REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE

Transcription

1

2

3 REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE ISSN Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

4 SADRŽAJ BEZBEDNOST I PRIVATNOST Miodrag A. Jovanović 5 PO VODOM PR E D LO GA Z A KO NA O I ZM E NA M A I DO PU NA M A Z A KO NA O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA Rodoljub Šabić 19 R E GUL I SA N J E OB JE DI NJA VA NJA I JAV NO STI MEDIJSKOG VLASNIŠTVA U SRBIJI Rade Veljanovski 25 MEĐUNARODNOPRAVNI OKVIR ZAŠTITE I POMOĆI ŽRTVAMA TRGOVINE LJUDIMA Bojana Vukolić 31 INTERNET KAO ORUĐE TERORISTA Želimir Kešetović 37 PROBLEMI SA Z AT VOR SKOM PO L I T I KOM LIBERALNOG DRUŠTVA Alek san dar Fatić 42

5

6 BEZBEDNOST I PRIVATNOST Miodrag A. Jovanović They that can gi ve up es sen tial li berty to pur cha se a lit tle tem po rary sa fety, de ser ve ne it her li berty nor sa fety. Benjamin Franklin, Hi sto ri cal Re vi ew of Pennsylva nia, Bezbednost i privatnost liberalna i totalitarna perspektiva U svom čuvenom go vo ru na Kra ljev skoj aka de mi ji u Pa ri zu go di ne, De la li berté des an ci ens com parée à cel le des mo der nes, francuski liberalni mislilac Benžamen Kon stan (Be nja min Con stant), poredeći antičko i mo der no shva tanje slo bo de, iz re kao je sledeću mi sao: Mi da nas ni smo više u sta nju da uživamo slobodu starih, koja se sastojala u njihovom neprekidnom i aktivnom učešću u kolektivnoj vlasti. Naša sloboda, nasuprot tome, mora biti u mirnom uživanju privatne nezavisnosti. 1 U na ve de nom sta vu, ko ji je svoj stven tra di ci o nal noj li be ral noj političkoj filoz o fiji, ogleda se stvarnost novovekovne države i njenog građanina, čiji karakteri gotovo da su neuskladivi sa antičkom demokratijom. Dok je u polisu građanin slo bo dan uto li ko što ak tiv no učestvuje u vršenju vla sti, do tle se u novo ve kov noj državi, s kra ja osam na e stog ve ka i doc ni je, slo bo da me ri privatnošću pojedinca. Za modernog čoveka sloboda se prevashodno javlja kao sfera privatnosti, od no sno prav nim pra vi li ma zajemčena oblast pre sve ga državnog, ali i šireg društvenog, nemešanja u život in di vi due. 2 Otu da, klasični li be ra li sta vlje ni pred iz bor između dva pi ta nja: slo bo da od čega (of what) ili slo bo da da se čini šta (to do what), oprede lju ju s e pre z a pr v u na ve de nu kon c ep c i ju slo bo de, ko ja s e na z i va Autor je do cent na Prav nom fa kul te tu Uni ver zi te ta u Be o gra du. Rad je na pi san u okvi ru istraživanja na projektu Razvoj pravnog sistema Srbije i harmonizacija sa pravom Evropske unije prav ni, eko nom ski, politički i sociološki aspekt. Is kre nu za hval nost za nesebičnu pomoć i ko r i sne s a ve t e du g u j e m s vom koleg i doc e nt u d r G o r a nu I l ić u. 1 Na ve de no pre ma: Nor ber to Bo bio, Li b e ra l i z a m i d e m o k ra t i j a, Za vod za udžbenike i na stavna sred stva, Be o grad, 1995, str Ru iz uočava da u političkom kon tek stu, pri vat nost je su prot sta vlje na političkoj vla sti i zahte va se u od no su na nju; u ci vil nom kon tek stu, ona je pre vas hod no su prot sta vlje na društvu i zah te va se u od no su na nje ga. Blan ca R. Ru iz, The Right to Pri vacy: A Di sco ur se-the o re ti cal Approach, Ratio Juris, Vol. 11, No. 2, 1998, p. 156.

7 6 Miodrag A. Jovanović negativnom. Tako, Isaija Berlin (Isaiah Berlin) kaže: Odbrana slobode sastoji se u jed nom ne ga tiv nom ci lju od bi ja nju mešanja u lične stva ri. 3 Shod no to me, pri vat nost se shva ta kao sfe ra nečijeg sop stva iz ko je on teži da isključi pri su stvo i uvid drugih, odnosno kao kontrola nad sopstvenom izolovanošću i tajnama. 4 U jednoj od najboljih futurističkih antiutopija knjizi ilustrativnog naziva Mi, Jevgenija Zamjatina (Yevgeny Zamyatin), oslikava se posve suprotna stvarnost to ta li tar ne glo bal ne političke za jed ni ce tzv. Je din stve ne Države. U sva ko dnevnim beleškama glav nog ju na ka, D-503 (lična ime na su u ovoj državi ustu pi la me sto ozna ka ma i bro je vi ma), na jed nom me stu se s ne ve ri com priča o onim vre me ni ma ka da su lju di živeli još u slo bod nom tj. neo r ga ni zo va nom, di vljem stanju. Pri tom, glavnom akteru se najneverovatnijim čini kako je tadašnja, makar i em bri o nal na vlast, mo gla do zvo li ti da lju di žive bez ičega na lik na našu Tabli cu, bez oba ve znih šetnji, bez tačnog re gu li sa nja ras po re da je la, ka ko je mo gla do zvo li ti da usta ju i od la ze na spa va nje kad im du ne u gla vu. 5 Ova sjaj na kri ti ka novouspostavljajućeg boljševičkog režima, na pi sa na još go di ne, poslužila je i k ao i nspir a c i ja z a m no go po z na t i je Or ve lo vo de lo 1984, pri ka zu je političku z a je d n ic u u ko joj je upr a vo pr i vat nost i i n d i v i du a l nost po t r t a z a r ad ko lek t iv nog mi i pot pu ne bez bed no sti nad ko jom bdi država. Ta ko nas na jed nom me stu ju nak D-503 obaveštava da je do bio po tvr du na pra vo ro let ni, ko ja važi sa mo za seksualne dane. U drugim prilikama, nastavlja on, mi živimo uvek na videlu, večito umi va ni svetlošću. Mi ne ma mo gde da se kri je mo je dan od dru gog. A osim to ga to olakšava teški i uzvišeni rad Čuvarâ. Inače, šta li bi se sve mo glo de si ti. Možda su baš čudnovata, ne pro zir na boravišta drev nih lju di i stvo ri la tu nji ho vu žalosnu ćelijsku psi ho lo gi ju. Mo ja (sic!) kuća mo ja tvrđava ka ko su samo to mogli smisliti. 6 Va lja, ipak, na gla si ti da i država klasične li be ral ne te o ri je, ona ko ju je devet na e sto ve kov ni nemački so ci ja li sta Fer di nand La sal (Fer di nand La sal le) po malo pre zri vo na zvao noćnim čuvarom (Nachtwächterstaat), kao jed nu od svo jih ključnih funk ci ja po zna je upra vo ostva ri va nje spoljašnje i unutrašnje bez bed nosti svo jih građana. Ta ko La sa lov su na rod nik i ve li ki osam na e sto ve kov ni li be ral, 3 Na dru gom me stu Ber lin pre ci zi ra: Osećanje da je pri vat nost, sfe ra ličnih od no sa, nešto ne pri ko sno ve no, pro iz la zi iz jednog shvatanja slobo de ko je se, prem da ima svo je ko re ne u re li giji, pot pu no raz vi lo tek u vre me re ne san se ili re for ma ci je (Isa i ja Ber lin, Četiri ogle da o slo bo di, No lit, Be o grad, 1992, str ). 4 Blan ca Ru iz, The Right to Pri vacy: A Di sco ur se-theoretical Approach, op. cit, p. 157; Mindl smatra da prilikom zaštite privatnosti ključnu brigu predstavlja emocionalna šteta koja se pojedincu nanosi kada njegove privatne i društvene aktivnosti, protivno njegovim željama, postanu predmet javne diskusije. Grant B. Mindle, Liberalism, Privacy, and Autonomy, The Jo ur nal of Po li tics, Vol. 51, No. 3, 1989, no te 2, p Jev ge nij Za mja tin, Mi, Srp ska književna za dru ga, Be o grad, 1990, str Ibid., str

