REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE

Transcription

1

2

3 REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE ISSN Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

4 SADRŽAJ NEKONVENCIONALNA BEZBEDNOST Mina Zirojević 5 MEĐUNARODNI MEHANIZMI U BORBI PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA I DOMAĆE PRAVO Saša Radulović 18 INVESTIRANJE NA TRŽIŠTU KAPITALA KAO METODA PRANJA NOVCA Bojana Vukolić 26 NOVI ZAKON O SPREČAVANЈU PRANЈA NOVCA I FINANSIRANЈA TERORIZMA Milovan Milovanović 33 POLITIČKA I INSTITUCIONALNA LEGITIMIZACIJA KRIMINALA Aleksandar Fatić 40 UPRAVLJANJE OBAVEŠTAJNIM OPERACIJAMA Dragan Manojlović 49

5

6 UDK: /.34 Go di na III, broj 5, maj 2009, str Iz vor ni naučni rad NEKONVENCIONALNA BEZBEDNOST Mi na Zirojević AB STRACT The author traces the evolution of the idea of unconventional security from its roots as designating the forms of security not essentially connected with national security and the use of the military, via the distinction between hard and soft security, all the way to the concept of human security, which has been introduced into academic and policy discourse since the UN Development Report of 1994 that discusses wide ranging security issues as parts of human-centred security. Further the author argues that the immense expansion of human security in the conceptual sense has revolutionized the entire conceptual framework of public policy, making the recent objections of securitization of public discourse propagated by Ole Weaver and others, almost obsolete. Namely, although such objections were initially credible and appropriate, the fast expansion of the concept of human security to include issues such as economic security has impacted public policy in a wide variety of forms to such an extent that it is difficult to think of an area of public policy, or indeed a walk of life in the modern democratic societies, where the perspective of security does not appear to figure prominently. Ključne reči: tvr da i me ka bez bed nost, al ter na tiv ne pret nje bez bed no sti, ekološka bez bed nost, biološka bez bed nost, eko nom ska bez bed nost, te ro riz a m, p ol it ič ko na si lje, s e k u r it iz ac ija, t r a nsformac ija javne p ol it ike. Razlikovanje konvencionalne i nekonvencionalne forme nekog fenomena po prirodi uslovljeno je vremenom i okolnostima, to jest ustaljenom praksom u doživljavanju ne kog fe no me na i for ma ma u ko ji ma se on u da tom tre nut ku po javljuje, a koje mogu odstupati od forme koja se doživljava kao konvencionalna. Autorka je istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd.

7 6 Mina Zirojević Upr a vo stoga s e po ja m kon ven c i o na l nog tem po r a l no me nja : fe no me n i ko ji su u ne kom i stor ijskom t re nut k u sma t r a n i k r aj nje a l ter na t iv n i m, v re me nom, u ko l i ko po stanu regular na po ja va, po sta ju kon ven ci o nal ni. Slično je sta nje sa raz li ko vanjem konvencionalne i nekonvencionalne bezbednosti i, shodno tome, konvencio nal nih i ne kon ven ci o nal nih pret nji bez bed no sti. Tvrda bezbednost u konvencionalnom smislu Tradicionalno shvatanje konvencionalnih pretnji bezbednosti obično podr a z u me v a mo de le u g rož av a nja b e z b e d no st i ko ji u k ljuč uju r a to v a nje, t j. su ko b e među su ve renim državama uz učešće voj ske, u ko ji ma po sto ji re la tiv no ja sno razli ko va nje između učesnika u su ko bu i onih ko ji to ni su, ja sna struk tu ra hi je rar hijske organizacije sukobljenih trupa, i relativno jasni ciljevi, resursna i vremenska ograničenja trajanja neprijateljstava. U novije vreme, pretnje bezbednosti, doskora sma tra ne nekon ven ci o nal nim, po put etničkih su ko ba ili so ci jal nih su ko ba unutar su ve re nih država, ili pak oružane in ter ven ci je u mi si ja ma us po sta vlja nja i očuvanja mira ko je spro vo de međunarodne or ga ni za ci je upo tre bom mul ti naci o nal nih tru pa, sve više se sma tra ju kon ven ci o nal nim pi ta nji ma bez bed no sti. R a ši renost et n ič kog r a to v a nja, i z a z o v a su ve re n i te t u na c i o na l ne d r ž ave, k ao i s ve šira le pe za ob li ka unutrašnjeg in sti tu ci o nal nog ras ta ka nja u broj nim državama ko je do vo de do pre t nji i n te g r i te t u d r ž ave, pre d s t a v lja ju fa k to re ko ji v re me nom kon ven c i o na l i z u ju no ve pre t nje b e z b e d no s t i. Upr a vo i z tog r a z lo ga d a na s s e etničko ra to va nje uglav nom ne sma tra po seb no al ter na tiv nom ili no vom, a ti me ni ne kon ven ci o nal nom pret njom bez bed no sti. Dru gi kri te ri jum po ko me se pra vi raz li ka između kon ven ci o nal ne i ne konven ci o nal ne bez bed no sti za sni va se na sred stvi ma ko ja se ko ri ste da bi se ne ka for m a b e z b e dno s t i u s p o s t a v i l a i l i z a š t it i l a. P r i me r a r a d i, u ko l i ko s e z a z a š t it u neke forme bezbednosti legitimno koristi vojska, ta činjenica je bitan faktor za kla si fi ko va nje pret nje bez bed no sti kao kon ven ci o nal ne. Raz li ko va nje između kon ven ci o nal ne i ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti da nas se formuliše kao di stinkcija između tvrde bezbednosti, koja je povezana sa upotrebom vojske, i meke bezbednosti, koja se uglavnom (mada ne uvek) brani upotrebom drugih metoda, kako drugih struktura (policije, državne bezbednosti, krivično-pravnog sistema), t a ko i kon k re tn i m ob l i c i ma jav ne p o l i t i ke (pr i me r a r a d i, sp e c i fič n i m ob l i c i ma socijalne i ekonomske politike). Meka bezbednost kao nekonvencionalna forma bezbednosti Jedan od najopštijih modela klasifi k a c i je for m i ne kon ven c i o na l ne be z bednosti počiva na četiri osnovna tipa bezbednosti: biološkoj, bezbednosti životne

