REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE

Transcription

1

2

3 REVIJA ZA BEZBEDNOST ONLINE ISSN Izdavač: Centar za bezbednosne studije Gračanička Beograd Srbija Tel/Fax: ( ) Website: Glavni i odgovorni urednik: Aleksandar Fatić Izvršni urednik: Srđan Korać Redakcija: Aleksandra Bulatović Slobodan Janković Mijodrag Radojević Miodrag Jovanović Lektura i korektura: Slobodanka Živković Prelom i kompjuterska obrada: Slobodan Papić Projekt podržava: Švedska agencija za inostrani razvoj i saradnju (Sida) Internet izdanje je dostupno na:

4 SADRŽAJ PRIVATNE BEZBEDNOSNE KOMPANIJE Aleksandar Fatić 5 OBLIKOVANJE POLITIKE SUZBIJANJA ORGANIZOVANOG KRIMINALA U EVROPSKOJ UNIJI ZNAČAJ DOKUMENTA OCTA Aleksandra Bulatović 12 MAFIJA, DNA I DIA Slobodan Janković 17 PRIMENA KAZNE KONFISKACIJE IMOVINE U SUZBIJANJU ORGANIZOVANOG KRIMINALITETA Dragan Jovašević 24 ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA ISKUSTVA IZ TROGODIŠNJE PRAKSE Rodoljub Šabić 29 DRUŠTVENI PREOBRAŽAJ: ODGOVORNOSTI I DUŽNOSTI Srđan Korać 35

5

6 PRIVATNE BEZBEDNOSNE KOMPANIJE Aleksandar Fatić De cem bra go di ne Evrop ski sa vet je usvo jio bez bed no snu stra te gi ju Evropske unije pod nazivom Bezbedna Evropa u boljem svetu u kojoj konstat u je d a je Ev ro pa pr i ma r na me t a z a or ga n i z o va n i k r i m i na l, te d a or ga n i z o va n i kriminal spada u pet osnovnih bezbednosnih pretnji Evropskoj uniji. 1 Strategija konstatuje da je Zapadni Balkan (zemlje bivše Jugoslavije) jedan od glavnih uvoznika organizovanog kriminala u Evropsku uniju, te da je dobar način da se po bolj ša bez bed nost Uni je taj da se u Za pad ni Bal kan uve de bo lja me to do lo gija po l it ičkog upr a vlja nja u z od go va r a ju ć e u na pre đe nje f u n k ci o na l no st i i n st i t u ci ja. Što je još znač aj n i je, EU st r a te g i ja kon st a t u je d a se or ga n i z o va n i k r i m i na l uč v r st io na Zapadnom Bal ka nu ko ri ste ći okol no sti stvo re ne ra to vi ma ko ji su u re gi o nu besne li de ve de se tih go di na proš log ve ka, ali se isto ta ko kon sta tu je da je razrastanje or ga n iz ovanog k r i m i na la u ov i m z e m lja ma st a l no. Iako su te za o to me da je baš Za pad ni Bal kan glav ni iz vor pret nje od or ganizovanog kriminala za Evropsku uniju, kao i teza da se organizovani kriminal u re gi o nu uko re nio tek sa ra to vi ma dez in te gra ci je biv še Ju go sla vi je, u naj ma nju ru ku ne do volj no do ka za ne, kon sta ta ci ja u Stra te gi ji da vo lu men i ak tiv no sti orga n i z o va nog k r i m i na la u re g i o nu st a l no r a st u je ste va ž na. Ona go vo r i o st a nju zapadnobalkanskih društava, tj. o visokom, pa i rastućem stepenu sistemske političke korupcije koja je nužan uslov za svaki dugotrajan i sistematski rast volume na or ga n iz o va nog k r i m i na la. 2 S a mo u si stem sk i ko r u m pi r a n i m d r u š t v i ma u ko ji ma se odluke na po li tič kom ni vou ne do no se u skla du sa druš tve nim po tre bama nego po pr i n c i pu pr i m i t iv ne po l i t ič ke, pa i fi na n sij ske t r go v i ne, mo g u ć e je d a Autor je glavni i odgovorni urednik Re vi je za bez bed nost. 1 Za vi še de ta lja vi de ti: Lu cia Mon ta na ro Jan kov ski, Good cops, bad mobs? EU Po li ci es to fight tran sna ti o nal or ga ni sed cri me in the We stern Bal kans, EPC Is sue Pa per, No. 40, Euro pean Po licy Cen tre, Brus sels, 10 Oc to ber 2005, p Videti u: Dobrivoje Radovanović i Aleksandra Bulatović (urs.), Korupcija, Cen tar za me nadžment i Institut za sociološka i kriminološka istraživanja, Beograd, 2005.

7 6 Aleksandar Fatić st r u k t u rno v id ljiv pro blem or ga n i z o va nog k r i m i na la na r a st a u kon t i nu i te t u od de ce ni je od kra ja ra to va, ume sto da se sma nju je. Či nje ni ca da po sto ji per cep ci ja ovakvog rasta na ekspertskom i političkom nivou unutar Evropske unije, i da se ona izražava u zvaničnoj bezbednosnoj strategiji Unije, govori o tome da Zapadni Bal kan ima ozbi ljan pro blem sa or ga ni zo va nim kri mi na lom ka kav ima ju i ne ki dru gi de lo vi sve ta i da za taj pro blem još uvek ni je pro na šao me to do loš ki ade kvatan kon trol ni pri stup. Dr ža va i pri vat na bez bed nost Sa ma po ja va or ga ni zo va nog kri mi na la u Is toč noj Evro pi, kao i u dru gim delovima sveta, proizašla je iz slabosti države, tj. njene nesposobnosti da efi ka sno v r ši neke od s vo ji h be z be d no sn i h f u n k c i ja. P r va t a k va f u n k c i ja bi la je fi zič ka i prav na zaštita pri vat nih pred u ze ća i obez be đi va nje br ze i pot pu ne na pla te du go - va. Upravo u vreme postkomunističkih promena procvetala je u Istočnoj Evropi i n du st r ija k r im i na l nog re ke t a, t j. na pla ć i va nje re a l ne i l i fi k tiv ne zaš ti te pred u- ze ći ma i naplate nji ho vih du go va uz upo tre bu na si lja. Re ke tom su se ba vi le kri minal ne or ga ni za ci je ko je su na taj na čin po pu ni le ru pu na tr žiš tu bez bed no sti za privatne fir me ko je je osta vi la kon fu zna i ne funk ci o nal na dr ža va. Kri minal ne or ga ni za ci je su se i u dru gim seg men ti ma svo je ak tiv no sti po naš a le na sl i č a n na č i n, na do me š t a ju ć i u lo g u d r ž a ve, pa je z a to u st r u k t u r nom sm i slu or ga n i z o va n k r i m i na l naj br ž e i naj la k š e r a st ao t a mo gde je d r ž a va bi la naj sla bi ja. Uloga kriminalnih grupa u pružanju usluga fi zič kog obez be đi va nja jed no vre me bi la je nepr iko sno ve na, pa su i m no g i t a ko z va n i de mo k r at sk i re for ma to r i i vo đe po l i t ičk i h st r ana k a u v re me post ko mu n i st ič k i h po l i t ič k i h re vo lu c i ja i ma l i obe z- beđenje sa debelim kriminalnim dosijeima. Na opisani način, uporedo sa delom po l i t ičk i h revolu c i ja, od v i ja la s e i le g i t i m i z a c i ja i i n te g r a c i ja k r i m i na l n i h g r u pa u druš tve ne struk tu re, pa i u bez bed no sni apa rat. Sr bi ja je ze mlja u ko joj je ovaj trend, inače prisutan širom Balkana, doveo i do najvidljivijih i najdrastičnijih posle di ca kroz orga ni zo van i plan ski osmiš ljen aten tat na pred sed ni ka vla de od strane organizovane kriminalne grupe duboko integrisane u zvanične bezbednosne struk tu re (Je di ni ca za spe ci jal ne ope ra ci je ko ja je u vre me ubi stva pre mi je ra bi la or ga n iz ovan i de o Re s o r a d r ž av ne be z be d no st i Sr bi je). Pr va faza sup sti tu ci je ne a de kvat nih bez bed no snih funk ci ja dr ža ve usluga ma or ga nizo va nih kri mi nal nih gru pa, opi sa na u pret hod nim pa ra gra fi ma, nak nad n i m s t r u k t u r n i m r a z vo jem t r ž i š t a z a me nje na je s ve ve ć i m u k lju č i v a njem privatnih bezbednosnih kompanija i proporcionalnim ograničavanjem delatnosti or ga ni zo va nog kri mi na la u sfe ri obez be đe nja. Po tra žnja za bez bed noš ću u svim sferama rasta profi t a u d r u š t v u bi la je i z nad n i voa u slu ga ko je je mo g la d a po nu d i država. Pri tome, neki ekonomski interesi su toliko široki u nacionalnoj privredi

