REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE

Transcription

1

2

3 REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE ISSN Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

4 SADRŽAJ PA RA LE LE IZ ME ĐU DO MA ĆEG (NACIONALNOG) I MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA U R A ZVO J U SH VA TA N JA L E GA L I T E TA Nataš a R a d o va no v i ć 5 UTISCI SA SVEDOČENJA NA SU ĐE NJU UBI CA MA PR E M IJ E R A Z O R A NA ĐI N ĐI Ć A Mil e Nova k o v i ć 14 ULO GA I ZNA ČAJ SEK TOR A U N U T R A Š N J E KON T RO L E PO L I CI J E U BORBI PROTIV KORUPCIJE Nebojša Pantelić 17 (R E)I ZBOR SU DI JA Miodrag R a d o je v i ć 21 I Z V E ŠTA J I N E Z A V I SN I H T E L A Nemanja Nenadić 23 LO K A LNO L I CE KO RU P CI J E Dra gan Do bra ši no vić 26

5

6 PA RA LE LE IZ ME ĐU DO MA ĆEG (NACIONALNOG) I MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG PRAVA U R A Z VO J U SH VA TA N JA L E GA L I T E TA Na ta š a R a d o va no v ić Ukoliko pođemo od osnovnih atributa države, a to su: suverenost, postojanje jav nih in sti tu ci ja na su prot pri vat nih, te ri to ri jal na ogra ni če nost i, ko nač no, legi tim na moć dr žav ne pri nu de kao prak ti čan iz raz su ve re ni te ta, ana li zom sva kog od na ve de nih kon sti tu e na ta poj ma dr ža ve, ne iz be žno se otva ra di sku si ja o od no - su, tj. gra ni ca ma dr žav ne pri nu de i zaš ti ti ljud skih pra va. Pojam suverenosti, označava najvišu i trajnu vlast države, i takvu vlast ima v la d a lac, ko ji pre ma shva t a nju Ž a n B o de na ( Je a n B o d i n) mo ž e bi t i : c e o na rod, plemstvo ili monarh. 1 K a ko je B o de no vo opre de lje nje bi lo z a mo na r ha k ao no si o - c a su verene v la st i, k a sn i ji te o re t i č a r i su ga ospo r a va l i, i s t i č u ć i d a je ova k av ob l i k vlasti bio karakterističan za sistem apsolutizma i za učenje o njenom božanskom po re k lu. Naroč i to su s e i s t i c a l i z a st up n i c i te o r i je d r u š t ve nog u go vo r a, na pr i mer Džon Lok (John Loc ke), Žan Žak Ru so (Jean-Jac qu es Ro us se au) i dru gi pi sci. 2 Teo r i ja d r u št venog u go vo r a pre d v i đ a d a s va k i po je d i nac, č la n d r u š t ve ne z a je d n i c e, daje pristanak za stupanje u zajednicu, te da je volja svakog pripadnika društva pod jednake vred no sti i da druš tvom mo že upra vlja ti sa mo opšta vo lja, kao rez u l t a nt a pojed i nač n i h, t a ko d a je su ve re no d r u š t vo u c e l i n i. Je d na od i n ter pre t a- c i ja Rus oove te o r i je po č i va na r a z l i ko va nju na rod ne od na c i o na l ne su ve re no st i. Na rodna suvere nost pr i pa d a na ro du k ao c e l i n i, sk u pu g r a đ a na, t a ko š to je s va k i g r a đ an i n nosilac de la su ve re no st i, dok na c i o na l na su ve re nost pr i pa d a na c i ji, k ao ne de ljivom kolek t iv nom bi ć u s a st a v lje nom od pro š l i h, s a d a š nji h i bu du ć i h ge ner a c i ja, povez an i h z a je d n ič k i m je z i kom, ve rom, k u l t u rom, t r a d i c i jom i i sto r ij sk i m Autor k a je p o l ic ij s k i i n s p e k tor u Pol ic ijs koj upr a v i Gr a d a B e o g r a d a M i n i s t a r s t v a u nu t r a š nji h po slo va Re pu bli ke Sr bi je. 1 Dra go ljub M. Po po vić, S t va ra nj e m o d e r n e d r ž a ve, Do si je, Be o grad, 1993, str Ibid.

7 6 Nataša Radovanović iden ti tetom. Na rod na i na ci o nal na su ve re nost po sta le su osnov ni prin ci pi mo derne demok r atske d r ž a ve. Dr ž a va č i ne r a z l i č i t a jav na te la, od go vor na z a do no š e nje i spro vo đe nje ko - lektivnih odluka u javnom interesu, koja se finansiraju na teret javnosti, kao što su vla da, skupšti na od no sno par la ment, pred sed nik, pra vo su đe, voj ska, po li ci ja i bi ro krat ski apa rat, dok su, sa dru ge stra ne, pri vat ne in sti tu ci je po ro di ca, priv at n i pre duz e t n i c i i si n d i k a t i, for m i r a n i r a d i o s t v a re nja p o je d i na č n i h i n te re s a što vo di for mal noj odvo je no sti dr ža ve od ci vil nog druš tva. Me đu tim, suš tinsk i mater ijl no, d r ž a va je s ve o bu hvat na a s o c i ja c i ja k a ko g r a đ a na k ao č la no va dr žavne zajedni ce, ta ko i in sti tu ci ja jav nog do me na ko ji slu že za do vo lje nju građan skih po tre ba. Dr ža va je te ri to ri jal ni en ti tet, jer pod ra zu me va oba ve zno po sto ja nje ge o grafske ome đe nosti, u či jim okvi ri ma se pro sti re dr žav na nad le žnost. Za to se u me đunarodnom pravu, bar u teoriji, država smatra autonomnim entitetom, a jedan od osnov nih prin ci pa je prin cip ne po vre di vo sti dr žav nih gra ni ca. L e g i t i mna mo ć d r ž av ne pr i nu de oz na č a va mo g uć nost re a l i z a c i je d r ž av ne vlasti primenom legitimne sile. Državna moć je potkrepljena prinudom, čime se osi gu ra va poš to va nje za ko na i ka žnja va nje onih ko ji ga kr še i stva ra ju uslo vi prakt ič nog ost va renja su ve re n i te t a d r ž a ve u nu t a r s op st ve n i h g r a n i c a. L e g i t i m nost je pri hva ta nje, od no sno po drš ka dr žav nim od lu ka ma ne sa mo kao le gal nim, već i kao mo ral no oprav da nim, do ne tim u opštem in te re su. Posmatranje prava kao skupa pravila čiju primenu obezbeđuje vlast putem pri nu de ka rak te ri stič no je za dok tri nu prav nog po zi ti vi zma, ko ja se ba vi la pi tanjem šta pra vo za pra vo je ste, a ne šta pra vo tre ba da bu de, uz is klju či va nje ka te gorije vrednosti iz pojma prava. Međutim, zasluga pravnih pozitivista sastoji se u shva ta nju prava kao sku pa pra vi la ko ji ma se re gu li še upo tre ba si le, na su prot shvat a nju d a su pr a va sk up pr a v i la č i ju pr i me nu d r ž a va obe z be đu je si lom. 3 Naime, u shva t anju odno s a pr a va i pr i nu de, po z i t i v i st i su u ne l i i z me ne na g la š a va njem d a si la nijesamosredstvo kojim se obez be đu je pri me na pra va, ne go je vlast u pri meni pra va, po mo ću pri nu de, u isto vre me tim pra vom i ogra ni če na. 4 Upravo ovde se mo že uoči ti slič nost sa for mal nim poj mom prav ne dr ža ve, a to je dr ža va u kojoj su upr ava i sud st vo ve z a n i z a ko nom, u me sto d a de lu ju po pr i n c i pu d r ž av nog raz lo ga. 5 Po jam prav ne dr ža ve sma tra se pro duk tom ne mač ke po li tič ke i prav ne misli kra jem de vet na e stog i po čet kom dva de se tog ve ka, ko ji je vre me nom do bi jao 3 Vi še vi de ti u: Mar ko Bo žić i Gor da na Mi tro vić, Prav na dr ža va iz per spek ti ve prav nog po ziti vi zma, Pravni život, tom IV, br. 12, 2006, str Ibid., str Ibid., str. 979.

8 Nataš a Ra dova no v ić 7 r a z l i č ito z nač e nje, po č e v od na pre d na ve de nog, pre ko d r ž a ve le ga l i te t a u ko joj su zakonom podjednako vezani i oni kojima se vlada i oni koji vladaju, do države le ga li teta i legiti mi te ta ko ja uklju ču je i mo ral nu oprav da nost za ko na kao vred no - snu k ategor iju, a po č i va na pre t hod no i z g r a đe noj en g le skoj kon c ep c i ji v la d a v i ne za ko na (engl. Ru le of law). Na r av no, v la d a v i na pr a va t a ko đe i m pl i c i r a og r a n i č e- nost vla sti pra vom, što pred sta vlja slič nost sa kon cep tom prav ne dr ža ve, ali isto tako uključuje i zaštitu ljudskih prava i sloboda putem ustava i zakona. 6 I po red na ve dene slično sti po zi ti vi stič kog po i ma nja od no sa pra va i si le sa for mal nim pojmom pr avne d r ž a ve, i s k u st vo to t a l i t a r nog re ž i ma to kom Dr u gog s ve t skog r a t a ka da je vlast for mal no po stu pa la u skla du sa za ko nom ko ji joj je do zvo lja vao da vr ši teror nad svo jim gra đa ni ma do pri ne lo je da sve ne ga tiv ne po sle di ce tak vog konc ept a i z a đu na v i de lo. Ne do volj nost le ga l i te t a, i s k lju č i vog s a d r ž i n skog ele menta formal nog shva ta nja prav ne dr ža ve, do ve lo je do uvo đe nja ka te go ri je leg i t i m itet a k ao kon st i t u t iv nog ele men t a ma te r i ja l nog poj ma pr av ne d r ž a ve. L e g i- t i m i te t obuhvat a v re d no snu po t k u, mo r a l nu opr av d a nost z a ko na k ao i pr i st a na k gra đa na da se nad nji ma vr ši vlast. Vlast se, zna či, isto vre me no vr ši na na čin kojim se ne ugro ža va ju, već afir mi šu ljud ska pra va i slo bo de, ga ran to va ne usta vom i zakonom. Ideja o postojanju neotuđivih, neprenosivih i neuništivih ljudskih prava dobi la je na ro čit zna čaj u vre me na pret ka uče nja o pri rod nom pra vu, pre ma ko me su ljud ska pra va za ga ran to va na pri rod nim pra vom, a to zna či onim prav nim pore t kom ko ji pot i č e od pr i ro de i pro na la z i s vo je po re k lo u ljud skom r a z u mu, u n i- ver z a la nom i ne pro la z a nom. Osnov n i pre d u slov z a na st a na k i e g z i sten c i ju s v i h ostalih ljudskih prava je pravo na život, koje prevazilazi i granice državnog autori te ta, kao fun da men tal no pra vo, sta ro ko li ko i sa ma ljud ska ci vi li za ci ja. Pra vo na život je neprikosnoveno i apsolutno (osim u onim državama koje i dalje primenjuju smrtnu kaznu), a ujedno predstavlja i reflek si ju stup nja ci vi li za cij skog raz vo - ja od ređene d r u š t ve ne z a je d n i c e s ob z i rom na ste pen or ga n i z o va no st i d r u š t ve ne zaštite u ovoj oblasti. Napad na život i telesni integritet oduvek je izazivao određe ne re ak ci je u druš tvu. Pra vo na ži vot, kao pred met kri vič no prav ne zaš ti te, bez ob zi ra na različi te osno ve dis kri mi na ci je, po ja vlju je se tek u de mo krat skim si stemi ma de vet na e stog i dva de se tog ve ka. U neo po zi va ljud ska pra va, po red pra va na ži vot, spa da ju još i: zaš ti ta od mu če nja, zaš ti ta od rop stva, slo bo da mi sli, slo boda veroispovesti, zaštita osuđenih na smrt, zabrana ponovnog suđenja istom licu zbog istog krivičnog dela, zaštita od krivičnog gonjenja ex post fac to od ko jih posle d nje z asluž u je na ro č i t u pa ž nju. Na i me, s a ma e g z i sten c i ja i re a l i z a c i ja ljud sk i h pr a va ner a sk id i vo je po ve z a na s a nji ho vom k r i v ič no pr av nom z a š t i tom, od no sno og r a n ič enjem k r i v ič no pr av ne pr i nu de. Po z i t iv ne oba ve z e d r ž av nog auto r i te t a su 6 Ibid., str. 980.