8 Miodrag A. Jovanović 7 Vil helm fon Hum bolt (Wil helm von Hum boldt), u težnji da utvr di gra ni ce do kojih je delovanje države delotvorno, zaključuje da održanje si gur no sti ka ko pre ma spoljašnjim neprijateljima tako i unutrašnjim razdorima treba da sačinjava svrhu države i zapošljava nje nu de lat nost (kurziv u originalu). 7 Na sličnom fo nu je i Robert No zi ko vo (Ro bert No zick) neo li be ral no (li ber ta ri jan sko) oprav da nje države kao svojevrsne agencije, koja za određenu naknadu (porez) pruža zaštitu i bezbednost svojim klijentima (građanima). 8 Iako je od nos između zah te va za zaštitom ličnog i pri vat nog i zah te va za ost va r i va njem bez bed no st i i n he rent no kon fl iktan, klasični liberali, poput Berlina, verovali su da je područje nemešanja u sferu privatnog defi n i s a no pom ič nom, ali uvek ras po zna tlji vom gra ni com. 9 Iz današnje per spek ti ve gle da no, čini se, međutim, da ta gra ni ca više ni je ni iz bli za ta ko ja sna i ras po zna tlji va. Bezbednost i privatnost rekonceptualizacija pojmova Sre di nom šezdesetih go di na prošloga ve ka, začetnik no vog umetničkog prav ca, pop-ar ta, En di Vor hol (Andy War hol), iz ja vio je ka ko će u budućnosti svako imati svojih petnaest minuta slave. Danas smo po mnogo čemu svedoci ostvarenja ovog nje go vog proročanstva. Pred očima višemilionskog audi to ri ju ma go to vo sva ko dnev no ma li čovek iz la zi iz ano nim no sti i zahvaljujući najrazličitijim reality show programima pokušava da ostvari pomenuto pravo na petnaest minuta sla ve. Bi zar nost ta kvog, re klo bi se le gi tim nog pokušaja ogle da se u činjenici da u mno gim emi si ja ma tog ti pa, od ko jih je sva ka ko naj po zna ti ja ona or ve lov skog naziva Big Brot her, sve što se zah te va od takmičara je ste da po da stru svo ju in ti mu i lični život pred vo a jer sku te le vi zij sku pu bli ku. Ta ko, za raz li ku od glavnog ju na ka film skog hi ta Tru ma nov šou (u sjaj nom izvođenju Džima Ke ri ja), čiji je život protiv njegove volje dvadeset i četiri časa pokriven televizijskim kamerama, učesnici pomenutog programa svojevoljno žrtvuju sopstvenu privatnost u nadi da će po sta ti jav ne ličnosti. 10 U isti mah, od vi ja se pot pu no su pro tan pro ces, ko ji je ita li jan ski re di telj Frede r i ko Fe l i n i na go ve st io u č uvenom fi l mu La Dol ce Vi ta, iz go di ne, ka da je 7 Vil helm fon Hum bolt, Ide je za pokušaj određivanja gra ni ca de lo tvor no sti državne vla sti, Izdavačka knjižarnica Zo ra na Stojanovića, Srem ski Kar lov ci, 1991, str Ro bert No zick, Anarchy, Sta te, and Uto pia, Ba sic Bo oks, New York, Isa i ja Ber lin, Četiri ogle da o slo bo di, op. cit, str I u dru gim sfe ra ma života, pri sut na je ten den ci ja da po je din ci, po go to vo pri pad ni ci mlađe ge ne ra ci je, svo je volj no žrtvuju vla sti tu pri vat nost za rad ne kih no vih društvenih kon ven ci ja. Tako GPS (G l o b a l Po s i t i o ni ng Sy s t e m) po sta je sve po pu lar ni ji ser vis mo bil ne te le fo ni je, a on upra vo omogućuje povlašćenom kru gu li ca ko je oda be re vla snik te le fo na (ali i te le fon skoj kom pa ni ji!) da ga u sva kom tre nut ku lo ci ra. La u ra M. Hol son, Cel lpho nes That Track Your Fri ends (and You), The New York Ti mes, Ja nu ary 3, 2008.

9 8 Miodrag A. Jovanović po s ebnu rolu na me n io na sr t lji v i m fo to re por te r i ma ko ji pr a te s va ko d ne v n i ž ivot slav nih i bo ga tih, a jed nom od njih na de nuo ime Pa pa ra co (Pa pa raz zo). Da nas, više no ika da, oni ko ji su po pri ro di po sla na uda ru jav no sti od državnika i političara, pre ko spor ti sta, do glu ma ca i pevača teže da spreče za di ra nje u ono što smatraju sferom privatnosti. Mediji, posebno oni tabloidnog karaktera, više no ikad teže da do pru do naj in tim ni jih de ta lja iz života po zna tih, pravdajući to slo bodom in for mi sa nja. Ne čudi sto ga što se tom pro ble ma ti kom ba vio i Sa vet Evro pe, a više slučajeva iz te obla sti našlo se i pred Evrop skim su dom za ljud ska pra va. 11 Na ve denu dvo smer nu pro me nu u najširem društvenom per ci pi ra nju koncep ta pri vat no sti pra ti i pre i spi ti va nje kon cep ta bez bed no sti. Kao što je već na pome nu to, klasični li be ra li su ostva ri va nje bez bed no sti, ko je može bi ti narušeno de lo va njem spoljašnjeg ne pri ja te lja i unutrašnjim raz do ri ma, sma tra li le gi timnom svr hom državne vla sti. Po me nu ti iz vo ri ugrožavanja bez bed no sti i do danda nas osta li su ak tu el ni, ali se čini da sve više gu be na značaju pred ne kim no vim izazovima. Tako, nemački konstitucionalista Erhard Deninger (Erhard Denninger) upo zo ra va da bez bed nost više ne pod ra zu me va pre vas hod no osi gu ra ti slobo du in di vi du al nog građanina, već se pre vi di kao neograničena i ne pre kid na državno-fi nan si ra na ak tiv nost za rad zaštite građana od društvenih, tehničkih i ekoloških opasnosti, kao i od opasnosti kriminaliteta. 12 Stoga, navedeni autor sma tra da tra di ci o nal ne ustav ne pa ra dig me li be ral nog kon sti tu ci o na li zma liberté, égalité, fraternité t re ba do pu n i t i ne k i m no v i m pa r a d ig ma ma, k a k ve su bez bed nost, različitost i so li dar nost (Sicherheit, Vielfalt und Solidarität). 13 No v i i z az o v i b e z b e d no st i te ro r i z a m, or ga n i z o va n i k r i m i na l, ekolo š ke i prirodne katastrofe, epidemije bolesti po svojoj prirodi su takvi da najčešće 11 Parlamentarna skupština Saveta Evrope se ovim pitanjem bavila septembra 1997, samo neko li ko ne de lja po sle tragične pogibije Princeze od Vel sa, za ko ju su mno gi okri vi li upra vo bes - k r u pu lo z ne p a p a r a c e. Na re d ne, god ine, u s le d i lo j e dono š e nj e R e z o lu c i j e 1165 ko ja p o z i v a na zaštitu pra va na pri vat nost, po seb no jav nih ličnosti. Evrop ski sud za ljud ska pra va utvr dio je god ine d a ne m a č k i s u dov in is uz a š t it i l ipr avo n a pr iv atno s t K a ro l i ne o d Mo n a k a, ko j e j e garantovano članom 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima. U pomenutom slučaju, nekoliko nemačkih ne delj nih no vi na i tabloida objavilo je, bez nje nog pri stan ka, na de se ti ne fo to gra fija iz pri vat nog života, pozivajući se pri tom na slo bo du me di ja. Sud je, međutim, utvr dio da bi odlučujući fak tor pri li kom va ga nja između zaštite pri vat nog života i slo bo de izražavanja tre ba lo d a le ž i u do pr i no s u ko j e ob ja v lj ene fotog r afi je i članci ima ju u de ba ti od jav nog in te re sa. Sud je utvr dio da ta kvog do pri no sa u po me nu tom slučaju ne ma, jer iako je Ka ro li na od Mo na ka po znata ličnost iz jedne kraljevske kuće, iako postoji komercijalni interes novina da čitaoce izveštavaju o nje nom životu, ona ne ma ni ka kvu zvaničnu funk ci ju, pa otu da ni na pred po me nu ti kri te ri jum n i j e z a do vo lj e n (Von Han no ver v. Ger many, Fi nal 24/09/2004, pa ras 76 77, Euro pean Co urt for Human Rights). 12 Er hard Den nin ger, Se cu rity, Di ver sity, So li da rity In stead of Fre e dom, Equ a lity, Fra ternity, C o n s t e l l at io n s, Vol. 7, No. 4, 2000, p Vi di opširnije u: Jo han nes Bit zer & Hans-Jo ac him Koch (eds), Sic her he it, Vielfalt und Solidarität. Ein ne u es Pa ra dig ma des Ver fas sungsrechts?, Sympo si um zum 65. Ge burt stags Er hard Den nin gers am 20. Ju ni 1997, No mos, Ba den-ba den, 1997.

