n o p r a vo žr t ve na učešće u krivično-pravnom sistemu. U Japanu je odugovlačeno sa priznavanjem prava žrtvama, jer nije bilo svesti o nji ma. Iako je Ja pan do neo Akt o da va nji ma od stra ne dr ža ve go di ne, ov ajsis te mj eb iolimitir an,k akoz b o go b ima korisnik a, t a ko i zb o g su m e ko ja s e isp l aćiv al a. Po t um ačenj im a N ar o dn e s k u p š ti n e n e r a d i s e o ko m p e n z a ci j i, ne go o nov ča nom da va nju dr ža ve une sre će ni ma. Za pra vo, pro se čan broj isplata tokom prvih deset godina davanja je 223 isplate u smrtnim slučajevima i 3 is pla te u slu ča je vi ma te ških te le snih po vre da go di šnje. To je 17% od ukupnog broja smrtnih slučajeva i 0,1% slučajeva telesnih povreda u godini u Ja pa nu. Dr ža va je od ta da do ovog mo men ta dva pu ta pre i spi ti va la svo je standarde, pri čemu prosek davanja nije porastao više od 10%. Posredstvom našeg uticaja na državu i društvo, godine Nacionalna poli cijska služba je po če la da raz ma tra me re usme re ne pre ma žr tva ma. Isto vre - me no, Mi ni star stvo prav de i Ja pan ska advo kat ska ko mo ra su u go di ni raz ma tra le da lje mo gu će me re. U pe ri o du od do go di ne, do ne ta s u če t ir i n ov a z a ko n a o p o m o ći i p o d r š c i ž r t v a m a ( Za kon o pre ven ci ji de či je prostitucije i pornografije, Za kon o za šti ti ti žr ta va kri mi na li te ta, Za kon o za bra ni 62

65 Temida proganjanja, Zakon o sprečavanju partnerskog zlostavljanja i zaštiti žrtava), pri čemu je dopu nje no još šes t p o s to je ćih z a ko na ( Zakon o maloletničkoj delikvenciji, Zakon o krivičnom postupku, Zakon o istrazi, Zakon o prevenciji zlostavljanja d e ce, Zako n o m a te ri j a l n i m d a va nj i m a ž r t va m a k ri m in al i teta i ustan ovl j avanj e novog krivičnog dela za smrtni ishod usled opasne vožnje u Krivičnom zakonu). O vi proce si ni su uvek bi li s t a bil ni. Pro tiv ni ci su če s to na pa da li ove re for me. Me đu tim, jav nost je uvek bi la na stra ni žr ta va. De cem bra go di ne, tri go di ne na kon do no še nja Zakona o zaštiti žr ta va k rimina l i te ta, do net je Osnov ni za kon o žr tva ma kri mi na li te ta. De talj no ću se na to vra ti ti ka sni je, ali je po zna ta či nje ni ca da je pu tem ovog ak ta ostvaren sistem učešća žrtava. Ju na go di ne, Ja pan je pro me nio Za ko n o kri vič nom po stup ku 1. Ovaj n o v i z ako n će p o če ti d a s e p r i m e nj u j e š e s t m e s e ci o d d o n o š e nj a. J a p a n s k a Vlada će doneti zakon do kraja godine. Po ovom novom zakonu, žrtvama k r imi nalitet a će b i ti d o p u š te n o da u zmu u če š će na su đe nji ma, a t a ko đe i da daju izjave za vre me su đe nja. Ovo je pra va no vi na u ja pan skom tra di ci o nal - nom sudskom sistemu. Žrtve krimi na li te ta su oso be ko je su naj vi še po go đe ne i ošte će ne kri vičnim de li ma. Ka ko god bi lo, vla sti su sta vlja le ak ce nat na hap še nje uči ni la ca i k a ž nj av anj e, p a su ž r t ve t a ko p o t r a d i ci j i i g n o r i s a n e. O n e su b i l e t a ko z v a n e osobe zaboravljene za sva vremena. Kao dodatak na patnje i traumu što su p o s t a l e ž rt ve k r i m i n a l i te t a, o n e su ko r i š će n e o d s t r a n e j av n i h t u ž i l a c a s a m o kao sredstvo opravdavanja optužbi protiv optuženog. Žrtvama nije bilo dozvoljeno da učestvuju u krivičnim suđenjima. Mogle su samo da sede na galerijama, u ulozi treće stranke. Slušale su postupke, ali nisu mogle da se isp olje. Žrt ve nisu mogle da pit aju optuženo g z a ra zloge z a zlo čin. Porodice čiji je član ubijen nisu mogle da pitaju optužene zašto su to učinili. Šta vi še, žr tve ni su mo gle ni šta da ka žu, čak iako su zna le da op tu že ni g o vo r i l a ž, i l i a ko s u b i l e o k l e ve t a n e o d s t r a n e o p t u ž e n o g. U k r a t ko, ž r t ve nemaju ni prava, ni prostora u krivičnopravnom sistemu. K roz is to ri ju, mno ga dru š t va su do pu š t a la žr t va ma k ri mi na li te t a da uzmu uče šće na su đe nju, ili da čak di rekt no uzmu prav du u svo je ru ke. Ali mo de ran z ako n je z asno van na uve re nju da zl o čin re m e ti so ci jal ni re d, p a t a ko dr ž a va treba da k ažnja va z a do bro bit žr t a va. 1 O v aj z ako n će s t u p i t i n a s n a g u š e s t m e s e c i n a ko n d o n o š e nj a. Pr e dv iđ en o j e d a g a j ap a ns ko Mi ni star stvo prav de do ne se do kra ja go di ne. 63

66 Hidemichi Morosawa Vrhovni sud Japana je godine propisao da je cilj krivičnih procesa održ a va nje so ci jal no g re da, a ne da se žrt vama di re k t no na do k na de nji ho ve p at nje. Sud je čak na veo da žr tve mo gu iz vu ći ko rist iz sud skog pro ce sa, ali bi to bi la in direktna korist, kao i da žrtve ne mogu direktno učestvovati na krivičnom sudu. Sve do sa da, žr tve su bi le dr ža ne iz van pro ce sa, bi lo im je sa mo do zvolje no da se de na ga le ri ji. Sa da će one ima ti nov sta tus, sta tus stran ke uče sni ce, b iće i m d oz vo l j e n o d a s e d e p o r e d u či n i o c a. B i će i m d o p u š te n o d a i s p i t u j u op tu ženo g, is pi tu ju s ve do ke, k ao i da da ju s vo ju iz ja vu ve z a no z a zlo čin, k ao i da izraze mišljenje o sankciji. No vi z akon se z a la že z a us p o s t a vlja nje si s te ma u či jem ok vi ru žr t ve mo gu ostva ri ti fi nan sij sko obe šte će nje. Žr tve ima ju po tre bu da pu tem par nič nog p o s tupk a tuže ok ri vlje no g z a ob e š te će nje. O vaj p o s tu pak je du go tra jan, a is to ta ko je i skup i do no si ogrom no op te re će nje. U stvar no sti, da bi se pod ne la građanska tužba, žrtve treba da prikupe dokaze, kao i svedoke koji bi govorili na sudu, a t akođe mo ra ju da p la te i p o z a ma šne na gra de advo k a ti ma. Up o zo ra va - juća je činjeni ca da u Ja pa nu vi še o d 85% op tu že nih z a ubi s t vo ni k a da ne p la ti odštetu. Mnogi ljudi veruju da bi Japan trebalo da menja pravosudni sistem. Sude ći po ne dav no do ne toj re vi zi ji, žr tva ma kri mi na li te ta će bi ti do pu - šteno da traže nadoknadu u okviru parničnog postupka, nakon što predsedavaju ći sudija iz rek ne osu đu ju ću pre su du. Isti su di ja će pre su đi va ti kri vič nu i gra - đan sku stvar u okvi ru jed nog istog pro ce sa. Ovaj no vi prav ni okvir će znat no umanjiti teret žrtvama. U drugom delu, predstaviću zašto se jedna tako impresivna promena dogodi la u Ja pa nu. Šta vi še, tre ba lo je ma nje od de set go di na da bi ona oži ve la. Bu đe nje sve sti u Ja pa nu U Ja pa nu je do ba re ne san se za žr tve ot po če lo tek 1990-ih go di na z a hv a l j uj uć i m a l o j g r u p i v i k t i m o l o g a, i a ko j e s i t u a c i j a i d a l j e i z g l e d a l a t a ko da je Ja pan i da lje za o sta jao naj ma nje dva de set go di na za naj na pred ni jim zemljama. Av gu sta go di ne odr žan je če tvr ti me đu na rod ni vik ti mo lo ški sim po zi - jum u To ki ju i Ki o tu ( Miyaza wa, Mi no ru, 1985). To je bi lo dve go di ne na kon što je do net Zakon o ma te ri jal nim da va nji ma žr tva ma kriminaliteta, a i interesovanje javnosti vezano za žrtve je naprasno poraslo posle eksplozije u kompaniji teške industrije Mitsubishi u avgustu godine. 64