9 8 Nataša Radovanović da, in kri mi na ci jom raz li či tih druš tve no ne pri hva tlji vih de la, šti te ljud ska pra va, pre svega pravo na život, uz ograničenje krivičnopravne prinude, njenog najtežeg ob li ka, ko ja, u suš ti ni, pred sta vlja ne ga ci ju pra va. Da bi se to po sti glo, pre sve ga, po la z i s e od osnov n i h pr av n i h pr i n c i pa le ga l i te t a i le g i t i m i te t a. P r i n c ip le ga l i te t a je u k r i v ič no pr av noj te o r i ji i z r a ž en k roz ma k si mu nullum cri men, nul la po e na si ne le ge ne ma kri vič nog de la ni ka zne bez za ko na. Sle di da se jed no de lo ne mo že sma tra ti kri vič nim ako, pre ne go što je uči nje no, ni je kri vičnim zako nom iz ri či to pred vi đe no kao kri vič no de lo, sa svim sa stav nim elementima, te se učiniocu takvog dela, u tom slučaju, ne može izreći ni primeniti k a z na. Dak le, k r i v ič no de lo i k a z na s e ne od no s e na de la po č i nje na pre ne go š to je kri vič ni za kon ko jim su pro pi sa na stu pio na sna gu (osim ako je no vi za kon blaži za učinioca dela). Zabrana retroaktivne primene krivičnog zakona značajna je z a to š to i sk ljuč u je a na lo g i ju i s va k u v r st u pro i z volj no st i u k va l i fi k a c i ji jed nog de la kao kri vič nog, što ko nač no uti če i na prav nu si gur nost. Da nas se po me nu ti princip smatra pro duk tom sa vre me ne ci vi li za ci je u uslo vi ma hu ma ni za ci je druš tvenih od no sa, ob u hva ćen je go to vo svim usta vi ma sa vre me nih i prav no ure đe nih država u svetu, kao i najvažnijim međunarodnim propisima o ljudskim pravima. Me đu tim, samom ana li zom prin ci pa le ga li te ta do la zi do iz ra ža ja nje go va for malno -tehn ičk a pr i ro d a, z a to š to s v a og r a n i č e nja ko ja i z ovog pr i n c i pa pro i z l a z e, zah te vaju mate ri jal nu pod lo gu ko ja je po vod kri vič no prav nih pro pi sa odre đivanjem društvenih vrednosti koje se krivičnim pravom štite. Društvene vrednosti pred sta vlja ju ja sno de fi ni sa na ljud ska pra va i slo bo de, ko ja oprav da va ju dr žav no pr a vo na propi si v a nje d r ž av no pr av ne pr i nu de, o d no sno pr a vo na k a ž nja v a nje, na taj na čin što upra vo nu žnost zaš ti te ovih pra va pred sta vlja pod lo gu na ko joj s e z a sn iva pr avo d r ž a ve na k a ž nja va nje. 7 Na ve de no shva t a nje re ha bi l i t u je pr i n- c ip le g it im itet a u obl a s t i k r i v ič nog pr a v a, ko ji i m pl i c i r a og r a n i č e nos t d r ž a ve u pro pi sivanju k r i v ič no pr av ne pr i nu de osnov n i m ljud sk i m pr a v i ma i slo bo d a ma. Prema tome, svaka krivičnopravna norma koja nije neophodna za zaštitu osnovnih vred no sti za jed nič kog ži vo ta lju di u druš tvu, mo že se kva li fi ko va t i k ao nele gi tim na. 8 Uoča va se po du dar nost iz me đu kri vič no prav nog i opšteg prav nog definisanja pojmova legaliteta i legitimiteta, budući da se i kod opšteg kao i kod k r i v ičnopr avnog a spek t a na me ć e po t re ba z a mo r a l n i m s a d r ž a jem k ao do pu nom kon zervativnog shva ta nja prin ci pa le ga li te ta, a od no sio bi se na nje go vu či sto formalno-tehničku prirodu. U no vijoj me đu na rod no prav noj te o ri ji ta ko đe po sto ji ten den ci ja re la ti vi zo - va nja kon z erva t iv nog shva t a nja le ga l i z ma, ko ji je k a r a k te r i st i č a n z a na c i o na l ne 7 Op šir ni je vi de ti u : Zdrav ko Marić, Ograničenje pro pi si va nja kri vič no prav ne pri nu de, Pravni ži vot, tom IV, br. 12, 2006, str Ibid., str

10 Nataš a Ra dova no v ić 9 kri vičnopravne si ste me. Ten den ci ja po či va na na iz gled slič nom me to du mo - r a l i st ičkom shva t a nju le ga l i z ma. Me đu t i m, k ao po s eb na pro ble ma t i k a u r a z vo ju me đunarodnog kri vič no prav nog shva ta nja le ga li zma, iz dva ja se oblast ko ja po čiva na odnosu auto r i te t a me đu na rod no pr av ne ju r i s d i k c i je i d r ž av nog su ve re n i tet a. P rema pojed i n i m s a v re me n i m te o re t i č a r i ma me đu na rod nog pr a va, do volj no opr avd anje z a ne po sre d nu me đu na rod nu ju r i s d i k c i ju nad uč i n i o c i ma k r i v ič n i h de la, bez obzira na za ko no dav ni si stem kon kret ne dr ža ve na či joj te ri to ri ji su dela po či nje na, je ste či nje ni ca da je doš lo do do volj no ras pro stra nje nog, od no sno si s te matskog k r š e nja ljud sk i h pr a v a. 9 S a v re me n i te o re t i č a r i p o la z e o d pr i me r a Nir nberškog su da usta no vlje nim da pro ce su i ra slu ča je ve zlo či na pro tiv mi ra, ratnih zlo či na i zlo či na pro tiv čo več no sti ko je su po či ni li fa ši sti i na ci sti. Međunarodni vojni tribunal u Nirnbergu bio je, prema tumačenju savremenih te o re ti ča ra, bez pre se da na iz vi še raz lo ga: po jam zlo čin pro tiv čo več no sti upo tre bljen je u Nir nberš koj op tu žni ci za po či nje ne zlo či ne ne mač kih op tu že nika nad nemačkim državljanima, a isti termin se prethodno koristio tokom Prvog s ve t skog r a t a z a ma s ov na ubi st va ko ja je po č i n i la t u r sk a v la st nad Jer me n i ma, a i z v r ši o c i ma je su đe no pre d do ma ć i m su dom. Ne mač k a, d a lje s e i s t i č e, n i je bi la pot pi sn i c a L ondon ske po ve lje ko jom je u st a no v ljen Me đu na rod n i voj n i t r i bu na l, te se na me će pi ta nje kri te ri ju ma us po sta vlja nja nad le žno sti ovog tri bu na la za navedene optužnice, i na kraju, prekršeno je osnovno pravilo međunarodnog prava ko je je va ž i lo u to v re me, z a sno va no na Ve st fa l skom spo r a z u mu s va k a d r ž a va je suverena unutar svojih granica u kvalifi k a c i ji ne kog de la k ao k r i v ič nog, d a k le, na dr ža vi je da od lu či pred ko jim su dom će nje ni gra đa ni bi ti pro ce su i ra ni. 10 Vre menom je, me đu tim, Vest fal ski po jam su ve re ni te ta re la ti vi zo van prin cipom na no šenja šte te oko li ni, ta ko da se me đu na uč ni ci ma i prav ni ci ma me đuna rod nog pra va ste kao uti sak da bi se pro blem su ve re ni te ta mo gao pre va zi ći ta ko što bi se do ka za lo da zlo čin pro tiv čo več no sti, ge no cid i osta la teš ka de la, ni su čisto unutrašnji problemi država, već da se njihovi efekti prostiru izvan državnih g r a n i c a, š to pre d st a v lja od lu č u ju ć u od l i k u ko ja je i sto v re me no i le g i t i ma n adut u pr i log me đu narod ne ju r i s d i k c i je. Te o re t i č a r i na vo de ob ja š nje nje L e r i Mej (L a r r y May) k r i v ič no de lo bi pot pa d a lo pod me đu na rod nu ju r i s d i k c i ju u s v i m on i m slu č a je v i ma k ad a nje go ve po sle d i c e ne bi po ga đ a le s a mo kon k re t nu ž r t v u, ve ć i jav nost, svet sku za jed ni cu ili čo ve čan stvo. 11 Ha na Arent (Han na Arendt) ja sno je iz nela svoj stav u di sku si ji na su đe nju odr ža nom pred Izra el skim su dom, kri tiku ju ći ga što ni je pre po znao da is tre blje nje po je di nih na ro da: Je vre ja, Po lja ka ili 9 An drew Alt man and Chri stop her He ath Wel lman, A De fen ce of In ter na ti o nal Cri mi nal Law, Et hics 115, The Uni ver sity of Chi ca go, Oc to ber 2004, p Ibid., p Ibid., p. 40.