8 Aleksandar Fatić 7 d a č e s to opr av d a v a ju a n ga ž o v a nje d r ž av nog b e z b e d no snog apa r a t a u f u n k c i ji obez beđenja pred u ze ća. Pri me ra ra di, naft ne kom pa ni je, uko li ko je in te gri tet njihovog poslovanja napadnut od organizovanog kriminala ili terorističkih grupa, mo gu ozbiljno ugro zi ti na ci o nal nu bez bed nost bi lo iza zi va njem ve li kih po re meća ja na tržištu, bi lo zbog zlo u po tre be stra teš kih si ro vi na ili re sur sa sa me kom pa nije z a i zvođenje te ro r i st ič k i h a k c i ja i l i z a obe z be đ i va nje k ljuč ne lo g i st ič ke po d r š ke ope r ac ijama m re ž a or ga n i z o va nog k r i m i na la. 3 Ve li ke kom pa ni je, i po red ta kvog bez bed no snog zna ča ja, naj češ će se oprede lju ju da svo ju bez bed nost u sva ko dnev nom smi slu po ve re pri vat nim pred u zećima za bezbednost. Takva preduzeća su flek si bi l n i ja od d r ž av n i h a gen c i ja, la k š e se pri lagođavaju po tre ba ma ko ri sni ka uslu ga i sprem ne su da bu du na ras po la ganju 24 ča sa dnev no. Ni vo nji ho vih ovlaš će nja u naj ve ćem de lu sve ta stal no ra ste, pa je i nji hov ka pa ci tet da pru žaju naj ra zli či ti je vr ste bez bed no snih uslu ga sve veći. U po čet ku, čak je no še nje oruž ja od stra ne pri vat nog obez be đe nja pred sta vljalo pravni problem. Danas, privatne bezbednosne kompanije raspolažu oklopnim vo z i l ima, a rt ilje r ij sk i m or u đ i ma i naj s a v re me n i jom teh no lo g i jom z a elek t ron sko iz vi đanje, pa su ak tiv ne kao pri vat ne voj ne kom pa ni je ko je za ra čun dr ža va delu ju u kri znim pdruč ji ma po put Ira ka ili Av ga ni sta na. I u oblasti vojnog angažovanja privatnih bezbednosnih kompanija vidljiv je i st i t rend le ga l i z a c i je pr vo bit no k r i m i na l ne sup st i t u c i je d r ž av ne be z be d no st i. Na i me, d r ž a vama su t r a d i c i o na l no voj nu po mo ć pr u ž a le pla ć e n ič ke g r u pe ko je su de lo va le van za ko na, ve li kim de lom bez ika kvog de lo tvor nog nad zo ra, i na osnovu sa svim netran spa rent nih ugo vo ra sa na ru či o ci ma uslu ga. Ta kvi sup sti tu ti zvan ič ne voj ske na z i va n i su u k r i m i no lo š k i m k r u go v i ma i l i te r a t u r i k r i m i na l n i m vojnicima. Rastuća dinamika i sve veća strukturna kompleksnost bezbednosnih pret nji i kon fli ka ta uči ni la je pri rod nom i neo p hod nom i sve ve ću pri va ti za ci ju nasilja. 4 U po stup ku te pri va ti za ci je do go di la se i le ga li za ci ja, pa dr ža ve, bar one već e, b o ga t i je i p o l i t ič k i o d go vor n i je, v i š e ne a n ga ž u ju i z o lo v a ne pl a ć e n i ke d a z a njih ra tu ju, ne go se obra ća ju le gal nim pri vat nim voj nim kom pa ni ja ma. Poš to je, u osno vi, re grut na osno va za sva ku vr stu pri vat nog ra to va nja biv ši voj ni ili pa ravojni kadar, mnogi bivši plaćenici danas rade za legalne privatne vojne kompanije, pa sto ga sa ma či nje ni ca da su u ne kom pod ruč ju ak tiv ne ta kve ozva ni če ne privatne vojne strukture ne znači istovremeno, ni nužno, da u njihovom postupanju 3 Za vi še de ta lja o mo gu ćoj saradnji kriminalnih i te ro ri stič kih or ga ni za ci ja vi de ti u : Alek sand a r Fa t ić, O r ga n i z o v a n i k r i m in a l i obr isi nove s t r u k t u re b e z b e d no s t i u Ev ro pi, Međunarodni pro ble mi, tom LVI, broj 1, 2004, str Op šir ni je vi de ti u : Pa o lo Raffone, Jean-Yves Poucelet, Florian Kitt & Claude Moniquet, Stat e s w it ho ut S e c u r it y, S e c u r it y w ithout St at e, The Ita lian Cen tre for In ter na ti o nal Pers pec ti ves (CI PI), Bac kgro und Pa per, CI PI, Brus sels, 2006, p. 2.

9 8 Aleksandar Fatić ne ć e bit i i spad a i men t a l i t e t a ne k a d a š nje g pl a ć e n ič kog t i pa. Ipa k, p o š to je re č o re gistrovanim kom pa ni ja ma ko je su u oba ve zi da odr ža va ju ar hi ve i knji go - vo d s t v a, napre d a k u o d no su na pr a k t ič no ne re g u l i s a na pl a ć e n ič k a v re me na je ne sum njiv, jer je pri vat ne voj ne kom pa ni je, bar u prin ci pu, mo gu će po zva ti na od go vornost zb og po st u pa nja nji ho v i h voj n i k a. P r i me r a r a d i, je d na od naj a k t ivnijih svetskih privatnih vojnih kompanija, američka firma Blackwater USA, danas ima ši rok op seg ope ra ci ja za me đu na rod ne tru pe u Ira ku, i ba vi se raz vo jem t z v. r atovanja č e t v r te ge ne r a c i je. O va ko kom pa n i ja uč e st v u je, i z me đu ost a log, u po slo vi ma naj vi šeg bez bed no snog ni voa, uklju ču ju ći i iz ra du pla no va na ci o nal ne i globalne bezbednosti, obuku, opremanje, pa čak i komandovanje oficijelnom policijom i vojskom, dizajniranjem shema zemaljskih i vazdušnih operacija i paketa logističke podrške trupama u borbi, kao i izgradnjom vojne infrastrukture u m i r nodopsk i m i u u slo v i ma r a to va nja. 5 Slične su delatnosti fir me Ar mor Gro up I n ter nat iona l, Pho e n i x CP, ko ju su osno va l i biv ši ofi ci ri bri tan ske spe ci jal ne vazduhoplovne regimente (22-SAS), Cubie Defence Applications, i sa nešto manjim obimom aktivnosti, firma Golan, koja okuplja bivše pripadnike elitnih izrael sk i h spec ija ln i h i pro t iv te ro r i st ič k i h je d i n i c a. 6 Po sto ji v i š e de s e t i na kom pa n i ja ko je su u sta nju da po nu de voj ne uslu ge za ra to va nje če tvr te ge ne ra ci je. I z s vega do s a d a re č e nog v i d i s e d a ne ma n i k a k ve su m nje d a je pr i va t i z a c i ja bez bed no sti is pla tiv i tra jan po sao, a sa mim tim i trend u sa vre me nom sve tu, u kome sve vi še de mo krat skih vla da že li da sma nji ri zik, a sa mim tim i po li tič ki troš a k uč e st vo va nja u r at n i m ope r a c i ja ma a n ga ž o va njem ma k si ma l no sprem n i h, mo ti vi sa nih, opre mlje nih i dis kret nih pri vat nih kom pa ni ja. Ka da je ta kav trend u sfe ri ra to va nja, tj. tvr de ili voj ne di men zi je bez bed no sti, sa svim je ja sno da je on na globalnom planu bar isto toliko nepokolebljiv u domenu meke bezbednosti ko ja se ti če po li cij skog, pa ra po li cij skog i oba veš taj nog ra da. Privatne bezbednosne kompanije u sferi meke bezbednosti Zaš tita post mo der nih tr žiš nih dr ža va je ne sum nji vo vi še slo jan, slo žen po - sao. Od no si me đu r a z l i č i t i m d r ž av n i m i ne d r ž av n i m a k te r i ma be z bed no st i st a l no se raz vi ja ju u or ga ni za ci o nom i prav nom smi slu. Ve li ki deo kri tič ne in fra struk ture modernog društva u privatnom je vlasništvu i u privatnoj upotrebi. Privatne kor po r a c i je i ne v la d i ne or ga n i z a c i je (N VO) obe z be đu ju f u n k c i je i č i t av spek t a r u slu ga ko je su t r a d i c i o na l no obe z be đ i va le v la de. 7 5 Videti: Internet, 6 Za opšte informacije videti: Joh n P. Su l l i v a n, P u bl ic-p r iv at e I nt e ll ige nc e Mo d e l s for re s p on d i ng to t he pr i v a t i z a t ion of Vi o len ce, Spe ech at the 48th An nual ISA Con ven tion, Chi ca go, 28 Fe bru ary 3 March 2007, p. 5. Navedeno prema: Paolo Raffo ne et al., op. cit., p. 3.

