REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE

Transcription

1

2

3 REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE ISSN Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

4 SADRŽAJ UPOTREBA NOVIH INFORMATIČKIH I KOMUNIKACIONIH MEDIJA U SVRHE TERORIZMA Mina Zirojević 5 OPERATIVNO I SUDSKO PRISLUŠKIVANJE U SRBIJI Milan Milošević 22 KONTROVERZE I DILEME U VEZI SA ULOGOM POVERENIKA U SISTEMU ZAŠTITE PODATAKA O LIČNOSTI Dejan Milenković 29 KONCENTRACIJA I JAVNOST VLASNIŠTVA NAD MEDIJIMA Rade Veljanovski 36 UPRAVLJANJE RIZICIMA I INTERNA REVIZIJA U BUDŽETSKOM SISTEMU REPUBLIKE SRBIJE Aleksandar Majstorović 40 SUZBIJANJE DEČIJE PORNOGRAFIJE NA INTERNETU: EU STANDARDI Srđan Korać 46

5

6 UPO TRE BA NOVIH INFORMATIČKIH I KOMUNIKACIONIH MEDIJA U SVR HE TE RO RI ZMA Mi na Zirojević Ubi jed nog da bi uplašio hi lja de. sta r a k i n e sk a p o sl o v i c a Kor i š ć e nj e i n t e r ne t a o d s t r a ne t e ro r i s t a mo ž e bi t i t ro j a k o: k a o or u ž j e (cyber ter ro rism), kao način ko mu ni ka ci je među ak ti vi sti ma i kao me dij za obraćanje javno sti. In ter net-te ro ri zam se od no si na smišljene, politički mo ti visane napade na kompjuterske sisteme, programe i podatke koji kao ishod imaju na si lje i strah pro tiv ci vil nih me ta. 1 U vre me ka da se teško može vo di ti rat protiv vojno nadmoćnijeg ne pri ja te lja, raz vi ja ju se no vi, mo der ni ji, načini ra to vanja. To je no vo oružje u no vom saj ber sve tu. Dru gi način korišćenja in ter ne ta je k aosre ds t v a komun ik a c i je me đu a k t i v i s t i m a. S a d a s e ve ć z na d a je O s a m a Bin Laden komu ni ci rao sa pri pad ni ci ma Al Ka i de pre ko po kret nih kom pjutera (lap top) i bežične mreže pu tem en krip to va nih po ru ka (en crypted mes sa ges). Ne smemo zaboraviti i druge načine zloupotrebe interneta od strane teroristričkih i dru gih kri mi nal nih gru pa. Sko ro sve kor po ra ci je ko je se na la ze na li sti 500 najbo ga t iji h opljač k a ne su od st r a ne s aj ber-k r i m i na la c a. P re ma a mer ič kom FBI-ju oko de set mi li jar di američkih do la ra godišnje iz gu bi svoj trag u mreži. Od to ga sa mo 17 od sto kom pa ni ja pri ja vi pljačku, zbog to ga što žele da sačuvaju po ve re nje ko r i sn ik a i pa r t ne r a. U ovom ra du pokušaćemo da usta no vi mo ve zu, sličnosti i raz li ke između izražavanja terorističkih or ga ni za ci ja na in ter ne tu i na kon ven cionalnim medijima. Znači, posmatraćemo samo treći način korišćenja interneta od stra ne terorističkih gru pa. Autorka je istraživač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, Beograd. 1 Cyber je en gle ska reč sa da široko prihvaćena u osta lim je zi ci ma, a označava ceo in ter net prostor i sve po ja ve ko je se u ovom, vir tu el nom, sve tu po ja vlju ju. Mi ćemo u ovom ra du ko ri sti ti kao si no n i me re č i cyber, in ter net i vir tu el ni.

7 6 Mina Zirojević Pozorište terora Ana liza in ter net stra na terorističkih or ga ni za ci ja je in spi ri sa na do mina nt nom te o r ijom te ro r i z ma u ko mu n i k a c ij sk i m st u d i ja ma, te o r i jom poz or i š t a te ro r a. Na vede n i pr i st up po la zi od pret po st av ke d a se te ro r i z a m mož e po sma t r a t i kao pro duk cij ski zah tev za pozorišnim angažmanom. Bra jan Dženkins (Brian Jen kins) na sledeći način definiše međunarodni terorizam: Teror i st ič k i na pa d i s e č e sto pa ž ljivo or ga n i z u ju k a ko bi pr i v u k l i pa ž nju elek tron skih me di ja i međunarodne štampe. Uzi ma nje i zadržavanje ta la ca sa mo pojačava dra mu. Sâmi ta o ci uglav nom ne znače ništa te rori sti ma. Nji ho va cilj na gru pa su gle da o ci, a ne stvar ne žrtve. Te ro ri zam je pozorište. 2 Te ro ri sti pažljivo pla ni ra ju, oda bi ra ju ulo ge i glum ce kao da je u pi ta nju ne ka pred stava ko joj je po tre ban što veći pu bli ci tet. Broj ne terorističke or ga ni zac i je su re a l i z ov a le a k t s a mo d a bi do s e g le do ši rokog aud i to r i ju m a ko jem ć e pre - ne ti ne ku po ru ku. Ana li za većine terorističkih aka ta od do go di ne uka zu je na značajno povećanje bro ja tih rad nji ko je žrtvuju građane Za pad ne Ev ro p e (pu t e m z lo č i n a c a ko ji pr i p a d a ju d r u g i m g r u p a m a n a ro d a) k a ko bi s e pri vu kla po seb na pažnja za pad nih me di ja. Broj terorističkih aka ta povećava se u svr hu ubeđivanja, gde žrtve pred sta vlja ju kožu na bub nje vi ma ko ju udara ju ka ko bi se do sti gao proračunat udar na široke ma se. 3 I z bi j a nj e me d ijskog te ro ri zma (me dia-ori en ted ter ro rism) na ve lo je istraživače iz ove obla sti da redefinišu značenje mo der nog te ro ri zma u okvi ru ko mu ni ka cij ske te o ri je simbo la (symbolic communicaton theory). Kar ber je is ta kao da po ru ka ko ju te rori sti iz no se iz i sku je po sto ja nje žrtve, ali me ta ili na me ra van pri ma lac ne mo ra bi ti žrtva. Do u ling predlaže pri me nu kon cep ta retorički žanr (rhetoric genre) u modern i tero r i z a m, i to opr av d a v a ba v lje nje te ro r i s t a p o v r at kom re tor ič k i h for mi ko ji će pri si li ti me di je da im obez be de pri stup bez ko ga oni neće is pu ni ti s vo je c iljeve. Ne k i teror i s t ič k i a k t i p o s t a ju, k a ko i h B el na z i v a, s p ek t a k u l a r n i te ro ri zam (te r ro r i s t s p e c t a c u l a r s) koji se može najbolje analizirati kroz koncept me dij skog događaja. R a s t u ć a u lo g a i m a n i pu l a c i ja mo d e r n i h ko mu n i k a c ij s k i h sre d s t a v a o d stra ne terorističkih or ga ni za ci ja po ve le su vla de i ne ko li ko me dij skih or ga niz a c i ja d a r a z mo t re s t r a te g i ju k a ko bi s e o d go vo r i lo na pre t nju. O vo u k ljuč uje ograničavanje pri stu pa te ro ri sta me di ji ma, sma nje nje ili cen zu ru ve sti ko je 2 Ga briel We i mann and Con rad Winn, The The a ter of Ter ror, Long man Pu bli ca tion, New York, 1994; Brian Jen kins, In ter na ti o nal Ter ro rism, Crescent Publication, Los Angeles, Wal ter La qu er, The Fu t i l it y o f Te r ro r i s m, Har per s (March), 1976; Alex Pe ter Schmid and Janny de Gra af, Vi o len ce as com mu ni ca tion: In sur gent ter ro rism and the We stern news me dia, Sa ge, Be verly Hills, 1982.