11 10 Nataša Radovanović Ro ma, na primer, ( ) mo že bi ti vi še od sa mog zlo či na pre ma Je vre ji ma, Po lja cima ili Romima, već da mogu biti u ogromnoj meri ugroženi i povređeni međunarodni poredak i čovečanstvo. 12 Me đu t i m, pre ma m i š lje nju na ve de n i h te o re t i č a r a, po k u š aj d a s e opr av d a u s po st a v lja nje me đu na rod ne nad le ž no st i nad z lo č i n i ma pro tiv čo več no sti, bio je bez u spe šan pre sve ga za to što je po greš no mi sli ti da su na c i st ičk i z loč i n i pro t iv Je v re ja, na ne k i na č i n, v i k t i m i z o va l i c e lo č o ve č a n st vo, dok bi prihvata nje prin ci pa na no še nja šte te oko li ni, zna či lo tra ga nje me đu narod nog prava sa mo za onim mo ral nim ano ma li ja ma unu tar dr ža va, či ji efek ti do - slo v i c e prelaz e d r ž av ne g r a n i c e. 13 Posebno je interesantan odnos legalizma i pravde u smislu pronalaženja arg u me na t a koji bi opr av d a l i k r š e nje pr i n c i pa nullum crimen, nulla poena sine lege u slučaju Nirnberškog suda. Princip zabrane retroaktivnosti isključuje primenu kri vič ne sank ci je uči ni o cu za de lo ko je se do go di lo pre stu pa nja na sna gu za kona, kojim je isto propisano kao krivično delo. U Nirnbergu su počinioci osuđeni za zlo čin pro tiv čo več no sti, ko ji u mo men tu nji ho ve osu de nig de ni je bio pro pisan kao krivično delo. Osuđena lica su, nesumnjivo, imala zapanjujući stepen moral ne kri vi ce, ali su le gal no bi la ne vi na za ključ ne zlo či ne zbog ko jih su osu đe ni. Po sta vlja se pi ta nje da li mo ral ne vred no sti tre ba da po kri va ju one obla sti društ ve nog ž ivot a u ko ji ma je pr av na re g u l a t i v a ne p ot pu na i l i je p ot pu no i z o s t a l a? U ko l iko s e pot v rd no od go vo r i na ovo pi t a nje, do bi ja s e i je d no st av no opr av d a nje za Nirnberški slučaj razlog za kažnjavanje osuđenih u Nirnbergu predstavlja činjenicu da su to zaslužili, da tako pravda zahteva, zbog težine njihove moralne krivice, isto tako teška povreda pravde bila bi i da su ostali nekažnjeni. 14 S a mor a l nog a spek t a, pr av na ne v i nost op t u ž e n i h st va r a mo r a l ne r a z lo ge pro tiv nji ho vog ka žnja va nja, me đu tim, nji ho va teš ka mo ral na kri vi ca stva ra još jače razloge u prilog njihovom kažnjavanju. 15 Ideja potiče od Hansa Kelzena (Hans Kel sen): Prav na ne vi nost op tu že nog pred sta vlja mo ral ni raz log pro tiv nje go vog ka žnjavanja, ali nje go va eks trem na mo ral na kri vi ca pred sta vlja od lu ču ju ći mo ralni raz log za nje go vo ka žnja va nje ( ) pra ved nost zah te va ka žnja va nje ovih oso ba, upr kos č injen ic i d a pre ma po z i t iv nom z a ko no d av st v u on i n i su k a ž nji v i. 16 Pri stalice navedenog shvatanja naglašavaju da ako se i pođe od pretpostavke da su mor a l n i r a zloz i pro t iv k a ž nja va nja pr av no ne v i ne os o be ja č i od mo r a l n i h r a z lo ga z a nje no k až njavanje, mo g u ć e je u i z u z et n i m si t u a c i ja ma d a po to nji nad ja č a ju pr ve. 17 Prema tome, na primeru osuđenih u Nirnbergu za zločin protiv čovečnosti, i pored 12 Ibid., p Ibid. 14 Ibid., p Ibid. 16 Ibid. 17 Ibid.

12 Nataš a Ra dova no v ić 11 nji ho ve pr avne ne v i no st i, po sto ja l i su mo r a l n i r a z lo z i z a nji ho vo k a ž nja va nje z a de la koja su na k nad no pro pi s a na L on don skom po ve ljom. 18 Dru ga gru pa mo ralnih raz lo ga ko ji se is ti ču u pri log na ve de nog sta no viš ta, ti če se re sti tu tiv nih efe k a t a k az ne, a to pod r a z u me va d a je po sle z lo č i na Tre ć e g R aj ha ost a lo to l i ko žr ta va, da se u ši roj jav no sti oče ki va la bar ne ka vr sta psi ho loš ke re sta u ra ci je kažnjavanjem tih zločina. 19 Ko nač no, is ti če se da je jav nost mo ra la da shva ti da je pr av d a z adovolje na u ne kom r a z u m nom pro c en t u, k a ko bi na rod do bio vo lju da krene miroljubivim i konstruktivnim smerom, i da se Nemačka vrati u miran život pod vladavinom prava. 20 Pre ma to me, osnov ne pret po stav ke za oprav da nje ka žnja va nja prav no ne vine os o be su : i z u z e t ne si t u a c i je ko je s e od l i k u ju spe c i fičnim okolnostima, postoja nje mo ral nog oprav da nja za ka žnja va nje ja čeg ste pe na od mo ral nog raz lo ga protiv kažnjavanja, i osuda zajednice na nivou opšteg javnog mnjenja. Ukoliko se da ta hipoteza pra ne se na oblast me đu na rod nih od no sa do bi ja ju se osnov ne pretpo st avke z a opr av d a no i n ter ve n i s a nje me đu na rod ne z a je d n i c e u slu č a je v i ma k r- š e nja međunarod nog mo r a la od st r a ne po je d i n i h d r ž a va, a d a one i sto v re me no po stu pa ju i u skla du sa unu traš njim pra vom. Mo ral na oprav da nost i osu da među na rodne z aje d n i c e, su t a ko đe spe c i fič ne si tu a ci je. Van sva ke sum nje osta je zak lju č a k d a su s ve t r i pre t po st av ke, na ko ji ma po č i va st av na ve de n i h te o re t i č a r a, re la tiv nog ka rak te ra. Po sto janje spe ci fič nih si tu a ci ja, u me đu na rod nom pra vu ozna ča va za pravo u slove pod ko ji ma s e hu ma n i t a r na i n ter ven c i ja mo ž e sma t r a t i opr av d a nom, a to su: masovna kršenja ljudskih prava (kao što su proterivanja ili istrebljenja velikog bro ja bes po moć nih lju di), ugro ža va nje bez bed no sti dru gih dr ža va, od su stvo de mok r at ije i re a l i z a c i je pr i n c i pa na c i o na l nog s a mo o pre de lje nja, k ao i u slov d a broj ljudskih žr ta va, u slu ča ju in ter ven ci je, bu de ma nji od onog bro ja ko ji bi nastao u slu ča ju da do nje ne do đe. 21 P r i st a l i c e hu ma n i t a r ne i n ter ven c i je po la z e od ide je o nesposob no st i d r ž a va d a, u v re me nu g lo ba l i z a c i je, og r a n i č e s vo ju mo r a l nu odgovornost samo na sopstveni narod. 22 Me đu t i m, be z ob z i r a na u s po st a v lje ne kriterijume, defi n i c i ja hu ma n i t a r ne i n ter ven c i je ne mo ž e i z be ć i od re đe n i ste pen re la t i v itet a poi ma nja spe c i fič ne si tu a ci je ko de fi n i t iv no od lu č u je o k va l i fi kova nju određene si t u a c i je k ao spe c i fične, da li zaista postoji osuda međunarodne za jed ni ce, šta ona za pra vo pod ra zu me va, a po seb no šta, u kon kret nom slu ča ju, pred sta vlja ja če mo ral no oprav da nje. Pre svega, tre ba lo bi na pra vi ti raz li ku iz me đu poj mo va me đu na rod na zajed ni ca, kao re al no po sto je će sta nje me đu dr žav nih od no sa, i me đu na rod ni 18 Ibid. 19 Ibid. 20 Ibid. 21 En dru Hej vud, Po l i t i k a, Clio, Be o grad, 2004, str Ibid.

13 12 Nataša Radovanović po re dak, koji bi tre ba lo da po či va na vred no sti ma po je di nač nih na ci o nal nih prava, kao što su: mir, bez bed nost, si gur nost, red, pred vi dlji vost, slo bo da, prav da, jednakost Razlika se zasniva na odnosu onoga što jeste i onoga što bi trebalo da bu de. Svet da nas, kao i ra ni je, po de ljen je na eko nom ski bo ga te i si ro maš ne ze mlje, na po li tič ki i voj no uti caj ne ze mlje i one bez uti ca ja. Me đu na rod ni po redak, često nam izgleda, predstavlja reflek si ju mo ći naj bo ga ti jih dr ža va, a me đu narod n i i nst r umen t i, k ao š to su s a n k c i je i hu ma n i t a r ne i n ter ven c i je ne pr i me nju ju se u skla du sa nji ho vom pr vo bit nom na me nom zaš ti tom ljud skih pra va, već postaju sredstva spoljne politike najuticajnijih država. Pri takvom tretiranju među na rodnih od no sa vo de ću ulo gu ima ju te o rij ska i di plo mat ska tu ma če nja me đuna rodnog pr ava i z c en t a r a mo ć i, s a z a br i nja va ju ć om do z om pro i z volj no st i, dok do k a z ivanje i st i n i to st i i mo r a la ost a je re z er v i s a no z a ne mo ć ne, pe r i fer ne a k te re međunarodne scene. Po je d in i auto r i go vo re o me đu na rod no pr av nom n i h i l i z mu, ko ji oz na č a va stvaranje nemoralnog i nepravednog prava, neprimenjivanje ili izopačeno primenjivanje prava, čime se ono raspravljuje, pretvara u sopstvenu karikaturu ili sopstvenu suprotnost. 23 P re d u slov pr av nog n i h i l i z ma je po l i t ič k i vo lu n t a r i z a m, ko ji s e og led a u s amo volj nom n i po d a š t a va nju pr a va i su spen do va nju osnov ne pa c i fist ič ke f u n kc ije me đu na rod nog pr a va u me đu na rod n i m od no si ma, naj č e š ć e k roz njegovo prividno uvažavanje selektivno primenjivanje ili neprimenjivanje u praksi. 24 Dalje s e i s t i č e d a s e me đu na rod n i n i h i l i z a m na ro č i to og le d a u to me š to se u ime zaš ti te ljud skih pra va, kao jed ne ap so lut ne, me ta fi zič ke ka te go ri je, le git i m i z uje pr avo na i n ter ven c i ju, na me š a nje u u nu t r a š nje od no s e d r ž a ve, a t i me i na r a zl ič ite v ido ve a g re si je pro t iv s v i h su bje k a t a ne sprem n i h d a s e pod v rg nu name t nut i m mer i l i ma k va l i te t a z a š t i te ljud sk i h pr a va. 25 Na taj na čin stva ra se pri vile g i ja r a spolaga nja pr a vom na i n ter ven c i ju, k ao po v re du te r i to r i ja l nog i n te g r i te t a i na c iona lnog su ve re n i te t a ne po slu š n i h i ne pr i la go đe n i h d r ž a va, ko je re me te ha r mon iju k rš e ć i nor me i obi č a je me đu na rod nog pr a va. 26 Ta k ve d r ž a ve sma t r a ju se terorističkim i stavljaju se u položaj varvarskih protivnika ili otpadnika od me đunarodne z a je d n i c e, ko ja s e po i sto ve ć u je s a k u l t u rom i c i v i l i z a c i jom, dok s e nji ho vo kršenje me đu na rod nog pra va tu ma či kao spro vo đe nje eks tre mi zma, fund a ment al iz ma i me đu na rod nog te ro r i z ma, ko ji s e ja v lja ju k ao pro du k t i nji ho vog to ta li tar nog ustroj stva. 27 Spon t a no s e, na ovaj na č i n, st va r a blok d r ž a va s a su protnim stavom, koje ne podležu pritiscima i ne priznaju apsolutni karakter ljudskih 2 3 Vi d e t i : M i lo š K ne ž e v ić, P roble m pr avd e u me đu n a ro d n i m o d no si m a, Prav ni ži vot, tom IV, br. 12, 2006, str Ibid., str Ibid., str Ibid. 27 Ibid.