10 Miodrag A. Jovanović 9 na d i laz e nac iona l ne g r a n i c e po je d i n i h d r ž ava, pa ot u d a z a h te va ju ko or d i n i r a nu a k c i ju ve ć e g bro ja z e ma lja na nji ho vom su zbi ja nju. 14 U prak si se po ka za lo da posti za nje tog ci lja vr lo često nalaže za di ra nje u one sfe re života po je din ca ko je bi klasični li be ra li označili područjem lične pri vat no sti. Ta ko je u stvar no sti, i to upr a vo najet abl i r a n i ji h l i b e r a l n i h de mo k r a t i ja, pi t a nje do ko je t ač ke s e le g i t i m no može pomicati granica područja nemešanja u sferu privatnog postalo jedno od naj a k t ueln iji h pi t a nja jav ne po l i t i ke i z a ko no d av n i h me r a. Nove mere zaštite bezbednosti letimičan uporednopravni osvrt U okružnoj bi bli o te ci San ta Kru za (SAD), zabeleženo je da je tamošnja upravnica na jednom od sastanaka sa bordom direktora, održanom godine, zvanično obznanila da Federalni istražni biro (FBI) nije bio ovde ovoga meseca. Bi la bi to kraj nje čudna iz ja va, ka da bi smo nje no značenje tumačili iz van kon tekst a postoje ć e g z a ko na ko ji z a br a nju je bi bl i o te k a r i ma d a bi lo ko me s aopš te d a je FBI tražio uvid u korisničke re gi stre. Postupajući na go re o pi sa ni način, uprav nica je za pra vo in di rekt no sta vi la do zna nja bor du di rek to ra da FBI ru tin ski i konzistentno narušava poverljivost podataka o tome šta su klijenti biblioteke čitali ili ko je su saj to ve posećivali. 15 O vo jes amo je dn a o d me r a z a ko n a, ko ji je ve ć u s vom na z i v u najbl a ž e rečeno kontroverzan USA PATRIOT Act (Uniting and Strenghtening America by Pro vi ding Ap pro pri a te To ols Re qu i red to In ter cept and Ob struct Ter ro rism), nastao kao direktna posledica terorističkih napada od 11. septembra godine. 16 Iako se u odelj ku 215 ne po mi nje izričito pra vo fe de ral ne vla de da narušava privat nost bibliotečkih ko ri sni ka, protumačeno je da i ova me ra spa da u kor pus dozvoljenih radnji u borbi protiv terorizma. To je izazvalo snažnu reakciju velikog bro ja udruženja za zaštitu građanskih pra va, kao i sa mih bi bli o te ka ra. 17 Dr u g i kor pu s v r lo uočljiv i h me r a i z d a tog do me na t ič e se no vo u st a no vlje n i h pro ce du ra čekiranja put ni ka na aero dro mi ma širom sve ta. Pri tom, Ame ri kan ci 14 Ta ko, Bek kaže da (n)aci o nal na bez bed nost (...) ni je više sa mo na ci o nal na bez bed nost. To ga u sledećem ko ra ku na vo di na dalekosežni zaključak da je ka te go ri ja na ci je-države otu da postala zombi-kategorija. Ulrich Beck, The Cosmopolitan State Towards a Realistic Utopia, Euro zi ne, In ter net, zi ne.com/pdf/ beck-en.pdf, 12/03/ Emily Drabinski, Librarians and the Patriot Act, R a d i c a l Tea c h e r, No. 77, 2006, p Pub. L. No , 115 Stat On je usko ro do pu njen još jed nim ne ma nje spor nim zakonom Ho m el a n d S e c u r it y Ac t (2002), Pub. L. No , 116 Stat 2135; O ne kim nje go vim aspek ti ma vi de ti opširnije u: Ka ren E. Jo nes, The Effect of the Ho me land Se cu rity Act on On line Pri vacy and the Fre e dom of In for ma tion Act, University of Cincinnati Law Review, Vol. 72, No. 2, pp Vi de ti kra tak osvrt na tu te mu iz pe ra di rek to ra jed nog od tih udruženja: Ba rry Ste in hardt, Does Privacy Have a Future after 9/11?, Jo u r n a l of C o n t i n g e n c ie s a n d C r is i s Man ag em e nt, Vol. 11, No. 1, 2003, pp Takođe po gle da ti: Ma u ri ce B. Whe e ler, The Po li tic of Ac cess: Li bra ries and the Fight for Ci vil Li ber ti es in Post-9/11 Ame ri ca, R a d i c a l His t o r y R ev ie w, No. 93, 2005, pp