67 Temida Čla novi Se kre ta ri ja ta sim po zi ju ma su že le li da osnu ju udru že nje za vik ti - mo lo giju u bli skoj bu duć no s ti. To je s va k a ko z ah te va lo do s t a v re me na, k a ko je bilo s amo ne ko li ko lju di ko ji su o da bra li vik ti mo lo gi ju z a ži vot ni p o ziv. Mno gi struč njaci su bi li za in te re so va ni za vik ti mo lo gi ju, zbog po ve za no sti sa kri vičnim pravosuđem i kriminologijom. Četvr ti me đu na rod ni sim po zi jum je bi la ja ko zna čaj na kon fre ren ci ja za čla - no ve Svetskog vik ti mo lo škog dru štva u raz ma tra nju o pra vi ma žr ta va. Svetsko v iktim ol o š ko dr u š t vo j e na sim p o z i ju mi ma u To k i ju i K i o tu g o di n e i Si mp oz ij um u u Z a g r e b u (Š e p a r o v i ć, /89) g o d i n e i z r a d i l o (i d ej n i) nacrt Deklaracije UN za žrtve. Pod takvim okol no sti ma, Hi de mic hi Mo ro sa wa je sa njao o osni va nju udru - že nja i or ga ni zo vao pri prem ni od bor za for mi ra nje Ja pan skog udru že nja za v i k t im ol og ij u , n a če m u j e i r a d i o. S a d v a d e s e t a k ko l e g a o r g a n i z o v a o j e p ro j e k tni o d b o r i ap e l o v a o na na u č ni ke i p r a k ti č a r e u p o m e nu toj o b la s ti. N o ve mb r a g o d i n e, os n o v a n o j e J a p a n s ko u d r u ž e nj e z a v i k ti m o l o g i j u, s a Koui chi M i y a z a w a - o m, k a o p r v im r u ko vo di o ce m, g e n e r al nim s e k re t a ro m. Sada, sedamnaest godina od osnivanja, članstvo je naraslo na 350 stručnjaka. De kla raci ja Uje di nje nih Na ci ja o osnov nim prin ci pi ma pravde za žr tve krimi - na l i te ta i zl ou p o tre b e mo ći je ve o ma zna čaj na de kla ra ci ja za isto ri ju ljud skog d r u š t v a i s ve d r ž a ve su m o r a l e d a d o n e su n e ke n o ve i r e f o r m i š u p o s to j e će za ko ne u ci lju za šti te žr ta va. Ali, 1980-ih go di na ka da su lju di ši rom sve ta p o s t a li z ainte re so va ni z a p o li ti ku p re ma žr t va ma, u Ja p a nu su p ri li ke ko je su se ti cale žrt ava os t a le is te. Situacija se menja početkom 1990-ih. U oktobru godine Nacionalna p oli cijsk a slu ž b a j e u To k i ju o dr ž a v a la s ve č a n os t p o vo d o m d e s e to g o di šnj i ce po sto janja i sim po zi jum o Za ko nu o ma te ri jal nim da va nji ma žr tva ma kri mi na - lite t a. Hidemic hi Mo ro s a wa je bio pre d se da va ju ći na sim p o zi ju mu, a Mar le ne Young, iz vr šna di rek tor ka NO VA-e, je u to vre me odr ža la ključ no pre da va nje. Simp ozijum je z a k lju čen s a p re d lo go m z a vo đe nje na uč no g is tra ži va nja ko je bi imalo za cilj da promoviše podršku programima podrške žrtvama u Japanu. Dve ini ci ja ti ve su pro i za šle iz ko nač nog pred lo ga. Jed na je ima la za cilj sprovođenje istraživanja u cilju otkrivanja činjenica o žrtvama kriminaliteta, a dru ga priprema nja osni va nja s a ve to va li š t a ko je bi vo di li pro fe si o nal ci. Ap r i la g o d i n e, 27 vo l o n te r a Ja p an s ko g u d r u že nj a z a v i k ti m o l o g i ju sači njavalo je is tra ži vač ki tim ko ji je ra dio na pri ku plja nju po da ta ka o ak tu el - 65

68 Hidemichi Morosawa n i m u s l ov im a z a ž r t ve k r i m i n a l i t e t a. Pr e d u z e t e s u če t i r i v r s t e i s t r a ž i v a n j a 2 u ci lju ot kri va nja či nje ni ca. Ovo is tra ži va nje je vo đe no dve go di ne, od g odin e. R e z u l t a ti ko j i su d o b i j e ni p u te m ov ih is tr a ž i v a nj a e f e k ti v n o su kor i š ćen i u d i s k u s i j a m a i d e b a t i o p r o g r a m i m a z a p o d r š k u ž r t v a m a (Ko i c h i, Mo ri k azu, ). Hi de mic hi Mo ro s a wa je t a kođe orga ni zo vao ok ru gli s to o p o mo ći i p o dr šci žr tva ma u Ja pa nu ma ja Neki od čla no va is tra ži vač kog ti ma na is tra ži va - nj u o a k tu e l n o m s t a nju vez an o z a ž rt ve k r i mi na li te t a s e p r i d r u ž i l o o k r u g l o m s to lu, pa je vo đe na ži va di skusija vez ano z a re zul t a te is tra ži va nja. O d b or se slo - žio da for mi ra ne vla di ne cen tre za po moć i po dr šku žr tva ma ši rom Ja pa na i o d lu čio da je p o treb no formirati Japansku ver zi ju NO VA- e u bli skoj bu duć no s ti. J ul a g o d i n e, n e k i č l a n o v i o d b o r a s u f o r m i r a l i Ce n t a r 3 za po moć i po dr šku žr tva ma u Mi tu. Ovo je pr vi ne vla din cen tar za po moć i po dr šku žrtvama, zasnovan na pristupu učešća zajednice u Japanu. Sada imamo 42 centra za po moć i po dr šku u ce lom Ja pa nu. Svi sem Cen tra za po moć i po dr šku žrtvama u Ibaraki, vezani su za policiju. Centar za pomoć i podršku žrtvama u Ibaraki, je od tada imao ulogu lidera u domenu pomoći i podrške žrtvama, a ju na go di ne iz dao knji gu pod na zi vom Za opo ra vak od tra u me 4. Ova knji ga je po sta la va žan pri ruč nik za sve one ko ji že le da po sta nu vo lon te ri. U to v r e m e, m n o g i l j u d i n i s u b i l i z a i n te r e s o v a n i z a p r o b l e m e ž r t a v a i mno gi uni ver zi tet ski pro fe so ri su se ve o ma pro ti vi li le gi sla ti vi ko ja se ti ca la ž rt a v a. Z ato j e H i d e m i c h i M o r o s a w a m o r a o d a u p o t r e b i s r e d s t v a m a s ov n e komunik acije da se obra ti jav no s ti z a p o dr šku. O b ja vio je 23 k nji ge (18 do k ra ja 1999.), na pi sao 109 čla na ka (91 do 1999.), po ja vio se u 264 te le vi zij ske emi si je (152 do 1999.), 57 ra dio pro gra ma (36 do 1999.), dao 209 iz ja va za no vi ne (88 do 1999.), 31 iz ja vu za ne delj ne ili me seč ne no vi ne (10 do 1999) i odr žao 140 javnih predavanja (76 do 1999.). Njegova izlaganja su svuda bila toplo prihvaće na, a i svest jav no sti o po mo ći i po dr šci žr tva ma je po la ko ra sla. Ko nač no, po kret za žr tve je za ži veo i u Ja pa nu. K a o re zul t at p o k re t a, o d do go di ne, do net a su četi ri z ako na, i to: Zakon o zaštiti žrtava kriminaliteta, Zakon o prevenciji zlostavljanja dece, Is tra ži va nje A je is tra ži va nje o te ško po vre đe nim žr tva ma, Is tra ži va nje B je is tra ži va nje o p r ež ivel i m čl a n o v i m a p o r o d i ce, I s t r a ž i v a nj e C j e i s t r a ž i v a nj e o ž r t v a m a z l očin a p r ot i v i m o v i - ne, Is tra ži va nje D je is tra ži va nje o ulo zi advo ka ta. Cen tar je go di ne pro me nio svo je ime u Iba ra ki cen tar za po moć i po dr šku žr tva ma. Ova knji ga je za sno va na na ak tiv no sti ma cen tra za po moć i po dr šku žr tva ma u Mi tu i na is kustvu ljudi ko ji su bi li uklju če ni u Kurs za obu ku vo lon te ra u pro te klih nekoliko godina.

69 Temida Z a ko n ko j i s a n k c i o n i š e p r o g a nj a nj e, a r e f o r m i s a n o j e i š e s t z akon a p op u t Zakona o krivičnom postupku, Zakona o maloletnicima, Zakona o materijalnoj na k na di žr t va ma k ri mi na li te t a i dru gih. O va k va donošenja i refo rmis anja za ko na ni ka da ne će ni za ži ve ti uko li ko žr tve ne za tra že svo ja pra va u sva kom pojedinačnom slučaju. Reč prava žrtava se ne nalazi u svakom zakonu. Gru pe žr ta va su uti ca le na dr ža vu da do ne se no vo za ko no dav stvo za žr tve U Ja pa nu je 1. de cem bra go di ne do net Osnov ni za kon o žr tva ma k rimi nalitet a. To je usle di lo naj ma nje dva de set go di na na kon š to su to uči ni le napredne zemlje (Zakon o žrtvama kriminaliteta u SAD-u (1984), Deklaracija Uje - di nje nih nacija o osnov nim prin ci pi ma prav de za žr t ve kriminaliteta i zloupotreb e mo ći (1985), Po ve l j a o p ra vi m a ž r ta va k ri m i n a l i te ta u Eng l esko j, 1990.). Ovo je prvi zakon koji je prepoznao prava žrtava u Japanu. Maja godine, donet je Za kon o za šti ti pra va žr ta va, a Za kon o kri vič nom po stup ku je do pu njen. Ali u ovim ak ti ma žr tve ni su pre vas hod no su bjek ti pra va, već objek ti ko ji se tre tira ju kao jad na bi ća. U p rocesu d o n o š e nj a n o v ih o d lu k a o d s tr a n e V la d e p o sl e g o di n e, Na ci onalna aso ci ja ci ja žr t a va k ri mi na li te t a i pre ži ve lih (NAVS) je o d i gra la va žnu ulogu. Asocijacija je ostvarila ogroman uspeh u učvršćivanju pozicije žrtve kao (nosioca) prava. NAVS 5 je osno va na 23. ja nu a ra go di ne u Ja pa nu. Pre d se d - nik asocijacije je Isao Okamura, advokat, ko ji je jed no vre me bio i pot pred sednik Jap anske a d vo k at ske ko m o re. D o m o m e n t a k a da j e si l e d ži ja is p re d k u će ubio nje go vu že nu, ni je znao da je po zi ci ja žr tve u kri vič no prav nom si ste mu toli ko beznačaj na. Žr tve su u ja pan skom kri vič no prav nom si ste mu bi va le hlad - nokrvno ignorisane. Takoreći, one su izostavljane iz krivičnopravnog sistema. Bilo je ra z lo ga z a us p o s t a vlja nje aso ci ja ci je na sp e ci f i čan na čin. Po k ret z a p om o ć i p od r š k u ž r t v a ma u Ja p a nu j e k re nu o s a p o z i ci o ni r a nj e m p ro b l e ma m eđ u s t r u čnj a c i m a i h g o d i n a, z a t i m i n i c i r a nj e m p o m o ć i ž r t v a m a o d s t r a n e p ol ic i j e, z a l a g a n j e m z a a m a n d m a n e z a ko n a o d s t r a n e M i n i s t a r s t v a pravde i Japanskih advokatskih komora. U ovim pokretima žrtve i preživeli su osim u nekoli ko iz u ze t a k a bi li os t a vlja ni p o s tra ni. 5 Web si te NAVS-a je 67