8 Mina Zirojević 7 pre no se terorističke ak te i ve sti o zločincima, a sve to ka ko bi se sma nji la me dijsk a man ipulac i ja od st r a ne te ro r i st a. Do s a d a ona n i je de fi n i s a na n i t i d a je bi lo ka kve re zul ta te u po lju oglašavanja pre ko mreže (Internet network) kao me di ja. No ve tehnolog i je dopu š t aju teror i s t ič k i m or ga n i z a c i ja ma d a l a k š e i s lo b o d n i je pre no se po ru ke ne go što bi to činili kroz kon ven ci o nal ne me di je. Mreža ko mun i k a c ija preko kom pju te r a (Computer-mediated communication CMC) ide al na je za teroriste kao pre no si o ce po ru ka : de cen tra li zo va na je, teško može bi ti podvrgnuta kontroli i restrikciji, ne može se lako cenzurisati i dozvoljava pristup svako me ko to želi. Me to do lo g i ja Pr vo se mo ra početi od sa me de fi n i c i je t eror i s t ič k i h or ga n i z a c i ja. Ia ko mno gi istraživači određuju po jam pre ma eti mo lo gi ji i po sto ji pre ko sto ti nu de fini ci ja, ne može se reći da je sâm po jam pot pu no de finisan. Jedna sistematska studi ja uze la je u ob zir 109 de fi ni ci ja i pokušala da iz dvo ji zajedničke kom po nen te. 4 Definicija, prihvaćena u većini studija o modernom terorizmu, predstavljaće našu po la z nu osnov u. U sadašnjoj studiji, zahvaljujući malom broju primera i deskriptivne priro de i st r a ž iv ač k i h pi t a nja, a na l i z a je u g lav nom k v a l i t a t iv na. Po pu la c i ja ko ju ov de opi su je mo od re đena je pre ma l i st i teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja ko je su s e po ja v i le u pe ri o du od janu a ra do ja nu a ra go di ne na spi sku američkog Mi ni stars t v a i no s t r a n i h p o slo v a (U. S. St a te De pa r t ment s l i s t of ter ro r i s t or ga n i z a t ion). Glav n i pro blem po ve re nja u po me nu t i spi s a k je ste š to je po l i t i z o v a n. Sude ć i po ne kim dru gim (kritičkim) po gle di ma, pra ve, stvar ne terorističke or ga ni za ci je su a gen c i je i s ate l i t i SA D. 5 Zbog to ga za gra ni ce ove stu di je tre ba reći da su ofi cijal ne i kon ven ci o nal ne. Američki pred sed nik je, u dru goj po lo vi ni go di ne, st a v io na l ist u teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja ne ko l i ko g r u pa i or ga n i z a c i ja a l ba n sk i h ek s t rem is t a i z Sr bi je i Cr ne G o re i Ma ke do n i je. Ia ko su na ve de ne or ga n i z a c i je ka sni je iz bri sa ne sa po me nu tog spi ska (iz političkih raz lo ga) mi smo zbog evident ne u g rož enost i b e z b e d no st i na š e z e m lje i n ter ne t te ro r i z mom, ob u hv a t i l i u ovom članku i terorističke or ga ni za ci je na sta le na ovim pro sto ri ma. Načini do ko jih se može doći do ovih saj to va je su različiti pro gra mi za traženje po da ta ka (Altavista, Google, Lycos, Yahoo, Krstarica). Nažalost, nije moguće dati kompletan i pot pu no tačan spi sak, jer se adre se usled pri ti sa ka i si gur no sti stal no me nja ju. 4 Alex Pe ter Schmid and A. J. Jong man, Po l i t i c a l Te r r o r i s m, North-Hol land Pu blis hing, Am ster dam, Ed ward S. Her man, The Real Ter ror Net work, So uth End Press, Bo ston, 1982; Ed ward S. Herman and No am Chomsky, The cul tu re of ter ro rism, Black Ro se, Mon treal, 1988; Ed ward S. Herman and Ga rry O Sul li van, The ter ro rism in du stry, Pant heon, New York, 1989.

9 8 Mina Zirojević Ko su teroristi na internetu? Broj ne or ga n i z a c i je su u š le u i n ter ne t pro stor (cyber spa ce) i stvo ri le svo je internet sajtove. One uključuju: Hamas, libanski Hezbolah (Stranka Boga), egipatski Al Ga ma a al Isla miya, Na rod ni front za oslobođenje Pa le sti ne, Islam ski d ži had z a oslobođenje Pa le st i ne, Tu pa k A ma r u Pe r u a, Oba sja nu pu t a nju, po k ret Ka ha ne Li ves, ETA po kret Ba ski je, Iran sku re pu bli kan sku par ti ju, Vr hov nu istinu, Kolumbijsku nacionalnu oslobodilačku armiju, Tamilske tigrove, Oružane re vo lucionarne sna ge Ko lum bi je, Na rod ni de mo krat ski oslobodilački front Turske, Radničku par ti ju Kur da, Zapatističku na ci o nal no-oslobodilačku ar mi ju, ja pan sku Cr ve nu ar mi ju, islam ski po kret Uz be ki sta na, Oslobodilačku voj sku Ko s o v a i A lba n sk u na c i o na l nu a r m i ju. Po je d i ne teror i st ič ke or ga n i z a c i je, k ao na pri mer Mudžahedini Ira na, ima le su sa mo ver zi ju na far si ju (iran ski je zik), ta ko da ni smo us pe li da ih une se mo u ovu ana li zu. Ne ke dru ge, kao na pri mer Al Ka i da pr vo ni su ima le pre ve den sajt, pa su ga pre ve li sa mo na fran cu ski je zik, ali su ubrzo nesta li usled po zna tih pri ti sa ka. Zbog sve ga na ve de nog, sajt ove or ga niza ci je ni je raz ma tran. Oslobodilačka voj ska Preševa, Bu ja nov ca i Medveđe ne ma svoj nezavisan sajt već se in for ma ci je o po me nu toj or ga ni za ci ji mo gu naći na sajto vi ma dru gih terorističkih or ga ni za ci ja ko je de lu ju u okvi ru ovog pro sto ra. Terorističke or ga ni za ci je ko je de lu ju na našem pro sto ru po ka zu ju ten denc i ju c i k l ič nog po ja v lji v a nja. U z a v i sno st i od a k t u el nog i n te re s a s aj to v i su a k t iv n i (ažuriranje po da ta ka i in for ma ci ja je stal no) ili u stag na ci ji (na nji ma se mo gu naći samo istorijski podaci, amblemi, himne). Možemo primetiti međusobno pod r ž av a njeov i h organ iz a c i ja i po to me š to su i m s aj to v i po ve z a n i, pa je na i n terne t s t r a n i bi lo ko je or ga n i z a c i je mog uć e na ć i i n for ma c i je o z aje d n ič koj b or bi albanskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje. G e o g r a fsk i po sma t r a no, ve ć i na or ga n i z a c i ja ko je s e po ja v lju ju na i n ter ne t u su iz Južne Ame ri ke, Istočne Azi je i sa Sred njeg is to ka, a sa mo dve or ga ni za ci je su lo c i r a ne u Ev ro pi. K la si fi k a c i ja or ga n i z a c i ja po t i pu po k a z u je d a su one u g lav nom nacionalne, revolucionarne, verske ili kombinacija datih. 6 Kao što je očekivano, teroristički pokreti kriminalnog ili psihotičnog tipa izostaju, verovatno usled osobi ne d a n isu z a i n te re s o v a n i (po put pol it ič k i mo t i v i s a nog te ro r i z ma) z a i z la ga nje me d i jima. Ne i z nena đuje n i č i njen ic a d a i n ter ne t s t r a ne a nt i re ž i m sk i h or ga n i z a c i ja obično de lu ju van države pro tiv ko je ra de. Ta mil ski ti gro vi ra de iz Lon do na, Oba sja na pu t a nja i z K a l i for n i je, Kahane Lives iz Njujorka, englesku verziju sajta or ga n iz ac ije Tu pa k A ma r u vo d i or ga n i z a c i ja z v a na Ru k a du ha ko ja s e na la z i 6 Ga briel Ben-Dor, The stra tegy of ter ror in the Isra e li-arab con flict, S oc i a l R es ea rc h Q ua - terly, 1977, pp