11 10 Miodrag A. Jovanović i ov de prednjače sa ri go ro znim me ra ma kon tro le, a najdrastičniji pri mer sva ka ko da pred sta vlja mašina ko ja se u te svr he ko ri sti na Međunarodnom aero dro mu Or lan do. Reč je o elek tron skoj na pra vi ko ja, koristeći rend gen ske zra ke, stva ra t ro d imenz iona l nu ho lo g r a f sk u sl i k u ljud skog te la i ot k r i va ne s a mo me t a l, ne go i pla sti ku, ke ra mi ku i sve dru ge pred me te ko ji se na la ze u odeći. Po vrh to ga, ona u potpunosti otkriva i ljudsko telo. Stoga se navedena pretraga zasniva na elektronskom svlačenju do go le kože. 18 Bor ba pro tiv te ro ri zma pred sta vlja jed no od oprav da nja i za sve veći vi deonadzor građana, u čemu je najdalje otišla Velika Britanija. Prema nekim procenama, u ovoj z e m lji je po st a v lje no pre ko č e t i r i m i l i o na k a me r a, pa s va k i pros e č a n Br i t a nac bi va fo to g r a fi san oko 300 pu ta dnev no. Na ve de na ze mlja na glo je raz vi la si stem v ide o -nad z o r a u po sle d njoj de c e n i ji m i nu log ve k a, k ao od go vor na s e r i ju bombaških napada pripadnika Irske republikanske armije (IRA). Jedna od mera ko ju je v lad a pre d u z e la s a sto ja la s e u st va r a nju s vo je v r snog č el ič nog pr ste na oko Lon do na, ko ji je uz pomoć vi deo nad zi ra nja na svih 13 ula znih ka pi ja u pre sto nicu tre ba lo da spreči no ve terorističke pret nje. Ka me re su, međutim, ubr zo počele da se ko ri ste za pot pu no različite svr he. Ka da je Džefri Ro u zen (Jeffrey Ro sen), je dan od auto ra ko ji se ba vi ovom pro ble ma ti kom, pokušao od nadležnih li ca da sa zna da li je upo tre bom ove teh ni ke uhvaćen bi lo ko ji od te ro ri sta, do bio je brz odgovor: Ne, ne upotrebom ovog sistema. 19 Sledeći kor pus me ra ko ji ma države sve češće pri be ga va ju, pozivajući se pri tom na zaštitu bezbednosti građana, naziva se biometrijom. Biometrija predstavlja merenje fizičkih ka rak te ri sti ka i ka rak te ri sti ka ponašanja ka ko bi se izvršila ve rifi k a c i ja l ič nog iden t i te t a. Z a bi o me t r ij ske teh no lo g i je s e k a ž e d a mo g u z nač ajno da unaprede nacionalnu bezbednost putem identifi k a c i je i ve r i fi k a c i je iden t i te t a pojedinaca u velikom broju različitih konteksta, ostvarujući tako bezbednost na nač i ne koji nad i la z e postoje ć e teh no lo g i je iden t i fi ka ci je i ograničavajući pri stup oblastima u kojima su povrede bezbednosti izuzetno velike, kao što su aerodromske zgra de i značajni objek ti in fra struk tu re. 20 U biometrijske mere spada uzima nje oti sa ka pr sti ju, ge o me tri ja šake, si ste mi za pre po zna va nje li ca i teh ni ke pre po zna va nja na osno vu očne dužice ili ske ni ra nja mrežnjače oka. Po sle terorističkih na pa da na SAD, ova ze mlja je započela, go di ne, sa sprovođenjem tzv. US-Vi sit pro gra ma, u okvi ru Za ko na o pojačanoj bez bed nosti gra ni ca i re for mi režima ula znih vi za (En han ced Bor der Se cu rity and Vi sa Entry Re form Act), na osno vu ko jeg se od svih stranih državljana (osim Kanađana) 18 Jeffrey Rosen, The Na ked Crowd: Ba lan cing Pri vacy and Se cu rity in an Age of Ter ror, Ariz o n a L aw R e v i e w, Vol. 46, No. 4, p Ibid., p L a u re n D. Ad k i n s, Bi o me t r ic s: Wei gh i ng C on ve n i e n c e a nd Na t i o n a l S e c u r it y A ga i n s t You r Pri vacy, Mic hi gan Te le com mu ni ca ti ons and Tec hno logy Law Re vi ew, Vol. 13, No. 2, 2007, p. 542.

12 Miodrag A. Jovanović 11 koji ulaze na njenu teritoriju zahtevaju određeni biometrijski podaci. Razlozi bezbednosti diktirali su promenu zakonodavstva u Australiji, pa je tako Zakon o australijskim pasošima (Australian Passports Act) od godine predvideo upotrebu facijalne biometrije i radio-identifikacione tehnologije (RFID). Na nivou Evropske unije donet je poseban akt, uredba Saveta Evropske unije, koji za cilj ima harmonizaciju bezbednosnih obeležja uključujući i biometrijske identifikatore u pasošima i putnim ispravama država članica. 21 Najzad, i u Ujedinjenom Kraljevstvu godine donet je zakon o ličnim kartama (Identity Cards Act) kojim se po treći put u istoriji ove zemlje uvode lične karte. 22 Uz to, zakon je predvideo osnivanje centralizovanog tela National Identity Register koji ima ingerencije da skladišti veliki broj ličnih i biometrijskih podataka građana. Svet informacionih tehnologija, takođe, predstavlja poprište na kojem se uvode mere sa ciljem da povećaju nacionalnu bezbednost, što i ovde vrlo često vodi ograničavanju lične privatnosti pojedinaca. Tako je, na primer, zakon iz godine, donet u nemačkoj pokrajini Severna Rajna Vestfalija, kao jednu od mera nadziranja koju mogu koristiti policijski organi predvideo i upotrebu softvera trojanski konj. Cilj instaliranja softvera jeste da skenira kompletan sadržaj hard diska na kojem se našao, a na njega dospeva slanjem običnog i-mejla. Na taj način bi policija i druge službe državne bezbednosti na efikasan način imali pristup svim dokumentima, prepisci i drugim sadržajima lica koja su osumnjičena za najteža krivična dela, poput terorizma ili organizovanog kriminala. 23 Nove mere zaštite bezbednosti slučaj Srbije Kada se posmatra skorašnji razvitak srpskog zakonodavstva, uviđa se da ni naša zemlja nije izuzeta iz globalnog trenda jačanja mera zaštite bezbednosti. Najvažniji korak predstavlja sâmo reorganizovanje službi bezbednosti i nastojanje da se one stave pod što je moguću veću civilnu kontrolu. Članom 4 Zakona o osnovama uređenja službi bezbednosti Republike Srbije predviđeno je da su službe bezbednosti Bezbednosno-informativna agencija (BIA), kao posebna organizacija, Vojnobezbednosna agencija i Vojnoobaveštajna agencija, kao organi uprave u sastavu Ministarstva odbrane. 24 O prvopomenutoj bezbednosnoj službi donet je i 21 Co un cil Re gu la tion (EC) No 2252/2004 on stan dards for se cu rity fe a tu res and bi o me trics in pas sports and tra vel do cu ments is sued by Mem ber Sta tes, 13 De cem ber 2004, Offi cial Jo urnal, L 385/1. 22 Oba pret hod na pu ta, lične kar te su na Ostr vu uvođene za vre me svet skih ra to va. U pr vom na vra tu, ova me ra bi la je na sna zi do go di ne, dok je dru gi put ona po tra ja la do go dine. O b a pu t a j e u k i d a n a u z obr a z lo ž e nj e d a pre ds t a v lja ne č a snu me r u du b o ko pro t i v nu l i b e r a l- nom eto su građanskih slo bo da. 23 He in rich We fing, Me i ne Fest plat te, Die Ze it, 28. Fe bru ar 2008, S Za kon o osno va ma uređenja službi bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je, Službeni gla snik RS, br. 116/2007.