8 Mina Zirojević 7 sredine, bezbednosti od globalnog terorizma i takozvane humane bezbednosti. 1 Pod biološkom bezbednošću raz ma tra ju se pri mar no te me upo tre be biološkog oružja, i to pre sve ga od stra ne ne for mal nih gru pa, po put terorističkih mreža, bezbed nost hra ne i uti caj za ra znih bo le sti na bez bed nost. Pod bezbednošću životne sre di ne pod ra zu me va se zaštita od adver ziv nih po sle di ca kli mat skih pro me na, a k t u elna pit anja be z bed no st i od na ga z n i h m i na k ao pr i o r i tet Uje d i nje n i h na c i ja, o d r ž ivo s t z aje d n i c a ko je su pr i m a r no z a v i sne o d i s c r pi v i h pr i ro d n i h re su r s a i zaštita od širokog spektra zagađenja u industrijalizovanim zajednicama. Bezbednost od g loba lnog te ro r i z ma po ve z a na je s a kom plek snom ma te r i jom st r u k t u re i metodološke konstelacije borbe protiv terorizma, posebno u periodu posle 11. septem bra go di ne, ka da je te ro ri zam zvanično proglašen pri mar nom glo balnom pretnjom nekonvencionalnoj bezbednosti. 2 Po jam hu ma ne bez bed no sti specifičan je i u iz ve snim seg men ti ma pre kla pa se sa osta le tri for me ne kon ven cio nal ne bez bed no sti. Reč je o poj mu po te klom iz istraživanja Pro gra ma za raz voj Ujedinjenih nacija (UNDP), koje, prema Izveštaju o novim dimenzijama bezbedno sti za go di nu sugeriše: Suviše du go po sto ji ten den ci ja da se po jam bez bed no sti in ter pre ti ra suviše usko: kao bezbednost teritorije od spoljne agresije, ili kao zaštita na ci o nal nih in te re sa u spolj noj po li ti ci, ili kao glo bal na bez bed nost od pret nje nu k le a r n i m ko lo k a u stom. Ta k vo shva t a nje be z bed no st i od no si lo se više na na ci o nal ne države ne go na lju de. Su per si le su bi le zaključane u svo joj ideološkoj bor bi, u hlad nom ra tu na te ri to ri ji ce log sve ta. Ze mlje u r a z voju, ko je su s e z a s op st ve nu ne z a v i snost i z bo r i le re la t iv no sko ro, bi le su ose tlji ve na bi lo ka kvu stvar nu ili ima gi nar nu pret nju svo jim ra nji vim na ci o nal nim in te re si ma. U sve mu to me za bo ra vlje ne su le gitim ne bri ge običnih lju di ko ji su tražili bez bed nost u sva ko dnev nom životu. Za mno ge od njih, bez bed nost se sa sto ji u zaštiti od pret nji od bo le st i, g la d i, ne z a po sle no st i, k r i m i na la, d r u š t venog kon fl ik ta, političke re pre si je i ugrožavanja životne sre di ne. Sa da ka da se mračne sen ke hladnog ra ta ra zi la ze, ja sni je se vi di da su mno gi kon flik ti unu tar na ci ja, a ne među nji ma. 3 1 Bryan McDo nald, In fec ti o us Di se a se, En vi ron men tal Chan ge and Hu man Se cu rity, in: Ric hard Mat thew, Mi ke Br kla cich and Bryan McDo nald (eds), Global Environmental Change and Hu m a n S e c u r it y, MIT Press, Cam brid ge, 2009; Bryan McDo nald, The Food System and Hu man Security: Confronting Hunger and Biological Thre ats in a Ti me of Glo bal Chan ge, pre sen ta tion at the 47th ses sion of the In ter na ti o nal Stu di es As so ci a tion, March 2006, San Di e go. 2 Vi de ti istraživanja Cen tra za pi ta nja ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti (Cen tre for Un con vent i o n a l S e c u r it y A ff a i r s, Un i ver sit y of C al iforn i a, I r w i ne), I n t er ne t, ht t p: //w w w.c u s a.uc i.e du. 3 New Dimеnsions of Hu man Se cu rity: Uni ted Na ti ons De ve lop ment Re port for 1994, UNDP, New York, 1994, p. 22, pre vod autor ke.

9 8 Mina Zirojević Ana li za de finicije humane bezbednosti (ili, kako se ona kod nas prevodi, ljudske bezbednosti ), pokazuje da je ovaj pojam rezultat neke vrste emotivno obojene percepcije bezbednosti bliže individualnom građaninu, ali da se ona po f a k t ič k i m k ar a k te r i s t i k a m a ne r a z l i k u je s a s v i m o d o s t a l i h pr i hv a ć en i h for m i ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. Kon kret no, zaštita od bo le sti u užem smi slu spa da u pi ta nja biološke bez bed no sti; zaštita od gla di, bar u iz ve de nom smi slu, u bez bed nost životne sre di ne, kao i zaštita od pret nji životnoj sre di ni ko ja se u izveštaju UN tretira kao forma humane bezbednosti. Zaštita od socijalnih i ekonom skih po sle di ca raz voj nih kri za i kri za društvene sta bil no sti, po put zaštite od strukturne nezaposlenosti, spada u par excellence formu humane bezbednosti ko ja nije zahvaćena dru gim na ve de nim ti po vi ma ne kon ven ci o nal ne bez bednosti. Usled sve ga rečenog, može se zaključiti da je da nas prihvaćena kla si fi k a c i ja neformalnih pretnji bezbednosti još uvek flu id na i uslov na, a najšira i isto vre me no naj novija kate go ri ja u toj kla si fi ka ci ji, hu ma na bez bed nost, sva ka ko je naj a- morf ni ja i pre kla pa se sa većinom dru gih vr sta ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. To, međutim, nije suviše važno, jer je razmatranje nekonvencionalnih pretnji bezbed no sti uglav nom fo ku si ra no na kon kret ne pret nje bez bed no sti, a ne na široke pojmovne klasifi ka ci je i de fi ni ci je, pa je to isto vre me no i glav ni metodološki razlog z a prev lad a v a nje ter m i no lo g i je kon ven c i o na l nog i ne kon ven c i o na l nog i z a no v iju retor i k u u a k a dem skoj d i sk u si ji be z bed no st i ko ja s e po z i v a na me ke pret nje bez bed no sti kao one za čije rešavanje ni je ključna upo tre ba voj ne si le, i ko je on da, u jed nom širokom smi slu, mo gu ob u hva ti ti sve pojedinačno na ve de ne pret nje nekonven ci o nal noj bez bed no sti o ko ji ma se go vo ri u različitim do ku ment i ma me đu na rod n i h or ga n i z a c i ja i u l i te r a t u r i. Upra vo zbog umnožavanja različitih kla si fi k a c i ja i pre k la pa nja k a te go r i ja ne konvenc iona l n i h pret nji be z bed no st i, k ao i u slov no st i s a me k a r a k te r i z a c i je ne kon ven ci o nal ni, po sto je do bri metodološki raz lo zi da se go vo ri, pre sve ga, o mekoj (kao primarno nevojnoj) problematici bezbednosti, jer se na taj način postiže une ko li ko određeniji dis kurs, a da se, po tom, unu tar ka te go ri je me ke bezbednosti, termin humana ili ljudska bezbednost koristi u širokom smislu da uključi sve one vr ste bez bed no sti čiji pri mar ni su bjekt ni su država ili in stitu ci je, ne go građani, a čiji je pri mar ni do men sva ko dnev ni život građana, ra di je ne go i nst it uc io na l no po sre do v a ne si t u a c i je po put me đud r ž av n i h od no s a, r a to v a i l i v i s okoi nst it u c i o na l i z o v a n i h a m bi je na t a k a r a k ter i st ič n i h z a o d lu ke na n i vou t a ko z v ane v is o ke po l i t i ke. U savremenom političkom diskursu danas se već standardno upotrebljava ter min me ka moć, u metodološkom smi slu ekvi va len tan ter mi nu me ka bezbednost. Ako je, u tradicionalnom smislu, koji datira bar od Maksa Vebera (Max