10 Mina Zirojević 9 u K a nad i; š pa n sk a ver z i ja i s te or ga n i z a c i je vo d i s e i z Ev ro p e. R ad n ič k a pa r t i ja Ku r d a t a ko đe poma ž e Ru c i du ha, k ao i pro k u rd sk a or ga n i z a c i ja ko ja s e na la z i u Ho lan di ji. Iako Šin Fejn funkcioniše iz Da bli na, deo ko ji se ba vi saj tom sta cio ni ran je na Američkom uni ver zi te tu. In ter net stra ne terorističkih or ga ni za ci ja ko je de lu ju na ovom pro sto ru uglav nom se vo de iz Nemačke. Ali ge o graf ska razli ka može bi ti lažna pošto po sto ji mogućnost da je pra va adre sa drugačija od one da te na saj tu. U ne kim slučajevima, ja sno je da ta ve za između ru ko vod stva or gan i z a c i je i s ajt a. Ne k i s aj to v i od ma h na vo de d a n i su ofi c i ja l n i s aj to v i or ga n i z a c i je. Ne ki to čak na vo de u sa mom na slo vu Nezvanična in ter net stra na Ha ma sa, Nezvanična in ter net stra na He zbo la ha. Ipak, ne ki saj to vi terorističkih or ga niza ci ja na vo de do ka ze o svo joj zvaničnosti (in ter vjui sa li de ri ma i sl.). Sadržaj terorističkih saj to va Re do van sadržaj saj to va terorističkih or ga ni za ci ja pred sta vlja ju in for mac i je ko je ob uhv a t a ju i s to r i ju or ga n i z a c i je i bi o g r a fi je l i de r a, osn iv a č a, he ro ja i l i z nač ajn i h l ič nost i or ga n i z a c i je, i n for ma c i je o pol it ič k i m i ide ološ k i m c i lje v i ma i ve sti. Većina in ter net stra na da je de ta ljan pre gled isto rij skih događaja bit nih za or ga ni za ci ju, političko i društveno određenje, se lek ti van opis značajnijih ak tivnosti u prošlosti i ciljeve. Nacionalne organizacije (separatističke ili teritorijalne) da ju opšte ma pe područja u su ko bu. Na pri mer, in ter net stra na Olobodilačke vojske Kosova predstavlja mapu četiri albanske enklave tokom Otomanskog carst va i z 1878, s ajt Ha ma s a po k a z u je ma pu Pa le st i ne, dok i n ter net st r a na Ta m i l sk i h tigrova pokazuje mapu Šri Lanke. Sko ro s v i s aj to v i de t a lj no opi su ju p o s t a v lje ne c i lje ve ko ji su d a t i i l i ja sno (ima ju po se ban ode ljak i na slov) ili po sred no (pomešani sa osta lim sadržajima). Najuobičajenija pre zen ta ci ja ci lje va je kroz di rekt nu kri ti ku pro tiv ni ka ili ne prija te lja. Na pri mer, sajt Ha ma sa opi su je isto rij ski događaj rođenja cionističkog en ti te ta u Pa le sti ni. Značajan deo saj ta He zbo la ha fo ku si ra se na ak tiv nost Izrae l a, a n a go tovo s v i m i n t er ne t s t r a n a m a a l b a n s k i h t eror i s t ič k i h or ga n i z a c i ja mo g u s e nać i i n for ma c i je o ma s a k r i ma nedu ž n i h a l ba n sk i h c i v i la od st r a ne Sr ba. Zbog to ga možemo pri me ti ti da ovi saj to vi ne pružaju in for ma ci je sa mo o or ganizacijama koje predstavljaju već služe i za direktan napad na neprijatelje. Skoro sve internet strane izbegavaju predstavljanje i detaljisanje svojih kriminalnih i amoralnih aktivnosti, a navode uzvišene ciljeve (na primer oslobođenje i sl ič no). Ia ko go to vo s ve or ga n i z a c i je i ma ju de be le do si je e o k r voprol ić i ma, one sko ro ni ka da ne po mi nju ova kve ak tiv no sti na saj tu. Iz u ze tak pred sta vlja ju He zb o l a h i Ha ma s. He zb o l a h p o k a z u je pr a vo v a lja ne s t at i s t ič ke p o d at ke s vo ji h a k c i ja ( d ne vne ope r a c i je ) i to i z m i nu t a u m i nut. Po s eb na st r a na obave š t av a na s

11 10 Mina Zirojević o tačnom broju mrtvih mučenika, kao i broju ubijenih izraelskih neprijatelja i ko la bo ra ci o ni sta. In ter net stra na Ha ma sa sadrži dugačke di sku si je o voj nim ope ra cijama. In ter net stra na Oslobodilačke voj ske Ko so va de talj no opi su je na stanak svo je voj ske i pri ka zu je fil mo ve o vežbama voj ni ka. Ipak, de ta ljan opis na si lja je neobičan i neuobičajen. Većina or ga ni za ci ja, iako objašnjava mo ral ne (a po nekad čak i prav ne) osno ve za ko ni to sti i oprav da nja za korišćenje si le, uzdržavaju se od bilo kakve veze sa nasilnim radnjama i njihovim posledicama. Rezervisanost, ve ro vat no, pro iz la zi iz želje za pro pa gan dom i želje za stva ra njem po zi tiv ne slike preko ovih informacija. Dok i zbe ga va ju na si l n i a spek t s vo ji h a k t iv no st i, i n ter net te ro r i st i, bez ob zi ra na nji ho vu pri ro du, mo ti ve ili po zi ci ju, uobičajeno naglašavaju dve stva ri: slobo du izražavanja i političke za tvo re ni ke. Ta mil ski ti gro vi na svom saj tu di skutu ju o prav nom si ste mu Šri Lan ke ko ja ograničava slo bo du izražavanja oni ma ko ji ž ele s t vo r i t i z a s e b nu d r ž av u na te r i to r i ji Šr i L a n k e. K a h a n e Li ve s po zi va p o s e t ioc e i nt er ne t s t r a ne d a s e su prot s t a ve pr av noj z a br a n i r a d a or ga n i z a c i je (u SAD i Izra e lu). Pi ta nja slo bo de izražavanja i ograničavanja političke ak tiv nosti cen tral ne su te me in ter net stra ne ba skij ske ETA. In ter net stra na Ko lum bij ske nacionalne oslobodilačke armije na zanimljiv način opisuje slobodu izražavanja: (b)ez ob zi ra na to što zvanični iz vo ri tvr de, ne po sto ji slo bo da štampe i izražavanja u Ko lum bi ji. Vla da Sam po ra spro vo di cen zu ru i kontroliše me di je. No v i nar i koji k r i t i k u ju v la st bi v a ju muč en i u ubi ja n i. Sv a ke ne de lje na pa d a ju s e no v i ne Komu n i st ič ke Pa r t i je (...). Na i n ter net st r a n i A l ba n ske na c i o na l ne a r m i je možemo naći čitav spi sak ova kvih zločina ko je ma ke don ska država spro vo di nad albanskom manjinom. Izgleda da antirežimski teroristi uživaju da se predstavljaju kao žrtve apelujući zapadnoj javnosti u celini, a posebno korisnicima interneta na de mok r atske v red no st i. Te ro r i st i na ov aj nač i n c i lja ju na z a pad nu jav nost ko ja je po s ebno os et lji v a na po v re de slo bo d a, te s e t a ko i z a z i v a si m pa t i ja de mo k r at sk i h društava. Ograničavanje političkih po kre ta je u su prot no sti sa osnov nim prav i ma. Upr avo na vod ne prek r š aje ov i h pr i n c i pa te ro r i st i ko r i ste d a v la du pro t iv ko je se bo re pred sta ve kao nasilničku i dik ta tor sku. Na rav no, oni se be pred stav lja ju k ao nena si l nu pol it ič k u g r u pu. Na ve de na t a k t i k a je po s eb no de lo t vor na jer ne ma re pli ke dru ge stra ne. P i t a nje pol it ič k i h z a t vo re n i k a još jed na je u n i z u i n for ma c i ja ko je s e č e sto na la ze na saj to vi ma terorističkih or ga ni za ci ja. In ter net stra na Oružanih re vo luc i o na r n i h snaga Ko lu m bi je opi su je plač pol it ič k i h z a t vo re n i c a. Po me nu t a te ma česta je i na sajtovima kurdskih pokreta kao i na palestinskim stranama. Internet pre z en t a c i ja t u r ske Na ro d ne re vo lu c i o na r ne pa r t i je/ Fron t a oslob o đ enja na vo d i spi sak političkih za tvo re ni ka ko ji štrajkuju glađu i po pis mučenja kroz ko je prola ze. Izveštaj o uslo vi ma života političkih za tvo re ni ka u Pe ruu i po zi vi za nji ho vo