13 12 Miodrag A. Jovanović poseban zakonski propis koji u članu 2 predviđa da Agencija obavlja poslove koji se odnose na: zaštitu bezbednosti Republike Srbije i otkrivanje i sprečavanje delatnosti usmerenih na podrivanje ili rušenje Ustavom utvrđenog poretka Republike Srbije: istraživanje, prikupljanje, obradu i procenu bezbednosno-obaveštajnih podataka i saznanja od značaja za bezbednost Republike Srbije i informisanje nadležnih državnih or ga na o tim po da ci ma, kao i dru ge po slo ve određene za ko nom. K a d a jere č o mer ama koje BI A le g i t i m no mož e d a pred u z i ma nau š t rb i nd i- vidualnog prava na privatnost, najzanimljivije odredbe su sadržane u članovima Naj pre se članom 13 usta no vlja va da (d)irek tor Agen ci je može, ako je to po treb no iz raz lo ga bez bed no sti Re pu bli ke Sr bi je, svo jim rešenjem, a na osno vu pre t hod ne od lu ke su d a, od re d i t i d a s e pre ma od re đen i m fi zičkim i prav nim li cima preduzmu određene mere kojima se odstupa od načela nepovredivosti tajne pi sa ma i dru gih sred sta va opštenja, u po stup ku utvrđenom ovim za ko nom. U stavu 1, člana 14 kaže se da odstupanje od načela nepovredivosti tajnosti pisama i drugih sredstava opštenja na predlog direktora Agencije odobrava odlukom predsed nik Vr hov nog su da Sr bi je ili dru gi za to ovlašćeni su di ja, u ro ku od 72 časa od podnošenja pred lo ga. U sta vu 2 se pre ci zi ra da se pred log i od lu ka iz pret hod nog sta va sačinjavaju u pi sme nom ob li ku, a da pred log sadrži po dat ke i činjenice ko je su od značaja za odlučivanje o pri me ni me re. Stav 3 vre men ski ograničava pri menu odo bre nih me ra na najduže šest me se ci, a one se na osno vu no vog pred lo ga mo gu još jed nom produžiti za šest me se ci. Naj zad, stav 4 predviđa da pred sed nik Vrhovnog suda Srbije, odnosno ovlašćeni sudija, nije dužan da prihvati predlog di rek to ra Agen ci je ali se u tom slučaju od nje ga zah te va da u obrazloženju od luke na vede r a zlo ge od bi ja nja. Član 15 predviđa iz u ze tak od go re po me nu te pro ce du re. Na i me, (k)ad razlo zi hit no sti to zah te va ju, a po seb no u slučajevima unutrašnjeg i međunarodnog terorizma, odstupanje iz člana 14 ovog zakona može svojim rešenjem naložiti direk tor Agen ci je, uz pret hod no pri ba vlje nu pi sme nu sa gla snost za početak pri mene od gova r ajuć i h me r a pre d s e d n i k a Vr hov nog su d a Sr bi je, od no sno ov la š ć enog su di je. Ipak, i u tom slučaju, pi sme ni pred log za pri me nu odgovarajućih me ra do sta vlja se u ro ku od 24 časa od do bi ja nja sa gla sno sti, a od lu ka o na stav ku prime ne odgovarajućih me ra, od no sno o nji ho voj ob u sta vi do no si se u ro ku od 72 časa od podnošenja pred lo ga. Kao i u pret hod nom slučaju, od lu ka o ob u sta vi pre d u z e t i h me r a mo r a bi t i pi sme no obr a z lož ena. 25 Na osno vu Za ko ni ka o krivičnom po stup ku od go di ne, BIA može biti angažovana i pri li kom izvođenja po seb nih do ka znih rad nji taj nog zvučnog i optičkog nad zo ra osumnjičenog, a po na red bi istražnog su di je. Na i me, članom 146, stav 1, predviđeno je da istražni su di ja, na pi sme ni i obrazloženi pred log javnog tužioca, može na re di ti nad zor i sni ma nje te le fon skih i dru gih raz go vo ra ili 25 Za kon o Bez bed no sno-in for ma tiv noj agen ci ji, Službeni gla snik RS, br. 42/2002.

14 Miodrag A. Jovanović 13 ko mu ni ka ci ja dru gim tehničkim sred stvi ma i optičko sni ma nje od no sno lo ci ranje u pro sto ru i praćenje pomoću elek tron skih uređaja li ca za ko ja po sto je osno vi sum nje da su učinila krivična de la: pro tiv ustav nog uređenja i bez bed no sti; protiv čovečnosti i dru gih do ba ra zaštićenih međunarodnim pra vom; ko ja spa da ju u dela organizovanog kriminala u smislu ovog zakonika; kao i za jedan broj drugih teških krivičnih de la, ko ja su tak sa tiv no na ve de na. No vi na u od no su na pret hod no za kon sko rešenje ne ogle da se sa mo u tome što po me nu tu na red bu po red po li ci je može izvršavati i BIA (član 146, stav 4), već i u to me što se ona ne pred u zi ma sa mo ka da po sto ji osno va na sum nja da je izvršeno ne ko od po me nu tih krivičnih de la već i ako oso bi te okol no sti uka zu ju da se pri pre ma ne ko od krivičnih de la iz sta va 1 ovog člana, a činjenice uka zu ju da se izvršenje krivičnog de la na dru gi način ne bi mo glo sprečiti ili bi nje govo s pre č av a nje bi lo z nat no ote ž a no, o d no sno na s t u pi le bi ne p o pr a v lji ve š te t ne po sle di ce po život ili zdra vlje lju di ili imo vi nu veće vred no sti. 26 Stav 3 člana 146 pre ci zi ra da ove me re, na pred log jav nog tužioca, određuje istražni su di ja obrazloženom na red bom, u ko joj se na vo de po da ci o li cu pro tiv ko jeg se me ra pri me nju je, osno vi sum nje, način sprovođenja, obim i tra ja nje me re. Pri me na ovih me ra je ograničena na najduže tri me se ca, a zbog važnih raz lo ga mo gu bi ti produžene za još tri me se ca. Ipak, izvođenje po seb nih do ka znih rad nji pre ki da se čim pre sta nu raz lo zi za nji ho vu pri me nu. U sta vu 5 se nalaže poštanskim, te le graf skim i dru gim preduzećima, d r u š t v i ma i l ic i ma re g i st ro va n i m z a preno š enje i n for ma c i ja d a po l i c i ji, od no sno Bezbednosno-informativnoj agenciji omoguće izvršenje posebne dokazne radnje. Stav 6 predviđa da se sni ma nja iz sta va 1 ovog člana mo gu po na red bi istražnog sudije obaviti u stanovima, drugim prostorijama, kao i na otvorenim površinama. Na d a lje, ov la š ć ena slu ž b ena l i c a p o l i c i je, o d no sno B e z b e d no sno -i n for ma t iv ne agen ci je mo gu, ra di izvršenja po seb ne do ka zne rad nje iz sta va 1 ovog člana, tajno ući u stan ili dru ge pro sto ri je i u njih, od no sno u pred me te ko ji se u nji ma nala ze, po sta vi ti tehničke uređaje za sprovođenje rad nje iz sta va 1 ovog člana ili, po potrebi, preduzeti radnje održavanja već postavljenih takvih tehničkih uređaja (stav 7). U sledećem sta vu je predviđeno da ovlašćena službena li ca po li ci je, odnosno Bezbednosno-informativne agencije ne smeju da pretresaju stan, odnosno dru ge pro sto ri je, osim ka da su is pu nje ni uslo vi iz člana 81 stav 1 ovog za ko ni ka i dužna su da uređajem za zvučno i vi deo sni ma nje zabeleže svoj ula zak u stan ili dru ge pro sto ri je i po sta vlja nje tehničkih uređaja za sprovođenje rad nje iz sta va 1 ovog člana. Naj zad, po sled njim sta vom člana 146 predviđa se da se sni mak iz pret hod nog sta va do sta vlja istražnom su di ji. 26 Vidi član 232 Zakonika o krivičnom postupku u: Službeni list SRJ, br. 70/2001, 68/2002 i Službeni gla snik RS, br. 58/2004, 85/2005, 115/2005. Na izmenu ovog člana uticale su i dve odluke Vrhovnog suda, videti: Rešenje Vrhovnog suda Srbije, Kz. I 493/2005(2) od 8. juna i Presuda Vrhovnog suda Srbije, Kz-I-ok-7/2005(1) od 2. februara godine.