14 Nataš a Ra dova no v ić 13 pra va, in ter pre ti ra nih kao na čin iz go vo ra za me ša nje u unu traš nje ure đe nje drugih dr ža va. 28 M i l i t a r i s t ič k a de mo k r a t i ja, k ao or u ž a no š i re nje de mo k r at s k i h prin ci pa, do vo di u pi ta nje sam kon cept ljud skih pra va, po seb no pra vo na ži vot, bu du ći da ubi ja nje jed nih da bi dru gi ži ve li, upra vo osli ka va nje go vu ne ga ci ju. 29 Za klju čak Uvo đenje mo r a l ne d i men z i je u kon z er va t iv no shva t a nje k r i v ič no pr av nog poj ma le ga li zma ni ka ko ne tre ba za ne ma ri ti. Ne ma sum nje da je po ne kad opravd a no, s a mo r a l nog s t a no v i š t a, re a go v a nje me đu na ro d ne z a je d n i c e na mo r a l ne a no ma l i je u nut a r je d ne d r ž a ve, na ro č i to k a d a su po sle d i c a to t a l i t a r nog re ž i ma i sa mo vo lje vla sti, ali sa mo ako po či va na sa gla sno sti po je di nih dr ža va čla ni ca, a ne kao re fleksi ja mo ć i po je d i n i h ve le si la, ko je na st u pa ju u i me me đu na rod nog pra va, uzur pi ra ju ći ga, da bi pre su đi va le u ime svih osta lih čla ni ca. Me đu na rodno pra vo je ste ne sa vr še no, s ob zi rom na kom plek snost me đu na rod nih od no sa, t a ko d a, u odno su na u nu t r a š nji pr av n i si stem, obi lu je pr a z n i na ma ko je je po nek ad, u i zuz e tn i m slu č a je v i ma, po ž elj no po pu n i t i mo r a l n i m s a d r ž a jem. Me đu t i m, s a mo od ređ ivanje t a k v i h slu č a je va, ve o ma je d i sk u t a bi l no, jer ot va r a mo g uć nost za zlo u po tre be u smi slu gru bog kr še nja prin ci pa le ga li te ta i su ve re ni te ta, pod izgo vo rom ostva re nja hu ma ni tar nih ci lje va. Po seb no po god no tlo za me đu narod ne i nterven c i je r a z l i č i tog k a r a k te r a, pre d st a v lja ju d r ž a ve ko je s e zbog po ja ve si stemske korup ci je, ko ja pa ra li še si stem ljud skih i gra đan skih pra va, taj ku ni za cije (podr az ume va v la sn i ke kon t ro ver z nog k a pi t a la k ao no si o c e pre sud nog ut i c a ja na po litičku moć), mo gu okva li fi ko va ti kao ne funk ci o nal ne. U ta kvim okol no stima naroč ito do la z i do i z r a ž a ja f u n k c i o na l i st ič k i na č i n t re t i r a nja le g i t i m i te t a, ko ji pod r az umeva i po st u pa nje m i mo z a ko na, š to bi z a Sr bi ju, u mo men t u de fi n i s a nja bu du ć e g st at us a Ko s o va i Me to h i je, bi lo ve o ma opa sno. 28 Ibid. 29 Ibid., str. 590.

15 UTISCI SA SVEDOČENJA NA SUĐENJU UBICAMA PR E M I J E R A Z O R A NA ĐI N ĐI Ć A Mi l e No va k o v ić O pe r at iv na r ad na g r u pa for m i r a na pr i U B POK-u, ko jom s a m r u ko vo d io, r a de ć i na ot k r iva nju i z v r ši la c a ubi st va pre m i je r a Z o r a na Đi n đ i ć a u st a r t u je r a s- po la ga la ope ra tiv nim sa zna nji ma da su mo gu ći iz vr ši o ci: Mi lo rad Ule mek, zvani Legija, deo pripadnika JSO-a i kriminalna grupa nazvana Zemunski klan na č e lu s a D uš a nom Spa s o je v i ć em. P r va po ter n i c a z a mo g u ć i m i z v r ši o c i ma, ob - ja v lje na u več er nji m s a t i ma 12. ma r t a go d i ne r a s pi s a na je z a M i lo r a dom Ulemekom i za desetak pripadnika Zemunskog klana, koji su u njihovoj kriminal noj hi je rarhi ji bi li naj bli ži vo đi Du ša nu Spa so je vi ću. Pr va sa zna nja da je nepo sre d n i i z v rši lac ubi st va pre m i je r a po mo ć n i k ko ma n d a n t a JSO, ma jor Zve z d a n Jo va no v ić, z va n i Zve k i, do bi l i smo od M i la d i na Su vaj d ž i ć a, z va nog Đ u r a Mu t a v i, uhapšenog 22. marta godine. Major Jovanović uhapšen je 24. marta. Z a r a zgo vor s a ubi com pre m i je r a od re đe n i smo k r i m i na l i st ič k i po l i c a jac UB POK-a Ro do ljub Mi lo vić i ja. Odre đi va nje pri tvo ra i raz go vo ri vo đe ni su na osno v u Na red be o po seb n i m me r a ma z a v re me va n red nog st a nja. U pro sto r i ja ma Ok r u ž nog z at vo r a u B e o g r a du s a Zve z d a nom Jo va no v i ć em r a z go va r a l i smo 2 8, 31. mar ta, i 3. apri la (za jed no sa spe ci jal nim tu ži o cem Jo va nom Pri ji ćem). Po ziv iz Okru žnog za tvo ra sti gao je 4. apri la oko 23 ča sa da Zve zdan Jo va no vić že li da v i d i M i lo v i ć a i me ne. U to k u no ć i i z me đu 4. i 5. apr i la, u pro sto r i ja ma Ok r u ž nog z a t vo r a, Zve z d a n Jo va no v ić je pr i z nao d a je ubio pre m i je r a Z o r a na Đi n đ i ć a u z de t a lj no ob ja š nje nje s vo ga uč e š ć a u pr i pre m i ubi st va, s a i z v r ši o c i ma i s v i m de t a- lji ma iz vr še nja ubi stva. Raz go vor sa Zve zda nom vo dio sam ja, dok je ko le ga Mi lović beležio svaki detalj njegove priče. Zvezdan Jovanović je ponovio priznanje u prisustvu svog advokata i zamenika tu ži o ca, 7. apri la, o če mu je sa či njen za pi snik o sa slu ša nju osum nji če nog (šest Autor je pu kov nik Mi ni star stva unu traš njih po slo va u pen zi ji.

16 Mile Novaković 15 stra na), a pot pi sa li su ga svi pri sut ni, kao i Jo va no vić, na 12 me sta po pet pri me raka ukup no 60 pot pi sa. Zve zdan Jo va no vić je, 15. apri la, po ka zao me sta gde su pripremali atentat na premijera Đinđića u Bubanj Potoku i kod hale Limes. Pokazao je i mesto na Fruškoj gori gde je isprobao pušku (pronađena meta i čaura ko ja odgovar a č a u r a ma pro na đe n i m na me st u ubi st va pre m i je r a). Sve na ve de no, Zve zdan Jovano vić de talj no je ob ja snio pred is tra žnim su di jom, za me ni kom tu žio ca i svo jim advo ka tom, o če mu je na pra vljen za pi snik i sa či njen vi deo za pis. U po stup ku KP broj 5/03 ko ji se vo dio u Po seb nom ode lje nju Okru žnog suda u Be o gra du, od kra ja do go di ne, dru go pri ja vlje ni Zve zdan Jova no vić bra nio se ću ta njem. Na pre tre su 8. ma ja go di ne, pri li kom či ta nja i z ve š t a ja i z Ok r u ž nog z a t vo r a ko je od r ad n i k a M U P-a i k a d a r a z go va r ao s a Zvezda nom Jo va no vi ćem, ime no va ni je tra žio reč i iz ja vio da je iz veš taj ne pot pun i netačan, da je nad njim svakodnevno vršen pritisak, ucenjivanja i da su sprovođene s e a n s e. Glav n i fa l si fi k a to r i i uc e nji va č i, na osno v u Jo va no v i ć e ve i z ja ve, bi l i smo Jo van Pri jić, Ro do ljub Mi lo vić i ja, uz po moć uprav ni ka za tvo ra Ace Jo va novi ća. Na tom pre tre su Pred sed nik ve ća do neo je re še nje o mom sa slu ša nju svedo k a M ilet a No va ko v i ć a na okol no st i v r š e nja slu ž be n i h r a z go vo r a i slu ž be n i h rad nji sa okri vlje nim Jo va no vi ćem. Da na 6. ju na go di ne u Po seb nom ode lje nju Okru žnog su da u Be o gradu, od do ča so va, iz ve de na je pro ce sna rad nja mog sa slu ša nja svedo k a M i le t a No va ko v i ć a. Za kli njem se da ću o sve mu što pred su dom bu dem pi tan go vo ri ti sa mo istinu i da niš ta od ono ga što mi je po zna to ne ću pre ću ta ti. De talj nu iz ja vu ve za nu za slu žbe ne rad nje u pret kri vič nom po stup ku, dao sam u skoro petočasovnom izlaganju o okolnostima prilikom obavljanja razgovora i uzi ma nja iz ja ve od okri vlje nog Jo va no vi ća. Pred sed nik ve ća je u to ku sa slu šanja do z vo l io s v i m pr i sut n i ma č la no v i ma ve ć a, t u ž i o c u, advo k a t i ma o š te ć e n i h, advo k a t i ma ok r i v lje n i h i ok r i v lje n i ma ne po sre d no po st a v lja nje pi t a nja i va n onoga zbog čega sam pozvan kao svedok (okolnosti uzimanja izjave od Jovanov i ć a). Na k r a ju pe to č a s ov nog s a slu š a nja t r a n sk r ipt aud io z a pi s a s a d r ž i 125 k u c a- nih stra na. Za 30 go di na ra da u Kri mi na li stič koj po li ci ji vi še pu ta sam u ra znim s voj st v i ma s ve do č io na su du t a ko d a mo g u upo re đ i va t i i i z no si t i s vo je i m pre si je ve za ne i za ovaj sud. U pr vom de lu sve do če nja od go va rao sam na pi ta nja Pred sed ni ka i čla no va sudskog veća i u svom slobodnom izlaganju detaljno sam objasnio sve okolnosti pod ko ji ma je Zve zdan Jo va no vić dao iz ja vu da je 12. mar ta go di ne u dvo rišt u V la de Re publ i ke Sr bi je ubio pre m i je r a Z o r a na Đi n đ i ć a. Ob ja sn io s a m d a nad Zvezdanom Jovanovićem niko nije vršio prisilu, davao lažna obećanja, pretio njemu ili nje go voj po ro di ci, ni ti fal si fi ko vao iz ja vu ko ja mu je da ta na pot pis i dru go.