10 Mina Zirojević 9 We ber), moć spo sob nost da se sop stve na vo lja na met ne dru gom (bi lo da se ra di o in dividualnim, in sti tu ci o nal nim ili međunarodnim od no si ma), on da bi tra dici o nal na, tvr da kon cep ci ja moći pod ra zu me va la spo sob nost da se pret njom ili upo t rebom nasi lja d r u g i pr i nu de d a po st u pa ju na ne k i nač i n, a me ka ili ne konven c i ona lna kon c ep c i ja mo ć i pod r a z u me v a la bi d a d r u g i s vo je volj no po st u pa ju u skla du sa vo ljom onog ko ji ima me ku moć. 4 I kon cep ci ja me ke moći, o ko joj da nas, u kon tek stu te o ri je političkog si ste ma i međunarodnih od no sa, re ci mo, uti caj no piše Džozef Naj (Jo seph Nye), u osnov nom ob li ku potiče od Ve be ra. Naj prilično simplistički si ste ma ti zu je tri osnov na načina na ko ji je moguće uti ca ti na po stup ke dru gih, i to: 1) pri nu dom pu tem pret nji, 2) plaćanjem nov cem ili uslu ga ma, ili 3) kooptiranjem, tako da drugi svojevoljno postupaju onako kako onaj koji ima moć želi. Pr va dva načina Naj sma tra tvr dom moći, a po sled nji me kom moći. Ovaj treći mo del uti ca ja on sma tra mo di fi k a c i jom pre fe ren c i ja d r u g i h, t a ko d a oni po stu pa ju na način ko ji doživljavaju kao sop stve ni slo bod ni iz bor. 5 Ve be ro v a kon cep ci ja me ke moći počiva na ra zli ci između vla sti, ko ja uključuje im pli cit nu re fe renc u na spo s ob nost d a s e pr i me n i pr i nu d a, i auto r i te t a, ko ji pod r a z u me v a sprem nost dru gih da po stu pa ju u skla du sa vo ljom ono ga ko ji raspolaže auto rite tom, ne sto ga što očekuju pri nu du, ne go sto ga što ima ju po ve re nja u is prav nost nje go vih stavova. Auto ri tet, ko ji, po Ve be ro vom mišljenju, može počivati na ra cio na l n i m, t r ad ici o na l n i m i ha r i zmat sk i m osno va ma, pod r a z u me va do bro volj nost, i sto ga se može sma tra ti me kom moći. 6 U tek stu EU Soft Security: Myth or Re a lity?, Kit Smit (Ke ith C. Smith) ja sno po sta vlja shva ta nje me ke bez bed nosti kao lišeno mogućnosti upo tre be voj ne si le, ekvi va lent no raz u me va nju me ke mo ć i u pol it ič koj s o c i o lo g i ji (me k a be z bed nost s e, s a s v i m je ja sno, ide a l no, ma d a 4 Vi de ti u: Pe ter Blau, E xc h a n g e a n d Po we r i n S o c i a l Li f e, Wi ley, New York, 1964, i nje go vu The Dyna mics of Bu re a uc racy, Chi ca go Uni ver sity Press, Chi ca go, 1963, za in ter pre ta ci ju Ve berove osnovne definicije moći kao sposobnosti da se sopstvena volja nametne drugima, u širokom smi slu. Sa me Ve be ro ve pri med be u ve zi sa poj mom moći mo gu se gru bo tra si ra ti una zad do for mu l a c i je : Mo ć (Macht) je verovatnoća da će je dan ak ter u ne kom društvenom od no su bi ti u si tu a ci ji da spro ve de svo ju vo lju upr kos ot po ru, bez ob zi ra na to na čemu se ta verovatnoća za sni va (Max We ber, The The ory of So cial and Eco no mic Or ga ni sa tion, pre vod Tal cott Par sons, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, 1947, p. 152). U knji zi iz 1962, O s n o vni p o jm ov i u s oc iol og iji, Ve b e r p oj a š nj av a : Po d do m i n ac ij om s e p o dr az u me v a s p o s o b no s t d a s e o s t v a r i k on t ro l a n a d određenim sadržajem kome se pokorava neka grupa ljudi. Pod disciplinom će se podrazumev a t i s p o s ob no s t d a s e o d ne k e g r up e ljud i ob e zb ed i br z o i auto m at s ko p o ko r a v a nje u pre d v i d i voj for mi, zahvaljujući nji ho vom (po zi tiv nom) praktičnom od no su pre ma naređenju (Ba sic Concepts in So ci o logy, Ci ta del Press, New York, p. 117). 5 Jo seph Nye, The Pa ra dox of Ame ri can Po wer: Why the World s Only Su per po wer can t go it Alo ne, Ox ford Uni ver sity Press, Ox ford, 2002; Se cu rity and Smart Po wer, Am er ic a n B eh av io - ral Scientist, Vol. 51, No. 9, 2008, pp ; Pu blic Di plo macy and Soft Po wer, The An nals of the Ame ri can Aca demy of Po li ti cal and So cial Sci en ce 616, No. 1, 2008, pp Max We ber, The The ory of So cial and Eco no mic Or ga ni sa tion, p Raz vi je ne for me ve b e rov s k e k l a s i fi ka ci je moći pri sut ne su kod Sti ve na Luk sa (Ste ven Lu kes, Powe r : A R ad ic a l View, Palgrave Macmillan, London, 2005), kao i u sveobuhvatnom pregledu koncepcija moći u političkoj sociologiji kod Džona Skota (John Scott, Power, Routledge, London, 1994).

11 10 Mina Zirojević ne uvek, postiže upo tre bom me ke moći, pa je ekvi va len ci ja u iz ve snoj me ri prisut na i u tom smi slu): K a d a s u no ve d e mo k r a t i je u Sre d njoj Ev ro pi pr i m lje ne u č l a n s t vo u Evrop skoj uni ji, po sto ja lo je rašireno očekivanje da će za njih činjenica da su deo EU predstavljati izvor nevojne, meke bezbednosti u odnosu na moguće voj ne i eko nom ske pri ti ske, uko li ko bi Ru si ja po no vo pri beg la a g resiv n i joj p o l i t i c i pre ma ov i m z e m lja ma. Št av i š e, ne ke o d st a r i h članica EU su sma tra le da će članstvo u EU obez be di ti sva ku vr stu bezbednosti koja bi uopšte mogla zatrebati. 7 Pokazalo se da meka moć podrazumeva ne samo strukturnu ugrađenost u kon ste la c i ju i n te re s a i po l i t i ke ko ji pro jek t u ju ut i c aj, po put one ko ju si m bo l i z u je EU, ne go i de lo v a nje ko je do no si k re d i bi l i tet. S a ma č i njen ic a d a je, re c i mo, ne k a ze mlja članica EU, ne no si sa ma sa so bom me ku moć u od no su na pi ta nja energ i je, a ko ne k a z e m lja, po put Ru si je, po s e du je ener get ske at r i bu te ko ji ma EU n i je u st a nju d a od govo r i, š to je g lav n i de o Sm i to ve a r g u men t a c i je u po me nu tom tek st u. Me đut i m, ov a v r st a me ke mo ć i k ao f u n d a men t a l no ne voj na v r lo ja sno po k a z u je zbog čega je potrebno dodatno sužavanje koncepcije nekonvencionalne bezbednosti kako bi se došlo do pojma bezbednosti koji na najprecizniji način zahvata domen pretnji bezbednosti glavnom izazovu svakodnevnoj bezbednosti u demokrat skim državama, od ko jih je sva ka ko među najznačajnijima te ro ri zam. Me ka bezbednost, naime, zahvata ne samo bezbednost građana, nego i nacionalnu bezbed nost, to jest ona seže pre ko in sti tu ci o nal nog i međudržavnog do me na bezb e d no s t i. Usfer i me đu na ro d n i h o d no s a, pr i me r a r a d i, go vo r i s e o č l a n s t v u u me đu na rod n i m or ga n i z a ci ja ma k ao i z vo r u me ke moć i ko ja mož e slu ž it i d a z a št it i nacionalne interese umesto tradicionalnog oslanjanja na vojnu silu. Savremene do m i na nt ne pret nje be z bed no st i, k ao što kon st a t u je do k u ment Uje d i nje n i h na ci ja o ljud skoj bez bed no sti, od no se se pre sve ga na građaninu bližu bez bed nost de mokratskih konstituenata, što ne isključuje i posrednu pretnju bezbednosti institucijama, ali je reč o vrstama ugrožavanja bezbednosti koje se primarno manifestuju na društvenom, a ne na državnom pla nu, čiji su ak te ri pri mar no društvene gru pe, a ne države (ma da, isti ni za vo lju, po sto je i države po ve za ne sa te ro ri zmom kao de lom svo je državne po li ti ke), te ko ja sto ga tre ba da bu de de fi ni sa na jed nim užim modelom bezbednosti. Ako je nekonvencionalna bezbednost meka bezbednost, on da je po treb no da se unu tar tog do me na razgraniči for ma bez bed no sti ko ja bi bi la pri mar no usme re na na bez bed nost građana i društvenih gru pa. Reč je o ne koj v r st i podsk upa sk u pa at r i bu t a me ke be z bed no st i, i po sto je uver lji v i kon c ep t u a l n i 7 Ke ith Smith, EU Soft Se cu rity : Myth or Reality?, Cen tre for Stra te gic and In ter na ti o nal Studies, Washington, February 2008, Internet, soft_ security.pdf.