70 Hidemichi Morosawa J ed a n i nc id e n t k oj i d ok az uj e n ep o š t o v a n j e ž r t a v a d o g o d i o s e k a d a j e tok ijsk a p olicijsk a up rav a o drž av ala s emi nar o p o mo ći i p o dr šci žr t va ma godine uz učešće guvernera Tok ija. Sp on zo ri su bi li Ja pan sk a mre ž a cen t a ra z a pomoć i podršku žrtvama, Japansko udruženje za viktimologiju, i stručnjaci uz učešće policije. Iako je ovaj projekat bio dobro medijski podržan, žrtve i preživeli koji su želeli da prisus t vuju seminaru su bi li o d bi je ni iz ra z lo ga jer ni su p o z va ni. Po k ret p odrške žr t va ma ih u Ja pa nu pro š ao je bu k val no b ez žr t a va. U ta kvom po kre tu ko ji opravdava razdvaja nje žr ta va i onih ko ji im pru ža ju po dršku, po si ste mu ja ti pru žam po dr šku a ti si taj ko ji je po dr ža van, žr tve su bi le p o zi ci o ni ra ne k ao objek ti kojima se s amo pru ž a p o dr šk a, a ne k ao su bjek ti ko ji mo gu da in si sti ra ju na svo jim pra vi ma u dru štvu i kod Vla de. Uz to, ni ka da ni su ra z mi šlja li o to me da žr t ve koje su se op o ra vi le mo gu da pru ž a ju p o dr šku dru - gim žr tva ma. Ja pan ski po kret za po dr šku žr tva ma se raz vio kao po kret ko ji je orijentisan prema državi, a žrtve su postojale samo da bi se sa njima saosećalo. Ka ko je po če tak ak tiv no sti ve za no za po moć i po dr šku žr tva ma bio po drž an o d s trane Na ci o nal ne p o li cij ske slu žb e Hi de mic hi M o ro s a wa je v i še p u t a u p o z or av a o n a n e d o s t a t a k s l u h a p o l i c i j e z a ž r t ve, a l i s e n i ko n i j e s l a g a o s a njim. Čak su i struč nja ci bra ni li si stem po mo ći i po dr ške žr tva ma ori jen ti san pre ma dr ža vi. Ali ovaj si stem je imao na umu da oni ko ji pru ža ju po dr šku žr tva ma to ra de kao pri pad ni ci vla di nih or ga ni za ci ja, a da žr tve isto vre me no ne mo gu da se za la žu za svo ja pra va. O tom si ste mu se go vo ri lo kao o si ste mu kojim se žrt va ma z a pu š a va ju us t a. Ne ko liko žr t a va, ko je su ima le sum nje ve z a no z a in ci dent na sim p o zi ju mu, s as t a l e su s e u To k i ju. Sl o ži li su s e da osnu ju O r ga ni z a ci ju žr t a v a, o d žr t a v a, za žrtve, i u novembru godine imenovali organizacioni odbor poverivši Hidemichi Morosawi dužnost savetnika. Oda bra li su pro stor ko ji mo že da pri mi oko 150 lju di kao me sto za odr ža vanje osnivačke ge ne ral ne skup š ti ne jer su mi sli li da će z a pra vo s a mo ne ko li ko lju di za i sta uze ti uče šće, ma da su bi li si gu r ni da po sto ji pu no žr ta va ko je ima ju isto mi šlje nje kao i oni. Ipak je vi še od 350 lju di ši rom ze mlje uze lo uče šće na simpozijumu, i is pu ni lo pro stor uz bu đe njem od ra nog ju tra. Vi še od 50 te le vi - zijsk ih k am er a i mno go no v i na r a š to dnev nih no v i na, š to ma ga zi na, do šl o j e s a ve lik im inte re so va njem. O r ga ni z a ci o ni o d b or je me di ji ma o do brio ula z p o d uslo vom da je pri sut na sa mo jed na ka me ra od stra ne jed ne te le vi zij ske ku će, kao i da ne pri ka zu ju li ca žr ta va i da ne vr še in ter vjue u okvi ru zgra de gde je sastanak održavan zbog velike zabrinutosti za privatnost žrtava. 68

71 Temida Na simp o zi ju mu su se mo gla ču ti mi šlje nja p o put Ja p an sk i pro gra mi z a p odr šku žrt va ma ni su bi li pri k lad ni i Ne k a V la da ini ci ra iz me ne z a ko na. Ko ri - s te ći ov u p rili ku, ra z li či ti me di ji su si mul t a no vo di li k am p a nju u ci lju p o dr ške žrtvama, specijalni programi su često emitovani na televiziji i specijalni naslovi o podršci žrtvama su se pojavljivali u magazinima, jedan za drugim. NAVS je sep tem bra go di ne po slao pr vu is tra ži vač ku gru pu ko ja se ba vi la pit anjima pra va žr t a va u ev rop sk im ze mlja ma u N e mač ku i Fran cu sku. Decembra go di ne odr žan je sim po zi jum na te me lji ma za pi sa is tra ži - vač ke gru pe, gde je od lu če no da se pri ku plja ju pot pi si za kon fe ren cij sku re zoluci ju na naci o nal n o m ni vo u. Sl e d e će j e b i l o p re d v i đe n o da b u d e r a z re š e n o na simp ozijumu: (1) Re a li zo va nje k ri vič no pravno g si s tema z a žr t ve k ri mi na li te ta (2) Realizovanje sistema učešća žrtava u krivičnom procesu (3) Re a li zo va nje si s te ma nadok nade u ok vi ru k ri vič nih p o s tu pa k a (Entschaedigung des Verletzten u Nemačkom sistemu). J a n u ar a g o d i n e z a p o če l i s u k a m p a nj u z a s k u p l j a nj e p o t p i s a i d o mar ta go di ne pri ku pi li su oko pot pi sa u 51 gra du. To kom ovog p e ri oda ap elo va li su na mno ge lju de ko ri s te ći sre d s t va ma sov ne ko mu ni k a ci je da p o jasne s vo je s t a vo ve. Su sre li su se s a pre mi je rom Jun - ic hi ro Ko i zu mi u ju lu godine i junu godine, a nekoliko puta i sa drugim članovima Kabineta. Rad na novoj legislativi je započet u avgustu, a Osnov ni za kon o žr tva ma ki mi naliteta je ko nač no do net u de cem bru go di ne. Osnovni zakon o žr tva ma kri mi na li te ta (Akt br. 161/ 2004) Kao što je pret hod no po me nu to, Osnov ni za kon o žr tva ma kri mi na li te ta j e p r v i z ako n u Ja p a nu ko jim s e d e k la r i š e V la di na o d g o vo r n os t da o b e z b e di za šti tu gra đa ni ma. Uz to reč pra va žr ta va ja vlja se pr vi put u Osnov nom zakonu. U preambuli je izražena osnovna ideja na sledeći način: Stvo ri ti dru štvo u ko me gra đa ni mo gu da ži ve bez bed no u mi ru je že lja s vih građana i ve li k a o d go vor nos t dr ž a ve. I po red to ga po sled njih go di na ne pre kid no se ja vlja ju raz li či te vr ste kri mi - nali te t a i veći na žr t a va či ja pra va ni su is p o š to va na je izo lo va na iz dru š t va b ez do bi ja nja do volj ne po dr ške. Mno ge od njih ne pa te sa mo zbog di rekt ne šte te 69

72 Hidemichi Morosawa pričinjene krivičnim delom, već često pate i od dodatne štete koja se dešava ka sni je. Ra z jašnja va ju ći osnov ne prin ci p e me ra z a žr t ve k ri mi na li te t a i upu ću ju ći na nje gov osnov ni pra vac, do no si mo ovaj akt u ci lju pro mo vi sa nja me ra za žrtve krimina li te ta ob u hvat no i si ste mat ski, uz sa rad nju iz me đu dr ža ve, lo kal - nih vlasti i drugih srodnih organizacija i fizičkih lica. Osnov ni za kon re gu li še sle de će: Du žno sti dr ža ve (član 4), Du žno sti lo kal ne uprave (član 5), Dužnosti građana (član 6), Pružanje informacija (član 11), Podrška u ve zi sa zah te vom za na kna du šte te (član 12), Po bolj ša nje si ste ma ma teri jal ne na dok na de (član 13), Pru ža nje zdrav stve nih uslu ga i slu žbi so ci jal ne zaštite (član 14), Obezbeđivanje bezbednosti žrtava (član 15), Ustaljenje prebivališta (član 16), Ustaljenje zaposlenja žrtava (član 17), Razvoj sistema u smislu širenja mogućnosti učešća u krivičnom procesu (član 18), Negovanje razumeva nja gra đa na (član 20), Po dr ška za pri vat na li ca (član 22) i ta ko da lje. Savet za promociju mera za žrtve kriminaliteta opisan u trećem poglavlju je osnovan u nameri da se izradi Nacrt osnovnog plana za žrtve kriminaliteta. Kroz di sku si ju ovog Sa ve ta osmi šlje no je uče šće žr ta va na kri vič nom su du i po stu pak obe šte će nja na istom su du. Zaključak U r adu j e p re d s t a v lj e na k r at k a is to ri ja p ro ce s a p o zi ci o ni r a nja žr t a v a. K ao što je pret hod no po me nu to, po sto je dve moć ne gru pe: gru pa pro mo te ra i grupa onih koji pružaju otpor. Grupe žrtava kao što je NAVS pripadaju grupi promotera, a mnogi stručnjaci iz oblasti kri vič nog pra va i kri mi nologije obično pripadaju grupi koja pruža otpor. Uz gred, šta bi ste re kli za vik ti mo lo ge i gru pe za po dr šku žr tva ma? Iz nen ad i ćete s e d a m n o g i o d nj i h n e p r i p a d a j u g r u p i p r o m o te r a. G l av n i čl a n o v i ja pan skih gru pa za po moć i po dr šku su na uč ni rad ni ci i spe ci ja li sti za pi ta nja žrt a va. O ni ni su obič ni gra đa ni ili vo lon te ri. Uz to mno go ja pan sk ih pro fe so ra i stručnjaka nema nikakvih iskustava u radu sa žrtvama. U Japanu postoji izraz eksperti u službi vlade. Oni nikada nemaju mišljenj e koj e b i b i l o s u p r o t n o v l a d i n i m o r g a n i z a c i j a m a. D r ž av n i s a ve t, ko m i te t, sastanak ekspertske grupe i sl. su organizovani od strane eksperata u službi vla de. Ta ko da je bor ba NAVS-a bi la če sto i bor ba sa nji ma. Na svo joj stra ni su 70

