OBRAZAC ZA PRIJAVU TEHNIČKOG REŠENJA

Transcription

1 ELEKTRONSKI FAKULTET U NIŠU OBRAZAC ZA PRIJAVU TEHNIČKOG REŠENJA U skladu sa odredbama Pravilnika o postupku i načinu vrednovanja, i kvantitavnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača, koji je doneo Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj Republike Srbije («Službeni glasnik RS», br. 38/2008) dostavljam sledeće podatke. Obavezni podaci: Autori rešenja: Marija Milijić, Aleksandar Nešić, Bratislav Milovanović, Dušan Nešić, Ivana Radnović, Nebojša Dončov Naziv tehničkog rešenja: Štampani antenski niz u korner reflektoru sa dijagramom zračenja ravnog vrha Kategorija tehničkog rešenja: prototip Za koga je rešenje rađeno i u okviru kog projekta MNTR: Rešenje je realizovano u okviru rada na projekatu TR Istraživanje i razvoj rešenja za poboljšanje performansi bežičnih komunikacionih sistema u mikrotalasnom i milimetarskom opsegu frekvencija. Rešenje je rađeno za Institut IMTEL, Beograd kao deo istraživanja antena sa specijalnim karakteristikama zračenja. Ko rešenje koristi tj. ko je prihvatio primenjuje rešenje: Prototip se koristi u Institu Imtel, Beograd.

2 Godina kada je rešenje urađeno: Kako su rezultati verifikovani (od strane koga tela): Verifikacija rezultata je izvršena od strane Nastavno-naučnog veća Elektronskog fakulteta u Nišu. Kao rezultat istraživanja u okviru realizacije prototipa, objavljen je sledeći naučni rad, predstavljen na međunarodnoj konferenciji: [1] Marija Milijić, Aleksandar Nešić, Bratislav Milovanović, Design of Printed Antenna Array with Flat-Top Shaped-Beam Pattern, International Conference on Electrical, Electronic and Computing Engineering IcETRAN 2015, Srebrno jezero, Srbija, June 8-11, 2015, ISBN: , pp. MTI Na koji način se rezultati koriste: Bežični servisi kratkog dometa nalaze sve veću primenu u svakodnevnom životu: Wi-Fi mreže za prenos podataka, DSRC (Dedicated Short Range Communications) komunikacioni sistemi za nadgledanje saobraćaja i stanja na putu, plaćanje putarine/parkinga, RFID (radio frequency identification) identifikacija pomoću radio talasa, itd. Svakodnevno se pojavljuju novi bežični servisi kratkog dometa a samim tim raste i zauzetost raspoloživog frekvencijskog opsega. Zbog toga će takvi servisi u budućnosti biti ograničeni kako u frekvencijskom opsegu tako i u području svog delovanja. Da bi se povećala njihova efikasnost, potrebno je da izračeni signal bude konstantne amplitude unutar oblasti primene servisa. Antena sa dijagramom zračenja ravnog vrha poseduje niz prednosti nad ostalim tipovima antena koji je čine pogodnom za primenu u bežičnim servisima kratkog dometa. Ona se karakteriše dijagramom zračenja sa glavnim listom približno uniformnog pojačanja tako da je u njenoj zoni pokrivanja obezbeđena pravilna raspodela izračene snage sa izračenim elektromagnetnim talasima konstantne amplitude. Antene sa dijagramom zračenja ravnog vrha najčešće su realizovane kao antenskih nizovi čiji su elementi sočivo antene, talasovodi ili ukršteni dipoli. Bez obzira na vrstu zračećih elemenata u nizu, kod antena sa ravnim vrhom posebna pažnja mora biti na nekoliko parametara: ugaona širina glavnog lista zračenja približno uniformnog pojačanja, maksimalno odstupanje pojačanja u delu dijagrama zračenja sa približno uniformnim pojačanjem, širokopojasnost i slabljenje bočnih lobova. Oblast na koju se tehničko rešenje odnosi: Bežični servisi kratkog dometa