12 Mina Zirojević 11 raz lo zi da se ta vr sta bez bed no sti sma tra generičkim ti pom ljud ske bez bed nosti. Ljud ska bez bed nost je, pre ma to me, uža oblast me ke bez bed no sti. Nje na prog r a m sk a formu la c i ja u do k u men t u No ve d i men z i je ljud ske be z bed no st i sto ga z a h te v a pod rob n i ju a na l i z u u s ve t lu s a v re me ne te o r i je be z bed no st i. 8 Ljudska bezbednost Osnovna k a r a k te r i st i k a ljud ske be z bed no st i je ste njen u n i ver z a l n i k a r a k ter. Iako se njen kon kre tan sadržaj može ra di kal no raz li ko va ti za vi sno od ge o grafskog, eko nom skog ili političkog okruženja u ko joj ne ka kon kret na za jed ni ca živi, svi delovi sveta, od najrazvijenijih do najsiromašnijih, podložni su pretnjama ljudskoj be z bed nost i. U ne k i m z e m lja ma, do m i na nt na for ma ljud ske ne be zbed no st i može bi ti pret nja od kri mi na la; u sa svim dru gim ze mlja ma, to može bi ti pretnja od strukturne nezaposlenosti i ekonomskog ugrožavanja opstanka; u nekim slučajevima do mi nant na pret nja može uključivati ma sov no narušavanje ljud skih pra va, ili drastično unazađivanje životne sre di ne. Kao što se iz ovog na bra ja nja vi di (a sve ove pret nje ljud skoj bez bed no sti na ve de ne su u se mi nal nom do kumen tu UN), ljud ska bez bed nost, u suštini, uključuje sve osta le pret nje bez bedno sti ko je se da nas, u ne kim istraživačkim cen tri ma, izučavaju kao po seb ne vr ste ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti i biološku, i bez bed nost životne sre di ne, i bezbednost od kriminala i terorizma, i ekonomsku, i onu u vezi sa individualnim i g r up n i m pr av ima. S a ma ši r i na pret nji ljud skoj be z bed no st i ja sno po k a z u je d a je od go vor na te pret nje fun da men tal no metodološki različit u od no su na klasičan odgovor na pretnje bezbednosti koje uključuju primenu nasilja, i to u najmanje dva bit na smi sla. Klasičan od go vor na tvr de pret nje bez bed no sti, kao što je već po me nu to, uključuje pretnju upotrebom vojne sile u cilju zaštite nacionalnih ili drugih bitnih grupnih interesa. Pokušaj upotrebe metodologije tvrde bezbednosti je, između osta log, i ob java ra ta pro tiv te ro ri zma od stra ne ad mi ni stra ci je bivšeg pred sedni ka SAD Džordža Buša mlađeg (George W. Bush), a nje ni re zul ta ti, po sve mu sudeći, opet vo de ka pri be ga va nju ne voj nim me to da ma usled ograničene upo - trebljivosti ratujućeg modela. Pretnje ljudskoj bezbednosti se u načelu ne mogu rešavati voj nom si lom, već struk tu ri sa nom po li ti kom ko jom će se iz vo ri tih pretnji ot kla nja ti ili pre u sme ra va ti. Ako se te ro ri zam sma tra pret njom ljud skoj bezbed no st i, ond a je i s hod pok u š aja pr i me ne r at ujuć eg mo de la kon t ro le te ro r i z ma sa svim očekivan i logičan. Pod pret po stav kom da te ro ri zam proističe iz iz ve snih so ci jal nih i političkih uslo va, bez ob zi ra na nje go vu fenomenološku ne pri hva tljivost i su prot st a v lje nost s a v re me n i m c i v i l i z a c ij sk i m nor ma ma, nje go vo re š enje kao pretnje ljudskoj bezbednosti može počivati samo u primeni konstruktivne 8 New Dimеnsions of Hu mansecurity :UnitedNations Deve lop ment Re port for 1994, op. cit.

13 12 Mina Zirojević s o c i ja lne, spoljne i be z bed no sne po l i t i ke, ko ji ma bi s e, i sto v re me no, de lo v a lo na r a z l ič ite k atego r i je u z ro k a ko ji mot iv i šu teror i s t ič ke k a m pa nje i p o k re te, t a mo gde je to moguće. Po sto je teroristički po kre ti i terorističke agen de na ko je je teško da nas de lo va ti so ci jal nom ili spolj nom po li ti kom, jer je reč o zapuštenim kon flikt i ma koji su v re me nom e sk a l i r a l i i okoš t a l i u for mu l i s a nju k u l t u r n i h ste re o t i pa u z a ja mne net rpe lji vo st i i ne pr i ja telj st va i z me đu r a z l ič it i h z a jed n i c a. Isto v re me no, po sto ji niz terorističkih po kre ta ko ji su iz raz re ak ci je na akut nu fru stra ci ju le gitimnih kolektivnih potreba i aspiracija, a moguće ih je neutralisti konstruktivnim političkim obraćanjem tim po tre ba ma i političkim pro jek ti ma. Pri me ra ra di, u Pa ki sta nu je da nas vr lo teško ne kom kon struk tiv nom so ci jal nom po li ti kom sprečiti te ro ri zam mo ti vi san, pre sve ga, islam skim ra di ka li zmom. Je dan pokušaj t a k ve pac ifikacije talibana jeste prevođenje čitavih oblasti pod njihovu kontrolu i omogućavanje da u tim obla sti ma bu de uve de no šerijatsko pra vo, što bi, re ci mo, bi lo sa svim ne pri hva tlji vo za ne ku dru gu ze mlju (Pa ki stan je specifičan jer je na stao odva ja njem od In di je da bi se for mi ra la islam ska država). Ka da je te rori zam mo ti vi san ide jom da je, re ci mo, islam je di na pra va ve ra, a da su svi osta li lju di ne ver ni ci ko je og njem i mačem tre ba pri ve sti Ala hu, on da se može sa razlogom biti skeptičan u smislu mogućnosti da se takav terorizam iskoreni, recimo, bo ljom po li ti kom zapošljavanja mlađeg muškog stanovništva, omogućavanjem značajnijeg pri stu pa međunarodnim te li ma za odlučivanje o glo bal nim pi tanji ma članovima za jed ni ce uključene u te ro ri zam, itd. Međutim, ka da je reč o terorističkim kam pa nja ma po put pa le stin ske bor be za sop stve nu državu, ili o te ro ri zmu ko ji tra di ci o nal no pra ti su kob u Se ver noj Ir skoj, ne sa mo načela, ne go i i s k u s t ven a pr a k s a ve ć su p o k a z a l i d a je kon s t r u k t iv n i m p ol it ič k i m me r a m a moguće praktično pa ci fi ko va ti su kob ko ji je u ko re nu tih terorističkih kam panja. Sa svim je dru go pi ta nje, na rav no, da li po sto ji do volj no političkih in te re sa, a sa mim tim i vo lje, da se po treb ni politički ustup ci i na pra ve u tim slučajevima. No, specifična problematika borbe protiv terorizma biće predmet posebnog razma tra nja ne za vi sno od ov de pri sut nog ku mu la tiv nog i su mar nog raz ma tra nja osnovnih karakteristika ljudske bezbednosti u celini. Drugi bitan smisao u kome je pristup pretnjama ljudskoj bezbednosti različit od tradicionalnog rešavanja bezbednosnih kriza vremenski je određen: u tradicionalnom razmišljanju o bezbednosti, individualna ili kolektivna bezbednost legitim no se sma tra ugroženom on da ka da ne ko dru gi, bi lo da je reč o po je din cu, gru pi ili državi, pokaže ja snu na me ru da izvrši ne ku vr stu agre si je. Na tu pret nju, koja se u nekim programskim odbrambenim dokumentima, poput onih u SAD, naziva iminentnom ili jasno prisutnom pretnjom, moguće je legitimno odgovo r i t i be z bedno sn i m me r a ma. Sl ič no to me, k a d a je re č o t r a d i c i o na l nom po l i c ijskom delovanju prema kriminalu, ono je suštinski reaktivno određeno: policija se tra di ci o nal no ak ti vi ra tek na kon što je ot kri ve no krivično de lo, ko je ona on da