17 16 Mile Novaković Po sle člano va sud skog ve ća, tu ži o ca i advo ka ta oš te će nih, pra va za po sta vljanje pi ta nja do bi li su advo ka ti okri vlje nih i svi okri vlje ni. Iz pi ta nja advo ka ta okrivlje nih ste kao sam uti sak da su ve o ma po vrš ni i da ve ći na ne vla da pred me tom, da se bave manje važnim, perifernim stvarima u postupku. Postavljali su desetak nejasnih pitanja da bi na kraju postavili ključno pitanje koje je uglavnom nebitno za ovaj pro ces. Sve su to ra di li da bi za do vo lji li okri vlje ne i oprav da li obe ća nja i novac koji im uzimaju za sve četiri godine koliko proces traje. Pitanje jednog od advo ka ta bi lo je i da li su nas ka zni le sta re ši ne MUP-a za to što se ni smo dr ža li naredbe o posebnim merama koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja, već smo, od Zve z d a na Jo va no v i ć a, u z e l i i z ja v u po ore d ba ma Z K P-a u z pr i su st vo z a- me ni ka tu ži oca i Zve zda no vog advo ka ta. Gru pa ope ra ti va ca UB POK-a, ko ja je vo - dila pretkrivični postupak ubistva Zorana Đinđića, i pored pomenute naredbe, sve izjave uzimala je po odredbama ZKP-a, što se kasnije u sudskim postupcima po ka za lo kao ključ no. Po sle prvo op tu že nog Ule me ka, ko ji je po sta vljao pi ta nja ve za na za pro nalazak puške, obezbeđenje Šilerove, okolnostima pod kojima su pušteni Bagzi, posle Li me sa, i Du šan Spa so je vić, po sle ot mi ce Miš ko vi ća, pra vo na po sta vlja nje pi ta nja do bio je Zve zdan Jo va no vić. Zve zda no va pi ta nja su se od no si la na na vodni pri ti sak i se an se, ko je smo u Cen tral nom za tvo ru spro vo di li nad njim. Pi tao je da li sam mu po ka zi vao fo to gra fije ubijenih u Meljaku, fotografije njegovog si na i pretio poro di ci i dr.? Ne za do vo ljan mo jim od go vo ri ma tra žio je od pred sedn i k a već a naš e su o č e nje. Su o č e njem je t re ba lo d a u slo bod nom, spon t a nom d i jalo g u r a spr av imo i st i n i tost t v rd nji Jo va no v i ć a d a s a m fa l si fi ka tor i da sam nad nji m v ršio s ea n s e ko ji h bi s e po st i de o i s va k i k r i m i na lac. U bi c i pre m i je r a Đi n đ i ć a je do zvo lje no da mi sa bli skog od sto ja nja, u iz li vu be sa, po no vi niz uvre da i pretnji, a da mu Pred sed nik ve ća to do zvo li bez pre ki da i opo me ne: Zašto si dolazio svaku noć? Zašto si mi spominjao porodicu? Jesi li ti normalan? To će mo ti i ja ras pra vi ti pred dru gim su dom, za pam ti, ja ti se ku nem re ći ćeš isti nu kad-tad, od go va ra ćeš pred bi lo ko jim su dom, na zad njem sudu ove pla ne te (...) ti si lud ako mi sliš da će ovo da ti pro đe. U tih dva do tri mi nu ta nje go vog go vo ra, ja sam je di no mo gao da uba cim par re či: Ja sam pod za kle tvom, mo ram da go vo rim isti nu, a ti si u po zi ci ji da pri čaš šta ho ćeš, vo leo bih da mo gu da ti po mog nem, ali mi je žao, bo lje ti je da se i ti dr žiš isti ne i on da bi svi ma ov de bi lo lak še i ovaj po stu pak bi se za vr šio vr lo br zo. Iz su očenja sa To ja ga Želj kom osta la mi je u se ća nju in te re sant na iz re ka ko - ju je par pu ta po no vio: Ma ga rac bio ko la že.

18 ULO GA I ZNA ČAJ SEK TO RA UNU TRAŠ NJE KON TRO LE PO LI CI JE U BORBI PROTIV KORUPCIJE Nebojša Pantelić Sr bi ja s e, po sle d nji h go d i na, na la z i u pro c e su t r a n z i c i je. R at n i su ko bi, prekid ekonomskih odnosa s inostranstvom i uvođenje ekonomskih sankcija Srbiji u z ro ko va l i su po ve ć a nje k r i v ič n i h de la i mo v i n skog k a r a k te r a i ši re nje or ga n i z o - va nog kri mina li te ta, što je ne iz o stav no pra ti la i ko rup ci ja u svim sfe ra ma druš - t va. Pa siv nost i ne po sto ja nje ade k vat ne kon t ro le od no sno ne de lo va nje d r ž av n i h or ga na, p o sp e ši l i su r a z voj r a z n i h ob l i k a k r i m i na l n i h de l at no s t i, ko ja s e č e s to is po lja va la u po ja vi cr nog tr žiš ta i si ve eko no mi je. Us po sta vlja nje od re đe nih odno sa iz me đu no si la ca ovih ob li ka kri mi nal ne de lat no sti, sa pred stav ni ci ma pra vosud n i h or gana, po l i c i jom, po re skom po l i c i jom, c a r i n i c i ma, t r ž i š n i m i de v i z n i m in spek to ri ma, ima lo je za cilj da se pu tem ra znih vi do va ko rum pi ra nja omo guć i ne sme t a no o d v i ja nje de l at no s t i na c r nom t r ž i š t u i pr i ba v lja nje pro t iv pr av ne i mo v i n ske ko r i st i. Na r av no, to me je do pr i ne la pa siv na u lo ga d r ž a ve po š to nje n i pre d st av n i c i i no si o c i d r ž av ne v la st i, u sle d t a k v i h od no s a i ko r up c i je, n i su pre d- u z i ma l i me re na su zbi ja nju k r i m i na l i te t a, po s eb no or ga n i z o va nog k r i m i na l i te t a i ko rup ci je. Miloševićev režim, i pored proklamovanih načela, uspostavio je sistem u kome su dr žav ni or ga ni, po seb no po li ci ja, bi li vi še zaš tit ni ci re ži ma, a ma nje zaš tit nic i d r ž a ve i na ro d a od m no go broj n i h ob l i k a ne z a ko n i tog po na š a nja, š to je vo d i lo da ljem osi ro ma še nju dr ža ve s jed ne stra ne, a s dru ge stra ne, na glom bo ga će nju po je di na ca na osno vu do bi ti ste če ne pu tem mal ver za ci ja, ko rup ci je, zaš ti te iz vr šilaca krivičnih dela, reketiranja, zloupotrebe službenog položaja i tome slično. A ko je p o l i c i ja ko r u m pi r a na, slo b o d a i ž i vot n i su z a š t i ć e n i, l i c a s e mo g u pr i t va r a t i i oslo ba đ a t i po vo lji po l i t ič k i h mo ć n i k a. Na slo bo du mo g u bi t i pu š te n i Autor je po li cij ski sa vet nik u Sek to ru unu traš nje kon tro le Mi ni star stva unu traš njih po slo va V l a d e R e pu bl i k e Sr bi j e.

19 18 Nebojša Pantelić k r i m in a lc i, a pr i t v a r a n i ne v i n i lju d i. Ko r u m pi r a n a p o l i c i ja š t i t i k r i m i n a l c e, a ne gra đane. Polici ja mo ra da se ozbilj no i or ga ni zo va no uhva ti u koš tac sa ko rup cijom ne sa mo u svo jim re do vi ma, već i u osta lim jav nim in sti tu ci ja ma. Pro blem ko rup ci je ni je pro blem sa mo Sr bi je i sa mo u Sr bi ji, već je to glo bal no druš tve no z lo koj e n ag r iz a pr av nu d r ž a v u i vo d i b e z a ko nju. Ne s u prot s t a v lj a nj e ko r up c i ji z n a č i s ag l aš av a nj e s a s i s t e mom ko ji n i p o d a š t a v a o s nov ne c i v i l i z a c ij s k e i d e mo - krat ske vred no sti i od raz je (ne)mo ći jed ne dr ža ve. Na ža lost, ni na kon de mokrat skih pro me na go di ne u Sr bi ji, sta nje se ni je dra stič no pro me ni lo. K a d a govo r i mo o pro ble mu ko r up c i j e u p o l i c i ji, mo r a mo i s t a ć i č i nj e n i c u da je ona u ve li koj me ri pro blem etič no sti, ma da se ve o ma če sto go vo ri da je n i z a k s t a n d a rd pr i p a d n i k a p o l i c i j e o s nov n i u z rok ko r up c i j e. Ip a k, ne mo ž e mo za stu pa ti te zu, ni ti re ći, da su svi sa ma lim pri ma nji ma, sklo ni pri ma nju mi ta. Me đu t i m, m no g i z a s t u p a ju s t av d a j e s a mo p o b olj š a nj e m a t e r i j a l no g p o lo ž a j a pr i p a d n i k a p o l i c i j e do volj no d a s e s u z bi j e ko r up c i j a. Ta k vo s t a no v i š t e ne s a mo d a j e p o g re šno, ne go j e i u v re d lji vo, n a ro č i t o z a one pr i p a d n i k e p o l i c i j e ko ji s u u pret hod nom pe ri o du ima li ve o ma ma le pla te, a ča sno i poš te no su oba vlja li svoj po sao. O stvar nim raz me ra ma ko rup ci je u po li ci ji, kao i druš tvu uopšte, ve o ma je teš ko su di ti, naj pre zbog to ga što se sa mo ma li broj ova kvih de la ot kri va, a ve ć i n a o s t a j e ne o t k r i ve n a. Naj bl a ž e re č e no, t e z e o r a š i re no s t i ko r up c i j e me đu pri pad ni ci ma po li ci je ni su do volj no do ku men to va ne i pro tiv reč ne su sa po da cima o bro ju ot kri ve nih de la ko rup ci je. O b l i c i k o r up c i j e s u r a z no v r s n i : o d pr i hv a t a nj a s it n i h u s lu g a i ko r i s t i, pr i- ma nja mi ta, iz nu da, uce na, pri sva ja nja ne zaš ti će ne imo vi ne pri li kom pre tre sa obje ka ta, pru ža nja fi zič ke zaš ti te lju di ma iz kri mi no ge ne sre di ne ra di sti ca nja o d re đ ene n ak n a d e i ne p o sre d no g upl i t a nja u t a k v u sre d i nu i nji ho ve a k t i v no s t i, do ko rupcije sa o bra ćaj ne po li ci je ( kroz po seb no tre ti ra nje sa o bra ćaj nih pre kr šaj a i p og ađ anj a s a pre k r š i o c i m a), s a r a d nj e s a v l a s n i c i m a u go s t i t e lj s k i h o bj e k a t a, ra di do bi ja nja bes plat nih uslu ga, ne in ter ve ni sa nja i dr. P re m a d r u š t ve noj op a s no s t i, p o j e d i n i o b l i c i ko r up c i j e mo g u bi t i k r i v ič no s a n k c i o n i s an i i /i l i p o d le ga t i d i s c i pl i n s koj o d go vor no s t i, a d r u g i mo g u bi t i t a k v i da za njih nisu pred vi đe ne ka zne ne me re, već sa mo mo ral ne (bla ži ob li ci), nazi va ju se još i ko rup ci jom auto ri te ta, a ob u hva ta ju prav no ne ka žnji va pri hvata nja sit nih uslu ga i ma lih ko ri sti (npr. bes plat no pi će, hra na, slo bo dan ulaz na sport ske i kultur ne ma ni fe sta ci je). Ni ta kvi ob li ci ko rup ci je ni su za za ne ma ri vanje jer do vo de do na ru ša va nja auto ri te ta i kva re nja sli ke o po li ci ji kao slu žbe sa in te gri te tom. Opšte je po zna to da iza ova kvih uslu ga mo že sta ja ti zah tev ili očeki va nje ono ga ko nu di uslu gu da mu se ta uslu ga ne ka da vra ti pro tiv u slu gom.