3 Problem koji se tehničkim rešenjem rešava: Predstavljena antena se sastoji od deset pentagonalnih dipola realizovanih u simetričnoj mikrostrip tehnici. Njen dijagram zračenja je ravnog vrha na centralnoj frekvenciji 12 GHz. Simetrični pentagonalni dipoli, takođe sa centralnom frekvencijom 12 GHz, imaju veoma širok frekvencijski opseg, preko 35 % centralne frekvencije. To naravno utiče i na frekvencijski opseg štampanog antenskog niza koji se sastoji od simetričnih pentagonalnih dipola. Niz pentagonalnih dipola ima veći radni frekvencijski opseg u odnosu na centralnu frekvenciju nego antenski niz deset ukrštenih dipola koji ima istu amplitudsku i faznu pobudu. Ipak, glavna prednost predloženog antenskog niza pentagonalnih dipola sa dijagramom zračenja ravnog vrha je jednostavnost, lakoća i niska cena njegove realizacije koja se sastoji od istovremene štampe niza, napojne mreže i bal-una na istom dielektričnom supstratu. Nasuprot njemu, niz ukrštenih dipola sa odvojenom štampanom napojnom mrežom sa kojom je povezan 50 Ω kablovima zahteva pojedinačno modelovanje mreže i niza, složenu i skupu realizaciju Predstavljena antena se može realizovati za svaki mikrotalasni frekvencijski opseg uključujići i mm opseg (ispod 110 GHz) skaliranjem dimenzija. Stanje rešenosti tog problema u svetu: U literaturi postoji mnogo metoda i tehnika modelovanja antena sa dijagramom zračenja ravnog vrha, ali je veoma malo realizovanih prototipova. Dijagram zračenja ravnog vrha je najčešće moguće postići grupisanjem zračećih elemenata u antenski niz koji se napaja odgovarajućom amplitudskom i faznom raspodelom. Zračeći elementi su najčešće sočivo antene [1,2], talasovodi ili ukršteni dipoli [3]. Takođe, postoje i primer višeslojne antenske strukture čiji dijagram zračenja je ravnog vrha [4], ali čija je realizacija komplikovana i skupa. Dijagrami zračenja ovakvih nizova su uglavnom ravnog vrha u širokom regionu sa veoma malom fluktuacijom tako da je svim korisnicima obezbeđen signal jednakog kvaliteta. Ipak, dva osnovna problema prethodno realizovanih antena sa dijagramom zračenja ravnog vrha je veoma komplikovan dizajn i realizacija kao i mala širokopojasnost, često nedovoljna za savremne bežične servise. Realizovani antenski niz sa pentagonalnim dipolima ima najjednostavniju strukturu dok su ostali parametri jednaki ili bolji nego kod prethodno realizovanih antena. [1] N. Ngoc Tinh,, R. Sauleau, L. Le Coq, Reduced-Size Double-Shell Lens Antenna With Flat-Top Radiation Pattern for Indoor Communications at Millimeter Waves, IEEE Transactions on Antennas and Propagation, 2011, Vol. 59, No. 6, pp [2] N. Ngoc Tinh, R. Sauleau, L. Le Coq, Lens antennas with flat-top radiation patterns: Benchmark of beam shaping techniques at the feed array level and lens shape level, 3rd European Conference on Antennas and Propagation EuCAP 2009, pp [3] H. J. Zhou, Y.H.H., B. H. Sun, Q. Z. Liu, Design and realization of a flat-top shaped-beam antenna array, Progress In Electromagnetics Research Letters, 2008, Vol. 5, pp [4] S. Pioch, J.-M. Laheurte, Parametric Study of Compact Flat Antennas Based On Periodic Patterns, Microwave and Optical Technology Letters, Vol. 40, No. 4, 2004, pp