14 Mina Zirojević 13 rešava, a po tom se ak ti vi ra i krivično-prav ni si stem. Sa vre me no de lo va nje protiv pretnji ljudskoj bezbednosti nikada nije reaktivno, nego proaktivno. U onoj me ri u ko joj se da nas i kri mi nal sma tra pret njom me koj bez bed no sti, došlo je čak i do transforma ci je po li cij skog ra da, pa se ta ko da nas bit ni de lo vi po li cij skog apara ta ba ve pro ak tiv nim sprečavanjem krivičnih de la, a to pod ra zu me va i raširenu upo tre bu me to da obaveštajnog kriminalističkog ra da, ko ji je ra ni je u mno gim ze mlja ma po za ko nu bio re zer vi san isključivo za službe državne bez bed no sti. Sl ič no tome, me re s o c i ja l ne i be z bed no sne po l i t i ke ko je s e pr i me nju ju z a s a n i r a- nje većine pret nji ljud skoj bez bed no sti ta ko su zamišljene da traže iz vo re bez bednosnih kriza pre nego što se te krize manifestuju u punom intenzitetu i nastoje da se što efi ka sni je obra te nji ho vim uzro ci ma na način ko ji će omogućiti da se sa me bezbednosne posledice umanje do nivoa podnošljivog za građane. Druga karakteristika ljudske bezbednosti jeste međuzavisnost njenih kompo nen ti. 9 Ta k a r a k t e r i s t i k a je i lu s t ro v a n a pre t ho d n i m n a p o me n a m a o t e ro r i- zmu kao formi ljudske nebezbednosti. Ukoliko u nekom delu sveta, a ekonomski sla bo r a z v i jen i de lo v i s ve t a u ko ji ma se d a na s re g r u t u ju r a d i k a l n i d ž i had ist i do ba r su pr i mer z a to, po sto ji k u l t u r na do m i na c i ja, ma r g i na l i z a c i ja u me re n i h slo je v a stanovništva, ne si gur nost u eg zi sten ci jal nom smi slu, ne poštuju se ljud ska pra va, i sistemski je frustriran čitav skup legitimnih političkih ambicija zajednice, posled i c e t a k ve feno me no lo g i je ljud ske ne be zbed no st i s a v i s o kom verov at no ć om ć e s e od r a z i t i k roz fe no me no lo g i ju bi lo te ro r i z ma pre ma r a z v i je n i ji m de lo v i ma s ve t a (fe no men karakterističan za pe riod po sle 11. sep tem bra 2001), ali i kroz ma sov ne mi gra ci je, narušavanje sta bil no sti dru gih ze ma lja, tr go vi nu lju di ma, pri be ga vanje t r go v i n i na r ko t i c i ma r a d i eko nom skog pre ž iv ljav a nja de lo v a st a nov n i š t v a, i l i pak kroz otvo re no etničko ge ril sko ra to va nje sa ele men ti ma terorističke tak ti ke, kao što je već go di na ma slučaj na Bli skom is to ku. Treća ka rak te ri sti ka je podložnost ra noj pre ven ci ji ra di je ne go re pre sivnom od go vo ru. Pošto se po la zi od pret po stav ke da su pret nje ljud skoj bez bedno sti u načelu re zul tat poremećaja u ekološkom, eko nom skom, so ci jal nom ili političkom okruženju, bez ob zi ra na to o ka kvoj se vr sti poremećaja ili lišavanja ra di, logičan je zaključak da će re pre siv ni od go vor, u ve li kom bro ju slučajeva, dodatno pogoršati sistemsku aberaciju iz koje proističe pretnja ljudskoj bezbedno st i. P r i me r a r a d i, u ko l i ko ne k a v r st a eko nom ske, pol it ič ke i s o c i ja l ne i z o la c i je i l i š av a nja dovo d i do pol it ič kog na si lja č iji je a k ter ne k a ma r g i na l i z o v a na g r u pa (ona može bi ti mar gi na li zo va na unu tar jed nog političkog si ste ma, ili u okvi ru si ste ma međunarodnih od no sa i međunarodnog pra va), re pre siv ni od go vor na takvo nasilje će dovesti do dodatnih socijalnih, ekonomskih i političkih lišavanja, čime će se početna struk tu ra uzročne ba ze za političko na si lje ojačati, a ti me će 9 Ibid., p. 22.