73 Temida ima li jedino jav no mnje nje i sred stva ma sov ne ko mu ni ka ci je, ko ja uvek od ra žavaju mišljenje jav no s ti. L i t e r a t u r a Ko ic hi, M. / Mo ri ka zu, T. / No rio, T. (1996) Hanzai Higaisha Kenkyu (Studija o žrtvama k riminaliteta). Miyaza wa, K. / Mi no ru, O. (eds.) (1985) Vic ti mo logy in Com pa ra ti ve Per spec ti ve. Se i- bun do. Š e p a ro v ić, Z. Paul (e d.) (19 8 8/89) Victimology: international action and study of victims, Zagreb: University of Zagreb. 71

74 Hidemichi Morosawa HI DE MIC HI MO RO SA WA To ward Esta blis hing Ba sic Rights of Vic tims in Ja pan The aut hor talks abo ut im pro ving vic tim rights in Ja pan and his im por tant ro le in it. A pe riod of Vic tims Re na is san ce in Ja pan be gan in the 1990s when the Ja pane se As sociation of Vic ti mology and Mi to Vic tim As si stan ce Ce ner, first non - go vern men tal com mu nity-ba sed in te gra ted vic tim sup port cen ter in Ja pan we re esta blis hed. Sin ce May 1999 to May 2004, fo ur laws such as Cri me Vic tim Pro tection Law, Child Abu se Pre ven tion Law, Law for Pro scri bing Stal king Be ha vi or and so on we re enac ted and six laws we re re for med. The word rights of vic tim, did not ap pe ar in any laws. Af ter 2000, the Na ti o nal As so ci a tion of Cri me Vic tims an d Sur v i v in g Families (NAVS) p laye d an im p o r t ant ro l e. T his A s s o ci a ti o n ac hi e ve d a gre at suc cess in se cu ring vic tims a po si tion as the su bject of rights. In Ju ne 2007, Ja pan chan ged the Cri mi nal Pro ce du re Law. This new law will be ef fec ti ve on six months af ter the day of pro mul ga tion. Ja pa ne se Go vern ment will pro mul ga te it till the end of Un der this new law, cri me vic tims will be al lo wed to ta ke part in criminal trials, and also make statements during trials. Key words: vic tims rights, cri me vic tims, Ja pan, laws 72

75 Prikazi naučnih skupova TEMIDA Mart 2008, str ISSN: Re gi o nal na kon fe ren ci ja o za ko no dav noj re for mi u obla sti bor be pro tiv na si lja u po ro di ci fe bru ar So fi ja, Bu gar ska Z akon od avn a r ef o rm a u o b l as t i b o rb e p r ot i v n as ilj a u p or od ici b il a j e tema regi onalne konferencije koju su o d 12. do 14. februara godine u glavnom gradu Bugarske organizovali Bulgarian Gender Research Founda - tion (Bugarska fondacija za rodna istraživanja) i Advocates for Human Rights (r anij e: M inn es ot a Ad voc ates fo r H uman R i ght s), SAD. Sk up j e o rga nizov an s a cilj e m osnaživ anja v ladin o g i civ iln o g s e ktor a na r a zv ijanju nacional n o g z akonodav s t va radi e liminis anja nasilja u p orodici, delo t vor ne z aš tite žr t a va i ostva ri vanja odgovornosti počinilaca. Osnovno pitanje na kojem su se zasni - vale sve se si je i radionice konferencije bilo je kako efi kasno realizova ni prin - cipe iz De klaracije Ujedinjenih nacija o eliminaciji nasilja nad ženama i dru - gih međuna rodnih dokumenata koji ustanovljavaju oba vezu drža va da pre - duzmu mere radi sprečavanja i eliminisanja nasilja u porodici. Ko n fe re n ci ja j e o k u p i la s to ti nak p re d s t av ni k a v la da, su do v a, tu ži la š t a v a, policije i nevladinih organizacija, kao i nezavisnih stručnjaka/inja, iz 29 zemalja (Albanija, Armenija, Austrija, Azerbejdžan, Belorusija, Bosna i Hercegovina, B u g a r s k a, H r v at s k a, Če š k a, G r u z i j a, M a đa r s k a, K a z a h s t a n, Ko s o vo, K i r g i s t a n, L a t v i j a, L i t v a n i j a, M a ke d o n i j a, M o l d a v i j a, M a r o ko, Po lj s k a, R u m u n i j a, R u s k a Fe de ra ci ja, Sr bi ja, Slo vač ka, Ta dži ki stan, Tur ska, Turk me ni stan, Ukra ji na i Sje di - nje ne Ame rič ke Dr ža ve). To kom tri da na oni su raz me ni li is ku stva u uvo đe nju i spro vo đe nju za kon ske re gu la ti ve u obla sti bor be pro tiv na si lja u po ro di ci. Uvod ni ča ri se si ja su usme ra va li ras pra vu obez be đu ju ći struč ni okvir za raz ma - tranje mogućnosti izrade zakona protiv nasilja o porodici, zaštitnih i preventivnih mera, kao i formulisanja efikasnih nacionalnih strategija. Prv i d an ko n f e re n ci j e b i o j e p o s ve će n ci lj e v i ma z a ko n o d av n e re f o r m e o nasilju u porodici i razmatranju iskustava država učesnica ovog skupa. U uvodnoj sesiji pod na zi vom Od te o ri je do re al no sti: Ulo ga za ko na u okon ča nju na si - lja u porodici Genoveva Tisheva, direktorka Bugarske fondacije za rodna istraživa nja, govori la je o is ku s t vi ma ove ze mlje u pri me ni Z a ko na o z a š ti ti o d na si - 73

76 MIrjana Dokmanović lja u porodici, dok je austrijsko iskustvo predstavila Rosa Logar, direktorka Programa za intervenciju u oblasti nasilja u porodici. Cheryl Thomas iz Advocates for Hu man Rights (SAD) na gla si la je po tre bu da u ži ži za ko no dav ne re for me mo ra b iti žrt va, te da se z a ko ni mo ra ju t a ko re vi di ra ti da s t a ve u cen t ar is ku - s t va žrt vu i nje nu p o tre bu z a z a š ti tom, tran s for mi šu ći pre d s t a vu ko ju dru š t vo ima od stigmatizacije žrtve ka zlostavljanju koje trpi. U iz la ga nju o re for mi u ci lju bez bed no sti žr tve i od go vor no sti po či ni o ca, Mir ja na Dok ma no vić (Sr bi ja) je is ta kla po tre bu ho li stič kog pri stu pa u kre i ra nju s ve o bu hvat no g z a ko no davs t va, k ao prvom ko ra ku k a me nja nju o d no s a dru š t va prema ovom obliku kriminala. U tom smislu, rasprava koja je sledila potvrdila je da je neophodno da zakonodavna reforma o b u hva ti s ve re l e van te z a ko ne ko ji ne po sred no i po sred no utiču na sprečava nje na si lja u po ro di ci, uklju ču ju ći kri - vični zakon, porodični zakon, zakon o krivičnom postupku, zakon o javnom redu i miru, zakon o oružju, posebni zakon protiv nasilja u porodici (tamo gde postoji), zatim zakon o osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju, zakon o zdravstvenoj za šti ti, za kon o po li ci ji, za kon o so ci jal noj za šti ti itd. Ka ko bi za ko no dav na re for ma da la že lje ne re zul tate, diskutanti su is ta kli po tre bu spro vo đe nja pa ra - l e l n e e du k a ci j e i s e n z i b i li z acij e s v i h koj i su p ro f e si o na l n o du ž ni d a p r i m e nju ju zakone, od sudija, tužilaca i policajaca, do zdravstvenih i socijalnih radnika. Po sebna se si ja bi la je p o s ve će na iz ra di i pri me ni p o seb nih z a ko na o b or bi pro tiv na si lja u po ro di ci. O is ku stvi ma po je di nih ze ma lja i do brim i lo šim s tr a nama ov ih z a ko na g o vo r i l e su Sy lw ia Sp u re k (Po lj sk a), M a r i na Pi sk la ko v a (Rusija) i Albena Koycheva (Bugarska). Ja net te Amer iz UNI FEM-a go vo ri la je o ak tiv no sti ma si ste ma Uje di nje nih na ci ja u obla sti eli mi na ci je na si lja nad ž e n a m a i p o s e b n o n a si lj a u p o r o d i ci, ist ak nuvši p o tre bu e li mi ni s a nja ja z a iz me đu me đu na ro d nih s t an dar da i prak se drža va. Ona je pri me ti la da upra vo ova kvi sku po vi na ko ji ma uče stvu ju pred - s t av n ici i n aci o n a l n i h v l a s ti i m e h a n i z a m a ko j i p r i m e nj u j u z a ko n e i ž e n s ko g p o k re t a d op r i n o s e sma nj i v a nju to g ja z a, d o k s e R a da B o r i ć is p re d Euro p ean Women s Lobby založila za usvajanje Evropske konvencije protiv nasilja u porodici koja bi ima la oba ve zu ju ći k a rak ter z a dr ž a ve čla ni ce Sa ve t a Ev ro p e. Dru gi dan kon fe ren ci je bio je po sve ćen iz ra di no vih i sve o bu hvat nih kriv ič nih z akona ko ji će o b e z b e di ti žr t v a ma b r z i si gu ran p ri s tup p ra vo sud no m sistemu i praved no ka žnja va nje po či ni la ca. Uče sni ci su u ma lim gru pa ma ana - lizi ra li primere po je di nih na ci o nal nih za ko na, is ku stva u nji ho voj im ple men ta - ciji i ra zmotrili mo guć no s ti una pre đ i va nja z a kon sk ih re še nja. Po se ban ak cent s t a vljen je na me ha ni zme z a š ti te žr t a va i z a š tit ne me re. O is ku s t vi ma p o je di nih 74