10 Aleksandar Fatić 9 Na ve dena kon st a t a c i ja i z pe r a je d nog od naj u t i c aj n i ji h s a v re me n i h a na l i t i- ča ra me ke bez bed no sti Džo na Sa li ve na (John Sul li van) ina če jed nog od auto ra ve ć po z na te si n t a g me no v i r a t u ju ć i en t i te t, ko jom s e opi su je na re d n i st a d i ju m u raz vo ju or ga ni zo va nog kri mi na la uka zu je na sta nje me kih bez bed no snih pret nji u sa vre me nom druš tvu i na go veš ta va ne iz be žnost ulo ge pri vat nog sek tor a u be z be d nosnoj po l i t i c i. Z a n i m lji vo je, me đu t i m, u k r at ko r a z mo t r i t i r a z lo ge za ovu no vu ulo gu pri vat ne po li ci je ka kvu če sto pred sta vlja ju pri vat ne bez bednosne kompanije. D if uznost sa v re me nih pre t nji Is ku stva naj ra zvi je ni jih po li cij skih slu žbi u Evro pi, po put bri tan ske, po ka zala su d a s a v re me n i or ga n i z o va n i k r i m i na l u g lav nom ne pred st a vlja ja sno oiv i č e ne i iz nu tra sna žno hi je rar hij ski ustro je ne or ga ni za ci je kao ne ka daš nji nar ko -kar tel i. Da na š nji a k te r i or ga n i z o va nog k r i m i na la or ga n i z o va n i su k ao d i f u z ne m re ž e ko je pro la z e pe r i o de kon t r a k c i je, sma nji va nja i pe r i o de ek s pa n z i je, ši re nja. Re lat iv no ve l i k i broj ne z a v i sn i h k r i m i na l n i h a k te r a (fa l si fi k a to r a, obi ja č a, ot m i č a r a, kra dljivaca auto mo bi la, pro fe si o nal nih ubi ca) po vre me no po sta ju deo or ga ni zo - vanog kriminalnog preduzeća, a potom se iz njega isključuju na neko vreme i delu ju s amost a lno. Mo bi l i z a c i ja k r i m i na l ne g r u pe de š a va s e k a d a t re ba oba v i t i ne k i ve li ki, obič no pre ko gra nič ni po sao, a po tom naj ve ći broj uče sni ka od la zi svo jim putem. Svi oni su pretnja za bezbednost i kada deluju kao članovi organizovanog kri minalnog pred u ze ća i ka da su sa mo stal ni. Pri ro da ovog po vre me nog mre žastog udruživanja i raz dru ži va nja, me đu tim, do vo di do ve li kih teš ko ća u usme rava nju i fok usir a nju r a d a i re su r s a po l i c i je, ko ja u k r aj njoj i n st a n c i po st u pa pre ma za konskim karak te ri za ci ja ma or ga ni zo va nog kri mi na la. Ve ći na nor ma tiv nih defi n i c i ja organ iz o va nog k r i m i na la ko je su d a na s u upo t re bi od re đu ju k r i m i na l nu or ga n iz ac ijuk ao g r upu od dve, t r i i l i v i š e l i c a ko ja de lu ju u k on ti nu i te t u či ne ći raz li či ta kri vič na de la. 8 R a z l i č it i k r i v ič no pr av n i pro pi si r a z l i č i to de fi n i šu od go va r a ju ć e i do z vo lje ne me to de koje po li ci ja sme upo tre blja va ti pro tiv kla sič nog i pro tiv or ga ni zo vanog kri mi na la. U na če lu, i po li ci ja i tu ži laš tvo če sto ima ju ve ća ovlaš će nja ka da postoji sumnja da je reč o delu organizovanog kriminala, a obično je, bar u najr a z v i jen iji m z e m lja ma, i na č i n pro c e su i r a nja or ga n i z o v a nog k r i m i na l a s a s v i m raz li čit od pro ce su i ra nja kla sič nog kri mi na la. Do volj no je sa mo ima ti u vi du odre d be a mer ičkog R I CO z a ko na, ko ji t u ž i o c u do pu š t a k r aj nje l i be r a l no for m i r a nje k u mu lat ivn i h op t u ž n i c a z a or ga n i z o va n i k r i m i na l. Sto ga je, i z s a s v i m pr a k t ič n i h r a z lo ga, i zuz e tno va ž no od re d i t i k a d a s e r a d i o or ga n i z o va nom k r i m i na lu. To je 8 Ta kve su i de fi ni ci ja EU, de finicija UN i definici ja or ga ni zo va nog kri mi na la u srp skom za ko - no dav stvu.

11 10 Aleksandar Fatić naj lakše u sluča je vi ma traj nog član stva u vi so ko di sci pli no va nim, stro go hi je rarhijski ustrojenim kriminalnim organizacijama. Kada je reč o fluk tu i ra ju ćim krimi nal nim mre ža ma, ili o or ga ni zo va nom kri mi na lu no ve ge ne ra ci je, taj po sao je d a leko tež i. Naj već a sna ga k r i m i na l ne g r u pe u od no su na po l i c i ju le ž i u ne pre d v i d i vo - st i a k t i v i r a nja g r u pe, u pro c e du r a l n i m te š ko ć a ma s a mog s a g le d a va nja iden t i te t a i pri ro de gru pe kao kri mi nal ne or ga ni za ci je, i u di fu zno sti de lo va nja mre že kao struk tur ne po tke gru pe, a po go to vo nje nih sa mo stal nih de lo va u vre me kon trakc i je. U pe r i od ima n i skog ste pe na mo bi l i z a c i je m re ž e, nje n i de lo v i s e ot k i d a ju i ope r i šu k ao s amo st a l ne g r u pe i l i po je d i n c i. Gr a n i c e c e lo k up ne m re ž e re t ko su vi dlji ve u ce li ni, a sa mim tim mre ža i nje no naj u že stra teš ko je zgro obič no ni su podložni tzv. policijskom blicu. Vr lo je sl ič na si t u a c ija i s a te ro r i st ič k i m g r u pa ma. Bi lo d a je re č o t a ko z van i m d ž i ha d ist ič k i m g r u pa ma o ko ji ma s e naj č e š ć e go vo r i, s a A l K a i dom k ao uzo rom, ali po ne kad i kao zbir nim ime nom ili se pa ra ti stič kim po kre ti ma poput ETA u Španiji, ili o teroristima nacional-emancipatorima poput severnoirske IRA, ve ći na njih se tru di da de for ma li zu je ko mand ni la nac i za snu je ga ne na faktičkom, društvenom autoritetu lidera, nego na formalnoj vlasti nad operativnim ć e l i ja ma. Di f uz na i g ro z d a st a or ga n i z a c i ja t a k v i h g r u pa č e sto je ne u hva t lji va za cen tra li zova ne i na hi je rar hi ji za sno va ne dr žav ne slu žbe, pa je ta ko i mo gla uspe t i or ga n i z ac i ja ud a r a na Nju jork i Va ši ng ton go d i ne. Po k a z a lo s e d a je najbolji način operativnog sprečavanja terorističkih akcija dobar policijski rad na lokalnom nivou, rad običnih policajaca u uniformi na ulici, saobraćajnih policaja c a i oba ve š t aj n i h slu ž be n i k a ko ji i n for ma c i je s a ko ji ma r a de do bi ja ju i z s a mog s o c i ja l nog i z vor a i z od go va r a ju ć e d r u š t ve ne z a je d n i c e, bi lo d a je ona e t n ič k a, ur ba no-lo kal na ili za sno va na na so ci jal nom sta le žu. U ope ra tiv nom smi slu najbo lji re zul ta ti pro is ti ču iz rev no snog ra da pr vog eša lo na po li ci je, po li ca ja ca na ulici, jer on je u najneposrednijem kontaktu sa decentralizovanom, neformalnom i velikim delom spontanom društvenom strukturom u kojoj klijaju klice terorističkih ćelija. Pri vat ne bez bed no sne kom pa ni je su ov de na ro či to zna čaj ne. Pre sve ga, samim tim što nisu deo državne institucionalne infrastrukture, privatne bezbednosne strukture su sposobne da se intimnije integrišu u neformalno društvo koje se sastoji od mreže parcijalnih interesa. Poš to privatne kompanije šti te ne ke od tih, uglav nom pri vat nih in te re sa, one su pri hva tlji vi je kao rav no prav ni sa go vor ni ci u kvar tu ne go po li ci ja. U stva ri, pri vat ne bez bed no sne kom pa ni je ima ju ide alne predispozici je da vr še ve li ki deo funk ci je da nas ta ko mo der nog, a u prak si tako sla bo pri me nji va nog po li cij skog ra da u za jed ni ci (community policing), ko ji se re flekt uje u do ne k le pa sto r a l n i m v i z i ja ma t r a d i c i o na l nog en g le skog bo bi ja i l i kon t i nent a lno - e v rop skog po l i c aj c a po z or n i k a. Pr i vat ne be z bed no sne kom pa n i je,