15 14 Miodrag A. Jovanović Način do sta vlja nja izveštaja i sni ma ka re gu li san je članom 147 Za ko ni ka. Stav 1 nalaže da or gan ko ji pre du zme po me nu te rad nje to tre ba da učini bez od la ga nja. Ist r a ž n i su d i ja mož e od re d i t i d a s e t a ko do bi je n i sn i m c i u c e l i n i i l i delimično prepišu i opišu i pozvaće jav nog tužioca da se upo zna sa tim ma te ri jalom (stav 2). Ako ova ko do bi je ni po da ci ni su po treb ni za vođenje krivičnog postup ka ili ako jav ni tužilac iz ja vi da pro tiv osumnjičenog neće zah te va ti vođenje postupka, sav prikupljeni materijal će se uništiti pod nadzorom istražnog sudije, a on će o to me sa sta vi ti za pi snik (stav 3). Ako je u pri me ni po seb ne do ka zne rad nje po st u plje no su prot no od re d ba ma ovog z a ko n i k a i l i na re d bi i st r a ž nog su d i je, na pr i k u plje n i m po d a ci ma se ne mož e z a sn i va t i sud sk a od lu k a (st av 4). U sluč ajev i ma iz prethodna dva stava, prikupljeni podaci se smatraju službenom tajnom. 27 Na ovom mestu valja pomenuti i da najnoviji srpski propisi o putnim ispra va ma i ličnoj kar ti predviđaju veće me re zaštite i uzi ma nje iz ve snih bi o me trijskih po da ta ka. Ta ko, na pri mer, član 7, stav 3 Za ko na o ličnoj kar ti predviđa da se u obrazac lične karte unose i slike biometrijskih podataka imaoca te isprave (fotografi ja, oti sak pr sta i pot pis). U članu 8 se kaže da obra zac lične kar te sadrži pro stor za kon takt ni mi kro kon tro ler (ČIP) i pro stor za mašinski čitljivu zo nu za potrebe automatskog očitavanja podataka, u koji se unose svi vidljivi podaci na ličnoj kar ti, kao i po da ci o državljanstvu, prebivalištu i adre si sta na nje nog ima o- ca i je din stve ni matični broj nje go vih ro di te lja. Član 10 predviđa da se bi o me trijski podaci uzimaju na način koji propiše ministar. Gla va VII (članovi 25 28) ovo ga za ko na ba vi se evi den ci jom i korišćenjem po da ta ka. Predviđeno je da nadležni or gan vo di evi den ci ju o ličnim kar ta ma. Evi den ci ja o ličnim kar ta ma sadrži po dat ke o: pod no si o cu zah te va i sli ke njego vih bi o me trij skih po da ta ka; o se rij skom i re gi star skom bro ju lične kar te; o ro ku važenja i da tu mu iz da va nja lične kar te; o raz lo zi ma poništenja lične kar te i o nevažećim ličnim kar ta ma. Pri tom, evi den ci ja sadrži i po dat ke na osno vu ko jih se može iden ti fi ko va ti službeno li ce u nadležnom or ga nu ko je je rešavalo o z a h tev u z a i z d a va nje l ič ne k a r te. Z a ko no d a vac je pre d v i de o d a e v i den c i ja o ličnim kar ta ma mo ra da bu de ažurna, tačna i bez bed nim me ra ma zaštićena od neovlašćenog pri stu pa i korišćenja. Ka da je reč o korišćenju po da ta ka, nadležni or gan može podat ke iz evi den ci je da va ti državnim i dru gim or ga ni ma i or ga ni zaci ja ma, kao i prav nim i fizičkim li ci ma, pod sledećim uslo vi ma: 1) da je su bjekt ko ji traži po dat ke za ko nom ili dru gim pro pi si ma ovlašćen da traži i pri ma te podat ke; 2) da su su bjek tu ko ji traži po dat ke ti po da ci neo p hod ni za izvršavanje poslo va iz nje go ve nadležnosti; 3) da su bjekt ko ji traži po dat ke obezbeđuje zaštitu ličnih po da ta ka Zakonik o krivičnom postupku, Službeni gla snik RS, br. 46/2006 i 49/ Za kon o ličnoj kar ti, Službeni gla snik RS, br. 62/2006.

16 Miodrag A. Jovanović 15 Bez bed nost vs pri vat nost zaključni osvrt Ne sumnji vo da živimo u vre me nu u ko jem ra ni je po me nu ti no vi iza zo vi bezbed no sti u do broj me ri otva ra ju pi ta nje našeg po i ma nja tra di ci o nal nih vred no sti liberalno-demokratskog konstitucionalizma. Ključno pitanje koje se u tom smislu nameće je ste da li bez bed nost, ka ko re ci mo tvr di De nin ger, za i sta tre ba tre ti ra ti kao no vu ustav nu pa ra dig mu za rad čijeg ostva ri va nja on da bi va dopušteno da se ograničavaju određena temeljna prava pojedinaca. 29 U SAD, ko ja vo di sa mo prok la mov an i r at pro t iv te ro r i z ma, ne ma l i broj pr av n i k a i p ol it ič k i h te ore t ič a r a sklo no je da više od dva ve ka sta re ustav ne ka te go ri je sa gle da va u sve tlu no vih bezbednosnih pretnji. 30 Lična privatnost, koja začudo nema dublju istorijsku ukore nje nost i pri zna nje u an glo sak son skom common law sistemu, postala je u ovim zemljama jedna od prvih meta sveprisutne brige za veću nacionalnu bezbednost. 31 Taj dok tri nar ni za o kret osta vlja tra ga i u jav nom mnje nju ovih društava, a na du ge sta ze pre ti da iza zo ve i tek ton ske poremećaje u političkoj kul tu ri sa mih građana. Na ta kav zaključak, re ci mo, upućuje i Ro u ze no vo zapažanje da su mnogi put ni ci na aero dro mu u Or lan du više ne go volj ni da se pod vrg nu po mi nja noj ma ši n i koja v r ši elek t ron sk u pre t r a g u do go le kož e, s a mo d a bi do k a z a l i d a n i su sum nji vi i da im se može ve ro va ti. 32 Ta ide ja da su građani (po seb no ne ke ka te go rije: a r apskog pore k la, mu sl i ma n i) po ten c i ja l n i k r iv c i ko ji i z no va t re ba d a do k a z u ju ne vi nost pred državom, upra vo je jed no od karakterističnih obeležja in kli ni ra nja društva ka to ta li tar noj političkoj ma tri ci. 33 Pri met no je da se veći oprez spram uvođenja no vih me ra zaštite bez bedno st i po k a z u je u z e m lja ma ko je u g lav nom n i su ne po sre d no bi le i z lož ene no v i m be z be d no sn i m i z a z o v i ma, po s eb no a k t i ma te ro r i z ma. Ta ko, na pr i mer, upr a vo u tre nut ku na stan ka ovo ga tek sta, nemački Sa ve zni ustav ni sud (Bundesverfassungsgericht) ut v r d io je d a r a n i je na ve de n i z a kon sk i a k t S e ver ne R aj ne Ve st fa l i je 29 Ge ne ral no o pro ble mu va ga nja ustav nih pra va i zlo u po tre bi kon sti tu ci o na li zma vi de ti u: Lidi ja R. Ba sta Fle i ner, How Con sti tu ti o na list Is the Ba lan cing of Rights?, in: András Sajó (ed.), Abuse: The Dark Si de of Fun da men tal Rights, Ele ven, Utrecht, 2005, pp Vi de ti na pri mer: Ric hard A. Po sner, Not A Su i ci de Pact: The Con sti tu tion in a Ti me of Na tio nal Emer gency, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, 2006, po seb no Chap ter Six Rights of Privacy. 31 Videti: Carolyn Doyle and Mirko Bagaric, The Right to Pri vacy: Ap pe a ling, but Fla wed, In ter na ti o nal Jo ur nal of Hu man Rights, Vol. 9, No. 1, pp Jeffrey Rosen, The Na ked Crowd: Ba lan cing Pri vacy and Se cu rity in an Age of Ter ror, op. cit, p Ha na Arent objašnjava taj kraj nji sta di jum pre la ska u to ta li tar nu državu, praveći raz li ku između ka te go ri ja sum njvog li ca i objek tiv nog ne pri ja te lja. Ovog po to njeg, kaže ona, određuje politička vlast, a ne nje go va želja da zba ci vla du. On ni ka da ni je in di vi du a lac čije opasne mi sli tre ba is pro vo ci ra ti ili čija prošlost oprav da va sum nju, već je no si lac ten den ci ja, nešto k a o no si l a c v i r u s a. Ha n a A re nt, I z vo r i t o t a l i t a r i z m a, Feministička izdavačka kuća, Be o grad, 1998, str. 431.