12 Mina Zirojević 11 os loba đ a nje mo g u s e na ć i na s aj t u or ga n i z a c i je Tu pa k A ma r u. I n ter ne t s t r a na Ka ha ne Li ves osuđuje ad mi ni stra tiv no zadržavanje i da je, čak, in ter vju iz za tvo ra sa Bendžamin Ze jev Ka ha nom (Benyamin Ze ev Ka ha ne). Ha ri Ba ta su na pre zent a c i ja pom inje z ad r ž av a nje s vo ji h a k t i v i st a ko ji su de l i l i k a s e te Ete, voj nog k r i la po kre ta u ko ji ma se po zi va na mir no rešavanje kri ze u Ba skij skom re gi o nu. K a r los Mar igela (C a r los Ma r ig he la) u s vom pr i r uč n i k u z a g r ad sk u ge r i lu na vo d i da je nje go va stra te gi ja da na ve de Vla du da ra di stva ri zbog ko jih će je na rod omrz e t i. Pomenute or ga n i z a c i je po s eb no na g la š av aju a nt idemok r at ič nost me r a ko je su im na met nu te. U ovoj na me ri, oni pokušavaju da kle ve ta ju vla sti, apelujući na nji ho ve pri sta li ce ( birače ) i na šire ma se slušalaca ( posmatrače ). Čak i među svojim neprijateljima, reč je o narodu koji je prirodno neprijateljski nastrojen pre m a organ iz a c i ji, te ro r i s t i p ok u š av aju d a s t vo re o s e ć aj sr a m a i ne l a go d no s t i naglašavajući opasnost koja dolazi kršenjem pravila demokratije. I n ter net pre z en t a c i je teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja osi m tek st a, obi la to ko r i ste i gra fike i vizuelne elemente (slike, filmove, video snimke i sl.). Sve organizacije ima ju am ble me na početnim stra na ma (tzv. ho me pa ge). Ne k i s aj to v i p o s e t i o - ci ma čak nu de da ski nu am ble me (dow nlo ad). Iako in ter net stra ne uobičajeno sk r i v aju nasi lnu pr i ro du teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja i na g la š av aju nji ho v u na vod nu miroljubivu prirodu, pacifistički pristup problemu nije prikazan na amblemima. Sim bo li pri ka zu ju oružje ili dru ge ele men te ko ji označavaju na si lje. Na in ter net s t r a n i Hez b ol a h a mo ž emo v i de t i no ž s a ko ga k a plje k r v. Oba sja na pu t a nja i I R A pr ik az uju ma sk i r a ne voj n i ke ko ji v i t la ju or u ž jem, Ka ha ne Li ves ima po dignutu pesnicu. Internet prezentacija Oslobodilačke vojske Kosova je u crnoj i crvenoj bo ji, sa sli ka ma naoružanih voj ni ka uz zvu ke koračnice, dok veb pre zen ta ci je Tu pa k A mar u i Na c i o na l ne a r m i je oslobo đenja Ko lu m bi je po k a z u ju po d ig nu t u pušku. Ne ki od ovih sim bo la po sto ja li su i pre ne go što se po ja vio in ter net i za to se njihovo značenje ne može predstaviti kao nenasilno. Praksa da se prevode sadržaji ko ji i maju najma nje ele me na t a na si lja, mož e s e t u mač it i k ao u la g i v a nje z a pad noj javnosti. Netekstualni delovi, kao na primer pesme i govori, ipak su namenjeni domaćoj jav no sti. Re do van ele ment in ter net stra na terorističkih or ga ni za ci ja pred sta vlja odeljak sa go vo rima i tek sto vi ma li de ra, osnivača i ide o lo ga. Ov de možemo za paz i t i obi lje z v a n ič n i h do k u me na t a ko ji s e mo g u pret r a ž iv at i po na slo v u i d a t u mu. Veb saj to vi orga ni za ci ja Tu pak Ama ru i za pa ti sta omogućavaju ova kvo pre tra ži vanje i č a k po z iv a ju po s e t i o c e d a ko pi r a ju, pre vo de, š t a mpaju i de le ove ma te r i ja le, uz obrazloženje da oni pred sta vlja ju rad glav ne ko man de i sajt ne ma ap so lut no pra vo na autor ska pra va. Pre zen ta ci ja tur ske Na rod ne re vo lu ci o nar ne par ti je/ Fron ta oslobođenja nu di go vo re i pre vo de ode lja ka iz knji ge jed nog od li de ra. Sajt Ha ma sa obezbeđuje lin ko ve na ko ji ma se može naći pre vod in ter vjua šeika

13 12 Mina Zirojević Ja si na (Ya ssi n) a r ap skoj r a d io st a n i c i i no v i na ma. Oba sja na pu t a nja do z vo lja v a pristup pamfle t i m a, a s ajt O r u ž a ne sna ge re vo lu c i je Ko lu m bi je sadrži i pi sma. Kahane Li ve s s ad r ž i ne delj ne ko lu m ne u ko ji ma Bend ž a m i n Z e je v K a ha na t u mač i Toru. Uopšte, internet strane terorističkih organizacija se trude da podele mater i ja le k roz med i je i d a do pr u do najši re jav no s t i. Po je d i ne pre z en t a c i je p o s t a ju pra ve kućne pro dav ni ce pre ko ko jih se mo gu naručiti knji ge, vi deo i audio-ka se te, na lep ni ce, štampane maj ce i bedževi sa zna ci ma or ga ni za ci je. Teroristički go vo ri na in ter ne tu Ka ko naglašavaju Ga briel Vaj man i Kon rad Vin (Ga briel We i mann, Conrad Winn) u svo joj stu di ji Pozorište terora, je dan od glav nih pro ble ma na ko je na i la zi mo suočavajući se sa mo der nim te ro ri zmom je ka ko da se bra ni mo. 7 Na većini pre zen ta ci ja najviše na po ra je uloženo ka ko bi se oprav da la upo tre ba sile. Za opravdanje upotrebe sile koriste se četiri retoričke strukture. Prva retorička struktura koja opravdava upotrebu sile jeste korišćenje mo t i v a b e z i z b o r a. Ve ć i na i n ter ne t s t r a na p ot v rđuje t a č no s t i z ja ve k a ko on i nisu odbacili mirno rešenje spora. Nasilje je prikazano kao neophodnost podmet nu ta sla bi ma kao je di no sred stvo ko jim se mo gu bra ni ti od okrut nog, ti ranskog ne pri ja te lja. Zbog to ga Ta mil ski ti gro vi tvr de da je upo tre ba si le oprav da na samim odbacivanjem Vlade Šri Lanke da prizna tamilsku manjinu. Oni navode Un i ve r z a l nu d e k l a r a c i ju o lju d s k i m pr a v i m a Uj e d i nj e n i h n a c i j a i i z ve š t aj e p o sm at r a č a (u g l av nom i z or ga n i z a c i ja ko je s e ba ve z a š t itom ljud s k i h pr a v a) o pr a v i ma t a m i lskog na ro d a na ot ce plje nje, z a t i m se po m i nju Ž ene vsk a kon ven ci ja i re z o lu c i je S avet a be z bed no st i. Sve po me nu to vo d i z a k ljuč k u d a je or u ž a na bor ba oprav da na i prav no le gal na zbog to ga što su od u ze ta pra va ta mil skog na ro da. Na in ter net stra ni se ističe da se bor ba Ta mi la raz vi ja sa mo kao po sled nje rešenje. Ta m i l i ć e, pre s ve g a, n a s t o j a t i d a m i r no r a z re š e s u k o b. Na c i o n a l n a a r m i j a oslobođenja Ko lum bi je primećuje da je oružana bor ba le gi tim na, jer: (S)a ili bez ge ri le, na si lje vla da našim sve tom i ra ste sva kim da nom: glad, re pre sija, k r i m i na l. Na si lje ko je pro i z vo d i na š a or ga n i z a c i ja je re z u l t at, ne uzrok, ova kve stvar no sti. Ovo je pokušaj da se sla bi oslo bo de (...) Za to ELN neće na pu sti ti oružanu bor bu sve dok raz lo zi naše bor be ne pre sta nu (...) Mi se bo ri mo za to što žudimo za društvom bez na si lja. I n t e r ne t s t r a n a He z b o l a h a i s t i č e d a s e i s l a m s k i ot p or mo r a pr i pi s a t i cionističkoj agre si ji i nji ho voj želji da vla da ju se ver nim Li ba nom i da kao što je na po me nu to u De k la r a c i ji o ljud sk i m pr a v i ma, na š e je pr a vo d a se bo r i mo z a na š a pra va i za op sta nak naše ze mlje. Ha mas tvr di da kao što se fran cu ski Po kret 7 Ga briel We i mann and Con rad Winn, The Theather of Terror, Long man, New York, 1994.