12 Aleksandar Fatić 11 ako su do bro in te gri sa ne u za jed ni cu, ima ju mo guć nost du bo kog pro di ra nja u st r u k t ur u poten c i ja l n i h pre t nji i z te z a je d n i c e, k a ko u do me nu te ro r i z ma, t a ko i u sferi organizovanog kriminala. One su, stoga, veoma koristan instrument za spre čavanje eska la ci je bez bed no snih pret nji i mo gu ima ti ši ro ku druš tve nu ulo - g u u tom sm islu. R a z v i ja nje od go va r a ju ć i h, pre c i z no re g u l i s a n i h, i n du st r ij sk i h od no s a s a pol ic i jom je, s va k a ko, pre d u slov z a ost va r i va nje t a k ve u lo ge pr i vat ne bez bed no sti. Posebnu ulogu privatne bezbednosne kompanije imaju u domenu zaštite demo krat skih stan dar da ka da je reč o oba veš taj nim aspek ti ma po li cij skog i pa ra po lic ij skog r a d a u su prot st a vlja nju or ga n i z o va nom k r i m i na lu i te ro r i z mu. Ten den c i ja svih zva nič nih po li cij skih struk tu ra ko je pri me nju ju oba veš taj nu me to do lo gi ju danas je sve veća centralizacija, kako prikupljenog obaveštajnog materijala, tako i agen ci ja ko je ga pri ku plja ju i ob ra đu ju. Trend ko ji je za po če la ad mi ni stra ci ja predsed ni ka SAD Džor dža Bu ša mla đeg go di ne, sta vlja njem svih oba veš taj nih agencija pod hijerarhijsku kapu CIA i proglašavanjem direktora CIA istovremeno i glavnokomandujućim nacionalnim obaveštajnim službenikom (Chief National Inteligence Offi c e r), pra te i dru ge ze mlje. Sma tra se da se cen tra li za ci jom u k up nog nac io na l nog oba ve š t aj nog r a d a i z be ga va du pl i r a nje na po r a i po ve ć a va ukup na efikasnost i upotrebljivost resursa. Istovremeno, međutim, na taj način se smanjuje ionako niska transparentnost rada obaveštajnih službi, pa zaštita privatnosti i drugih građanskih prava postaje stvarni problem. Privatne bezbednosne kompanije su potencijalno faktor zaštite ovih prava, čak iako je to slu čaj sa mo u se lek tiv nom smi slu. Ta kve kom pa ni je mo gu kli jentima pružiti obaveštajnu zaštitu protiv neovlašćenog praćenja ili presretanja komu ni ka ci ja, ka ko u teh no loš kom, ta ko i u fi zič kom smi slu. One mo gu uklo ni ti pri sluš ne i vi deo ure đa je za pra će nje, zaš ti ti ti kli jen ta u kre ta nju i oba vlja nju poslovnih transakcija, a mogu biti i faktor otkrivanja intruzivnog obaveštajnog rada usme re nog pre ma kli jen tu, ko ga kli jent ina če ne bi ni bio sve stan. Ka da se ova uloga privatne bezbednosti sagleda u celovitom kontekstu zakonitosti bez ostatka, ona služi demokrat skim na če li ma i spre ča va nju zlo u po tre ba ras tu će cen tra li za cije i neprozirnosti obaveštajnog aparata. Iz svega rečenog proizlazi da su privatne bezbednosne kompanije potrebne i da imaju budućnost, pa je tekuća debata u Evropskoj uniji o regulisanju njihovog rada, razvijanju saradnje sa državnim bezbednosnim sektorom, ali i održavanju neophodne distance u odnosu na njega, tema koja neizbežno dolazi i na dnevni red zapadnobalkanskih društava. Ta tema je, kao i u dru gim re gi o ni ma, po seb no za ni mlji va ka da je reč o ulo zi pri vat ne bezbednosti u obaveštajnom radu i ona će se otvoriti onda kada privatni sektor stekne zakonske preduslove i faktičke kapacitete da ponudi i tu vrstu usluga.

13 OB L I KO VA N J E PO L I T I K E SU Z BI JA N JA OR GA N I Z O VA NOG K R I M I NA L A U EVROPSKOJ UNIJI ZNAČAJ DOKUMENTA OCTA Al e k san dra Bu l a to v ić Na osnov u do s a d a š nji h i s t r a ž i va nja o or ga n i z o va n i m k r i m i na l n i m g r u pama u Evro pi, sa vre me na evrop ska te o ri ja i prak sa ih kva li fi k u je u č e t i r i osnov ne k a te gor ije: or ganizo va ne kri mi nal ne gru pe ko je su pr ven ste no or ga ni zo va ne na te rito ri jalnom prin ci pu auten tič ne or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ko je širo ko spro vo de t r a n sna ci o na l ne a k t iv no st i, i po seb no one g r u pe ko je i ma ju mo guć no sti da svo je vo đe i imo vi nu kri ju čak i unu tar Evrop ske uni je; e t n ičk i ho mo ge ne or ga n i z o va ne k r i m i na l ne g r u pe č i je su i mo v i na i vo đ- stvo iz van Evrop ske uni je; di namič ne mre že kri mi na la ca či ju je or ga ni za ci o nu struk tu ru te že ugro - zi ti tradi ci o nal nim po li cij skim me to da ma, a lak še pu tem ugro ža va nja njiho vih me đu sob nih ko mu ni ka ci ja i finansija; or ganizo va ne kri mi nal ne gru pe ko je su strikt no za sno va ne na te ri to ri jalnom prin ci pu bez et nič ke kom po nen te i uti caj ne su i u me đu na rod nim okvirima. Sve vi še so fisticiran pristup i složenost poslovnih operacija jesu faktori koji po spešuju šire nje sfe re uti ca ja or ga ni zo va nog kri mi na la. U tom smi slu, sve je veći zna čaj fal si fiko va nja do k u mena t a i k r a đe iden t i te t a, teh no lo g i je, t r a n spor t nog sek to ra, finansijskog sektora, bilo odsustvo bilo prisustvo granica, a u kontekstu pred u zi ma nja ak tiv no sti sa kraj njim ci ljem sti ca nja pro tiv prav ne ko ri sti. Di namika pro me na u na či nu i de lo va nju or ga ni zo va nog kri mi na la dik tir a a na l i t ič k i pr i s t up i ut i č e na u s p e š no s t k re i r a nja me h a n i z a ma ko ji bi ut i c a l i na sma nje nje ovog ob li ka kri mi na la. Ana li za kon kret nih or ga ni zo va nih kri mina l n i h g r u pa mo g u ć a je s a mo pu tem ut v r đ i v a nja d i na m ič nog o d no s a i z me đu Autorka je direktorka Centra za bezbednosne studije.