17 16 Miodrag A. Jovanović da je pre ve li ka ovlašćenja po li ci ji i bez bed no snim službama, što je u su prot no sti sa nemačkim usta vom. Još pre ci zni je, Sud je tom pri li kom utvr dio da generičko pra vo na zaštitu ličnosti po je din ca (ko je je zaštićeno članom 1, stav 1 i članom 2, stav 1 Osnov nog za ko na Nemačke) u se bi sadrži i osnov no pra vo na ga ran to vanje poverljivosti i integriteta informaciono-tehničkog sistema (Grundrecht auf Gewährleistung der Ver tra u lic hke it und Integrität in for ma ti on stec hnischer Syste - me). Ovo novoustanovljeno ustavno pravo, kojim se na jedinstven način u svetu štiti je dan važan seg ment pri vat no sti u dva de set pr vom ve ku (ne ki su ga u Nemačkoj već na zva li IT pra vo ), ni je, ipak, ap so lut no i može bi ti ograničeno ako se utvrdi postojanje neposredne pretnje telu, životu i slobodi lica (Le ib, Leben und Fre i he it der Per son) ili op stan ku državnih in sti tu ci ja. 34 Čini se da je rezonovanje nemačkog Ustavnog suda na tragu generalnog sta va ko ji po ovom pi ta nju va lja za u ze ti. Na i me, bez ob zi ra što smo vi de li da vreme u kojem živimo radikalno menja percepciju jednog velikog broja ljudi u pogledu sop stve ne pri vat no sti, ne tre ba ipak smet nu ti s uma da je u svim slučajevima pot pu nog raz ot kri va nja ličnog života za rad ne ke jav ne afirmacije reč o aktima slobodne volje datih pojedinaca. 35 Sto ga, ti ak ti nužno ne im pli ci ra ju da bi čak i pomenuti pojedinci bili voljni da olako dozvole da im država narušava privatnost uvek ka da je tobož ugrožen viši cilj na ci o nal ne bez bed no sti. Taj zaključak još više važi za one po je din ce ko ji i inače vi so ko vred nu ju sfe ru svo je lične pri vat no sti. Kako se, s druge strane, s dosta osnova može tvrditi da novi izazovi bezbednost i, a po seb no te ro r i z a m i or ga n i z o va n i k r i m i na l, i z i sk u ju i k va l i t a t iv no d r ugač iju, ade k v at n i ju re a k c i ju d r ž av n i h or ga na, to je ne o p ho d no prona ć i o d gov a r ajuć u ravnotežu između ove dve vred no sti. 36 Pri tom, u jed nom društvu ko je teži da bude izgrađeno na liberalno-demokratskim osnovama, načelan priroritet mora bi ti dat pri vat no sti po je din ca, jer bez nje ne ma ličnog dig ni te ta i do sto jan stva pojedinca. 37 Na z a ko no d av c i ma je d a k roz kon k re t na z a kon sk a re š enja u s po st a ve odgovarajući odnos između dvaju legitimnih ciljeva javne politike, a na sudskim instancama, posebno onoj koja vrši sudsku kontrolu ustavnosti, leži teret krajnje od go vor no sti da spreči sva ko neovlašćeno za di ra nje u sfe ru lične pri vat no sti. 34 BVerfG, 1 BvR 370/07 od , Ab satz-nr. (1-333). Sud ska od lu ka do stup na je na: Int e r ne t, ht t p: //w w w.bu n de s ve r f a ssu ngs ger ic ht.de /ent s c he i du n gen /r s _1bv r ht m l. U od lu ci iz go di ne, Sa ve zni ustav ni sud je već ozvaničio rađanje no vog ustav nog pra va na informatičko samoodređenje (in for ma ti o nel le Selbst-be stim mung). 35 A ko o s t a v i mo p o s t r a n i vel ik u fi lo zof sku ras pra vu o to me da li se uopšte može go vo ri ti o slo bo di vo lje, po seb no važno pi ta nje je ste da li u sva kom da tom slučaju po je di nac raspolaže tačnim i neo p hod nim in for ma cijama da bi se done ta od lu ka mo gla sma tra ti ak tom nje go ve slo - bod ne vo lje. 36 Ta ko i Jeffrey Rosen, The Na ked Crowd: Ba lan cing Pri vacy and Se cu rity in an Age of Terror, op. cit, pp Ne tre ba, otu da, da čudi što je nemački Ustav ni sud usta no vio da se no vo pra vo iz vo di, inter alia, iz člana 1, stav 1 Osnov nog za ko na, ko ji kaže: Do sto jan stvo čoveka je ne pri ko sno ve no. Oba ve za sva ke državne vla sti je da poštuje i štiti do sto jan stvo čoveka.

18 Miodrag A. Jovanović 17 Ustav Re pu bli ke Sr bi je sadrži je dan broj od red bi ko je jemče generičko pra vo na privatnost. Tako, član 40 govori o nepovredivosti stana, član 41 o nepovredivosti taj no sti pi sa ma i dru gih sred sta va opštenja, dok član 42 jemči zaštitu po da ta ka o ličnosti. Ako se pažljivo razmotre rešenja iz novijeg srpskog zakonodavstva koja za cilj ima ju veću zaštitu bez bed no sti, uviđa se da ima me sta za za bri nu tost da se ne ki ma od njih osta vlja pro stor za ne le gi tim no za di ra nje u usta vom zaštićenu sferu lične pri vat no sti. Najveći pro blem, pri tom, pred sta vlja činjenica da Sr bi ja još uvek ne ma usvo jen za kon ski pro pis ko ji bi se ba vio zaštitom po da ta ka ličnosti. 38 U tom smislu je i Rodoljub Šabić, poverenik za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, nedavno primetio da je zanimljivo da budemo jedna od prvih evropskih zemalja koja ima biometrijske lične karte, a jedna od poslednjih koja ne ma sa vre me ni za kon o zaštiti po da ta ka ličnosti. 39 Problem zaštite podataka do kojih se došlo odstupanjem od načela nepovre di vo sti sfe re pri vat no sti do dat no je izražen u obla sti de lo va nja bez be do nosn i h slu ž bi. P re ma pre t hod nom Z a ko n i k u o k r iv ič nom po st up k u s a mo su or ga n i unutrašnjih po slo va bi li nadležni da po na red bi istražnog su di je vrše nad zor i sni ma nje te le fon skih i dru gih raz go vo ra ili ko mu ni ka ci ja dru gim tehničkim sred stvi ma i optička sni ma nja (član 232). Međutim, ka ko ovi or ga ni vr lo često nisu posedovali tehničke mogućnosti da u potpunosti obave tražene zadatke, to se u prak si dešavalo da po me nu ti nad zor bu de po ve ren BIA. Ova služba bi do stavlja la po dat ke važne za is tra gu ali ni ko sa sigurnošću ni je mo gao da tvr di da su svi pri ku plje ni po da ci i pre da ti istražnom su di ji ili da su oni nevažni za is tra gu uništavani. Do sličnih pro ble ma može do ve sti i pri me na pro ce du re iz člana 15 Za kona o B e z b e dno sno -i n for ma t iv noj a gen c i ji. Na p o me nu to je ve ć d a k a d a r a z lo z i hitnosti to zahtevaju, a posebno u slučajevima terorizma, direktor Agencije, uz pre t ho d no pr iba v lje nu pi sme nu s a g l a sno s t pre d s e d n i k a Vr hov nog su d a Sr bi je, može rešenjem naložiti početak pri me ne odgovarajućih me ra ko ji ma se od stu pa od načela ne po vre di vo sti taj ne pi sa ma i dru gih sred sta va opštenja. Ipak, i u tom 38 Pred log za ko na o zaštiti po da ta ka o ličnosti na la zi se u skupštinskoj pro ce du ri ali će nje go vo dono š e nj e o č i g le d no bi t i pro long ir anoz anov is az i v s k up š t i ne. Te k s t pre d lo ga z a ko n a do s t u p a n je na: In ter net, la ment.sr.gov.yu/con tent/lat/ak ta/ak ta_de ta lji.asp?id=635&t=p. Iako u načelu do bar, ovaj za kon ski pred log je mo gao bi ti znat no bo lji da je na stao kao plod jedne ozbilj ne i široke jav ne ras pra ve o ovoj pro ble ma ti ci. Pri li kom nje go ve kraj nje oce ne va lja lo bi uze ti u ob zir kri te ri ju me usta no vlje ne odgovarajućom di rek ti vom EU u ovoj obla sti (Di rec ti ve 94/46/EC on the pro tec tion of in di vi du als with re gard to the pro ces sing of per so nal da ta and on the free mo ve ment of such da ta), a po seb no osnov ni zah tev da pro ce si ra nje ličnih po da ta ka ne sme bit i pre d u z e to a ko n i su z a do vo ljen i pr in ic pi t r a ns p arent no s t i, le g i t i m no g c i lja i pro p or c i o n a l no s t i. 39 O v a i z ja v a je d a t a na s k u pu Bi ome t r ija i z me đu ga r a n c i je i pre t nje b e z b e d no s t i g r a đ a na, ko ji je 3. mar ta održan u Me di ja cen tru u Be o gra du, u or ga ni za ci ji Cen tra za ci vil no-voj ne odnose (Internet, Vidi šire o ovoj problematici u stu di ji Oli ve ra Subotića, B i o m e t r ij s k i s i s t e mi i d e n t i fi ka ci je: kritička stu di ja, In sti tut za političke stu di je, Be o grad, 2007, str. 184.