14 Mina Zirojević 13 ot po ra bo rio pro tiv na ci sta četrdesetih go di na, Ha mas je po kret (...) sa sta vljen od pa tri o ta ko ji traže pra vo na sa mo o pre de lje nje i bo re se da oslo bo de svo ju do mov i nu, Pales t inu. A l ba n c i na Ko s o v u n i su i m a l i i z b o r a u s le d s t a l n i h ubi ja nja, proterivanja i hapšenja nedužnih civila. Tokom nejednake borbe međunarodna javnost je obaveštavana o ubistvima, masakrima, otimanju privatne svojine, paljenju kuća, uništavanju kulturnih i verskih objekata. Humanitarna katastrofa je bila re z u l t at r at a. P re ko pe t i ne a l ba n ske po pu la c i je je pro te r a no. Ne k i od nji h i d a lje žive pod otvo re nim ne bom. Druga retorička struktura povezana je sa zakonitošću upotrebe nasilja u c i lju d e mon i z a c i je i pr i k a z i v a nja pro t i v pr av n i h r a d nji ne pr i ja t e lja. Č l a nov i po k re t a i l i orga n i z a c i je pr i k a z a n i su k ao bor c i z a slo bo du ko ji su pro t iv s vo je vo lje prinuđeni da pri me ne si lu zbog to ga što nji hov ne mi lo srd ni ne pri ja telj ruši slo - bo de i po nos nji ho vog na ro da ili gru pe. Većina pre zen ta ci ja in si sti ra na to me da su ne pr i ja te lji or ga n i z a c i je i l i g r u pe st va r n i te ro r i st i, te re dov n i slo ga n g la si : na š a nasilnost je mala u poređenju sa njihovom agresijom. Internet strana Hamasa d i rek t no p o z iv a p o s e t i o c a pi t a njem ko je te ro r i s t a? p ok a z ujuć i i lu s t r a c i ju na ko joj izra el ski voj nik drži de te, uz na slov Uhva ti li smo te ro ri stu, naredniče!. Na dru goj pri ka za noj sli ci vi di se izra el ski voj nik ka ko iz oklop nog vo zi la ci lja ženu i de cu, uz na slov Po be dio sam, Le vi! Ubio sam još tri ova stvo re nja. Možemo vi de ti još sli ka izra el skih voj ni ka ko ji ubi ja ju i tu ku de cu i žene, a sve uz c i n ič ne na slove ko ji po k a z u ju be z du šnost I z r a e la c a. Po r u k a je ja sna : Pa le st i n c i su ž r t ve ci o n i st a ko ji su st va r n i te ro r i st i, oslobo đen i mo r a l n i h oko va. I n ter net st r a na Ha ma sa je pre pu na broj nim činjenicama čija je svr ha da pokažu pra vu sli ku Izraela. Ovo uključuje i opis veze cionista i britanskog imperijalizma kao i citate izraelskih vođa o cionističkim ekspanzionističkim ciljevima i primerima brutal nih rad nji ko je su počinili Izra el ci. Ta ko kao do kaz na vod ne srp ske agre si je možemo videti sliku Vojislava Koštunice sa mitraljezom u rukama i kako srpska po l i c i ja pre bi ja m i r ne de mon st r a n te. I n ter net st r a ne He zbo la ha na sl ič a n nač i n i st ič e teror i st ič k u pr i ro du I z r a e la c a. O ve st r a ne po k a z u ju g ro z ne sl i ke ubi st a v a u Ka ni. Sajt po ka zu je de talj ne in for ma ci je o izra el skom te ro ri zmu : in for mac i je o ro đenju c ion i st ič kog en t i te t a, i z r a el skoj d ne v noj a g re si ji i i z r a el sk i m k r voprol ić i m a. Na s t r a na m a teror i s t ič k i h or ga n i z a c i ja mo ž emo na ć i de t a lj ne informacije, slike i filmove, navodnih masakara koje su srpska vojska i policija spro vo di le nad nedužnim al ban skim stanovništvom u Račku, Dre ni ci i drug i m mest ima na Ko s o v u i Me to h i ji. Glav n i a r g u ment na i n ter net st r a n i c i t u r ske Na rod ne re vo lu ci o nar ne par ti je/fron ta oslobođenja je ste da su: (V)lad ajuć e k la s e pr i hv a t i le p o l i t i k u te ro r a i k r voprol ić a ko ja s e re t ko može naći dru gde u sve tu (...) Sva ki dan hi lja de re vo lu ci o na ra bi va ubije no od sna ga fa ši st ič k i h d r ž av a. U z a t vo r i ma sto t i ne z a t vo re n i k a bi v a