14 Aleksandra Bulatović 13 raz li čitih poka za te lja. Po ka za te lji de lo va nja or ga ni zo va nih kri mi nal nih gru pa ko - ji se stan dard no pra te i ana li zi ra ju su: međunarodna dimenzija; organizovanje u grupne strukture; ko riš će nje za ko ni tih struk tu ra u po slo va nju; specijalizacija; uti caj i ko rup ci ja; upotreba nasilja; tzv. protivmere. Po k a z atelj oz na č en k ao t z v. pro t iv me re po s eb no i s t i č e z na č aj d i na m ič nog od no s a i z među r a z l i č i t i h po k a z a te lja, jer je ne spor no d a ve ć i na d r u g i h a spe k a t a de lo va nja orga n i z o va n i h k r i m i na l n i h g r u pa mo ž e bi t i ko r i š ć e na k ao pro t iv me r a pro tiv ak tiv no sti ko je in sti tu ci je spro vo de u sme ru su zbi ja nja or ga ni zo va nog krimi na la. Imajući u vidu visok stepen društvene opasnosti koju nosi delovanje organ i z o v a nog k r im i na l a, Ev rop s k a u n i ja o d na s t a n k a a k t iv no de lu je s a c i ljem d a st vo r i od go va r a ju ć i i n st i t u c i o na l n i i me to do lo š k i ok v i r ko ji bi omo g u ć io pr i menu efikasne prakse za smanjenje organizovanog kriminala. Savet Evropske unije je u no vem bru go di ne do neo od lu ku da je neo p hod no da se na go diš njem n i vou redovno pr i pre ma i z ve š t aj ko ji bi s a po z i c i ja st r a te š kog do k u men t a d a vao uvid u stanje organizovanog kriminala unutar Evropske unije (Organised Crime Sit uation Re por t OC SR). Na kon pr vog iz veš ta ja, na red ne go di ne Sa vet Evropske unije odredio je da će se iz ra da iz veš ta ja za sni va ti na in for ma ci ja ma i ana li tičkom doprinosu država članica Evropske unije. Ovakav koncept je formalizovan kao mehanizam za pri ku plja nje i si stem sku ana li zu in for ma ci ja o me đu na rodnom organ iz ova nom k r i m i na lu. Primarni cilj OCSR dokumenta bio je da prikupi i predstavi potpune informa c i je o or ga n i z o va nom k r i m i na lu, fo k u si r a ju ć i s e na nje go ve t r a n sna c i o na l ne ob li ke. Ta kođe, do ku ment je imao i va žnu ulo gu pri for mu la ci ji plat for me Evrop - ske u n i je z a suzbi ja nje or ga n i z o va nog k r i m i na la, bio je je d a n od i z vo r a na osno v u kog se od lu čiva lo u in sti tu ci ja ma sa man da tom su zbi ja nja or ga ni zo va nog kri minala, utvrđivali prioriteti i potrebni resursi. Ujedno, imajući u vidu da je OCSR jav n i do k u ment, pa je u sk la du s ov i m o č e k i va nji ma bi la i od re đe na l i st a z a njego v u d i st r i buc i ju na osno v u ko je je ovaj i z ve š t aj, osi m re le va nt n i m i n st i t u c i ja ma i mi ni star stvima prav de i unu traš njih po slo va dr ža va čla ni ca, do sta vljan i Evrop - skom par la men tu u tzv. otvo re noj ver zi ji do stup noj i ši roj jav no sti. Ulo ga EURO POL -a, spe ci ja li zo va ne po li cij ske struk tu re Evrop ske uni je, koja se ba vi pre sve ga kri mi na li stič ko-oba veš taj nim ra dom, u pri pre ma nju OC SR

15 14 Aleksandra Bulatović dokumenta vremenom se značajno proširivala, pa je od početne uloge koja je bila omeđena z a h te v i ma teh n ič ke po mo ć i, EU RO POL u ve l i koj me r i po st ao od go - vo ran i za nje go vu iz ra du. Najznačajnija promena do koje je došlo vremenom, bila je odluka Multidis c i pl i na r ne g r u pe o or ga n i z o va nom k r i m i na lu do ne t a 10. ma ja go d i ne, ko jom je OCSR k ao do k u ment ko ji i z ve š t a va o st a nju or ga n i z o va nog k r i m i na la pre tr peo krup nu pro me nu u me to do loš kom smi slu. Pro me na je na met nu la od ređe na ogra ni če nja, ali je i otvo ri la niz mo guć no sti no vu ulo gu EURO POL-a. Osim to ga, pro me njen je fo kus u iz veš ta va nju ko ji je do ta da bio ogra ni čen na sit u a ci o n i opis or ga n i z o va nog k r i m i na la u Ev ro pi. I z ve š t aj z a go d i nu (Or ga nised Cri me Re port OCR), transformisan je u dokument koji pruža bezbednosnu pro cenu kroz iden ti fi ko va nje i is pi ti va nje po ten ci jal no ugro že nih obla sti u druš - t v u koje bi s e mo g le ko r i st i t i od st r a ne or ga n i z o va n i h k r i m i na l n i h g r u pa, i l i s e već koriste (defi n i c i ja d a t a u A na l i t ič k i m smer n i c a ma EU RO POL -a). U odgovoru na Haški program, a posebno imajući u vidu bezbednosne pretnje koje predstavlja organizovani kriminal, Evropski savet je, u novembru godine, doneo odluku da se nekadašnji OCR zameni dokumentom OCTA (Or ganised Crime Thre at As ses sment OC TA) ko ji ć e pre d st a v lja t i pro c e nu or ga n i z o - va nog kri mi na la kao bez bed no sne pret nje. 1 S a d r ž aj OC TA do k u men t a fo k u si r a n je na k va l i t a t iv nu pro c e nu or ga n i z o - va nog k r i m ina la k ao kom plek snog fe no me na ko ji s e ja v lja u m no go ob l i k a i k ao strateški dokument ima funkciju da stručno usmerava određivanje strateških prio r i te t a u su zbi ja nju or ga n i z o va nog k r i m i na la i i n i c i r a nje oba ve š t aj n i h a k t iv no st i ka ko bi de fi ni sa li one ope ra tiv ne pri ro de. Na taj na čin OC TA po dr ža va for mi ranje je d i nst venog od go vo r a na i z a z ov ko ji or ga n i z o va n i k r i m i na l pred st a vlja, k a ko na evropskom tako i na regionalnom nivou. OC TA je za sno va na na in for ma ci ja ma iz broj nih iz vo ra, uklju ču ju ći na cio na l ne i e v ropske i n st i t u c i je ko je s e d i rek t no ba ve spro vo đe njem z a ko na, k ao i one či ja je ulo ga u tom smi slu spo red na. S ob zi rom da se po se ban zna čaj pri da je una pre đi va nju sa rad nje iz me đu jav nog i pri vat nog sek to ra za stu plje ne su in sti tuci je iz oba sek to ra. Poš to se OC TA pri pre ma sa po zi ci ja evrop ske ili ši re re gi o nal ne per spek tive, ovaj do kument ne pri ka zu je ni sve or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ni ti sve vrste kri vič nih de la. Ta ko đe, tre ba ima ti u vi du da je OC TA pro ce na za sno va na na 1 Tz v. Ha š k i pro g r a m pre d v iđ a d a s e u p er iodu go d i ne u s p o s t a v i bl i ž a s a r a d nja i z me đu d r ž a v a č l a n i c a Ev r op s k e u n ij e u o bl as t im a s e k t o r a pr a vo s u đ a i b e z b e d no s t i. K lju č ne obla sti su bor ba pro tiv te ro ri zma i su zbi ja nje or ga ni zo va nog kri mi na la pu tem sa rad nje iz me đu p o l i c i j e i pr a vo s u đ a, n a d z o rom g r an ic a i r a zmenom i n for m a c i ja.