19 18 Miodrag A. Jovanović slučaju on je oba ve zan da ovlašćenom su di ji do sta vi pi sme ni pred log za pri me nu pre d uz et i h mer a u ro k u od 2 4 č a s a od do bi ja nja s a g la sno st i, a l i su d i ja je v la st a n da do ne se obrazloženu od lu ku ko jom se ob u sta vlja pri me na tih me ra. Nig de u Za ko nu, međutim, ne sto ji izričita od red ba ko jom se utvrđuje šta se u slučaju obu sta ve dešava sa po da ci ma ko ji su u međuvremenu pri ku plje ni, iako bi ustav na zaštita načela privatnosti nalagala njihovo uništavanje. Sve pret hod no rečeno na vo di na zaključak da je i pred Sr bi jom dug i iza zovan put utvrđivanja te pomične gra ni ce sfe re lične pri vat no sti i kraj njih tačaka do ko jih se ona može ograničiti za rad le gi tim ne zaštite na ci o nal ne bez bed no sti. Taj put je tim teži što je reč o tran zi ci o noj ze mlji ko ja ima bre me ni to nasleđe de lovanja bezbednosnih službi izvan okvira demokratske kontrole i građane sa nedovolj no raz vi je nom kul tu rom ljud skih pra va.

20 POVODOM PR E DL OGA Z AKONA O I Z M E NA M A I DO PU NA M A Z A KO NA O SL O BOD NOM PR I ST U PU I N FOR M A CI JA M A Rodoljub Šabić Ovih da na, za jed no sa sa rad ni ci ma, pri vo dim kra ju rad na Izveštaju o prime ni Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma ko ji Po ve re nik za in for ma cije sva ke go di ne, naj doc ni je do kra ja mar ta, mo ra do sta vi ti Na rod noj skupštini Re pu bl i ke Sr bije. Izveštaji, uvek, po lo gi ci stva ri osim in for ma ci ja o sta nju u obla sti ostva ri vanja slo bo de in for ma ci ja ma i oce na tog sta nja, sadrže i odgovarajuće pre po ru ke, od no sno su gest i je ko je Po ve re n i k upuć uje Na rod noj sk upš t i n i, k a ko bi, bi lo s â ma Skupština bilo drugi državni organi, preduzeli određene mere, a čija bi realizacija t re ba lo d a dove de do ot k la nja nja uo č en i h ne do st a t a k a u pr i me n i z a ko na, od no - sno do kvalitetnijeg ostvarivanja prava koja su zakonom zajamčena. Po sto je stva ri ko je su, najblaže rečeno, in di ka tiv ne. In di ka tiv no je na primer to da su već treću go di nu za re dom pre po ru ke ve o ma slične, da ne kažem identične. In di ka tiv no je i to da su pre po ru ke, sva ki put do sa da, u ras pra vi koja je po vo dom Izveštaja vođena u Od bo ru za kul tu ru i in for mi sa nje Na rod ne skupštine, tre ti ra ne na isti način. Matični od bor je sva ki put podržao izveštaj Pove re ni ka i pre po ru ke, bez ijed nog gla sa pro tiv, pa je po seb no in di ka tiv no to da gotovo nijedna od tih preporuka nije konkretizovana u praksi. Kon k ret i z a c i ju n i su do bi le č a k n i pre po r u ke ko je su po s vo joj pr i ro d i bi le najjednostavnije ni one najtrivijalnije koje se tiču obezbeđenja prostornih, mate ri jal nih, logističkih i dru gih sličnih pret po stav ki za rad Po ve re ni ka za in for maci je i nje go ve Službe. Kod ta kvog sta nja stva ri de lu je logično da ništa ne bu de pred u ze to ni povo dom pre po r u k a č ija re a l i z a ci ja, po red ost a log, z a h te va i i z me nu va ž eć i h z a ko na. Autor je Republički poverenik za informacije od javnog značaja.

21 20 Rodoljub Šabić Po red to ga što su do bi ja le podršku u par la men tar nom matičnom od bo ru, ipak se niko od predstavnika vlasti sa statusom Ustavom ovlašćenog predlagača zakona n i je od luč io d a i s ko r i st i ov la š ć enje r a d i nji ho ve re a l i z a c i je. Po ve re nik sâm ni je mo gao da predloži za kon. Od red be člana 35 Za ko na o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koje predviđaju da on daje ini ci ja ti vu za donošenje ili iz me ne pro pi sa ra di sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja, imajući u vidu Ustavom utvrđen krug mogućih predlagača za ko na, ni su mo gle bi ti osnov. Za to sam za i sta bio za do vo ljan što se ne dav no u Skupštini ipak po ja vio predlog za izmene i dopune Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Pred log je pod neo Usta vom ovlašćen predlagač ko ji se u tom svoj stvu retko po ja vlju je gru pa od pre ko građana. Iza ove ak ci je, ko ju sam i sâm sa za do volj stvom podržavao, sta jao je udruženi na por više ne vla di nih or ga ni zaci ja, kao što su Na rod ni Par la ment iz Le skov ca, Cen tar za unapređenje prav nih studija, Inicijativa mladih za ljudska prava, Sretenje iz Požege, Resurs centar iz Negotina, Građanski savet iz Kraljeva, a pomagali su ih još Transparentnost Srbija, Komitet pravnika za ljudska prava i Beogradski centar za ljudska prava. Usled raspuštanja Skupštine zbog van red nih par la men tar nih iz bo ra, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacija ma od jav nog značaja neće se, ili bar neće sko ro, po ja vi ti na dnev nom re du Na rod ne skupštine. Šteta što je ta ko. Usva ja njem pred lo ga mo glo bi se značajno do pr i ne t i k val i te t n i jem ost va r i va nju slo bo de pr i st u pa i n for ma c i ja ma, pre s ve ga otklanjanjem nekih teško shvatljivih prepreka. Mislim da nije problem ilustrovati to sa ne ko li ko pri me ra. Č la nom 7 P re d lo ga z a ko na pre dv iđeno je d a (p)ro t iv od lu ke Po ve re n i k a tražilac in for ma ci je može po kre nu ti uprav ni spor. Uprav ni spor po vo dom ostvarivanja prava na slobodan pristup informacijama je hitan. Važeći član 27 ovog Z a ko na, u koji s e ž el i i n ter ve n i s a t i, g la si : P ro t iv re š enja Po ve re n i k a mož e s e po - kre nu ti uprav ni spor. Uvođenje termina odluka umesto termina rešenje svakako nije od kapi t a l nog z nač aja, a l i n i je n i be z nač ajno. Ne z a do volj na st r a n k a mo r a i ma t i pr a vo na tužbu u uprav nom spo ru pro tiv svih aka ta Po ve re ni ka, da kle ne sa mo pro tiv rešenja, ne go i pro tiv zaključka o ob u sta vi po stup ka ili o odbačaju žalbe. Ter min od lu ka je generički, on po kri va i rešenje i zaključak. Sa stanovišta dosadašnje prak se, mno go je važnije što se predloženim rešenjem eks pli cit no utvrđuje da sa mo tražilac in for ma ci je, a ne i or gan vla sti na ko ga se od nosi od lu ka Po ve re ni ka, ima pra vo da vo di uprav ni spor pro tiv aka ta Poverenika. Pri normalnom redu stvari, ovo bi trebalo da je nepotrebno. U postupku