4 Objašnjenje suštine tehničkog rešenja i detaljan opis sa karakteristikama, uključujući i prateće ilustracije i tehničke crteže: Predloženi antenski niz se sastoji od deset pentagonalnih dipola smeštenih na međusobnom rastojanju d=0.736λ 0 =18.4 mm (gde je λ 0 talasna dužina na centralnoj frekvenciji f c =12 GHz) (Slika 1). Dipoli se nalaze u korner reflektoru sa uglom 60 na rastojanju h=λ 0 /2=12.5 mm od apeksa korner reflektora. Na mestu spoja reflektorskih ploča nalaze se rupe prečnika 2.33 mm kroz koje prolaze napojne linije dipola. Antenski niz, napojna mreža i bal-un su štampani na istom dielektriku dielektrične konstante ε r =2.17 i debljine h d =0.508 mm. Celokupna predložena struktura je jednostavna, laka za realizaciju i ekonomična. Slika 1. Antenski niz sa dijagramom zračenja ravnog vrha Formiranje dijagrama zračenja sa ravnim vrhom je ostvareno korišćenjem odgovarajuće raspodela napajanja zračećih elemenata niza. Pomoću genetičkog algoritma su sračunate vrednosti normalizovanih amplituda i faza za deset elemenata niza koje su prikazane u Tabeli I. Zbog simetrične strukture niza, amplitudski koeficijent u 1 i faza φ 1 odgovaraju dipolima D 1 i D 10, u 2 i φ 2 odgovaraju dipolima D 2 i D 9, u 3 i φ 3 odgovaraju dipolima D 3 i D 8, u 4 i φ 4 odgovaraju dipolima D 4 i D 7 i u 5 i φ 5 odgovaraju dipolima D 5 i D 6. Tabela I Koeficijenti pobude antenskog niza sa dijagramom zračenja ravnog vrha Dipoli Normalizovana amplituda u i [db] Fazni pomeraj φ i [ ] Napojna mreža obezbeđuje potrebnu raspodelu za napajanje dipola antenskog niza. Takođe simetrična mikrostrip struktura, ona se sastoji od transformatora impedansi, T-spojeva i napojnih linija (Slika 2.).

5 Slika 2. Napojna mreža antenskog niza sa dijagramom zračenja ravnog vrha Na koaksijalni konektor se nadovezuje bal-un koji služi za prelazak sa standardne na simetričnu mikrostrip strukturu. Zatim slede napojna 50 omska linija na koju se nadovezuje prvi T spoj. Celokupna napojna mreža sadrži nekoliko T spojeva kroz različite nivoe (dva u drugom nivou, dva u trećem nivou i četiri u četvrtom nivou). Napojne linije impedanse Z c =100 Ω služe za napajanje dipola iste impedanse Z d =100 Ω. U čvoru A se razdvajaju napojne linije dipola D 1 i D2. Takođe, čvor B je razdvojna tačka napojnih linija za dipole D 4 i D 5. U čvoru C se napojna linija ka čvoru A odvaja od napojne linije trećeg dipola. Napojne linije ka čvorovima B i C se razdvajaju u čvoru D. Impedanse u svim čvorovima razdvajanja A, B C i D su Z S =50 Ω. Vrednosti i dimenzije transformatora impedansi dužine λ 0 /4 realizovanih u simetričnoj mikrostrip tehnici sračunate su korišćenjem TEM analize. Za substrat dielektrične konstante ε r =2.17 i debljine h d =0.508 mm, specifične provodnosti 41 MS/m i zanemarljivo male vrednosti gubitaka i debljine metalizacije, na osnovu vrednosti u i i φ i, i=1,5 iz Tabele I dobijene su vrednosti impedansi i širine transformatora impedansi, koji čine mreže za napajanje antenskog niza sa dijagramom zračenja ravnog vrha, i prikazene su u Tabeli II. Tabela II Parametri λ 0 /4 transformatora impedansi u napojnoj mreži antenskog niza sa dijagramom zračenja ravnog vrha Transformatori impedansi Karakteristična impedansa [Ω] Širina [mm] Z Z Z A Z B Fazni pomeraji pojedinih dipola u nizu su ostvareni korišćenjem napojnih 100Ω linija određene dužine. Napojna linija 2. dipola sa faznim pomerajem 148 je 4.78 mm kraća od napojne linije 1. dipola sa faznim pomerajem 70. Slično, peti dipol čiji je fazni pomeraj 316 ima napojnu liniju kraću 4.37 mm od napojne linije četvrtog dipola sa faznim pomerajem 245. Fazna razlika između trećeg i dugog dipola je 64 a fazna razlika između četvrtog i trećeg dipola je 33. Zbog toga, napojna linija trećeg dipola od tačke C je 3.9 mm kraća od celekupne dužine napajanja između tačke C i drugog dipola. U skladu s tim, celokupna dužina napajanja iz tačke D do trećeg dipola je 2 mm duža nego napajanje od tačke D do četvrtog dipola.