16 Aleksandra Bulatović 15 kva li tativnim po ka za te lji ma, pa pri me na spe ci fič nih kri te ri ju ma omo gu ća va primarnu selekciju najvažnijih fenomena u kontekstu organizovanog kriminala. Identifiko va njem naj va žni jih pri o ri te ta, OC TA do ku ment do pri no si pre - moš ćavanju jaza iz me đu stra teš kih oce na i ope ra tiv nih ak tiv no sti, pa se na osno - vu tih pri o ri te ta na efi k a s a n na č i n mo g u pre d u z e t i od go va r a ju ć e me re u ok v i r u ve ć postojeć i h i n st i t u c i o na l n i h me ha n i z a ma. O C TA u k a z u je na s t r a te š ke pr i o r i te te, na a k t u e l ne i o č e k i v a ne t ren do ve u po g le du a k t iv no st i or ga n i z o va nog k r i m i na la u Ev ro pi. Me đu t i m, s a m po s e bi ovaj do k u ment n i je do volj no de t a lja n d a bi u sme r io spe c i fič ne is tra ge kri vič nih de la. U obla sti ma gde OC TA uka zu je na vi sok ni vo pret nje, po treb no je na pra viti po seb nu, za taj slu čaj spe ci fič nu, pro c e nu ko ja mo ž e ut i c a t i na t r a n sfor m i s a nje strateških prioriteta u detaljnije operativne preporuke. Bez bed no sna pro ce na za sni va se na po sto je ćem zna nju i struč no sti, i sa stavlja sa ci ljem da omo gu ći do no si o ci ma od lu ka da pre du zmu od go va ra ju će ak tivno st i k a ko bi se su prot st a v i l i a n t i c i pi r a noj pret nji. Pr v i OC TA do k u ment s a č i njen je go di ne, i ta da je ute me ljen nov pri stup na osno vu kog EURO POL, evropske i n st i t u c i je i d r ž a ve č la n i c e r a z m i š lja ju i f u n k c i o n i šu u po g le du na č i na r a d a policije. Shvaćen kao alat, OCTA dokument omogućava proaktivan umesto rea k t iv nog pr ist u pa fe no me nu or ga n i z o va nog k r i m i na la. Oč e k u je s e d a ć e r a z voj Mo de la Evrop ske agen ci je za kri mi na li stič ko - oba veš taj ni rad (European Criminal Intelligence Model ECIM) omogućiti razvoj dodatnih mehanizama koji će na komplemen t a r a n na č i n do pr i no si t i su zbi ja nju or ga n i z o va nog k r i m i na la, t a ko š to ć e najodgovor n i ji z va n ič n i c i bi t i po ve z a n i s a pro fe si o na l c i ma u i n st i t u c i ja ma ko ji direktno ra de na su zbi ja nju kri mi na la. Ve li ki broj po je di na ca i in sti tu ci ja do - pr i no si s as t av lja nju O C TA do k u men t a i t a ko d i rek t no ut i č e na v re d no s t preporuka. 2 Sva k a ko je no v i na u pr i st u pu i z r a d i do k u men t a tog t i pa, s a r ad nja s a broj n i m pa r tne r i ma i z pr i vat nog s ek to r a, a k a dem ske z a je d n i c e i or ga n i z a c i ja c i- vil nog druš tva. M i n i st a r st vo u nu t r a š nji h po slo va je sre d i nom go d i ne na ja v i lo d a bi Sr bi ja do kra ja go di ne tre ba lo da pot pi še stra teš ki spo ra zum sa EURO POL-om ko ji će omo g u ć i t i r a zl i č i te v i do ve s a r ad nje. U ne kom t re nut k u na kon to ga, pr i o r i te t n i ob li ci sa rad nje sa EURO POL-om će u zna čaj noj me ri pod ra zu me va ti i naš do prinos sa sta vlja nju OC TA do ku men ta ko ji još uvek pred sta vlja no vi nu kao sred stvo za unapređivanje bezbednosti građana u kontekstu borbe protiv organizovanog k r i m i na l a. Meto do lo š k a s p e c i fič no s t O C TA do k u men t a p o d r a z u me v a ć e k a ko 2 Do pri nos su da le ka ko in sti tu ci je dr ža va čla ni ca ta ko i one evrop ske (EURO JUST, FRON- TEX, OLAF, ECB i EMCDDA) tako i relevantne međunarodne institucije (Interpol i SECI) i ins t i t u c i j e d r ž a v a i z d r u g i h d e lo v a s vet a u ok v ir u bi l a t e r a l ne s a r a d nj e (SA D, K a n a d a, Nor ve š k a i Kolumbija).

17 16 Aleksandra Bulatović s a v remene meto de i i n ter d i s c i pl i na r n i pr i st up u ob u č a va nju pro fe si o na la c a s a mandatom borbe protiv organizovanog kriminala, tako i iniciranje nove vrste dija lo ga u Sr bi ji, ka ko me đu struč nja ci ma ta ko i me đu kre a to ri ma jav ne po li ti ke. Obe le žje s a v re me ne Ev ro pe je ste od su st vo l i ne a r n i h be z be d no sn i h pre t nji. Sa vre me na te o ri ja i prak sa utvr di le su da po pra vlja nje bez bed no sne si tu a ci je podra zu me va ula ga nje na po ra na mno go raz li či tih na či na u isto vre me, kao mno go efi k a sn i ji pr ist up ne go š to je osla nja nje na s a mo je d a n me tod. Taj kom bi no va n i pri stup će naj bo lje funk ci o ni sa ti ako sve in sti tu ci je, uklju če ne u ove ak tiv no sti, ukr ste svo ja zna nja i kon ti nu i ra no ko or di ni ra ju svo je ak tiv no sti.

18 MA FI JA, DNA I DIA Slobodan Janković Z n a m d a s v i m i i m a mo mo r a lnu ob avez u d a n a s t a v i mo s a r a dom ne do pu š t a ju ć i se bi da bu de mo uslo vlje ni ose ća jem, pa čak, re kao bih, si gur noš ću da nas sve ovo može skupo koštati. Sudija Paolo Borselino, ubijen godine B or ba d r ž a ve i or ga n i z o va nog k r i m i na la u It a l i ji t r a je od d r u ge po lo v i ne devetnaestog veka. Osnivanje Istražnog odeljenja za borbu protiv mafi je (Di re zi o- ne Inve sti ga tiva An ti ma fi a DIA) go di ne i Na ci o nal ne di rek ci je za bor bu protiv mafi je (D i re zi o ne Na zi o n a l e An ti ma fi a DNA) go di ne re zul tat je borbe i požrtvovanja istaknutih pojedinaca, ali i pritiska javnog mnjenja da se drž a va obr ač una s a or ga n i z o va n i m k r i m i na lom. Po z nat a p o si c i l i ja n skoj ma fi ji i l i Ko z a no s t r a (Co sa No stra) Ita li ja je domovina bar još dveju izuzetno moćnih mafi jaš kih gru pa: ka la brij skoj Ndran ge ti ( Ndrangheta) i napolitanskoj (napuljskoj) Kamori (Ca mor ra). Ko za no stra je nag la š e n ije vert ik a l no u re đe na i po ve z a na z a r a z l i k u od Nd r a n ge te i K a mo re ko je č e š ć e o dl ik uje ho r i z on t a l no ud r u ž i v a nje. Po re d ovog c r nog t r i ja na ju go i s to k u Apeninskog poluostrva deluje i Sakra korona unita (Sac ra Co ro na Uni ta) ko ja je uje d i n ila snage s a a l ba n sk i m k r i m i na l n i m g r u pa ma. I z l i te r a t u re i s ve t a fi l ma lai k u je najpoz na t i ja si c i l i ja n sk a or ga n i z a c i ja Ko z a no st r a. B or ba d r ž a ve pro t iv ho bot ni ce obe le ži la je i ključ no uti ca la na for mi ra nje sa daš njih ob li ka jav nog hva ta nja u koš tac sa or ga ni zo va nim kri mi na lom u Ita li ji. Na kon p o č e t no g r a z do blja i z p e r i o d a uj e d i nj e nja It a l i j e (18 6 0), k a d a j e umno go me od go va ra la in te re si ma ze mljiš nih ve le po sed ni ka za rad kon tro le se ljaka i za ra de od ze mlje, ali i zaš ti te od ban di, ma fi ja s e pr v i put ozbi lj no su ko blja va sa dr ža vom u pe ri o du fa ši zma. In dro Mon ta ne li (In dro Mon ta nel li, ) mo žda naj po zna ti ji i naj u gled ni ji no vi nar Ita li je, ko ji je i sâm in ter vju i sao pr vog Autor je saradnik u Centru za bezbednosne studije.