15 14 Mina Zirojević s e ojač at iimot iv ac ija z a no vo pol it ič ko na si lje. K a d a s e i z r a el ske sna ge bo re pro - tiv pa le stin skog te ro ri zma agre siv nim uništavanjem kuća i na se lja u ko ji ma žive po ro d ic e l ider a pa le st i n skog pobu njen ič kog po k re t a, t i me s e s o c i ja l no do d at no pogoršavaju uslo vi ko je Pa le stin ci već doživljavaju kao struk tur no na si lje van grani ca tolerancije, i ko je je u osno vi mo ti va ci o ni okvir za političko na si lje ko me pribe ga va ju. Sto ga je logična činjenica da bi sa ni ra njem uslo va života najugroženijih pa le stin skih za jed ni ca, kao i izlaženjem u su sret državotvornim aspi ra ci ja ma pa le stinskog na ro da, Iz rael ve ro vat no mno go učinio na sa ni ra nju političkog na silja. Istovremeno, re pre siv nim od go vo rom, bom bar do va nji ma, oklop nim je di nic a ma, ubist v ima l i de r a pobu njen ič kog po k re t a, r u š enjem na s e lja, i z r a el sk a v la d a sa mo pojačava mo ti va ci o ni okvir za na si lje i per pe tu i ra bliskoistočnu kri zu. Sl ič no na ve de nom, bor ba pro t iv u l ič nog k r i m i na la u i n du st r i ja l i z o v a n i m d r u š t v i ma, u ko ji ma t a v r st a k r i m i na la, re c i mo, proi st ič e i z do m i na nt no s o c i ja l- n i h u z ro k a, poput ma s ov ne st r u k t u r ne ne z a po sle no st i, re pre siv n i m me to d a ma, z a t va r a njem ve l i kog bro ja po č i n i lac a i v i so k i m pro filom uniformisanog prisustva po li ci je na ulica ma, sa mo do vo di do do dat nog osećaja mar gi na li za ci je i strukt u r nognasilja, i t ime p oja č av a mo t i v a c i o n i ok v i r z a u l ič n i k r i m i na l, pa č a k i stva ra uslo ve da taj kri mi nal pre ra ste u ne ku vr stu so ci jal nog bun ta praćenog na si ljem. Nasil ni od go vo ri na na sil ne de mon stra ci je po je di nih etničkih za jedni ca, po put po zna tih događaja u različitim fa za ma isto ri je SAD ka da su Afro a- me r i k a nc i t r a ž i l i pr a v a, mo g u d a do ve du do pr a ve et n ič ke po la r i z a c i je i et n ič kog bu n t a. Sv ak a re pre si ja pret nji ljud skoj be z bed no st i ko je, ia ko s a me po s e bi mo g u bi t i neleg it i mne, i ma ju le g i t i m ne u z ro ke, s ad r ž i v i s ok po ten c i ja l d a pogor š a s a mu pret nju bezbed no sti. Shod no to me, pro ak tiv no obraćanje pažnje le gi tim nim uzroci ma nelegitim nih po kre ta i ini ci ja ti va, po put onih obeleženih političkim na siljem, sadrži značajan po ten ci jal da pro blem reši. Četvrta važna ka rak te ri sti ka ljud ske bez bed no sti je ste da je ta vr sta bezbed no sti u bli skoj ve zi sa struk tu ra ma moći, pri čemu se pod moći pod ra zu me va spo sob nost da se utiče na okol no sti života po je din ca ili gru pe. Struk tur na mar gina li za ci ja, ko ja re dov no pret ho di po je di nim vr sta ma pret nji ljud skoj bez bed no - st i, po put pol it ič kog na si lja i l i s o c i ja l ne ne st a bi l no st i, pod r a z u me v a st r u k t u r nu z apre č enost pr i st u pa op t i ma l n i m me ha n i z m i ma de mo k r at sk i po sre do va ne moć i, ko ji ma se može uti ca ti na uslo ve života ak te ra tih pret nji bez bed no sti. Sa vre - me na s o c i ja l na te o r i ja be z bed no st i t a k v u v r st u u z ro č nost i pr i pi su je i po je d i n i m v r st a ma k r i m i na la, ne s a mo pol it ič kom na si lju, č ija je naj a k t u el n i ja for ma d a na s te ro ri zam. Pre ma se mi nal nom izveštaju UN, zaprečavanje pri stu pa moći i ekonom s k i m pr il ik a ma mo ž e bi t i mo t i v a c i o n i f a k tor i z bi ja nja d r u š t venog na si lja. Po z na to je d a s o c i ja l ne i eko nom ske k r i z e mo g u bi t i k a t a l i z a to r i z a i z bi ja nje na pov rši nu du blje u ko re nje n i h ne z a do volj st a va i re vol t a u z a jed n i ci, ko ji on d a mo g u,

16 Mina Zirojević 15 po i n tenz itet u s vo ji h ma n i fe st a c i ja, d a le ko pre v a z ić i s a m pred lož a k z a i z bi ja nje ne mi ra, i pre tvo ri ti se u rušilačke po ho de. Ta kvi slučajevi dešavali su se go to vo uvek k ad a su i z bi ja le t a ko z v a ne s o c i ja l no u slo v lje ne d r u š t vene re vo lu c i je, bi lo da su one ima le ograničen, ili širi isto rij ski okvir. Po s ebno je metodološ k i z a n i m lji v a s o c i ja l na st r a na pro a k t iv nog pr i st u pa ljudskoj bezbednosti, koja bi trebalo da strukturno otklanja uzročne okvire pretnja ma bez bed no sti. Pri me ra ra di, izveštaj UN na vo di: Ekonomska bezbednost zahteva garantovani osnovni prihod za sve obično kao re zul tat pro iz vod nog ili uslužnog ra da, ili, u kraj njem slučaju, kao pri hod od so ci jal nog osi gu ra nja ko ji fi nan si ra država. Međutim, sa mo oko jed ne četvrtine lju di u sve tu da nas ima pri stup ta kvoj vr sti bezbednosti. Mno gi u današnjim bo ga tim na ci ja ma se osećaju ne be zbed no jer se do za po sle nja do la zi sve teže, i ono se, ka da se jed nom do bi je, sve teže zadržava u dužem pe ri o du. To kom pro te kle dve de ce ni je, broj rad nih me st a u i n du st r i ja l i z o v a n i m z e m lja ma s e pove ć av ao s a mo z a po lo v i nu sto pe ra sta ukup nog društvenog pro iz vo da, i ni je održao ri tam sa ra stom rad ne sna ge. 10 Ide ja pri sut na u na ve de nom isto rij skom izveštaju UN iz go di ne, kao osnovni princip ekonomske bezbednosti u kontekstu humane bezbednosti, naime ide ja o pra vu svih građana na op ti ma lan pri hod, uključujući i one za po sle ne, i one ne za po sle ne (po go to vo imajući u vi du ono što sle di ka da se go vo ri o ra stu ne z a p o s le no s t i, a p o s to je r a z lo z i z a ve ro v a nje d a su ov i t ren do v i p ogor š a n i o d vre me na ob ja vlji va nja ovog izveštaja), da nas spa da u ra di kal ne ide je socijalistički or i jen t i s a n i h pol it ič k i h te oret ič a r a ko ji o s o c i ja l noj po l i t i c i go vo re ne s a mo k ao o jed nom od aspe ka ta, ne go kao o ključnom aspek tu ljud ske bez bed no sti. Ta ko, pri me ra ra di, Bra jan Be ri (Brian Ba rry) piše o po tre bi da se eko nom ska bez bednost obe z be d i ga r a n to v a n i m op t i ma l n i m pr i ho dom ko ji bi s e fi nan si rao ra di kaln i m pove ć a njem po re z a z a naj bo ga t i je č la nove d r u š t v a, po re z om ko ji bi do st i z ao i pro ce nat od 80 od sto, ali bi, u slučaju naj bo ga ti jih ko ji raspolažu imo vi nom ko ja ne gener i š e a kt i v a n pr i hod, po re z na i mo v i nu mo gao d a le ko d a pre v a z i la z i u k u- pan iznos prihoda: (...) ne ko čije je bo gat stvo go to vo isključivo u imo vi ni ko ja ne generiše prihod (onako kako se on konvencionalno meri) trebalo bi da plaća iznos po re z a na i mo v i nu ko ji d a le ko pre v a z i la z i nje go ve pr i ho de. (...) t a k s a na imovinu (ove vrste) je nezaobilazan deo društvene pravde Ibid., p Brian Ba rry, Why So cial Ju sti ce Mat ters, Po lity Press, Cam brid ge, 2005, p. 171.