6 Predložena struktura je realizovana na na supstratu RT/duroid 5880 dielektrične konstante ε r =2.17 i debljine h d =0.508 mm (Slika 3.). Slika 3. Realizovana antena sa dijagramom zračenja ravnog vrha Slika 4. Napojna mreža za antenu sa dijagramom zračenja ravnog vrha Antenski niz, dužine 184 mm, nalazi se u korner reflektoru ugla 60. Reflektor čine dve reflektorske ploče, svaka dimenzije 320mm x 65mm. Napojne linije dipola prolaze kroz rupe prečnika 2.33 mm na mestu spoja reflektorskih ploča. Niz, napojna mreža (Slika 4.) i bal-un nalaze se na supstratu širine 55 mm. Istovremena i zajednička štampa niza, napojne mreže i baluna je velika prednost predloženih štampanih antenskih nizova u odnosu na ostale antenske strukture jer čini ceo postupak realizacije jednostavnim, lakim i jeftinim. a) b) Slika 5. Poređenje simulacionih i merenih dijagrama zračenja ravnog vrha u E ravni antenskog niza deset simetričnih pentagonalnih dipola a) za region b) za region

7 Slika 5. prikazuje simulacione dijagrame zračenje predloženog antenskog niza na centralnoj frekvenciji f c =12 GHz kroz dve etape modelovanja. Najpre su dipoli u nizu napajani generatorima na krajevima njihovih napojnih linija. Tada su njihove dimenzije optimizovane tako da svaki dipol ima impedansu Z d =100 Ω kada je prisutan međusobni uticaj ostalih dipola i uticaj reflektora. Nakon toga, u drugoj etapi modelovanja, niz pentagonalnih dipola optimizovanih dimenzija je povezan sa napojnom mrežom sastavljenoj od transformatora impedansi koja obezbeđuje potrebnu raspodelu napajanja. Kroz obe etape modelovanja, dijagrami zračenja predloženog antenskog niza imaju pojačanje oko 15 dbi za region sa maksimalnim odstupanjem 2 db. Međutim, merene vrednosti realizovane antene pokazuju da njen dijagram zračenja ima oblik ravnog vrha na višim frekvencijama (12.6 GHz) od modelovane centralne frekvencije f c =12 GHz. Razlog za neslaganje centralne frekvencije modelovanog i realizovanog antenskog niza verovatno je u neidealnim mernim uslovima koji su rezultirali neželjenom refleksijom. Zbog toga, realizovani antenski niz ima dijagram zračenja pojačanja 16.5 dbi za region sa maksimalnim odstupanjem 2.1 db. Slabljenje bočnih lobova je 17.5 db za simulacione dijagrame zračenja i 18.7 db za dijagram zračenja realizovanog niza. a) b) Slika 6. Mereni rezultati antenskog niza deset simetričnih pentagonalnih dipola u širem frekventnom opsegu a) dijagrama zračenja ravnog vrha u E ravni b) VSWR i S 11 parametar Predloženi antenski niz sa dijagramom zračenja ravnog vrha je ispitivan u širem frekventnom opsegu za frekvencije 12.5 GHz, 12.6 GHz i 12.8 GHz (Slika 6.a). Može se uočiti da na sve tri frekvencije razmatrani antenski niz ima približno slične dijagrame zračenja sa pojačanjem oko 16 dbi i slabljenjem bočnih lobova u opsegu db. Takođe, na sve tri ispitivane frekvencije za region pojačanje niza je približno konstantno.