77 Temida drž a va, s a akcen tom na pri me nu z a ko na o d s tra ne su do va, go vo ri li su su di je Mary Lou Klas, Ram sey Co unty Dis trict Co urt (SAD), Ag nes Ga laj da (Ma đar ska) i An na Ho ri no va (Če ška), kao i pred stav ni ci po li ci je Vla di mir Ve dra (Če ška) i Le van Matcha va ri a ni (G ru zi ja). Po sled nji dan kon fe ren ci je bio je po sve ćen nad gle da nju za ko na iz obla sti borbe protiv nasilja u porodici i obuci policajaca, sudija i tužilaca. Izvršna direkto ri ca Advo ca tes for Hu man Rights, Ro bin Phil lips (SAD), pred sta vi la je princip e ef ik asno g mo ni to rin ga z a ko na i s tra te šk ih do ku me na t a ko ji se o d no se na z aš ti tu o d na si lja u p o ro di ci i me ha ni zme me đu na ro d no prav ne z a š ti te, dok je Mir ja na D okma no vić (Sr bi ja) go vo ri la o pri me ni me đu na ro d nih s t an dar da k ao sred stva praće nja me đu na rod nih oba ve za dr ža ve u ovoj obla sti. Ona je uka - za la i na zna čaj ko ju re for ma u obla sti sta ti sti ke i pri ku plja nja po da ta ka ima u p odr ž avanju z a ko no dav ne re for me. Na ovom sku pu pro mo vi s a na je i no va pu bli k a ci ja Po se do va nje va tre no g oruž ja i nasilje na Z a pad nom Bal k a nu kom pa ra tiv na ana li z a z a ko no dav s t a va i mehanizama za primenu (2007) koju je priredio South and Southeastern Clea ring ho u se for the Con trol of Small Arms and Light We a pons (Cen tar za kontrolu malokalibarskog naoružanja u Istočnoj i Jugoistočnoj Evropi). Kon fe reni ja je z a v r še na for mu li s a njem s tra te šk ih i ak ci o nih p la no va k a ko na regionalnom, tako i na nacionalnim nivoima. Učesnici su je ocenili izuzetno uspe šnom, jer je pru ži la obi lje mo guć no sti za raz me nu i pre i spi ti va nje is kus t a va, s timuli šu ći ide je z a una pre đe nje z a ko na i s tra te gi ja s a ci ljem pre ven ci je na si lja u po ro di ci i efi ka sne za šti te žr ta va. O dr ž a va nje ove re gi o nal ne konferen ci je p o dr ž a li su Oak Fo un da tion, O p en So ci et y In s ti tu te s Hu man R ight s and G over nan ce Pro gram (Pro gram z a ljud sk a pra va i jav nu upra vu In sti tu ta za otvo re no dru štvo) i Bul ga rian Fund for Wo men (Bu gar ska fon da ci ja za že ne). Iz Sr bi je na kon fe ren ci ji su uče stvo va li mr Je li ca Ra ja čić Ča pa ko vić, za me ni ca sekretara Pokra jin skog se kre ta ri ja ta za rad, za po šlja - va nje i rav no prav nos t p o lova, Marina Ileš, s truč na s a rad ni c a ovo g Se k re t a ri ja t a, dr Mirjana Dokmanović (Ženski centar za demokratiju i ljudska prava i Viktimološko društvo Srbije) i Diana Miladinović (Autonomni ženski centar, Beograd). Ve ći na ma te ri ja la sa kon fe ren ci je, uklju ču ju ći na ci o nal ne za ko ne, ma te ri - jale pravosudnih organa i policije država učesnica, dostupni su na veb sajtu: ht t p : // w w w. s to p v aw. o r g / R e g i o n a l _ Co n f e r e n ce _ o n _ D o m e s t i c _V i o l e n ce _ Legal_Reform.html MIRJANA DOKMANOVIĆ 75

78

79 Prikazi naučnih skupova TEMIDA Mart 2008, str ISSN: G o d i š n j a ko n f e r e n c i j a B r i t a n s ko g k r i m i n o l o škog dru štva Kri mi na li tet i prav da u do ba glo bal ne ne si gur no sti Lon don, UK, sep tem bar go di ne G odi š nj a ko n f e re n ci j a B r i t an sko g k r i mi n o l o š ko g dr u š t v a g o di n e j e po pr vi put odr ža na u Lon do nu, i to na pre sti žnom LSE (Lon don School of Economics and Political Sciences Londonska škola za ekonomske i političke na u ke). Suorga ni z a tor kon fe ren ci je bio je Man nhe im Cen t ar z a k ri mi no lo gi ju. Tema konferencije Kriminalitet i pravda u doba globalne nesigurnosti, kao i sastav učesni ka, bi li su u skla du sa ši ro kim po ljem is tra ži va nja i in ter na ci o nal - nim ka rak te rom LSE-a. Ak tiv nos ti na kon fe ren ci ji s a s to ja le su se iz dve p le nar ne se si je, ra di o ni ca, susreta sa izdavačima, susreta autora i kritike, okruglih stolova i sl. Ove godine izlagači na plenarnim sesijama bili su Jonathan Simon, sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, sa te mom Im pli ka ci je ra ta pro tiv kri mi na li te ta, i Sha mi Cha - kra ba ti, Rod Mor gan i An ne Owers, ko ji su go vo ri li na te mu Šta je sle de će u k aznenoj p oli ti ci? R a di onice su o buhv atil e čit av niz s t arih i nov ih k riminol ošk ih tema i to: strah od kri mi na li te ta, pro ble mi u is tra ži va nju kri mi na li te ta i kri vič nog pra vosu đa, z at vor i probacija, zločini iz mržnje, kompjutersk i k riminalitet, k ažnjavanje, ma lo letnička delinkvencija, interpersonal no i institucionalno nasilje, žrtve krimi - na li te ta i viktimizacija, policijsko ponašanje i etika, javne i privatne policije, među - narodna krivična pravda, transnacionalna policija, narkomanija, prevare, organizo va ni k riminalitet, komparativna p ersp ektiva prava z at vorenik a, ljudsk a prava i bezbednost, kriminologija kulture, učenje i predavanje kriminologije, žene i nasilje, elektronsko praćenje i satelitsko beleženje, restorativna pravda, i sl. U svom ple nar nom iz la ga nju Jo nat han Si mon je po seb nu pa žnju po sveti o u p ot r eb i ž r t a v a r a d i o p r av d a v a nj a n o v i h z a ko n a p r o ti v te r o r i z m a u SAD. On je is ta kao da je to po seb no na gla še no po sle 11.sep tem bra 2001.go di ne, ali je još 1968.go di ne bi lo pri sut no u ame rič koj po li ti ci. Si mon je u svom iz la ga nju uka zao i na ve zu neo li be ra li zma i po ra sta bro ja lju di u za tvo ru, 77

80 Vesna Nikolić-Ristanović od no sno eks pan zi je bro ja iz re če nih ka zni za tvo ra, kao i na či nje ni cu da se u SAD vla da po sred stvom kri mi na la. O d radova ko ji su pre zen ti ra ni na ra di o ni ca ma iz dvo ji la bih sle de će: Mark Findly Vlada nje pu tem glo ba li zo va nog kri mi na li te ta, Ni co la Gro ves Mul ti - sektorski rad u slučajevima nasilja u porodici: posredovanje i upravljanje iskus t vima sigurno s ti, b ez b e d no s ti i ri zi k a, Ni co las D orn Upra vlja nje me đu na ro d - nom bezbed no šću: su prot sta vlja ju ća di na mi ka im ple men ta ci je ad mi ni stra tiv - nih mera i krivičnog prava, Sunčica Vujić Obrazovanje i kriminalitet podaci o austra lij skim bli zan ci ma, Pa me la Da vis Žr tve i pre ži ve li u slu ča je vi ma zlostavljanja dece, i Maria Kasperson Feminizam koji je otišao predaleko?razmišlja nje o šved skoj di sku si ji o to me ka ko is tra ži va ti na si lje? Niko la G ro ves (En gle sk a), iz lo ži la je na la ze s tu di je u ko joj je iz v r še na eva lu - acija dva multisektorska projekta o nasilju u porodici na severoistoku Engleske i u Kumbriji. Ona je po seb no na gla si la po tre bu ko or di ni ra nih od go vo ra za jed - n ice n a n as ilj e u p o r o d i ci, is t i č u ći z n a č aj p r o u č a v a nj a u t i c a j a o r g a n i z a ci o n e kulture, institucionalnih identiteta i sa tim povezanih odnosa moći na percepcije sigurnos ti, b ez b e d no s ti i ri zi k a. U ra du se, t a ko đe, is pi tu ju ra z li či ti pri s tu pi p o sredovanju i upra vlja nju is ku s t vi ma si gur no s ti, b ez b e d no s ti i ri zi k a. U svom radu o vladanju putem globalizovanog kriminaliteta, Mark Findly (Aus tr alija), ina če auto r n e dav n o o b j a v lj e n e is to i m e n e k nj i g e, k a o i k nj i g e o re tri bu tiv noj i re sto ra tiv noj prav di u me đu na rod nom pra vu, je pred sta vio komparativni -ana li tič k i ok vir z a p o zi ci o ni ra nje ri zi k a i kon tro le k ri mi na li te t a u spe ci fič ni kon tekst me đu na rod nog kri mi na li te ta, sa po seb nim ak cen tom na or ga nizovani k ri mi na li tet i te ro ri z am, k ao su š tin ske for me no ve glo ba li z a ci je. U radu se do k a zu je da su ri zik i b ez b e d no sni o d go vo ri p o s t a li oru đe glo bal ne v lada v in e u ko j oj s e z l o čin /r i z ik, i ko n tro la / b e z b e d n os t su š tin sk i p re p li ću u kontekstu međunarodne pravde. Nicolas Dorn (Engleska) se u svom radu bavio ispitivanjem i suprotstavljanjem di na mi ke me đu na rod nih ad mi ni stra tiv nih me ra i me đu na rod nih kri vičnih su do va, p o la ze ći o d in te re s a dr ž a va, mul ti la te ral nih kom pro mi s a i ko smo - p o li t sk i h i z a zo v a. Po s e b na p a ž nj a p o s ve će na j e m e đu na ro d nim s ank ci j a ma prema Iraku i SRJ, uslovljavanju u politici UN i EU na Balkanu, Međunarodnom tribunalu za bivšu Jugoslaviju i Međunarodnom krivičnom sudu. Sun či ca Vu jić (H o lan di ja) je iz lo ži la z a ni mljiv rad u ko me je ana li zi ra na ve z a o b r a z ov anj a i k r i m i n a l i te t a, ko r i š će nj e m p o d a t a k a s t u d i j e b l i z a n a c a ko j u j e godine sproveo Institut za medicinska istraživanja iz Kvinslenda, Australija. Studija je bi la ba zi ra na na p o da ci ma iz re gi s tra o bli z an ci ma u Aus tra li ji. U 78