17 16 Mina Zirojević R e d i s t r ibu c i jom d r u š t venog b o gat s t v a n a r a d i k a l a n n a č i n mo ž d a bi s e postigla budžetska mogućnost da se svima obezbedi optimalan prihod (bitno je da se go vo ri o op ti mal nom pri ho du, po treb nom za pri sto jan život, a ne o mi nimal nom pri ho du, po treb nom za go lo preživljavanje), ali se, na rav no, po sta vlja pi t a nje o to me d a l i bi s e, st v a r a njem re vol t a kod naj bo ga t i ji h, st vo r i la ne k a d r u ga stra na društvene ne sta bil no sti, ko ja bi, opet, ima la za re zul tat ugrožavanje ljudske bez bed no sti na ne ki dru gi način. U sva kom slučaju, pre po ru ke u izveštaju UN koji uvodi u globalnu upotrebu termin ljudska bezbednost sugerišu ovakvu r a d i k a l nu perspek t i v u. I m aju ć i u v i du n a ve d e ne k a r a k t e r i s t i k e ljud s k e b e z b e d no s t i, do bi j a s e sl i k a o to me ko l i ko je ši rok d i ja pa z on nje n i h ma n i fe st a c i ja u do me nu uobič ajene društvene or ga ni za ci je da nas, a ti me i zbog čega se da nas bez bed no sna per spekt i v a t re t i r a k ao i n te g r a l n i de o d r u š t vene or ga n i z a c i je po du bi n i, k a ko u sm i slu be z bed no st i od na si lja, t a ko i u sm i slu s o c i ja l ne po l i t i ke ko jom s e na sto ji d a s e pred u pre de osta le for me ljud ske ne be zbed no sti. Sto ga je po jam ne kon ven ci o- n a l ne b e z b e dno s t i, ko l i ko go d d a je nje go v a for mu l a c i ja re z u l t at p o s te p e nog eman ci po va nja poj ma bez bed no sti od voj nog, ratujućeg mo de la zaštite na ci o- nal nih in te re sa, da nas sa stav ni deo ukup ne ana li ze društvenih pro ce sa. U tom smislu postavlja se i pitanje koliko je prigovor o sekuritizaciji društvene diskusije kroz sagledavanje svih pitanja kao bezbednosnih danas osnovan; možda je isti na, kao što je Ole Vi ver (Ole We a ver) pi sao, da po sto je aspek ti društvenog života i po li tike ko ji ni su nužno po ve za ni sa ne kim kon kret nim pret nja ma bezbednosti na kakve smo navikli da mislimo kada govorimo o bezbednosti uopšte, poput, recimo, nacionalne bezbednosti ili terorizma (te vrste bezbednosti teško da imaju direktne veze, recimo, sa regionalnom saradnjom u poljoprivredi ili kultu ri), ali u međuvremenu je po jam ljud ske bez bed no sti u jav noj sve sti to li ko na rastao u vo lu me nu, da se u većini aspe ka ta društvenog života na la zi sadržan ne ki drugi segment ljudske bezbednosti (ekonomska bezbednost je svakako jedan od najraširenijih ta kvih seg me na ta). 12 Rezime U tek stu se ukrat ko pred sta vlja evo lu ci ja poj ma ne kon ven ci o nal ne bez bedno sti od nje go vog ini ci jal nog odva ja nja od tra di ci o nal ne voj ne kon cep ci je bezbed no sti, usko po ve za ne sa poj mom na ci o nal ne bez bed no sti, pre ko di stink ci je između tvr de i me ke bez bed no sti, do kon cep ta hu ma ne bez bed no sti, ko ji je u 12 Vi de ti na pri mer u: Ba rry Bu zan, Ole We a ver and Ja ap de Wil de, Se cu rity: A New Fra mework for Analysis, Lynne Rienner Publishers, Boulder, 1998.

18 Mina Zirojević 17 upo tre bu uve den se mi nal nim izveštajem Pro gra ma za raz voj Uje di nje nih na ci ja go di ne. Autor ka argumentiše da je širenje do me na hu ma ne bez bed nos t i dovelo do to ga d a ov a v r s t a b e z b e d no s t i ap s or bu je go to vo c e lo k u pa n obi m r a n i je a kt uelnog poj ma ne kon ven ci o na l ne be z bed no st i, t a ko d a je d a na s, u pr a k si, prilično uobičajeno go vo ri ti o hu ma noj bez bed no sti kao gru bom si no ni mu za po jam ne kon ven ci o nal ne bez bed no sti. To ra di kal no širenje poj ma hu ma ne bezb e d nost i, i stov re me no, do ve lo je i do le g i t i m nog s a g le d a v a nja b e z b e d no st i k ao sastavnog elementa ukupne društvene organizacije, čak i u onim njenim segmenti ma u za ko je se ra ni je sa raz lo gom mo glo sma tra ti da ni su po ve za ni sa bez bednosnom tematikom. Stoga je evolucijom ideje o nekonvencionalnoj bezbednosti st r u k t u rno i zme nje na c e lo k up na poj mov na ma pa jav ne po l i t i ke u s a v re me n i m de mo krat skim društvima.

19 UDK:341.24: Go di na III, broj 5, maj 2009, str Iz vor ni naučni rad MEĐUNARODNI MEHANIZMI U BORBI PROTIV VISOKOTEHNOLOŠKOG KRIMINALA I DOMAĆE PRA VO Saša Radulović AB STRACT The paper analyses to what extent the Serbian Criminal Procedure Code is in compliance with the standards contained in the Council of Europe Convention on Cybercrime. The author argues that the lack of some provisions in the domestic legislation affects the respective criminal cases, and recommends which steps should be taken to ensure the implementation of the appropriate powers under the domestic law. The author stresses that the harmonisation of the Serbian criminal procedural legislation with the Convention on Cybercrime is a necessary precondition for the improvement of actual powers of the police, the judiciary and the criminal procedure in Serbia, if the effective criminal investigations of cybercrime cases is to be ensured. Ključne reči: visokotehnološki kri mi nal, Kon ven ci ja o saj ber kri mi na lu, me ha n i z m i, me re, k r iv ič no -pro c e sne o d re d b e, ne do s t a c i. Specifične od li ke elek tron skih do ka za o izvršenju krivičnih de la v i s okoteh nolo š kog k r i m i na l a na me t nu le su p o t re bu u s t a no v lja v a nja p o s e b n i h pro ce snih me ha ni za ma u međunarodnom pra vu ko ji se pri me nju ju u nji ho - vom prikupljanju. 1 Zbog to ga Kon ven ci ja Sa ve ta Evro pe o visokotehnološkom Autor je za me nik Po seb nog tužioca za visokotehnološki kri mi nal. 1 Specifič n o s t i e l e k t r o n s k i hd ok az ao g l ed aj u s e u t om e š t o o n i m o g u b i t i s m e š t e n i n a pojedinačnom računaru, uda lje nom ser ve ru ili mreži van te ri to ri jal ne nadležnosti državnih or ga na ko ji po stu pa ju u kon kret nom krivičnom slučaju. Takođe, ova vr sta do ka za može vr lo la ko bi ti sklo nje na, iz me nje na ili uništena.