15 14 Mina Zirojević mučeno. Se la i šume su očišćeni od hi lja da lju di ko ji su pro te ra ni sa svoje zemlje i oterani u koncentracione logore. Skoro svakog dana države n a p a d aju si n d i k a t e i r a d n ič k e or ga n i z a c i je (...) U i s to v re me, č l a nov i vladajuće kla se bi va ju uhvaćeni u skan da li ma i ko rup ci ji. Većina sta rijih državnika, uključujući pred sed ni ka i pre mi je ra, za vi se od ma fi je sa kojom su povezani podmićivanjem i korupcijom (...). Sudeći po in ter net pre zen ta ci ji Oba sja ne pu ta nje, na rod na bor ba je, od po č et k a, mo r a la d a s e suo č i s a naj go r i m br u t a l no st i ma ko je je pe r u a n sk a v la d a mo gla da pri me ni od krvoprolića i is tre blje nja čitavih se la do eg ze ku ci je stot i ne re vo lu c ion a r a i pre d s e d n i k a or ga n i z a c i je G on z a l a (...) Pe r u a n s k a voj s k a sp o vo d i l a je p o l i t i k u ge no c i d a (...) Z b og s ve ga ovo ga, re vo lu c i ja je na s t a v i l a d a n a pre du je. Re č n i k te ro r i s t a p ok u š av a d a pre ne s e o d go vor no s t n a pro t iv n i k a, navodeći njegovu okrutnost, nehumanost i nemoralnost. Nasilje slobodnih i oslobodilačkih po kre ta je ma li u poređenju sa okrutnošću pro tiv ni ka. Treća retorička taktika je naglašavanje slabosti. Organizacije pokušavaju da is tak nu tvrd nju ka ko je te ror oružje sla bih. Upr kos uvek pri sut nom rečniku or u ž a ne borbe i l i ot po ra teror ist ičke or ga n i z a ci je i z be ga va ju d a spo me nu k a ko oni žrtvuju dru ge. Rad nje ko je se spro vo de pro tiv terorističkih gru pa re dov no se na g la š av ajuu z re č i k r voprol ić e, ubi st v a, ge no c id i sl ič no. Or ga n i z a c i ja s e kon stant no pro go ni, nji ho vi li de ri su stal no me te aten ta ta, a pri sta li ce se ubija ju. Nji ho va se slo bo da izražavanja ograničava, a sled be ni ci hap se. Ova tak ti ka, ko ja opi su je or ga n i z a c i ju k ao ma lu, sla bu, i go nje nu od st r a ne ja ke d r ž ave i si le, pokušava da pre tvo ri te ro ri ste u žrtve. He zbo lah se raz li ku je une ko li ko od osta lih or ga ni za ci ja jer u pr vi plan sta vlja voj ne pod vi ge, radujući se nad tuđim žrtvama (po k a z u ju sl i ke s a h r a na ubi je n i h I zr a e la c a) i objavljujuć i de t a lj nu st a t i st i k u s vo ji h voj nih po be da. Mo tiv za ovaj neobičan pri stup možemo naći u pokušaju He zbola ha da utiče na jav nost da se po ve de ras pra va o povlačenju Izra e la iz Li ba na. Or ga n i z a c i ja je ja sno i z ja v i la d a je c i lj v r š enje pr i t i sk a na I z r ael r a d i pov lač enja. Auto ri pre zen ta ci je zna ju da mno gi Izra el ci posećuju ove in ter net stra ni ce pa se nji ma ova ko i obraćaju. He zbo lah ov de ob ja vlju je broj ubi je nih Izra e- la c a, od r ž av ajuć i st a lnu elek t ron sk u ve z u s a I z r a el c i ma i u z pomo ć elek t ron ske pošte utiču na ro di te lje čiji su si no vi u izra el skoj voj sci, te ovim pokušavaju da demorališu na rod. Kon a č no, ne k e o d ov i h i n t e r ne t s t r a n a s u pre pu ne ne n a s i lj a, p o r u k a o lju ba vi i mi ru kao i ne na sil nih rešenja. Iako su ove or ga ni za ci je na sil ne, na sko ro svim pre zen ta ci ja ma možemo naći tvrd nje o po tra zi za mir nim rešenjem su ko ba, d i plom at s k i m pre go vo r i m a i l i do go vo r i m a ko ji s e p o s t i ž u u z pr i t i s a k međunarodne za jed ni ce. Dve or ga ni za ci je po seb no naglašavaju svo ju mi ro ljubivost i nenasilna sredstva Baski i Nacionalna armija oslobođenja Kolumbije.

16 Mina Zirojević 15 Ova po sled nja stvar no po zi va na oružani ot por, ali tvor ci saj ta na po mi nju da s â m a organ iz a c i ja n i je voj na i d a nje no opi si v a nje k ao t vor c a voj ne re vo lu c i je pred sta vlja zli trač pod met nut od stra ne vla sti. Re to r ik a te ro r i s t a na i n ter ne t u p ok u š av a d a na m do ne s e me š av i nu s l i k a i a r g u me na t a u ko ji ma su te ro r i s t i pr i k a z a n i k ao ž r t ve ko je su pr i si lje ne d a s e okrenu nasilju kako bi ostvarile pravedne ciljeve i suočile se sa brutalnim, nemilo srd nim ne pri ja te ljem, ko ji ne ma mo ral nih načela. De mo ni zo va nje ne pri ja te - lja, u lo ga ž r t ve ko jom te ro r i s t i pre ba c u ju k r i v i c u na ne pr i ja te lja zb og up o t re b e si le, po k a z i v anje po r u k a pu n i h lju ba v i i m i r a pred st a v lja s a mo st r a te g i ju najč e š ć e kor i š ć enu na ov i m st r a na ma. Da l i s e po me nu t a re to r i k a k v a l i t a t iv no r a z l i k u je od one kojom se terorističke organizacije služe u drugim komunikacijskim sreds t v i m a? I z g led a d a teror i s t ič k e or ga n i z a c i je z a i n ter ne t s t r a ne ko r i s te obr a s c e kojima se služe njihovi lideri u konvencionalnim medijima. A k t u elna i n ter net (on-line) verzija terorističke retorike se, ipak, razlikuje od me d ij ske st rateg i je te ro r i st a u kon ven ci o na l n i m sred st v i ma ko mu n i k a ci je u ko ji ma or ga n iz ac ije u g lav nom pr i hv a t a ju o d go vor nost z a na si lje. Re to r i k a kor i š ć ena u me d i jima r an i h s e d a m de s e t i h go d i na proš log ve k a pre t i la je postoje ć em po ret k u i ni je se kri la iza mogućnosti di plo mat skih i mir nih rešenja, kao što ra de or ga nizacije u današnje vreme na svojim internet stranama. Verovatno je da shvatanje me d i ja (i nterne t a) i c i lj na g r u pa ( ko r i sn i c i i n ter ne t a) d i k t i r a ju st r a te g i ju m i r nog rešavanja problema. Ko pred sta vlja cilj nu gru pu? Ko me s e t e ro r i s t i obr a ć aju n a i n t e r ne t u? Ko pre d s t a v lja nji ho v u c i lj nu gru pu? Da li se obraćaju po ten ci jal nim pri sta li ca ma, ne pri ja te lji ma (ko ji u stva ri predstavljaju deo opozicione društveno političke zajednice u sukobu), ili ciljaju na međunarodnu jav nost? Iako je nemoguće tačno od re di ti ko su ko ri sni ci i po se tioci ovakvih strana na internetu, možemo do delimičnih odgovora doći analizom sadržaja tih stra na. U nji ma, međutim, zapažamo ele men te obraćanja svim po menutim grupama. Obraćanje pristalicama najupadljivije se zapaža po tome što se t u mo g u por uč it i š t a mpa ne st v a r i, ma ji c e s a z na c i ma or ga n i z a c i je i od gov a r ajuć e značke, bedževi, za sta ve, audio i vi deo-ka se te. Na slo vi i slo ga ni takođe utiču na pri sta li ce. Na rav no, pret po sta vlja se da se deo pre zen ta ci je ko ji je na je zi ku or gan i z a c i je d i rek t n i je obr ać a ovoj g r u pi lju d i. Ali, možda, ipak najznačajniji deo cilj ne gru pe, po sma tran kao do da tak prista li ca ma, je ste međunarodna jav nost, posmatrači širom sve ta, i mučenici ko ji n i su ne posred no u k ljuč en i u kon fl ikt. To možemo vi de ti iz činjenice da je većina tek sta u stva ri prošireni opis isto rij skih događaja već po zna tih pri sta li ca ma.