81 Temida ra du je po se ban ak ce nat bio na ko ri šće nom me to du, za ko ji se tvr di da je je dinstven kako u kriminološkoj tako i u ekonomskoj literaturi. Pame la Da vis (En gle sk a), is tra ži va či ca i pro fe sor k a vik ti mo lo gi je, iz lo ži la je z a nim lj iv u ana li z u p ro b l e ma na si lj a na d d e co m u p o ro di ci, os ve tlj a v a ju ći g a ka ko iz perspek ti ve de te ta žr tve ta ko i iz per spek ti ve pra va ro di te lja i nje go - vo g u t ic aj a n a p o r o d i c u k a o ce l i n u. N j e n o n a d a h n u to i z l a g a nj e p o s e b n o j e dobi lo na sna zi jer je u nje mu ve što ana li zi ra no jed no lič no is ku stvo, uz iz vo đe - nje z ak ljučak a re le vant nih z a ra z voj te o ri je i prak se u ovoj obla s ti. Po seb no je skrenuta pažnja na opasnost da se iz situacije u kojoj je nasilje nad decom bilo ignorisano pređe u drugu krajnost u kojoj bi se usled preterane revnosti neosno vanim op tu ži va njem k r ši la pra va ro di te lja. Ma ria Ka sper son (Šved ska), iz lo ži la je kon struk tiv noj kri ti ci sa da šnje sta - nje feministič kih is tra ži va nja na si lja nad že na ma u Šved skoj, pro ble ma ti zu - jući p osebno nji ho ve im p li k a ci je na prak su. O na je p o seb nu pa žnju p o k lo ni la k riti ci nep r av lj e nja r a z li ke iz m e đu r a z li či tih v r s t a na si lja, p o sl e di c a če ga j e s te od su stvo kre i ra nja od go va ra ju ćih, tim raz li ka ma upo do blje nih me ra za nji - hovu prevenciju i suzbijanje. U radu konferencije učestvovala je i autorka ovog prikaza, Vesna Nikolić- R is t a n ov i ć, ko j a j e u o k v i r u s e si j e p o s ve će n e p ro b l e mi ma ž r t a v a, i z l o ž i la r a d na temu Podr šk a žr t va ma i pre ko gra nič ni k ri mi na li tet : slu čaj žr t a va tr go vi ne ljudima. U radu su analizirane kako opšte tako i specifične potrebe žrtava trgovine ljudima, i analizirana podrška žrtvama, na primeru dve zemlje: Srbije i Norveške. Na kraju je, na osnovu prepoznatih najboljih praksi u Srbiji i Norveškoj, pred lo žen no vi mo del ko ji ob je di nju je ono što je naj bo lje u me ha ni zmi ma stvo re nih za po dr šku žr tva ma u ove dve ze mlje. U za vr šnom de lu kon fe ren ci je, od re đe no je i me sto i do ma ćin sle de će godi šnje kon fe ren ci je Bri t an sko g k ri mi no lo ško g dru š t va, a to je Uni ver zi tet u Huddersfield-u. VESNA NIKOLIĆ-RISTANOVIĆ 79

82

83 Prikazi knjiga TEMIDA Mart 2008, str ISSN: Ma ria Eriks son, Ma ri an ne He ster, Su vi Ke ski nen i Ke ith Prin gle (ur.) Tac kling men s vi o len ce in fa mi li es Nor dic is su es and di lem mas The Po licy Press Uni ver sity of Bri stol, U.K., 2005., str. 207 Knji gu Tac kling men s vi o len ce in fa milies Nordic issues and dilemmas (Hva tanje u ko štac sa mu škim na si ljem u po rod ic am a - n o rd ij s k a p i t a nj a i d i l e m e), ko j a je iza šla iz štam pe u ju nu go di ne, p r i redil e su M a r ia Er i k s s o n (is tr a ž i v a či c a na Od se ku za rod ne stu di je, Uni ver zit et a u G et eb o r g u, Šv e d s k a), M a r i a n n e He ster ( profe sor ka na Fa kul te tu po li tičkih na u ka, Uni ver zi te ta u Bri sto lu, Ve li ka Bri t a nija), Suvi Ke sk i nen (is tra ži va či c a na Institutu za ženske studije, Univerziteta u Abou, Fin ska) i Ke ith Prin gle (pro fe sor ka na Odseku za dru štve ne na u ke i or ga ni - za ci ju, Uni ver zi te ta u Al bor gu, Dan ska). K n j i g a p r e d s t a v l j a s v o j e v r s n u k r u n u istraživačkog rada i saradnje grupe istraživ a či c a1 koj e p o ve zu j e in te re s o v a nj e z a mu ško na si lje nad že na ma i de com, kao i za na či ne pu tem ko jih se nor dij ske službe socijalne zaštite nose sa ovim fe no me nom. Cilj knji ge je, ka ko Eriks son i Pringle navode u uvodu, formiranje baze znanja i upoznavanje svih zaintereso va nih koji go vo re en gle ski je zik sa te ku ćim is tra ži va nji ma na pro sto ru nor dij - skih ze ma lja: Nor ve ške, Šved ske, Fin ske i Dan ske. Autorke žele da unaprede postojeća saznanja, posebno u odnosu na nekoliko sp ecif ičnih pi t a nja: ve z a mu ško g na si lja nad že na ma i b la go s t a nje de ce i njihove socijalne zaštite; i/ili sigurnosti žena i dece nakon razdvajanja/razvoda; 81

84 Jelena Dimitrijević i/ ili rodite ljs t v a na ko n r a z d v a ja nja. Na i m e, p i t a nja ko ja s e ti ču ov ih ve z a ni su do voljno ispi ta na u is tra ži va nju mu škog na si lja (ka ko unu tar, ta ko i iz van nordijskih zemalja), a ipak su baš ona ključna u intervencijama koje se primenjuju p r ili ko m p r už a nja p o m o ći i p o dr ške že na ma i d e ci ko ja su b i li žr t ve mu ško g na si lja u poro di ci. Po red po me nu tog, autor ke že le da do pri ne su di sku si ji o kon - cep tualnim ok vi ri ma z a is tra ži va nje mu ško g na si lja i prak tič nim ak tiv no s ti ma u si s temu s oci jal n e z a š ti te, p o s e b n o u p o gl e du us p o s t a v lja nja o d n o s a m o ći. Tak ve analize ima ju zna č aj n e im p li k a ci j e ko j e p re v a zi la ze gr a ni ce n o r dij sko g regiona, a na koji način i u kojim segmentima socijalne zaštite su one vidljive u En gle skoj, iz lo ži la je Ma ri an ne He ster. Sa mim tim, već je na po čet ku knji ge vi dlji vo da ona ima ve li ku vred nost. Knji ga je po de lje na na je da na est po gla vlja pri če mu su, da bi se omo gu ći lo š to b olje ra zu me va nje, p o gla vlja ko ja se ti ču is te ze mlje gru pi s a na z a je d no. U ovom kontekstu, svako poglavlje, u stvari, predstavlja rad neke od pomenutih istra živačica. 1 U pr vom po gla vlju: Uvod: nor dij ska pi ta nja i di le me, autor ke Ma ria Eriksson i Ke ith Prin gle nas upu ću ju na ključ ne te me: ka rak te ri sti ke, spe ci fič no sti, p it a nja i dil em e, ko ji ma s e b a ve r a d o v i. Naj p re, is ti ču p ri su s t vo ja ko iz r a že ne ide o logije ro d ne je d na ko s ti i usme re no s ti k a de te tu u ok vi ru z a ko na i dru gih normativa u nor dij sk im ze mlja ma. K a ko na vo de, to su k a rak te ri s ti ke na ko ji ma j e u tem elj e n s i s te m s o ci j a l n e z a š ti te n o r d ij s k i h z e m a lj a, a ko j e su d o p r i n e l e ra z vo ju istraži va nja na p o lju ro d ne je d na ko s ti i p o li ti ke ro da. S dru ge s tra ne, autor ke zaklju ču ju da po sto ja nje ta kve le gi sla ti ve ni je ot klo ni lo mu ško na si - l j e n a d ž en a m a i d e co m. N a v o d e ć i r e z u l t a t e s k o r a š n j i h i s t r a ž i v a n j a i s t i č u da, pre ma nji ma, ovaj pro blem ni je ma nje ozbi ljan u nor dij skim ze mlja ma u o d n o su n a d r u g e d e l o ve z a p a d n o g s ve t a. M e đ u t i m, a u to r ke n a p o m i nj u d a se i po red to ga mo ra uze ti u ob zir či nje ni ca da je da nas, baš u nor dij skim z em l j am a, z a b e l e ž e n o p o ve ć a n o j av n o p r e p o z n a v a nj e m u š ko g n a s i l j a k a o društvenog problema, čemu su najviše doprinele službe za pomoć i podršku žrtvama. Takav doprinos je svakako rezultat razvoja pomenutih službi, kako u ho ri zon tal nom, ta ko i u ver ti kal nom po gle du. Uvi đa ju ći da ova kvu si tu a ci ju p r a t i p oveć a nj e p o l i t i č ke i p r o f e s i o n a l n e s ve s t i, n a vo d e d a s e t a k vo s t a nj e mo ra, b ar de lo m, shva ti ti k ao p o sle di c a p o ra s t a b ro ja is tra ži va nja o mu škom na si lju na d že na ma i d e co m. Po to m, s a k r i ti č ko g asp e k t a ana li z i r a ju si s te m e so ci jalne zašti te po je di nih ze ma lja, fo ku si ra ju ći se na one ko je ima ju me đu na - 1 Sve is tra ži va či ce su iz nor dij skih ze ma lja, sa iz u zet kom He ster ko ja je iz En gle ske. 82