20 Nebojša Pantelić 19 P re ma st a t i st ič koj a na l i z i pre d me t a u S ek to r u u nu t r a š nje kon t ro le po l i c i je, najčešće pritužbe građana, policijskih službenika, pravnih lica i dr., odnosile su se na traženje ili primanje materijalne nadoknade zbog: 1. ne pod no še nja kri vič nih pri ja va pro tiv od go vor nih li ca či ji su pro pus t i ut v r đ e n i pr i l i kom kon t ro le po slo va nja pr i v re d n i h su bje k a t a ; 2. iz da va nja put nih i dru gih lič nih is pra va po hit nom po stup ku ili bez po š to va nja z a ko nom pro pi s a ne pro ce du re; 3. nepodnošenja prijava zbog saobraćajnih prekršaja; 4. reg i st ro va nja mo tor n i h vo z i la ko ja ne i s pu nja va ju z a ko nom pro pi s a- ne uslo ve; 5. pr u ž a nja z a š t i te i po mo ć i l i c i ma i z k r i m i no ge ne sre d i ne ; 6. z a š t i te l i c a ko ja s e ba ve ne do z vo lje nom t r go v i nom; 7. pru ža nja po mo ći li ci ma ko ji ma je od re đe na me ra za dr ža va nja od strane po li ci je uz obe ća nje po mo ći za br že puš ta nje na slo bo du; 8. pr u ž a nja po mo ć i st r a n c i ma pr i l i kom re g u l i s a nja nji ho vog st a t u s a u Srbiji; 9. obe ća nja po mo ći pri li kom pri je ma u obra zov ne usta no ve za ško lo vanje ka dro va za rad u MUP-u Re pu bli ke Sr bi je; 10. obe ća nja po mo ći u ci lju za sni va nja rad nog od no sa u MUP-u ili pri r a s po re đ i va nju r ad n i k a na r ad na me st a. In te resan tan je po da tak da je vi še od po lo vi ne pri tu žbi na rad po li ci je ano - nim no, što je ra zu mlji vo zbog spe ci fič no sti op tu žbi za ko rum pi ra nost, zbog straha od odmaz de pre ma l i c i ma ko ja pr i ja v lju ju de lo i uč i n i o c a, st r a ha d a i l i c e ko je je d a lo m ito bude pro c e su i r a no (d a va nje m i t a je t a ko đe k r i v ič no de lo), k ao i zbog straha od revanšizma. Anonimnost podnosioca predstavke ne predstavljala prepre k u i nspekto r i ma S ek to r a u nu t r a š nje kon t ro le po l i c i je d a spro ve du i s t r a g u z a to što Sek tor sve pred stav ke tre ti ra na jed nak na čin. Sektor unutrašnje kontrole policije je, u obavljanju poslova iz svoje nadležnosti, ostvario visok stepen saradnje sa državnim organima Republike Srbije. U sa rad nji sa Sa ve tom za bor bu pro tiv ko rup ci je raz me nje ni su po da ci u ve zi s a v i š e slu č a jeva gde po sto je i n d i c i je o u me š a no st i po l i c ij sk i h slu ž be n i k a M U P- a u ko rup ci ju. Po bolj ša na je sa rad nja Sek to ra sa nad le žnim jav nim tu ži laš - tvi ma, dra stič no je sma njen broj od ba če nih kri vič nih pri ja va, a po dig nut je k v a l i t e t p o d n e t i h p r i j a v a k o j e s e s a d a u v i s o k om pr o c e n t u pr o c e s u i r a ju pre d n a d le ž n i m s ud o v i m a.

21 20 Nebojša Pantelić U ši rokoj le pe z i ne z a ko n i t i h po st u pa nja, ko r up t iv na po na š a nja po l i c ij sk i h slu ž be n i k a z auz i ma ju z na č aj no me sto. Ko r up c i ja u po l i c i ji ja v lja s e u v i š e r a z l i č i- tih ob li ka od ko jih su naj ka rak te ri stič ni ji: zlo u po tre ba slu žbe nog po lo ža ja, pri manje/davanje mita i korupcija u organima uprave. Sektor unutrašnje kontrole policije, na primer, podneo je nadležnim javnim t u ž i la š t v i ma od apr i la do av g u st a go d i ne 63 k r i v ič ne pr i ja ve pro t iv 91 li ca (83 rad ni ka MUP-a i osam gra đa na) zbog 114 kri vič nih de la sa obe lež ji ma korupcije (88 zloupotreba službenog položaja, 18 primanja mita, jedno davanje mi ta i se dam de la ko rup ci je u or ga ni ma upra ve). Po sebno je iz ra že na ten den ci ja ot kri va nja ko rup tiv nih kri vič nih de la u drugom i tre ćem kvar ta lu go di ne, ka da je pod ne to 14 kri vič nih pri ja va pro tiv 30 lica (27 policijskih službenika MUP-a i troje građana) zbog 23 krivična dela sa obeležjima korupcije (19 zloupotreba službenog položaja, jedno primanje mita i tri de la ko rup ci je u or ga ni ma upra ve). Po l i c ijsk i slu ž b e n i c i S ek to r a u nu t r a š nje kon t ro le po l i c i je su u pe r i o du od aprila godine do marta godine podneli ukupno 20 krivičnih prijava pro tiv 28 li ca (23 po li cij skih slu žbe ni ka i pet gra đa na), zbog iz vr še na 22 kri vič na dela sa obeležjima korupcije (15 zloupotreba službenog položaja, pet primanja mita i dva kri vič na de la da va nja mi ta). U po re đe nju sa istim pe ri o dom pret hod ne go di ne, broj pod ne tih kri vič nih prijava povećan je za 25 odsto, broj lica protiv kojih su podnete krivične prijave pove ćan je za 47,3 od sto, dok je broj iz vr še nih kri vič nih de la po ve ćan za 37,5 od sto. Pored navedenog, Sektor unutrašnje kontrole policije je, u periodu od aprila do mar ta go di ne, okon čao rad na pro ve ri na vo da iz 33 pred stav ki ko je su uka zi va le na ko rup tiv no po na ša nje po li cij skih slu žbe ni ka MUP-a (10 pred stavki su osnovane, 15 su neosnovane, tri su prosleđene na nadležnost drugim organiza ci o nim je di ni ca ma i prav nim li ci ma, pet je re še no na dru gi na čin). Sektor unutrašnje kontrole policije vidi svoje mesto i ulogu u globalnoj borbi pro tiv ko rup ci je i iz ra ža va sprem nost da pru ži pun do pri nos u toj bor bi. Za uspeš nu i efi ka snu bor bu pro tiv ko rup ci je va žno je stva ra nje an ti ko rup cij ske sve sti i kod građana i kod svih javnih službenika. Postojanje korupcije sputava korišćenje ljudskih prava i sloboda, pa je strategija borbe protiv korupcije istovremeno i strategija ostvarivanja i sloboda i prava. Nema sumnje da borba protiv korupcije u po li ci ji ima pri o ri tet, ka ko bi se do bi le zdra ve dr žav ne i jav ne in sti tu ci je. U mere za su zbi ja nje ko rup ci je ubra ja se sve, od po pra vlja nja ma te ri jal nog po lo ža ja po lic i je pre ko re for me upr a ve i pro me ne k a z ne ne po l i t i ke, do c i v i l ne i pa r la men t a r ne kontrole rada policije. Jed nak zna čaj u toj bor bi ima i mo ral na di men zi ja ka ko bi se javnost uverila da je suzbijanjem korupcije zadovoljen iskonski osećaj pravde.

22 (R E)I Z BOR SU DI JA Mi o drag R a d o je v ić No vim Usta vom Re pu bli ke Sr bi je pred vi đe ne su pro me ne u or ga ni za ci ji pravo su đ a, na č i nu i z bo r a su d i ja i u re đ i va nju po lo ž a ja pr a vo sud ne vla st i. Pred st av n i ci struč ne jav nosti i esnaf skih udru že nja su di ja i tu ži la ca ne za do volj ni su ka rak terom ovih promena. Primedba formalnog karaktera odnosi se na način na koji su ustav ni pro pi si usvo je ni. Mi trov dan ski ustav je usvo jen bez jav ne ras pra ve, pa s e i o od re d bama ko ji s e t i č u pr a vo su đ a n i su mo g l i i z ja sn i t i pre d st av n i c i no si la c a pra vo sud nih funk ci ja. Izuzev formalnog aspekta, upućene su i kritičke primedbe naučne javnosti na sa dr ži nu ustav nih pro pi sa o pra vo su đu. Ve sna Ra kić-vo di ne lić sma tra da je u s t av n i p o lož aj su d i je no v i m Us t a vom p o gor š a n u o d no su na u s t av n i p o lo ž aj sudije po Ustavu od godine, dok su prema Ratku Markoviću mnogi osvedo č e n i me han i z m i z a u s po st a v lja nje su d ij ske i t u ž i lač ke ne z a v i sno st i osla blje n i, jem stva ne za visno sti de kon sti tu ci o na li zo va na. Zo ran To mić za klju ču je da ustavna re še nja vo de sta zom po li tič kog pra vo su đa, a Mom či lo Gru bač u ustav nim re še nji ma pre po zna je sna žni ot po ri po li tič kih stra na ka i iz vrš ne vla sti sud skoj ne za vi sno sti. U miš lje nju Ve ne ci jan ske ko mi si je o no vom Usta vu Re pu bli ke Sr bije i u i z ve š t a ju Ev rop ske ko m i si je o po st ig nu tom na pre t k u u Sr bi ji z a go d i- nu apostrofi ra se mo guć nost po li tič kog uti ca ja na iz bor su di ja i pro ble ma tič nost pr i me ne re š enja o re i zb o r u no si la c a sud sk i h f u n k c i ja. Ustav uvo di zna čaj ne pro me ne pri li kom iz bo ra su di ja, u od no su na Ustav o d go d i ne. Us t a vo t vo r ac pr i me nju je r a z l i č i te mo de le i z b o r a su d i ja o d st r a ne z a ko nod av nog (Na rod na sk upš t i na) i spe c i ja l i z o va nog te la (Vi s o k i s a ve t sud stva) i raz li ku je si tu a ci je ka da se su di ja bi ra pr vi put, ka da se bi ra sa stal nom su dij skom funk ci jom i ka da se vr ši nje gov re i zbor. Na rod na skupšti na vr ši iz bor pre d s e d n i k a Vr hov nog k a s a c i o nog su d a, pre d s e d n i k a su do va i su d i ja ko ji s e pr v i put bi ra ju (član 99, stav 2, tač ka 3). Na pred log Vi so kog sa ve ta sud stva, Na rod na Autor je is tra ži vač-sa rad nik u In sti tu tu za po li tič ke stu di je, Be o grad.