20 Saša Radulović 19 k r i m inalu (u d a ljem tek st u : Kon ven ci ja) pro pi su je me ha n i z me z a spreč ava nje de la u sme ren i h prot iv po ver lji vo st i, i n te g r i te t a i do st up no st i kom pju ter sk i h si ste ma, mreža i kompjuterskih podataka, kao i za sprečavanje njihove zloupotrebe, tako što predviđa kaznene i preventivne mere. 2 Osnov na svr ha me ra predviđenih Konven ci jom je ste da se na unutrašnjem i međunarodnom ni vou olakša ot kri va nje, is tra ga i go nje nje krivičnih de la visokotehnološkog kri mi na la i da se obez be de uslo vi za br zu i po u zda nu međunarodnu sa rad nju. Kon ven ci ja po sta vlja osnov za unapređenje i har mo ni za ci ju na ci o nal nih za ko no dav sta va kroz im ple men taciju kaznenih i preventivnih mera i definiše de vet krivičnih de la svr sta nih u četiri odeljka: krivična dela protiv poverljivosti, integriteta i dostupnosti kompjuterskih podataka, krivična dela u vezi sa kompjuterima, krivična dela u odnosu na sadržaj i krivična de la ko ja se od no se na kršenje autor skih i nji ma sličnih pra va, kao i procesnopravne mere neophodne za sprovođenje krivičnih istraga i postupaka u ovoj oblasti kriminala. Me re predviđene Kon ven ci jom od no se se na hit nu zaštitu sačuvanih računarskih podataka, hitnu zaštitu i delimično otkrivanje podataka o saobraćaju, iz da va nje na red be, pretraživanje i za ple nu sačuvanih računarskih po da ta ka, priku plja nje po da ta ka o saobraćaju u re al nom vre me nu i pre sre ta nje po da ta ka iz sadržaja. Hit na zaštita sačuvanih računarskih po da ta ka predviđa mogućnost nadležnih državnih or ga na da na re de ili na dru gi sličan način po stig nu zaštitu određenih računarskih po da ta ka uključujući tu po dat ke o saobraćaju sačuvane pre ko računarskog si ste ma, po seb no u slučajevima ka da se ve ru je da su ta kvi po da ci podložni gu bit ku ili iz me ni, kao i da se li ce ili usta no va na ko je se ta kva na red ba od nosi obave ž e d a š t it i i s ač uv a c e lo v i tost t i h r ač u na rsk i h po d a t a k a z a neo p ho dan vre men ski pe riod najviše do 90 da na te da se obaveže da štiti taj nost takvih postupaka (član 16 Konvencije). Hitna zaštita i delimično otkrivanje podata ka o saobraćaju u re al nom vre me nu predviđa mogućnost hit ne zaštite po da ta ka o saobraćaju u od no su na po dat ke iz pret hod ne me re bez ob zi ra da li je u preno su po ru ke učestvovao je dan ili više da va la ca uslu ga kao i mogućnost ot kri va nja kol ič i ne po d a t a k a o s aobr ać aju do volj ne z a iden t i fi k a c i ju d a v a la c a u slu ga i pu t a- nje ko jom je saobraćaj izvršen (član 17). Iz da va nje na red be predviđa mogućnost nadležnih državnih or ga na da na re de li cu na svo joj te ri to ri ji da pre da određene računarske po dat ke ko je po se du je ili kontroliše, a sačuvani su u računarskom 2 Con ven tion on Cyber cri me, ETS No. 185, The Co un cil of Euro pe, 23 No vem ber 2001, I n ter ne t, ht t p://c on ven t i on s.c o e.i nt / Treat y/ E N/ Tre a t i e s/ Ht m l /185. ht m. Sr bi ja je r a t i fi ko v a l a ov aj dokument Zakonom o potvrđivanju Konvencije o visokotehnološkom kriminalu i Zakonom o p ot v rđ i v a nju do d at nog pro to kol a u z Konvenc iju o v i s okot e h nolo š kom k r i m i n a lu ko ji s e o d no si na inkriminaciju dela rasističke i ksenofobične prirode izvršenih preko računarskih sistema od 18. mar ta go di ne.

21 20 Saša Radulović si ste mu ili na me di ju mu za čuvanje računarskih po da ta ka, kao i da va o cu uslu ga ko ji pr u ž a u slu ge na te r i to r i ji st r a ne u go vor n i c e d a pre d a po d at ke o pret plat n i k u ko ji se od no se na uslu ge ko je taj da va lac uslu ga po se du je ili kontroliše (član 18). Pretraživanje i za ple na sačuvanih računarskih po da ta ka predviđa mogućnost nadležnih or ga na da na svo joj te ri to ri ji pretraže računarski si stem ili nje gov deo i u nje mu sačuvane računarske po dat ke, me di je za čuvanje računarskih po data ka ili da, uko li ko su traženi po da ci sačuvani na ne kom dru gom računarskom si ste mu, pri čemu tim po da ci ma može da se pri stu pi sa početnog računarskog si ste ma, prošire pre tra gu ili na dru gi sličan način pri stu pe tom računarskom si ste mu (član 19). Predviđena je mogućnost da nadležni or ga ni za ple ne ili na sličan način obez be de računarski si stem ili nje gov deo kao i me di je za čuvanje podataka, naprave i zadrže kopije tih računarskih podataka, održe celovitost bitnih računarskih po da ta ka i učine računarske po dat ke ne do stup nim ili ih uklo ne iz računarskog si ste ma ko me je pri stu plje no. Po sto ji mogućnost da se sva kom li cu ko je po zna je način ra da računarskog si ste ma ili me re pri me nje ne za zaštitu po data ka na tom si ste mu na re di da u ra zum noj me ri pruži neo p hod ne po dat ke ka ko bi se omogućilo pred u zi ma nje opi sa nih me ra. Prikupljanje podataka o saobraćaju u realnom vremenu predviđa ovlašćenja n a d le ž n i h org a n a d a pr i k u plj a ju i l i s n i m a ju u re a l nom v re me nu p o d at k e o saobraćaju određenih ko mu ni ka ci ja pre ne tih pre ko računarskog si ste ma ili da pri ku plja ju ili sni ma ju po dat ke o saobraćaju po ve za ne sa određenim ko mu nik a c i ja ma ko je s e pre no s e na te r i to r i ji d r ž ave pr i me nom teh n ič k i h sred st a v a ko ja s e na la z e na toj te r i to r i ji (č la n 2 0 Kon ven c i je). P re sre t a nje po d a t a k a i z s ad r ž aja predviđa ovlašćenja nadležnih or ga na da pri ku plja ju ili sni ma ju u re al nom vreme nu po d at ke i z s ad r ž aja od re đen i h ko mu n i k a c i ja pre ne t i h pre ko r ač u na rskog si ste ma ili da pri ku plja ju ili sni ma ju po dat ke iz sadržaja o određenim ko mu nik a c i ja ma ko je s e pre no s e na te r i to r i ji d r ž ave pr i me nom teh n ič k i h sred st a v a ko ja se nalaze na toj teritoriji (član 21). Me re sadržane u Kon ven ci ji, po mišljenju međunarodne za jed ni ce, predstavljaju neophodan minimum standarda za obezbeđenje preduslova za uspešno su z bi ja nje v i s okot e h nolo š kog k r i m i n a l a ko je bi t re b a lo u g r a d i t i u n a c i o n a l n a z a ko no d av na re š enja. Ipa k, d r ž av a ma ko je su pot pi s a le i r a t i fi ko v a le Kon ven c i ju os t a v ljena je mog uć nos t s t a v lja nja re z er ve na pr i me nu me r a ko je s e o d no s e na pr i k upljanje p o d a t a k a o s aobr ać aju u re a l nom v re me nu i pre sre t a nje p o d a t a k a iz sadržaja. Svr ha sta vlja nja re zer ve je ste da se stra na ma ugo vor ni ca ma omogući da us po sta vlja nje, sprovođenje i pri me nu ovlašćenja iz Kon ven ci je usa gla se sa uslo vi ma i ograničenjima predviđenim domaćim za ko no dav stvom, ko je tre ba da omogući odgovarajuću zaštitu ljud skih pra va i slo bo da u skla du sa pre u ze tim međunarodnim obavezama.