85 Temida rod nu re pu ta ci ju kao pro gre siv ne, gde i po ka zu ju ka ko ka da se mu ško na si lje u p o r od ic ama i d r u š t ve na s t r a te g i j a z a nj e g o vo r e š a v a nj e u k lj u če u a na l i z u, nordijski sistem so ci jal ne za šti te vi še ne iz gle da ta ko pro gre si van. Na kon is ti ca - nja veze izm e đu mu ško g na si lja nad že na ma i na si lja nad de co m, osla nja ju ći se na rezult ate is tra ži va nja spro ve de nih u p e ri o du o d do go di ne, one ističu su štin ska obe lež ja so ci jal ne po li ti ke usme re ne na po ro di cu (po de - lj e n o r od ite lj s t vo, z a j e d n i č ko s t a r a te lj s t vo i ko n t a k t i z m e đu d e ce i r o d i te lj a koji ne žive za jed no) i krat kim pri ka zom sa dr ža ja na red nih po gla vlja za vr ša - va ju uvod no pred sta vlja nje. U drugom poglavlju: Deca, zlostavljanje i roditeljski kontakt u Danskoj, Ma ria n n e H e s te r is t r a ž u j e p r o m e n e u o k v i r u s o ci j a l n o - p ol iti čke teor ij e i p r a ks e u Danskoj tokom poslednje decenije. Doprinos ovog rada ogleda se u produbljenoj ana li zi pro me na ve za nih za sta ra telj stvo i kva li tet kontakta dece sa rodite - lj i ma na ko n nj i h o vo g r a s t a v lj a nj a /r a z vo d a u o ko l n o s tima p orod i čn o g nasilj a, pre sve ga na si lja oče va. Iz da te ana li ze se vi di ka ko usme re nost na maj ke i de cu, ko ji su su o če ni sa na si ljem od stra ne biv ših part ne ra /očeva, u okviru profesio - nal ne prak se u ve li koj me ri iš če z a va. Evi dent no je p omeranje s a pragmatičnih na vi še ide o lo ške, ili na pra vi ma z a sno va ne pri s tu p e, koje, k ako autork a z apaž a, ima negativan uticaj na blagostanje dece i kvalitet kontakta, kao i na sigurnost majki. Sem toga, Hester navodi da je ovakva promena, ma koliko paradoksalno to iz gle da lo, de li mič no u ve zi sa ak tu el nim po ku ša ji ma pružanja podrške rod - noj jednakosti i izjednačavanju očeva i majki u porodicama. U cilju što boljeg raz u me va nja ta kvih po me ra nja, autor ka ana li zi ra i promene u danskoj legisla - tivi, poredi ih sa rezultatima istraživanja i razmatra uticaj profesionalne prakse. U tre ćem de lu knji ge: Po sve će no sti i kon tra dik ci je: po vezivanje nasi lja, roditelj stva i profe si o na li zma, Su vi Ke ski nen ana li zi ra ka ko se na na si lje i ro di telj - stvo gle da u na uč noj i struč noj jav no sti Fin ske i ka ko se ovom pro ble ma ti kom ba ve različita po ro dič na sa ve to va li šta i sklo ni šta. Pri is pi ti va nju nji ho vih do dirnih tačaka i su prot no sti, Ke ski nen se fo ku si ra na pra će nje ka rak te ri sti ka praktičnog rada stručnjaka i uticaja feminističkih ideja, pre svega o rodu i moći, na aktiv nos ti p o me nu tih s a ve to va li š t a. Sem to ga, autor k a nam da je o d go vor na pit a nje k ako su p o gle di fe mi nis t k i nja s a je d ne, i p o gle di prak ti ča ra na na si lje nad ženama, sa druge strane, uticali na rad u lokalnom kontekstu. Objašnjavajući t ak ve utica je, ona na p o mi nje da su z a š ti t a de te t a i na p o ro di cu usme re na o r ij e n t ac ij a k a m e n te m e l j a c u r a d u s a ve to v a l i š t a /s k l o n i š t a u Fi n s ko j i d a j e nji ho v a o rgani z a ci ja slič na o r ga ni z a ci ji os t a lih slu žb i ko j e s e b a ve p r u ž a nj e m uslu ga so ci jal nog ra da i so ci jal nom i zdrav stve nom za šti tom. Ke ski nen da lje 83

86 Jelena Dimitrijević po ka zuje kako isto rij ski bli ska po ve za nost iz me đu ide o lo gi ja so ci jal ne, zdrav - stvene zaštite i volonterskog rada u borbi protiv muškog nasilja nad ženama obli kuje pute ve u ko ji ma su i te o ri ja tra u me i per spek ti va fe mi nist ki nja in korp o ri s ane u pro fe si o nal ne o d go vo re na mu ško na si lje u p o ro di ca ma. Usmerenost na dete i porodicu prisutna u radu finskih skloništa je verov a t n o j e dn o o d m o g u ć i h o b j a š n j e n j a z a s l e d e ć u z a n i m l j i v u k a r a k te r i s t i k u v iđ e n u u ko m p a r a t i v n o j a n a l i z i r a d a s a d e co m, ko j a s e r a z v i j a p o s l e d n j i h godi na kroz pro je kat Child s Ti me (Vre me de te ta) i ak tiv no sti ko ja sklo ni šta re a - lizuju. Uključivši u svoju studiju takav tretman, kroz susrete sa decom iz skloništa, u po gla vlju: Ka da pri čam ose ćam kao da ni ka da vi še ne će vo le ti ta tu : de či ja osećanja, bliski odnosi i nasilje u porodici, Han ne le Fors berg po ku ša va da ob ja - sni put ko jim kod de ce ko ja su bi la iz lo že na na si lju u sop stve nim do mo vi ma na s t a ju oseća nja ve z a na z a p o ro dič ne o d no se, p o seb no ose ća nja pre ma na sil - nom o cu, ana li zi ra ju ći de či je is p o ve s ti tj. k a ko i s a ko jim re či ma de ca go vo re o sopstvenim osećanjima tokom procesa oporavka od nasilja. D e o k n j ig e k o j i s e o d n o s i n a r a d o v e o f i n s k o m p o d r u č j u z a v r š a v a s e za ključ no sa pe tim po gla vljem, tj. radom Teije Huatanen: Uspostavljanje veze i z m e đ u o č i ns t va i n a si l j a u p o l i t i c i Fi n ske i is t ra ž i va n j u. Ona is tra žu je pi ta nja p op u t s l ed eće g: Z a š to su o či n s t vo i n a si lj e t a ko r e t ko t r e ti r a n i si mu l t a n o u okvi ru istog is tra ži va nja ili po li tič kog kon tek sta?, kao i raz lo ge za ti ši nu ko ja pre o vladava ka da je ova te ma u pi ta nju. Rad je za sno van na re zul ta ti ma is tra ži - vanja nasilja i studijama o roditeljstvu sprovedenim u okviru društvenih nauka u Finskoj. Autorka razmatra kako shvatanje nasilja u intimnim odnosima i njego va konceptu a li z a ci ja u dru š t vu uti če na pro me ne u p o li ti ci i prak si. Po la ze ći od kon cep ta rod nih ulo ga, ona po ka zu je ka ko su ma te rin stvo i očin stvo so cijal ne k ategori je to t al no ra z li či to g k a rak te ra. O ba ve ze i o d go vor no s ti ro di te lja su de f inis ane ra z li či to, b ez ob zi ra da li go vo ri mo o mir nom ži vo tu ili ži vo tu ko ji je obojen nasiljem. I mada se razvijaju novi pristupi roditeljstvu, fokus je i dalje na materins t vu ute me lje nom na for mi ra noj pre d s t a vi ja ke, p o no sne, v re d ne i nezavisne finske majke. Paralelno, upoznajemo se i sa konceptom novog očins t va, novom ori jen t a ci jom u p o de li o d go vor no s ti, z a sno va noj na t z v. p o de lje - nom rodite ljs t vu i pro ble mi ma s t a ra te lj s t va i ugo va ra nja kon t a k a t a s a de com p o sebno onda k a da su na si lje i o čin s t vo p o ve z a ni. Na k ra ju, Hu a t a nen na vo di k a ko vodeći prin ci pi (p o mi re nje ro di te lja, us p o s t a vlja nje bli sk ih i to p lih o d no s a oba roditelja sa detetom i nakon razvoda, preko udruženog odn. zajedničkog s t a ra te ljs t va) ko ji su utk a ni u f in sku le gi sla ti vu pre ra s t a ju u ve li k i pro blem k a da 84