23 22 Miodrag Radojević skupšti na bi ra za su di je li ca ko ja se pr vi put bi ra ju i pred sed ni ke svih su do va, a po pri ba vlje nom miš lje nju opšte sed ni ce Vr hov nog ka sa ci o nog su da i nad le žnog od bo r a Narodne sk upš t i ne bi r a pre d s e d n i k a Vr hov nog k a s a c i o nog su d a. Vi s o k i sa vet sudstva bi ra su di je za traj no oba vlja nje su dij ske funk ci je i od lu ču je o iz bo - ru su di ja ko ji su na stal noj su dij skoj funk ci ji u dru gi ili vi ši sud. Ustav, da kle, ne pre d v iđ a jed i n st ven po st u pa k i z bo r a su d i ja, š to je po sle d i c a po k u š a ja d a na pr a v i kom prom i s i zme đu r a z l i č i t i h for mu la o na č i nu i z bo r a su d i ja s a d r ž a n i h u Na c r t u u st a va pre ds e d n i k a Re pu bl i ke (č la n 132) i Na c r t u u st a va V la de Re pu bl i ke Sr bi je (član 127). Ustav nor mi ra da se iz u zet no li ce pr vi put bi ra za su di ju s man da tom od tri go di ne (član 146, stav 2). Slič no re še nje po zna je hr vat ski (man dat su di je ko ji je pr vi put iza bran je pet go di na), mol dav ski (man dat šest go di na), slo vač ki (mandat če ti ri go di ne) i ukra jin ski ustav (man dat pet go di na). Me đu na rod ni stan dardi ta ko đe ne is klju ču ju mo guć nost prob nog ra da su di ja ko ji se pr vi put bi ra ju. U skla du sa Evrop skom po ve ljom o sta tu tu za su di je Sa ve ta Evro pe, Ustav Sr bi je implementira preporuke da probni period bude kratak i da se odluka o imenovanju su di je za stal no do no si na pred log ne za vi snog te la (Vi so kog sa ve ta sud stva). Ust avn i m z a ko nom z a spro vo đe nje Ust a va Re pu bl i ke Sr bi je pre d v i đen je opšti reizbor sudija (član 7). Ustavnim zakonom uređeni su i rokovi njihovog izbo r a t a ko d a s e i z bor su d i ja i pre d s e d n i k a Vr hov nog k a s a c i o nog su d a i z v r ši najka sni je u ro ku od 90 da na od da na kon sti tu i sa nja Vi so kog sa ve ta sud stva, a iz bor su d i ja i pre d s e d n i k a d r u g i h su d i ja u ro k u od go d i nu d a na od d a na kon st i t u i s a nja Vi s o kog s a vet a sud st va. Z a st up n i c i opš te g re i zbo r a su d i ja sma t r a ju d a je to pr i l i- ka da se iz sud stva uklo ne ne struč ne i ko rum pi ra ne su di je i da se, na taj na čin, oba v i t i ha lust r a c i ja u pr a vo su đu. P ro t iv n i c i opš te g re i zbo r a su d i ja ospo r a va ju u st av no pr avn i osnov po nov nog i z bo r a su d i ja i z a h te va ju pre i spi t i va nje u st av no - sti po me nu tog re še nja. Član 7 Ustav nog za ko na u ko li zi ji je sa čla nom 148 stav 1 Ust a va ko ji pre d v i đ a slu č a je ve pre st a n k a su d ij ske f u n k c i je i u ne sk la du je s na č e- lom z a br a ne re t ro a k t iv no st i, jer se su d i ja ma og r a n i č a va ju ma n d at i ste č e na pr a va. Po ma nj k a nje ja sn i h k r i te r i ju ma z a oce nu k va l i te t a r a d a su d i ja po se ba n je pro blem u re a li za ci ji pro ce sa opšteg re i zbo ra su di ja. Opšti lu stra ci o ni po stu pak je već uređen u na šem po zi tiv nom pra vu, pa se mo že pri me nji va ti i na su di je. Na č i n i zb o r a su d i ja od re đu je po lo ž aj sud ske v la st i, njen od nos pre ma d r u- gim granama državne vlasti i garantuje nezavisnost sudstva. Valjanim načinom i z bo r a su d i ja v r ši s e s e lek c i ja k a d ro va i e fi k a snost pr a vo su đ a. No v i Ust av Sr bi je spor n i m reš enji ma o re i zbo r u su d i ja i k a r a k te r u s a st a va Vi s o kog sud skog s a ve t a upr a vo dovod i u pi t a nje ost va r i va nje pro k la mo va ne ne z a v i sno st i.

24 I Z V E Š TA J I N E Z A V I SN I H T E L A Nemanja Nenadić Sr bi ja je, sle de ć i put ne k i h d r u g i h t r a n z i c i o n i h z e ma lja, po sle d nji h go d i na odstupila od klasične podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku kroz praksu osni va nja ne za vi snih te la. Mno ga ta kva te la me đu naj va žni jim za da ci ma imaju spro vo đe nje a n t i ko r up c ij sk i h pro pi s a. U u st roj st v u d r ž a ve po lo ž aj ne z a v i sn i h or ga na n i je na je d i n st ven na č i n re š en. Š a n s a d a s e to uč i n i pro pu š te na je pr i l i kom donošenja novog Ustava Srbije, tako da je danas njihov status uređen, samo u manjem de lu, naj vi šim prav nim ak tom, za sva ki or gan po je di nač no, a u dru gim sluč a je v i ma je d ino z a ko n i ma na osno v u ko ji h su ov i or ga n i osno va n i. P r i osn i va nju ne z a v i sn i h orga na obič no s e te ž i d a s e o s t a t a k d r ž av nog apa r a t a one mo g u ć i u e ven t u a l n i m po k u š a ji ma ko ji bi vo d i l i ne pr i me re nom ut i c a ju na nji hov r ad. Meha n i z m i z a š t i te mo g u s e og le d a t i u ote ž a nom po st up k u r a z re š e nja f u n k c i o ne r a, bu d ž e t skoj s a mo st a l no st i, ko nač no st i od lu k a ova k v i h or ga na i na d r u ge na č i ne. Ma koliko da je ne za vi snost po treb na, ve ze iz me đu ne za vi snih or ga na i klasič nih gra na vla sti ni ka da se u pot pu no sti ne pre ki da ju. Me đu tim, ni ti po ve za no - st i n i su na ro č ito sna ž ne, ma k a r na for ma l no pr av nom n i vou. U ve ć i n i slu č a je va Skupština se pojavljuje kao organ koji ima udela u izboru njihovog rukovodstva, ali i kao organ kojem nezavisna tela podnose izveštaje, najčešće godišnje. Svrha i z ve š t a ja re t ko s e k ad ja sno od re đu je. Z bog to ga s e oba ve z a pod no š e nja i z ve š t a ja mo že raz u meti kao vid nad zo ra par la men ta nad ra dom ne za vi snih or ga na. Druga mo g u ć a s v r ha i z ve š t a ja bi lo bi upo z na va nje Sk upš t i ne s a uo č e n i m po ja va ma i pro ble m i ma u r a du ne z a v i sn i h or ga na i spro vo đe nju u s vo je n i h z a ko na, k a ko bi par la ment mo gao da pre du zme me re iz svo je nad le žno sti da se ti pro ble mi re še. Što god da je bi la na me ra za ko no dav ca ka da je pro pi sao oba ve zu pod no šenja izveštaja, ona nije dobro ostvarena. Sudbina podnetih izveštaja krajnje je neizve sna. Obič no ne po sto ji ni ka kva oba ve za Skupšti ne da iz veš taj raz mo tri i usvo ji, pa sa mim tim, ne po sto ji ni oba ve za Skupšti ne da na osno vu svo jih za klju ča ka Autor je iz vrš ni di rek tor Tran spa rent no sti Sr bi ja.

25 24 Nemanja Nenadić spro vede neke me re d a po k re ne po st u pa k r a z re š e nja f u n k c i o ne r a ne z a v i sn i h te la za ko je utvr di da ni su do bro ra di li i da ni su pod ne li isti nit iz veš taj, ili da pokre ne po stu pak iz me ne ili do no še nja ne kog pro pi sa, da za tra ži od iz vrš ne vla sti da poštuje zakonske obaveze i preduzme druge mere kako bi se rešio problem na ko ji se uka zu je u iz veš ta ju. Stva ri bi tre ba lo da bu du upra vo su prot no po sta vlje ne u od no su na po sto jeć e st a nje, z a to š to pa r la ment k roz i z ve š t a je pr i ma d r a go c e ne i n for ma c i je i z oblas t i r a d a ne z av i snog te l a, na o sno v u ko ji h mo ž e d a v r ši k v a l i te t n i ji nad z or nad radom Vlade, kao i priliku da pokrene postupak donošenja novih i izmene postoje ćih pro pi sa. Na prime ru Po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ča ja mo gu se uoči ti po - sle d i c e na st a le z a to š to na la z i i z a k ljuč c i i z i na č e k va l i te t no s a č i nje nog i z ve š t a ja ni su bi li u parla men tu tre ti ra ni na od go va ra ju ći na čin. U iz veš ta ju za go dinu Po ve re nik su ge ri še sle de će me re za ot kla nja nje pre pre ka u spro vo đe nju Za ko - na o slobodnom pristupu informacijama: 1. O b e z b e d i t i s v e o b u h v a t n o v r š e n j e n a d z o ra n a d p r i m e n o m Z a k o n a, (uklju ču ju ći i po kre ta nje po stu pa ka za pre kr šaj nu od go vor nost) stva ra - nj e m p o t re b ni h u s l o va z a t o u Mi ni s t a r s t v u k u l t u re i l i i z m e n o m z a k o n a, i pove ra va njem nad zo ra dru gom or ga nu ko ji za to ima lo gi stič ke pret po - stav ke. Skupšti na je mo gla da re a gu je, u po gle du na ve de ne pre pre ke, ta ko što bi izme n i la z a kon i od re d i la d a nad z or nad nje go v i m spro vo đe njem v r ši M i n i st a r st vo z a d r ž av nu upr a v u i lo k a l nu s a mo u pr a v u, i l i š to bi i z me na ma Z a ko na o bu d ž e t u Mi ni star stvu kul tu re obez be di la vi še sred sta va za ove na me ne. 2. Akti vi ra ti ras po lo ži ve me ha ni zme za obez be đe nje iz vr še nja od lu ka Po - vereni ka, od stra ne Vla de Sr bi je ; 7. D a n a d l e ž n e s l u ž b e V l a d e S r b i j e, o b e z b e d e d o d a t ni p ro s to r z a n o r m a l a n rad Slu žbe po ve re ni ka. Skupšti na je mo gla da po zo ve Vla du na od go vor nost što ne sa mo da ni ka da n i je obe z be d ila spro vo đe nje ko nač n i h Po ve re n i ko v i h od lu k a, ve ć n i je n i u re d i la način tog izvršenja. Skupština je mogla kroz dopunu Zakona da obaveže Vladu na to da u krat kom ro ku ure di ovaj po stu pak. Na sli čan na čin Skupšti na je mo gla da re a gu je i u ve zi sa pi ta njem obez be đi va nja ade kvat nog pro sto ra za rad. 3. Do ne ti što pre set kom ple men tar nih pro pi sa sa ovim za ko nom a pre sve ga za ko ne o kla si fi ka ci ji (taj nih) po da ta ka i o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti; 4. Obez be di ti, u pro ce du ri do no še nja, od no sno iz me na, dru gih za ko na nji ho - vo u sa gl a ša va nje, u po gle du jav no sti ra da or ga na i do stup no sti in for ma ci ja,

26 Nemanja Nenadić 25 kao i u po gle du ad mi ni stra tiv nih i dru gih tak sa za rad or ga na sa Za konom o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ča ja; Pri donošenju novih propi sa Skupšti na je ne ka da iš la za tim da ih usa glasi sa Za ko nom, a ne ka da ne. Par la ment je na tom po lju u naj ve ćoj me ri de lo vao k ao t r a n sm i sija vo lje i z v r š ne v la st i (V la de k ao pre d la ga č a z a ko na), a d a l i ć e bi t i u s a g la š e no st i z a v i si lo je od sle de ć e g, n i ž e g n i voa od lu č i va nja od to ga d a l i je u m i n i st a r st v u ko je je i z r a d i lo z a kon bi lo slu ha i po z na va nja z a obla st pr i st u pa i n for ma c i jama. U iz veš ta ju Po ve re ni ka na vo de se još dve tač ke. Po jed noj uvo đe nje proble ma t i ke pr ist u pa i n for ma c i ja ma u obu k u slu ž be n i k a V la d a je po st u pi la tek ne d av no (v i š e od go d i nu d a na po sle ovog i z ve š t a ja i go to vo 2, 5 go d i ne na kon š to je Za kon, na pred log te iste Vla de, usvo jen). Po dru goj tač ki da va nje sa gla snost i na a k t a o r a du Slu ž be po ve re n i k a Sk upš t i na je po st u pi la s a v i š e me s e č n i m zakašnjenjem. Usle d s ve ga na ve de nog, i u no vom i z ve š t a ju Po ve re n i k a, ko ji ć e no v i s a z iv Na rod ne skupšti ne, na daj mo se, us pe ti da raz ma tra, na la zi se pet go to vo iden tičnih tačaka kao u prethodnom. Ukoliko na izveštaje, poput ovog, poslanici ne obrate pri me re nu pa žnju i ne uči ne ono šta je u nji ho voj mo guć no sti da se pro ble mi re š e, mo ž d a ne ć e pre k r ši t i n i je d a n pro pi s, a l i ć e pre u z e t i od go vor nost z a jo š je d- nu iz gu blje nu go di nu u broj nim obla sti ma. Ali, ako se ozbilj no po za ba ve iz veš taji ma, pod sta ći će i sve one ko ji ih pod no se da bo lje ra de svoj po sao.