17 16 Mina Zirojević Ne ke i nternetst r an ic e d aju ov aj pre g led i na ne ko l i ko je z i k a k a ko bi š to ši r i k r u- go v i bil i upoz na t i s a nji ho vom ver z i jom i sto r ij sk i h događ aja. 8 Ako da lje ana li zira mo sadržaje ovih stra na do la zi mo i do treće gru pe na ko ju se pokušava uti ca ti. To su no vi na ri širom sve ta za ko je se po seb no sta vlja ju članci iz no vi na i krat ke i n formac ije ko je i m mo g u pomo ć i u i z ve š t av a nju. Je d a n od He zbo la ho v i h s ajtova (Hizbollah s press offi ce) po s eb no s e obr ać a no v i na r i ma i po z i v a i h d a i s a m i daju svoj doprinos internet stranama time što će im slati tekstove preko elektronske pošte. Sadržaji posvećeni četvrtoj ciljnoj grupi neprijateljskoj javnosti, nisu uvek baš ja sni i vi dlji vi. Ipak, na ne kim in ter net pre zen ta ci ja ma ja san je plan da se st vo r i os e ć aj k r i v i c e. K a d a i n ter net st r a n i c e teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja pr i k a z u ju slike svojih neprijatelja kako ubijaju, kako policajci ciljaju decu i žene, ili prikazu ju do ka ze mučenja za tvo re ni ka, oni ne mi sle sa mo na obezbeđivanje podrške i stva ra nje osećaja sim pa ti je među ne u tral nim po se ti o ci ma, već žele i da raz vi ju osećaj ne spo koj stva, kri vi ce i žaljenja u jav no sti ko ja pri pa da su prot noj političkoj ili društvenoj gru pi. Na ovaj način se i sla bi jav na podrška režimu, i na rav no, demorališe voj ska. Prema rečima vojnog lidera Hezbolaha Ibrahima Naser al-dina (Ibrahim Nas ser al-din) uz pomoć In ter ne ta He zbo lah je us peo da uđe u do mo ve Izra e- la ca, stvarajući važan psihološki pro dor. 9 Go di ne 1999, He zbo lah je us peo da po st igne navede n i c i lj k a d a je na i n ter net st r a n i c i po k a z ao de t a lje oko po v r at k a te la i z r aelsk i h ma r i na c a ubi je n i h u L i ba nu. Or ga n i z a c i ja je t v r d i la d a je d a n od kovčega ne sadrži sa mo jed no te lo, već i de lo ve te la dru gih po gi nu lih bo ra ca. Tv rd nja organ i z a c i je r a z v i l a je b e s ko d p o ro d i c a p o g i nu l i h voj n i k a i s t vo r i l a su kob sa vla sti ma. Di ja log ko ji članovi He zbo la ha žele da otvo re na in ter ne tu s a I z r aelc ima v i d ljiv je i i z i n ter v ju a ro d i te lja i z r a el sk i h voj n i k a st a c i o n i r a n i h u Li ba nu (na slov je bio Neću da mo je de te po gi ne u Li ba nu! ). U članku ob ja vljenom u Yediot Aharonot od 16. de cem bra go di ne mno gi Izra el ci, naročito roditelji vojnika, priznali su da često posećuju internet strane Hezbolaha kako bi sa zna li šta se dešava: Ja sma tram ovaj sajt le gal nim iz vo rom in for ma ci ja, reči su jednog oc a i z r a el skog voj n i k a. Na ov i m st r a na ma č a k mož ete po st a v i t i pi t a nje, tražiti informacije i vesti koje će vam oni poslati elektronskom poštom. Da l i na go re na ve de n i nač i n teror i st ič ke or ga n i z a c i je uvo de č la nove u s vo je mreže za različite po tre be? Ana li za je ot kri la ne ke od načina uvođenja članova u a k t i v a n k r u g pod r š ke, a l i n i su v i d lji v i nač i n i ko ji mobi l i šu po s e t i o c e z a ne ke st v a r ne a k te na si lja. Ka ha ne Li ves ko ji ima na slo ve po put Ka ko ja mo gu pomoći u borbi? Predlozi, ili Obasjana putanja : Upozorenje za akciju: Šta ti možeš da 8 Ba skij ski po kret pruža ove in for ma ci je na ka sti ljan skom, nemačkom, fran cu skom i ita li jans kom je z i k u. I n t er ne t pre z en t a c ija organ iz ac ije Tu p a k A m a r u nu d i en g le s k u, š p a n s k u, ja p a n s k u i italijansku verziju. Internet strane Uzbeka možemo naći na arapskom, engleskom i ruskom. 9 Na ve de no pre ma: Yediot Aharnot, 16 De cem ber 1998, p. 7.

18 Mina Zirojević 17 uradiš?, a po kret Ba ski je i IRA traže finansijsku pomoć koju možete dati posredstvom kre dit ne kar ti ce pri me ri su ko ji po ka zu ju da po sto ji ne ki vid traženja pomoći od pose t i la c a. Pre z en t a ci ja z a pa t i st a po zi va po se t i o ce d a po mog nu t a ko što će uti ca ti na članove meksičke vla de (da ta je elek tron ska adre sa pred sed ni ka Meksi ka) i da šalju pi sma podrške ENLZ ili lo kal nim iz be gli ca ma (...) Pridružite se pro test nim marševima is pred am ba sa da ili di plo mat skih mi si ja Mek si ka u vašoj zemlji ili sami organizujte nešto (...) Pošaljite humanitarnu pomoć (...) Dajte donaci ju organizaci ji. Kao su prot nost ne do stat ku zah te va za po sti za nje ak tiv nog na silja, p os toji jasno v i d ljiv na p or d a s e pr i k u p e pr i s t a l i c e z a ne na si l ne a k t iv no s t i, naročito kao pot pi sni ka pe ti ci ja. Ia ko nema o č ig led n i h, d i rek t n i h po z i v a na na si lje, ne k i de lo v i pre z en t a c i ja s e ipa k mo g u ok a r a k te r i s a t i k ao i n d i rek t no pod st re k a v a nje na na si lje. I n ter net stra na Ha ma sa uključuje po zi ve na džihad: Džihad je po be da ili mučeništvo, Oko za oko, Džihad će se na sta vi ti do Sud njeg da na. Oprav da va nje na si lja se takođe može tumačiti kao in di rek tan po ziv na na si lje. Glo ri fi k a c i ja muč en i š t v a (uz upo tre bu reči mučenici ), na pri mer, označava da će izvršioci na sil nih aka ta bi ti nagrađeni. Štaviše, to je sa mo po za di na. Većina sadržaja na ovim stra na ma ignoriše na si lje, i čak se često na vo de želje za mir nim rešenjem spo ra. D r u ga a k t i v no s t ko ja s e č e s to pr i me ć uje je s t e upuć i v a nje p o s e t i l a c a n a d r u ge i n ter net st r a n i c e pre ko ve z a ( l i n ko v a) ko je su ide ološ k i bl i ske s a or ga n i z a- ci jom (nji ho ve no vi ne, so li dar ne gru pe i dr.). Zaključak Go re nave de na ana li za ot kri va raz li ke i sličnosti između re to ri ke ko ju ko riste te ro ri sti na in ter net mreži i dru gde. Cen tral no pi ta nje za nji ho vu re to ri ku je, be z ob z i r a na med ij koji s e ko r i st i, po t re ba z a pod r š kom i opr av d a njem na si lja. M no g i o d nave de n i h a r g u me na t a ko ji s e ko r i ste na m re ž i mo g u s e su sre st i i u dru gim ma teri ja li ma. Sličnost između ma te ri ja la na in ter ne tu i onog u kon vencionalnim medijima ogleda se u tome što je većina sadržaja na internetu zapravo po na vlja nje sadržaja iz dru gih me di ja (na pri mer, no vin skih članaka). Ipak može s e z a pa z i t i v i š e r a z l i k a. P r vo i najv a ž n ije, ve st i ko je p o k r i v a ju obla st te ro r i z ma uvek su po ve za ne sa na si ljem, dok se na si lje može (i uglav nom se) pri kri va na i n ter ne t u. Teror ist ičke or ga n i z a ci je na i n ter ne t u pr i k a z u ju se k ao le ga l ne pol it ičke or g a n i z a c i j e, o d no s no re t o r i k a i n t e r ne t t e r o r i s t a i z g le d a v i š e m i r o lju bi v a. Po je d i ne i n ter ne t pre z en t a c i je č a k de m a n t u ju bi lo k a k v u up o t re bu na si lja, š to pred sta vlja su prot nost tipične stra te gi je da se za ne ko terorističko de lo pri zna od go vor nost. Dru gi sa mo ignorišu ovu te mu. Ume sto to ga, auto ri in ter net stran i c a nag la š avaju pi t a nja k ao npr. pol it ičk i h z a t vo re n i k a i slo bo du i z ra z a, ve ro vat no