87 Temida tre ba da se pri me ne na po ro di cu u ko joj je pri sut no na si lje. Reč ju, očin stvo, nasilje i razvod, posmatrani zajedno, predstavljaju zapaljivu kombinaciju. Dalje, Wenche Jonassen u radu: Marširanje u mestu? Postupanje prema nasilju nad že na ma u Nor ve škoj opi su je, što se iz na slo va vi di, pro me ne na po lju spre ča va nja na si lja nad že na ma u Nor ve škoj i to to kom po sled njih dva de set g od i n a. S up r o t n o s i t u a c i j i u Fi n s ko j, f e m i n i s t i č k i p o k r e t j e d u g v r e m e n s k i period prilično glasan u norveškim javnim raspravama o nasilju nad ženama. Me đu tim, iz ovog ra da se vi di da su, upr kos sna žnog uti ca ja fe mi ni stič kog pokreta na socijalnu politiku, promene u praksi spore. Problemi žena koje su pre ži vele /pre ži vlja va ju na si lje, pre pu šte ni su ne vla di nim or ga ni za ci ja ma tj.re - š av a j u s e u s k l o ni š ti ma z a ž e n e ž r t ve na si lj a, š to j e z a j e d ni č k a k a r a k te r i s ti k a Fin ske i Norve ške. Jo nas sen u s vom iz la ga nju tra ga z a o d go vo ri ma na pi t a nja: Ka kve me re su pred u ze te da bi se re šio pro blem na si lja nad že na ma u Nor veškoj u posmatranom periodu?, Koji su aktuelni izazovi u radu sa nasiljem nad že na ma? i, ko nač no, Po sto je li raz lo zi da se na Nor ve šku gle da kao na uzor u postupanju prema problemima nasilja? Sledeći deo nas vodi u Švedsku. Naime, u poglavlju: De či ji mir? Mo guć nosti za šti te de ce po sred stvom kri vič nog i po ro dič nog za ko na, Gu drun Nord borg r a zm at r a p ol o ž aj ž e n a i d e ce u š ve d s k i m z a ko n i m a, s a ci lj e m d a d e te u či n i v id lj i v i m u s ve t u o d r a s l i h ko j i j e is p u nj e n r o d n i m ko n f l i k ti m a. A n a l i z i r a o n e reči z akona ko je se o d no se na re la ci je me đu p o lo vi ma i go vo re k a k av bi o d nos izm eđu rodite lja i d e ce tre b a l o da b u d e. Po s e b nu p a žnju auto r k a p o s ve ću j e obja šnjenju k a ko b or ba z a žen sk a pra va i os t va ri va nje rav no prav no s ti p o lo va u t i če n a r ef o r m e z a ko n a i n a vo d i n a m k a ko s e to o d r a ž a v a n a u r e đ i v a nj e zako na u Šved skoj. Is ti ču ći zna čaj do ku men ta Zna čaj no na ru ša va nje in te gri - tet a žena, ko ji p re d s t a v lja f i nal ni do ku m e nt ko mi si j e fo r mi r a ne da iz ve š t a v a o na si lju nad že na ma, Gu drun Nord b org ana li zi ra pro me ne u z a ko nu na s t a le p o d nj eg ov i m u ti c a j e m i p o k a z u j e n a m k a ko os t v a r e n a r o d n a s p e ci f i č n os t z ako na osnažu je p o lo ž aj že na iz lo že nih na si lju o d s tra ne mu šk a ra ca i ko je su p o s tignute mo guć no s ti z a z a š ti tu de ce. Ova tema je dalje istražena u osmom poglavlju, u okvi ru ra da: Vidljivo ili ne vi dljivo dete? Pristupi profesionalnaca deci čiji je otac nasilan prema njihovoj majci, ko ji je napisala Maria Eriksson. Ovde se susrećemo sa detaljnim izvešta - jem o praktičnom radu profesionalaca, gde je razmatran položaj zlostavljane dece to kom ispitivanja koje se tiče starateljstva, ostvarivanja kontakata, sta - novanja, ko ris teći praksu š ve dsk ih socijalnih radnik a k ao primer. O va analiz a jasno po ka zuje posledice tekuće politike, kao i probleme u odgovoru profesi - 85

88 Jelena Dimitrijević onalaca u slučajevima gde su očevi nasilni prema majkama kao roditeljima i/ ili nji ho voj de ci. Ukrat ko, ovaj deo knji ge nas upo zna je sa ne kim kon tra dik torn os tima i di l emama u vezi aktue lnih p ok uš aja Šve dske da usp os t av i ro dnu jedna kost, uključujući podeljeno roditeljstvo i koncept novog oca i poku - šaja intenzivnijeg promovisanja dečijih prava i interesa. Od nos iz me đu za ko na, po li ti ke i pro fe si o nal ne prak se je ta ko đe te ma sle - de ćeg po gla vlja. U Sk lo ni te mo g o ca iz ku će : o d ra stanj e d ece u blizini nasilja, K at a rina Weine hall fo ku si ra se na pri p o ve da nja mla dih lju di o o d ra s t a nju u bli - zini nasilja, uklju ču ju ći nji ho ve po gle de o stra te gi ja ma pre ži vlja va nja i po ku - š ajima da p o tr a že p o m o ć i p o dr šk u. Te p ri p o ve s ti da ju u z n e mi r u ju ću sli k u o sis temu dečije z a š ti te u Šve d skoj. Na i me, k a ko je do ži vlje no s a p o zi ci je vik ti mi - zira nog deteta, pro fe si o nal ci ra de na to me da pro blem na si lja oče va uči ne ne vi - d lj i v i m, d a d r ž e z l o či n p r i k r i ve ni m i d a d o p u s te d a d e te b u d e z a b o r a v lj e n o. Ana li zirajući is p o ve s ti de ce i mla dih ko ji su ne s a mo ućut k a ni, ne vi dlji vi i z a b o - ravljeni, nego i o d ba če ni i z a ne ma re ni, k ao i o d su s t vo pre ko p o treb ne p o mo ći koje stručnjaci tre ba da pru že, Ka ta ri na We i ne hall ša lje po ru ku svim struč nja - cima koji rade sa viktimiziranom decom i mladima, a to je da umeće slušanja treba da bude ključna karakteristika u obavljanju profesionalnih dužnosti. Na kra ju kra je va, pre ma re či ma autor ke, ne sme mo do zvo li ti da se de te sva ki dan bu di sa ube đe njem da nje gov ži vot ne će po če ti sve dok mu ne umre otac! De se to po gla vlje: Za ne ma re na pi ta nja u po li ti ci i prak si zaštite deteta u Šved - skoj: uzrast, etnička pripadnost i rod na sta vlja sa kri tič kom ana li zom si ste ma za s o c i j a ln u z aš t i t u d e ce. Ke i t h Pr i n g l e i s t r a ž u j e k a ko u g nj e t a č k i o d n o s i m o ć i p o ve z ani s a u z r a s to m, e t nič ko m p ri p a d no šću i ro d o m o b li k u ju o d g o vo re na na si lje mušk a ra ca u p o ro di ca ma. O vaj de o k nji ge ra z ma tra ve ći nu ob ra đe nih tema u prethodnim poglavljima, smeštajući ih u šire perspektive zaštite, čime po ve ćava dopri nos ove knji ge ak tu el nim me đu na rod nim di sku si ja ma o mo de - lima z aš tite i o d no si ma mo ći. Knji ga se za vr ša va po gla vljem: Hva ta nje u ko štac sa mu škim na si ljem u po rodi ca ma: lekcije za UK, ko je p o ve zu je s ve pret ho d ne te me s a te ku ćim pi t a nji ma i dilemama u UK, pre svega Engleskoj. Marianne Hester prikazuje nedavne prome ne u p oliti ci i ra z ma tra lek ci je ko je se mo gu na u či ti iz nor dij sk ih is ku s t a va i primeniti na tlu UK. Kao što je na po čet ku na ve de no, knji ga Hvatanje u koštac sa muškim nasiljem u porodica ma - nor dij ska pi ta nja i di le me pred sta vlja svo je vr snu ri zni cu is ku - sta va nordijskih ze ma lja u bor bi sa mu škim na si ljem u po ro di ci, iz ko jih, za si - gu r n o, m ože m o mn o g o na u či ti o f e n o m e nu na si lj a u p o ro di ci / b r a k u /p re ma 86

89 Temida de ci, upoznati se sa raz li či tim vi do vi ma za kon skih i prak tič nih me ra za pru žanj e p om oći, p o d r š ke, o s n a ž i v a nj e i o b e z b e đ i v a nj e s i g u r n o s t i v i k t i m i z i r a n i h ž e n a i d ece. O n a m o ž e ko r i s ti ti, n e s a m o s t r u č nj a ci m a ko j i s e p r o f e si o n a l n o ba ve problemom na si lja, kre a to ri ma po li ti ke i za ko na, is tra ži va či ma i prak ti ča - rima, već i samim žrtvama nasilja i svim zainteresovanim za ovu oblast. JELENA DIMITRIJEVIĆ 87

90

91 Prikazi knjiga TEMIDA Mart 2008, str ISSN: Tatjana Đurić-Kuzmanović (prir.) Ka rod nom bu dže ti ra nju: vo dič Ženske studije i istraživanja i Futura publikacije, No vi Sad, 2007, 162 str. Knji gu Ka rod nom bu dže ti ra nju: vodič priredila je dr Tatjana Đurić-Kuzmanović, dok su koautorke Mirjana Dokman o v i ć, M ar ij a K o ž u l, S t a n k a L e s k o v a c, G o rd an a N ik o l i ć, Ta t j a n a R a d o j e v i ć i Je le na Ste fa no vić. Ona pred sta vlja skup radova studentkinja koje su tokom školske godine pohađale izborni kurs Feminističke ekonomije 1. Fi nan sij sku p omo ć u publi k a ci ji pru ži la je k an ce la ri ja UNI FEM-a iz Bra ti sla ve. Knji ga se sa sto ji iz uvod nog de la, šest po gla vlja i spi ska korišćenih termina. Uvodni deo dr Ta tja na Đu rić- Ku zma - no vić posveću je osnov nim te ma ma fe mi - n is t i č k e e k on o m i j e i r o d n o - b u d ž e t s k e ini ci ja ti ve, gde pri ka zu je ci lje ve i in strumen te rod ne ana li ze bu dže ta, ali i svet ska is ku stva pri me ne raz li či tih rod nob ud ž e ts k i h i n i ci j a t i v a. U n a s t av k u a u to r k a d a j e p r e g l e d s i t u a ci j e u Sr b i j i o d go di ne, obra zla že me đu na rod nu i unu tra šnjo-prav nu pod lo gu uvo đenju rodno -sen zi tiv nog bu dže ti ra nja, te na zna ča va mo gu će na či ne im ple men - t aci je prilagođa va njem sp e ci f ič nim uslo vi ma Sr bi je. 1 Kurs su po ha đa le stu dent ki nje Rod nih stu di ja Uni ver zi te ta u No vom Sa du i stu dent ki nje II go di ne no vo sad ske NVO Že nsk i h s t ud ij a i ist ra ži va nj a. 89