19 18 Slobodan Janković po sle rat nog še fa ma fi j e D on K a lo đ e r a Vi c i n i j a (C a lo ge ro Vi z z i n i), u j e d nom o d s vo ji h T V i nt e r v ju a z a k lju č io j e d a d r ž a v a ne mo ž e p o b e d i t i m a fi ju sve dok se lju d i pl aš e v iš e nj e ne go d r ž a ve. I s t o j e s vo j e v re me no z a k lju č io i f a š i s t ič k i š e f po li ci je Sicilije Če za re Mo ri (Ce sa re Mo ri). On je go di ne po li ci ji i kar a bi nj er im a i zd a o č e t i r i n a re đ e nj a o d ko ji h d r u go g l a s i : Ši r i t i s t r a h. A ko (s e ljudi) plaše mafi j e, mo r a ju s e j o š v i š e pl a š i t i d r ž a ve. Ta d a s u z a p o č e l a s i s t e m atska hap še nja, za tva ra nja i ma sov na su đe nja čla no vi ma ma fi j e, p o go t o vo on i m a sa vr ha. Po red sa mih ma fi j a š a u z a t vo r i m a s u z a v r š a v a l i i nji ho v i s a r a d n i c i o d gra donačelnika i pred sed ni ka opšti na do sveš te ni ka i advo ka ta ko ji su za stu pali Ko za no stru. Ma fi j a š i s u j av no p o n i ž a v a n i a nji ho v a i mo v i n a u n i š t a v a n a. Tadaš nji šef ma fi je skon čao je na ro bi ji, kao do ži vot ni osu đe nik. Pre po rod ma fi j e omo g u ć i l i s u s a ve z n i c i, t a č n i j e A me r i k a n c i. U M i r ovnom u govor u It a l i j e i s a ve z n i k a č l a n 16 k a ž e d a it a l i j a n s k i d r ž av n i or g a n i ne mo gu osuđivati lju de ko ji su sa ra đi va li sa sa ve zni ci ma. Ko mi si ji za bor bu pro - tiv ma fij e, t elu ko j e pre t ho d i DI A, n i j e bi lo mo g u ć e d a kon s u l t u j e s pi s a k i me n a ovih sa rad ni ka ko ji je u vre me pot pi si va nja mi rov nog ugo vo ra bio po ve zan sa sa mim ugo vo rom. Pr vi na spi sku bio je, pret po sta vlja se, La ki Lu ča no (Luc key Lu c i ano), z at i m D on K a lo đ e ro Vi c i n i (D on C a lo ge ro Vi z z i n i), ko ji s e Si c i l i j om go di ne pre vo zio oklop nim ko li ma voj nih sna ga SAD i pred la gao Ame rik a n c im a k ad rov s k a re š e nj a z a upr a v lj a nj e pro v i n c i j a m a i op š t i n a m a. Lju d i o d p o ve renj a, bil i s u k a s n i ji Lju di od ča sti (Uomini d onore) po put lič nog pre vod i o c a puk ovn i k a Č a r l s a Po le t i j a (C h a r le s Po le t t i), Vi t a Đ e no ve z e a (D on Vi t o G e noves e), koji ć e k a s n i j e p o s t a t i v r hov n i š e f m a fi je (ca po di tut ti ca pi) ili Maksa Mu nja ni ja (Max Mug na ni) ko ji je bio za du žen za upra vlja nje ame rič kim mag a c i n im a lek ov a. Mu nj a n i ć e p o s t a t i g l av n i Vi c i n i j e v i Lu č a nov č o ve k z a š ve rc nar ko ti ka. Spi sak skan da la u ko ji ma su ita li jan ski jav ni slu žbe ni ci pa i naj vi šeg ranga bi li uhva ćeni u sa rad nji sa or ga ni zo va nim kri mi na lom, ili oprav da no sum njiče ni za ovu vr stu u d r u ž i va nj a za u zeo bi či tav tekst. Pri mer je spor mi ni stra za tr go vač ku flot i lu Đ o v a n i j a Đ o j e (G i o v a n n i G i o i a) pro t i v aut o r a k nji ge o m a fi ji i i z d a v a čk e k uć e u ko j oj j e ok v a l i fi ko van kao sa rad nik ma fi je. Mi ni star je na sudu iz gu bio spor. Čak je je dan biv ši mi ni star od bra ne i spolj nih po slo va bio među oža loš će ni ma na sa hra ni jed nog od še fo va ma fi je. Na ža lost, li sta ubi sta va u ovom s luč aju t a ko đ e j e p o du ž a. L i k v i d i r a n i s u pr i p a d n i c i pr a vo s ud n i h or g a n a, p o l i c i j e, p ol it ič a r i, no v i n a r i i ve l i k i b a n k a r i. S p e c i fič nost Ita li je je i de fi n i c i j a or g a n iz ov ano g k r i m i n a l a u ve d e n a go d i ne u it a l i j a n s k i K r i v ič n i z a ko n i k pre ma kojoj u de lo krug or ga ni zo va nog kri mi na la ula zi i de lo va nje s ci ljem one - m o g uć av anj a s l o b o d n o g g l a s a nj a, p r i b a v lj a nj a g l a s o v a č l a n o v i m a m a fi jaš ke gru pe ili dru gi ma. Ovaj po da tak ja sno uka zu je na vi sok ste pen is pre ple te no sti

20 Slobodan Janković 19 ma fi j e i p ol it ik e z b o g č e g a j e i s a m a b or b a d r ž a ve bi l a i z u z e t no ot e ž a n a. I n d i k a- t i v no j e d a s u s t r a d a l i i no v i n a r i, p o put Pe ko re l i j a (C a r m i ne Pe c o re l l i) i l i Fa ve (G i u s e p p e Fav a) k o ji s u pi s a l i o ve z a m a n aj v i š i h d r ž av n i k a i s i c i l i j a n s k e m a fi je. Av g u s t a go d i ne u bi j e n j e Đ u z e p e Ru s o (G i u s e p p e Ru s s o), pu kov n i k k a r a- binjera (vojne policije koja u Italiji obavlja uglavnom klasične policijske poslove) is tra ži vao je ubi stvo no vi na ra Ma u ra de Ma u ra (Ma u ro de Ma u ro). Pre ma p o d a c im a i z d ne v n i k a ge ne r a l a k a r a bi nj e r a, K a r l a A l b e r t a D a l a Kj e z e (C a r lo Al ber to Dal la Chi e sa), i sve do če nja nje go vog si na, Kje za se ne po sred no pred o d l a z a k n a me s t o š e f a p o l i c i j e u pro v i n c i ji Pa le r mo s a s t a o s a večnim Đu li jom An dre o ti jem (Gi u lio An dre ot ti) ko ji je bio na naj vi šim po lo ža ji ma od godi ne (više puta pred sed nik vla de i mi ni star). Ge ne ral je re kao An dre o ti ju da ne - ć e i m at i n ik ak vo g o b z i r a pre m a nj e go v i m g l a s a č i m a n a Si c i l i ji. I a ko A n d re o t i negira ovu epizodu, činjenica je da su javno obećavane specijalne prinadležnos t i onemog uć e ne ge ne r a lu. S â m D a l a Kj e z a, ne du go pre s vo j e s m r t i (u bi j e n j e godine za jed no sa su pru gom), po ku ša vao je da obra ća njem štam pi po kre - ne jav no mnje nje pa je u jed nom in ter vjuu sa opštio da je osta vljen sâm i da je kao ta kav la ka me ta ma fi ji. Isto vre me no sa ta la som ubi sta va jav na upra va če sto je ne gi ra la po sto ja nje or g a n i z o v a no g k r i m i n a l a. To s u i z j a v lji v a l i g r a do n a č e l n i c i p a j e č a k i K a s a c i o n i sud još go di ne, u suš ti ni, tvr dio da ma fi ja ne po sto ji. Naj po zna ti ja u svetskoj jav no sti osta la su ubi stva su di je Đo va ni ja Fal ko nea (Gi o van ni Fal co ne), nje go ve su pru ge i de la prat nje, ma ja go di ne, kao i nje go vog ko le ge Pa o la B or s e l in ij a (Pa o lo B or s e l l i no), d v a me s e c a k a s n i j e. Fa l ko ne i B or s e l i no bi l i s u članovi tima za borbu protiv mafi je ali su na i la zi li na ot por u tu ži laš tvu i na ci o- n a l nom s uds t v u. Po me nu t i K a s a c i o n i s ud j e n aj č e š ć e o b a r a o pre s u d e o s u đ e n i m ma fi j aš im a i nji ho v i m s a r a d n i c i m a. Fa l ko ne i B or s e l i no s u g l a v a m a pl a t i l i j e r s u go d ine pr i k u pi l i do k a z e d a j e s u d i j a K a s a c i o no g s u d a, ko ji j e o s lo b o d io 300 ma fi ja ša, i sâm sa ra đi vao sa ma fi jom. Njih dvo ji ca, na knad no, us pe li su da ponovo osude prethodno d o k a z a n o ne vi ne gra đa ne. Ita li jan sko sud stvo obo ri lo j e i pres ud e Đ u l i ju A n d re o t i ju z a n a r u č e no u bi s t vo no v i n a r a Pe ko re l i j a ko ji j e pi sao o ve za ma ma fi j e, s ve t a p o l i t i k e i m a s o ne r i j e, a l i i s a d a š nj e m pre d s e d n i k u re g i o n a Sic il ij a Ku f a r u (S a l v a t o re Cu ff a ro) za udru ži va nje sa ma fi jom. Italijanska mafi j a k on t ro lom t e r i t o r i j e i pr i v re d n i h a k t i v no s t i p a r i r a l a j e i p a r i r a d rž av i z b o g č e g a s u me t o d i i or g a n i z a c i j a b or b e pro t i v ovo g fe no me n a spe ci fičn i n a Ap e n i n i m a. Ve l i k a p o ve z a no s t m a fi je sa po li tič kim i dr žav nim vrhom i pre ten zi je na upra vlja nje druš tvom do ne kle se mo gu pre po zna ti i u do maćem is ku stvu zbog če ga je po uč no upo zna ti se sa na či nom na ko ji se ita li jan ska d r ž a v a b or i s a or g a n i z a c i j a m a m a fi jaš kog ka rak te ra.