8 Zbog toga se može zaključiti da u frekvencijskom opsegu između 12.5 GHz i 12.8 GHz dijagram zračenja predloženog antenskog niza je ravnog vrha. Slika 6.b prikazuje poređenje sumulacionih i merenih rezultata za VSWR i S 11 parametar u opsegu frekvencija od 9 GHz do 15 GHz. Pomoću Agilent N5227A Network Analyzer je izvršeno merenje VSWR koji je manji od 2 za frekvencije od GHz do GHz. Očigledno je predloženi niz uskopojasan i može se primeniti za uzak opseg frekvencija između 12.5 GHz i 12.8 GHz (2.38% centralne frekvencije). U dostupnoj literaturi ne postoji primer realizovane štampane antene sa dijagramom zračenja ravnog vrha sa kojom je moguće uporediti dobijene merene rezultate. Zbog toga je poređenje izvršeno sa antenskim nizom deset ukrštenih dipola koji ima istu amplitudsku i faznu pobudu. Međusobno rastojanje između ukrštenih dipola je d=0.736λ 0 =128 mm na centralnoj frekvenciji f c =1.725 GHz. Niz se napaja preko hibridne mreže koja se sastoji od mikrostrip delitelja snage i deset 50Ω kablova. Rezultati poređenja se prikazani i grafički (Slika 7.) i tabelarno (Tabela III). Normalizovani dijagrami zračenja (Slika 7.) pokazuju da antenski niz ukrštenih dipola ima malo širi deo konstantnog pojačanja koji za njega iznosi za region sa maksimalnim odstupanjem 2.1 db. Takođe, sa priloženih grafikona može se zaključiti da oba niza imaju približno jednako slabljenje bočnih lobova. Slika 7. Poređenje dijagrama zračenja ravnog vrha antenskog niza simetričnih pentagonalnih dipola i antenskog niza ukrštenih dipola Tabela III pokazuje da niz pentagonalnih dipola ima veći radni frekvencijski opseg u odnosu na centralnu frekvenciju. Međutim, pojedni parametri antenskog niza ukrštenih dipola, poput pojačanja i VSWR parametra na centralnoj frekvenciji, nisu dati što onemogućava kompletno poređenje.

9 Tabela III Poređenje parametara predložene antene i prethodno realizovane antene sa dijagramom zračenja ravnog vrha Predložena antena sa pentagonalnim dipolima Antena sa ukrštenim dipolima [50] Broj elemenata Centralna frekvencija f c [GHz] VSWR antenskog niza za f c Frekventni opseg [%] Opseg ravnog vrha Pojačanje G [dbi] Maksimalno odstupanje [db] SLS [db] Mogućnosti daljeg razvoja tehničkog rešenja: Predloženo tehničko rešenje Štampani antenski niz u korner reflektoru sa dijagramom zračenja ravnog vrha je realizovano kao antenski niz deset simetričnih pentagonalnih dipola u korner reflektoru ugla 60. U daljem razvoju planira se realizacija antenskih nizova u korner reflektoru različitih uglova kao i u cilindričnom reflektoru. Takođe, planira se i realizacija antenskih nizova sa većim brojem zračećih elemenata čiji bi dijagrami zračenja bili ravnog vrha. Na osnovu dosadašnjih realizacija antena u simetričnoj mikrostrip tehnici, ti nizovi bi takođe bili jednostavanog dizajna i jeftine realizacije. Podnosilac prijave mr Marija Milijić