19 18 Mina Zirojević s a namerom d a stek nu si m pa t i je po s e t i la c a pr iv r ž en i h slo bo d i go vo r a i ljud sk i h pra va. Dr uga ra z l i k a i zmeđu sad r ž aja i n ter net pre z en t a ci ja i me d ij skog po k r i va nja terorista jeste u širini i količini informacija. Internet strane nemaju ograničenje pa su informaci je sve o bu hvat ni je i nji ho vi sadržaji su bit ni ji terorističkim or gan i z a c i jama jer je pr i st up kon ven c i o na l n i m me d i ji ma č e sto og r a n ič en od st r a ne vla sti. Treća raz li ka između kon ven ci o nal nih me di ja i sadržaja na in ter ne tu je ste u tome š to or ga n i z a to r i i n ter net st r a ne mo g u mo bi l i s a t i po s e t i o c e u a k c i ju na različite načine, što ni je moguće pre ko štampe zbog različitih stan dar da. Iako internet stra ne pružaju po se ti o ci ma različite i obim ne načine za ak ci ju, na silje s e re tko p o ja v lju je k ao je d na od op c i ja. Po me nu te st r a ne p o z i v a ju p o s e t i o c e d a d a ju nov ac, r a s t u r a ju ma te r i ja le i pro te s t u ju. Po z i v i na na si l ne a k te, a ko i h ima, mo gu bi ti sa mo in di rekt ni (na pri mer, kroz po ziv na džihad u islam skim ze mlja ma). R a z l i k e u ko mu n i k a c i ji pre ko i n ter ne t a i p o sre d s t vom k l a sič n i h me d i ja pot ič u od r a z l i k a u ko mu n i k a c ij sk i m sred st v i ma, veb ma ste r i ma, menad ž er i ma i pu bl i c i. Veb ma ste r i su u g lav nom obr a z o v a n i ji i upo z na t i ji s a pr i ro dom i n ter ne t a od dru gih članova terorističkih or ga ni za ci ja. Ka nal, od no sno in ter net, glav ni je de lo krug slo bod nog go vo ra. Veb ma ste ri pokušavaju da pri la go de po ru ke norma ma i v redno st i ma me d i ju ma. K ao do d a t a k, on i ve ro vat no de lu ju k roz postojeće internet forme. Percepcija o publici takođe je drugačija: za korisnike interneta se pret po sta vlja da su obra zo va ni, li be ral ni i iz svih kra je va sve ta. Ka ko može vla da da od go vo ri na ovo? Tre ba li društvo da nađe način ka ko bi s e og r a n ič i lo pre z en to v a nje teror i st ič k i h or ga n i z a c i ja na st r a na ma i n ter ne t a? Buduća pre ven ci ja širenja ovih sadržaja na in ter ne tu tehnički je složena, prav no komplikovana. 10 Štaviše, uopšte ne de lu je moguće da će se ov de is pla ti ti na por nadležnih or ga na. Sa jed ne stra ne, ima mo od mah pri sut nu štetu, u smi slu od no sa sa javnošću. Sa dru ge stra ne šteta ko ja na stu pa ako ih za bra ni mo ili ograničimo (og r a n ič av a nje slo bo de go vo r a, ut i c a nje na ot vo re ne k a na le) ve ro v at no je ve ć a. Mno ge vla de i pojedinačni ha ke ri pokušali su da blo ki ra ju na ve de ni način ko muni ka ci je naročito po sle događaja od 11. sep tem bra go di ne. 11 Na ovaj način su se sa mo češće me nja le in ter net adre se. Ne ke od njih su ne sta le sa mo pri vreme no na pri mer stra na He zbo la ha ko ja je pre sta la sa ra dom ok to bra go di ne posle na pa da izra el skih ha ke ra kao od go vor na kid na po va nje tri izra elsk a vojn ik a. U br z o s e ve ć i na i n ter net st r a na po no vo ot vo r i po sle de mon st r a c i ja b e s a t eror is t a i l i nji ho v i h pr i s t a l i c a ko ji n a ov aj n a č i n ž e le d a ko mu n i c i r a ju. 10 Yuval Kar niel, Fre e dom of Spe ech on the In ter net, Dva rim Ac ha dim 2, 1997, pp ; Ju l i e t M. O b er d i ng a nd Te r r y Nord erh au g, A s ep a r a t e ju r i s d ic t ion for C y b er s p a c e, Jo ur nal of C o m p u t e r Me d iat e d C o m mu ni c a t i o n Vol. 2, Is sue 1, Yeal Shahar, From Activism to Hactivism, Conference paper, Conference Fighting Terror On-li ne: The Legal Ramifi ca ti ons of Sep tem ber 11, 27 de cem bar 2001, Uni ver sity of Ha i fa Law and Technology, Shefayim, Israel.

20 Mina Zirojević 19 Takođe, ne treba zanemariti i delatnost hakera. Na primer, avgusta godine ko sov sk i haker i su one spo so bi l i r ad i n ter net pre z en t a ci je jed nog ma njeg lo k a l nog, srpskog časopisa. Već sledeći mesec srpski hakeri potpisani kao Ujedinjena jugoslo ven ska bri ga da blo ki ra li su zvanične in ter net stra ni ce najvažnijih državnih institucija u Albaniji vlade, ministarstava i parlamenta. Svetska zajednica je već počela da se bori protiv nekih vidova zloupotrebe i n ter ne t a. Na pr i mer, Ev rop sk a u n i ja je st vo r i la si stem r a z me ne i n for ma ci ja o ovoj vr sti pret nje. Por tu ga li ja je predložila usva ja nje si ste ma raz me na in for ma ci ja priku plje nih na in ter ne tu (Interchange of Open Information Collected on the Internet). Na ve de ni si stem tre ba lo bi da obez be di svim članovima efikasno oruđe u otkrivanju informacija, a sve u kontekstu borbe protiv terorizma. U okviru ove or ga nizacije do net je i Za kon o zaštiti elek tron skih po da ta ka (Ru les on pro tection of elec tro nic da ta). I dru ge međunarodne or ga ni za ci je uključile su se u ovu bor bu : Ujed inje ne na c i je su do ne le Re z o lu c i ju broj 1373 o bor bi pro t iv te ro r i z ma. Američki Kon gres je do neo Pa tri ot ski akt (USA Patriot Act). O si m p o me nu t i h postoje i preporuke osam najrazvijenijih zemalja sveta (G 8) i evropskog policijskog tela, Evropola. Lista terorističkih organizacija sa internet adresama Ha mas islam ski po kret ot po ra osno van kao pa le stin sko kri lo mu sli man ske braće. Cilj im je osni va nje islam sko-pa le stin ske države na pro sto ru današnjeg Izrae la ( mas.org; le sti ne-in fo.net/ha mas/in dex.htm; le sti ne-in fo.com/in dex_e.htm; sam.org). Hizbollah ra di kal na gru pa Šiita osno va na u Li ba nu čiji je cilj osni va nje islamske države u Li ba nu i ukla nja nje ne i slam skog uti ca ja iz re gi o na ( zbollah.org; qa wa ma.org; qa wa ma.tv; ma nar. com.lb). Islam ska Gru pa (Al-Gama a Al-Islamiyya) najveća mi li tant na gru pa u Egip tu, a k t i v n a o d k as n i h 70 -t i h, s p ec ij al iz ov an a u voj n i m n a p a d i m a pr o t i v b e z b e d n o s t i Egip ta, dru gih ver skih gru pa (Kop ta) i svih osta lih ko ji se pro ti ve islam skom eks tremi zmu ( mah.org.uk/ik wan/in dex.html). PFLP marksističko-lenjinistička gru pa ko ju je osno vao Džordž Habaš (George Habash). Počinili su mnogobrojne međunarodne terorističke napade tokom 70 -t i h go d in a. O d me t u pre ds t av ljaju I z r a e l c i i mo d e r n i A r a pi. G o d i ne pri hva ti li su od go vor nost za ubistvo ministra tu ri zma Izra e la ( http: // org/about.html). PIJ posvećeni su stva ra nju pa le stin ske islam ske države i de struk ci ji Izra e la kroz Sve t i r at. O v a g r u p a s pro ve l a je nekol iko n a p a d a pro t i v i z r a e l s k i h me t a ( ht t p: //w w w. ji h a d i s l a m i.c om). Tupak Amaru (MR TA) p e r ua ns k a lenji n i s t ič ko -m a rk si s t ič k a or ga n i z a c i ja o sno - va na go di ne ( ta.htm; dir.org/na dir/ ini ti a tiv/mr ta; bel de.de).