27 L O K A L NO L I CE KO RU P CI J E D ra gan D o b ra š i no v ić Ko rupcija u Sr bi ji pred sta vlja ozbi ljan i ši ro ko ras pro stra njen druš tve ni pro - blem. Na to uka zu ju re zul ta ti is tra ži va nja sta vo va gra đa na, ana li ze do ma ćih i među na ro d n i h or ga n i z a c i ja, pr i o r i te t i s v i h p os t p e to ok to ba r sk i h v la d a i pro g r a m i po li tič kih stra na ka. I po red to ga što raz me re ko rup ci je ni je mo gu će pre ci zno utvrd i t i, i s t r a ž i vanja spro ve de na u po sle d nji h ne ko l i ko go d i na po k a z u ju d a g r a đ a n i Srbije korupciju smatraju jednim od najvećih problema u društvu (uz siromaštvo, nezaposlenost i opšti kriminal). Uzro kova na či ni o ci ma eko nom ske, po li tič ke, prav ne, in sti tu ci o nal ne i isto - rijske prirode, korupcija nagriza ne samo ekonomsku već i moralnu supstancu d r u š t va. Po sled i c e ko r up c i je te š ko po ga đ a ju i n te re s e g r a đ a na, r a z a r a ju po l i t ič k i si stem i na ruša va ju te melj ne druš tve ne vred no sti. Ši ro ko ras pro stra nje na, ko rup - ci ja ugro ža va tr žiš nu eko no mi ju, uti če na sma nje nje druš tve nog pro iz vo da, obesh r a br u je po ten ci ja l ne i n ve st i to re i d i rek t no pro du k u je po r a st si ro ma š t va g r a đ a na. Ko r up c i ja je od go vor na i z a u g ro ž a va nje de mo k r at sk i h pr i n c i pa, po ve ć a va nje troš ko va funkci o ni sa nja dr ža ve, rast ne po ve re nja u in sti tu ci je, ši re nje or ga ni zo vanog kri mi na la, kao i za ra stu ću apa ti ju gra đa na. Upr kos to me što su ra ti fi ko va ne i u s vo je ne ne ke od naj z na č aj n i ji h me đu narodnih konvencija, doneti važni antikorupcijski zakoni (Zakon o slobodnom pris t u pu i nforma c i ja ma o d jav nog z na č a ja, Z a kon o spre č a v a nju su ko ba i n te re s a, Za kon o jav nim na bav ka ma, Za kon o fi na n si r a nju po l i t ič k i h st r a na k a) i u s vo je na Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, još uvek ne ma zna čaj nih re zul tata u njenom suzbi ja nju. Do sa daš nje me re dr žav nih or ga na i ne za vi snih an ti ko rupc ij sk i h tela, koje su po d r ž a le po je d i ne ek s per t ske ne v la d i ne or ga n i z a c i je i me d i ji, nisu bile srazmerne opasnosti koju ova pojava nosi. Autor je predsednik Topličkog centra za demokratiju i ljudska prava.

28 Dra gan Do bra ši no vić 27 R a z loz i z a ova k vo st a nje pre va s hod no s e na la z e u od re đe n i m ne do st a c i ma si stem skog ka rak te ra (ne do vr šen za ko no dav ni okvir), u ne do stat ku po li tič ke vo - lje da se Na ci onal na stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je do sled no spro ve de (Vlad a Re pu bl i ke Sr bi je jo š uvek n i je u s vo ji la Na c i o na l n i a k c i o n i pla n z a bor bu pro t iv ko rup ci je) i u ne do sled no sti pra vo sud nih or ga na u spro vo đe nju ka zne nih me ra pri li kom pro ce su i ra nja kri vič nih de la sa ele men ti ma ko rup ci je. Ne tre ba gu bi ti iz vi da ni okol nost da je si stem kre i ran to kom de ve de se tih go di na dva de se tog veka, ko ji je, oči gled no, pre ko ra čio mi le ni jum sku gra ni cu, ba zi ran na sim bi o zi političkih elita i organizovanog kriminala, pri čemu se javno dobro pojavljuje kao legitimni plen. Iako najvi dlji vi ji, na ve de ni ne do sta ci i po ja ve ni su je di ni ko ji po go du ju op - stajanju i širenju korupcije. Značajan nedostatak u borbi za suzbijanje korupcije pre d st a v lja okol nost d a je a n t i ko r up c ij sk a ( k ao i ve ć i na d r u g i h) po l i t i k a u Sr bi ji izdignuta na nacionalni nivo i centralizovana, a korupcija disperzovana i često de cen tra li zova na. Iako teš ko uhva tlji va i ma nje atrak tiv na, ko rup ci ja, ko ja egz i s t i r a i u ma nji m lo k a l n i m z a je d n i c a ma n i je n i š t a ma nje mo r a l no i s o c i ja l no ne pod no š lji va od ve l i ke ko r up c i je, z a ko ju su re z er v i s a n i pr v i m i nu t i i n for mat iv n i h em i si ja i na slov ne st r a ne d ne v n i h no v i na. I z d a va nje g r a đe v i n sk i h do z vo la, i z g r ad nja lo k a lne i n f r a st r u k t u re, obe z be đ i va nje sk upš t i n ske ve ć i ne u lo k a l n i m parlamentima, fi na n si r a nje lo k a l n i h me d i ja, po de la lo k a l n i h jav n i h pre d u z e ć a, jav ne na bav ke, za poš lja va nje u opštin skim slu žba ma, sa mo su ne ke od de sti na cija sa lo kal ne ma pe na ko ji ma se ko rup ci ja odo ma ći la. I po red to ga što se jav nim dobrom u cilju sticanja privatne dobiti trguje na svim nivoima, a koruptivni su me han iz m i du bo ko i n kor po r i r a n i u si stem f u n k c i o n i s a nja lo k a l ne s a mo u pr a ve, lo k a l n i s e gment a n t i ko r up c ij ske a k c i je je, od st r a ne do no si la c a po l i t ič k i h od lu k a, iz o sta vljen i za bo ra vljen. Dakle, s jedne strane postoje značajni lokalni korupcijski izazovi, a s druge, oči gled no odsu stvo lo kal nog an ti ko rup cij skog od go vo ra. Ako ku ća go ri u Pro kuplju, na primer, teško da će za njeno gašenje biti angažovani vatrogasci iz Beograda. S va trom naj pre po či nju da se bo re uku ća ni, po tom kom ši je i na kra ju lo kal ni vatrogasci. Zbog čega bi onda bilo logično i normalno da očekujemo da se protiv ko rup ci je, ko ja se od i gra va pred na šim oči ma i ugro ža va pre vas hod no na še po tencijale i interese, jedino bore državne institucije i vladina antikorupcijska tela? Ja sno je, na rav no, da u ve li kom bro ju slu ča je va pri pad ni ci lo kal nih in stitu ci ja, ali i gra đan skog druš tva, ne ma ju do volj no ka pa ci te ta, a če sto ni vo lje ni hra bro sti za for mu li sa nje i spro vo đe nje de lo tvor ne lo kal ne an ti ko rup cij ske po - li ti ke, što je po seb no va žno ka da je reč o no si o ci ma jav nih funk ci ja u lo kal nim za jed ni ca ma. Oni ko ji bi po pri ro di stva ri tre ba lo da sto je na če lu od luč ne an ti ko - rupcijske akcije, često su glavna prepreka za njeno sprovođenje, a ne retko i aktivni

29 28 Dra gan Do bra ši no vić uč e sn ic i kor up t iv n i h de š a v a nja. Do d at nu ote ž a v a ju ć u okol no s t pre d s t a v lja, p o pra vi lu, ni zak kre di bi li tet lo kal nih ne vla di nih or ga ni za ci ja i me di ja u lo kal nim zajednicama. Oni, koji bi u mnogo čemu mogli biti lideri u borbi za suzbijanje ko r upc ije, č esto su l i š e n i od go va r a ju ć i h per for ma n si z a uč e š ć e u ovom va ž nom društvenom poslu. S dru ge stra ne, niš ta ma nje ni je oči gled no da nas in sti tu ci je bez sna žne ant i ko r up c ij ske a k c i je i d r u š t vo b e z a r t i k u l i s a ne re a k c i je, do vo de na s a mo ko r a k do k a t a st ro fe. Ko r up c i ja ko ja s e ne k a ž nje no od i g r a va pre d o č i ma g r a đ a na sl i k a je mo r a l ne posu st a lo st i i z a pu š te no st i d r u š t va. Z a je d n i c a ko ja n i je u st a nju d a s e na si ste ma t i č a n i de lo t vo r a n na č i n su o č i s a ovom opa snom po ja vom u s k r a ć e na je ne sa mo za mo guć nost pro spe ri te ta, već i osu đe na na teš ku mo ral nu, eko nomsku i so ci jal nu de gra da ci ju. Neophodno je, zbog toga, aktivirati sve kredibilne segmente lokalne zajednice, u k lju č u juć i i lo k a l ne i n st i t u ci je, z a de fi n i sa nje i spro vo đe nje ozbi lj nog, st ra te š k i kon cipiranog lo kal nog an ti ko rup cij skog pro gra ma. Po me nu ti pri stup pod ra zu meva niz koraka u for mu li sa nju ar ti ku li sa nog i ko he rent nog od go vo ra lo kal ne zaje d n i c e na kor up c ij ske i z a z o ve s a ko ji ma s e su o č a va. K a ko na na c i o na l nom, t a ko i na lo kal nom ni vou, bor ba pro tiv ko rup ci je mo ra bi ti or ga ni zo van i du go tra jan proces primene dobro osmišljenih mera za njeno sprečavanje i suzbijanje. U tom ci lju, neo p hod no je ra di ti na po di za nju ni voa zna nja pri pad ni ka institucija i građanskog društva u oblasti antikorupcije i veština u oblasti formulisanja praktičnih lokalnih politika za njeno suzbijanje. Uporedo, potreban je snažan an ga žman ko ji će do ve sti do po di za nja mo ti vi sa no sti gra đa na, a na ro či to lo kalnih li de ra u raz li či tim obla sti ma za su o ča va nje sa ovom opa snom i ra za ra ju ćom društvenom pojavom. Ne t reba ne go va t i i lu z i je d a je u k lju č i va nje lo k a l nog ele men t a u po k u š a ju su zbi ja nja kor up c i je epo ha la n po ma k, a l i s e n i u na pre d od r i c a t i mo g uć no st i d a se uklju či va njem no vih, do sad ne is tra že nih i ne ko riš će nih re sur sa, mo že na pra viti promena u dobrom smeru. Put do održivog lokalnog antikorupcijskog modela nije ni kratak ni lak. Prvi značajni koraci, koji mogu ukazati na dobre namere lokalnih aktera i prethoditi sistematičnom pristupu rešavanju problema, mogli bi bi t i do sle d no i n si st i r a nje na ne pr i ko sno ve no st i jav nog i n te re s a i r a z v i ja nje s ve st i o mo r a l noj i s o c i ja l noj ne pod no š lji vo st i ko r up c i je ko ja s e od v i ja pre d o č i ma g r a- đa na. Da kle, za po če tak, ma nje od od luč ne an ti ko rup cij ske ak ci je, ali vi še od do - bro volj nog pri sta ja nja na po ni že nje i ra za ra nje so ci jal ne, eko nom ske i mo ral ne supstance društva.

30