21 20 Slobodan Janković DIA i DNA Upravo ondašnje i sadašnje teškoće borbe protiv mafi je do pri ne le su osnivanju nekoliko tela za borbu protiv organizovanog kriminala. Još 30. decembra godine osnovano je Istražno odeljenje za borbu protiv mafi je (DIA). Po red nezavisnog sudstva, Italija je za efikasnu borbu protiv organizovanog kriminala eks pe rimentisa la sa vi še raz li či tih te la da bi po sled njih 16 go di na DIA ima la vo deću ulo gu u is tra žnim i oba veš taj nim rad nja ma za rad bor be sa ovim fe no me nom. Po re d DI A, važ no d r ž av no te lo na po me nu tom z a d at k u je ste i Dr ž av na d i rek c i ja za bor bu pro tiv ma fi je (DNA) osno va na 2 0. ja nu a r a go d i ne na č i jem č e lu s e na la zi Drž avn i t u ž i lac z a bor bu pro t iv ma fi je (u da ljem tek stu PNA P ro c u ra to re Nazio na le Anti ma fia). DNA je posebna uprava Javnog tužilaštva (Procura generale) pr i K as ac ionom su du ko ja ko or d i n i r a i s t r a ž n i r ad ve z a n z a or ga n i z o va n i k r i- m i na l. Dak le u od re đe noj me r i ono pod s e ć a na na š e spe c i ja l no t u ž i la š t vo. PNA specijalni tužilac, koristi resurse DIA za sprovođenje istraga a imenuje ga Viši sa vet pra vo su đa, i za svoj rad od go va ra Dr žav nom tu ži o cu. On ne ma ovlaš će nja d a s â m pok reć e i s t r a g u, a l i ko or d i n i r a po sto je ć i m i s t r a ž n i m r ad nja ma ve z a n i m za fenomen organizovanog kriminala. PNA ima ovlašćenja da: do bije i ob ra di ve sti, in for ma ci je i po dat ke ve za ne za or ga ni zo va ni kri minal; pr i st upi a r h i v i pre k r š a ja i a r h i va ma ob la sn i h t u ž i la š t a va 1 ; privremeno zaposli ljude iz pravosuđa zaposlene u DNA ili oblasnim tužilaštvima na vršenju specifičnih zadataka u okviru istražnih ili procedural nih rad nji; preuz me pre l i m i na r nu i s t r a g u od ob la sn i h t u ž i la c a u slu č a ju d a pro c e n i da se is tra žne rad nje ne vr še na ade kva tan ili se vr še na spor na čin. Istim zakonom kojim je formirana DIA ustanovljen je pri Ministarstvu unut r a š nji h po slova Vr hov n i s a ve t z a bor bu pro t iv or ga n i z o va nog k r i m i na la ko ji m r u ko vo d i m in ist a r u nu t r a š nji h po slo va. Vr hov n i s a ve t s a sto ji s e od : š e fa po l i c i je generalnog direktora javne bezbednosti, vrhovnog komandanta Karabinjera, vr hov nog ko man dan ta fi na n sij ske po l i c i je, d i rek to r a DI A, d i rek to r a voj ne obaveš tajne službe i di rek to ra ci vil ne oba veš taj ne slu žbe. Vr hov ni sa vet od re đu je strateške ciljeve, podelu posla, raspodelu sredstava i vrši kotrolu rada policije i svih sek to ra MUP-a Ita li je ko ji se od no se na bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi nala. DI A, mad a po m no g i m k a r a k te r i st i k a ma ne z a v i s a n d r ž av n i or ga n, for ma l no se na la zi u okvi ru Upra ve za jav nu bez bed nost MUP-a. DIA je me šo vi tog sa stava (pri pad ni ci vi še re pre siv nih i pra vo sud nih or ga na ra de u okvi ru ode lje nja) i ba vi se is klju či vo is tra žnim ak tiv no sti ma u ci lju bor be pro tiv or ga ni zo va nog 1 U Italiji postoji 26 oblasnih tužilaštava pri 26 apelacionih sudova.

22 Slobodan Janković 21 k r i m inala, a po s eb no or ga n i z a c i ja i ud r u ž e nja ma fi jaš kog ka rak te ra. Is tra ge su ili preliminarne ili sudske. Za istrage preliminarnog karaktera DIA nema potrebu za sudskim nalogom. Na čelu ovog organa nalazi se direktor sa dva zamenika jed nim za ope ra tiv ne i dru gim za ad mi ni stra tiv ne po slo ve. Di rek tor se ro ti ra i z me đu v is ok i h f u n k c i o ne r a d r ž av ne po l i c i je, k a r a bi nje r a i fi na n sij ske po l i c i je s a iskustvom u borbi protiv organizovanog kriminala. Budžet DIA je tajna i deo je bu dže ta MUP-a. Di rek tor DIA tra ži, a na kra ju go di ne i pod no si iz veš taj o bu džetu i nje go vom ko riš će nju mi ni stru unu traš njih po slo va ko ji po tom iz veš taj uništ a va. M in ist a r t re z o r a odo br a va i z me ne bu d ž e t a. DI A t a ko i ma r a č u no vod st ve nu i a m i n ist r at ivnu auto no m i ju. Mo ž e s e po le m i s a t i d a l i DI A i ma od re đe n i ste pen sudske vlasti s obzirom da sudija na zahtev direktora ovog odeljenja izriče privreme nu me ru i bez po sto ja nja do ka za. U sa sta vu DIA na la zi se 12 ope ra tiv nih centa ra i se dam ope ra tiv nih sek ci ja od ko jih se ve ći na na la zi na ju gu Ita li je. Delovanje DIA može se podvesti u tri kategorije: a) Preventivne istrage jedna od osobenosti kojima je Italija ispred drugih z e ma lja, jer pok a z u je pro a k t iv no de lo va nje. Pre ven t iv ne is t r a ge vo de se pro t iv l i c a koja se sumnjiče za mafi ja š k u de lat nost. Po red po je d i na c a i s t r a ž u je se kon st a nt no s a m fenomen or ga n i z o va nog k r i m i na la i i z me ne nje go ve st r u k t u re i de lo va nja. DIA može preven tiv no za po če ti is tra gu po re kla imo vi ne ili na osno vu in for ma cija z a poč et i obave š t aj n i r ad. Po s eb no s e i s t r a ž u ju : struk tu ral na obe lež ja kri mi nal nih or ga ni za ci ja; po de la ra da i po ve za nost u ze mlji i ino stran stvu; ci lje vi i na či ni de lo va nja; sva ki dru gi ob lik kri vič nog de lo va nja ko ji upu ću je na kri mi nal no or ga niz o va nje u k lju č u ju ć i re ke t i r a nje. 2 b) Sudske istrage istraga se ne koncentriše na pojedinačna krivična dela već na kon tekst u ko me se pre kr šaj de sio. Na gla sak se sta vlja na odre đi va nje uloga i kri mi nal nog po na ša nja u sa moj or ga ni za ci ji. Ak ci ja se spro vo di uz sa rad nju s a po l i c i jom ko ja je du ž na d a u pot pu no st i s a r a đu je i pr u ž i s va k u i n for ma c i ju na zah tev DIA. Bi ra ju se stra teš ki ci lje vi što bi tre ba lo da zna či da plod ak ci je tre ba d a bu de u n i štenje i l i z na č aj no sla blje nje kon k re t ne k r i m i na l ne or ga n i z a c i je. O vo se če sto po sti že do no še njem od lu ke su di je, a na zah tev di rek to ra DIA o tzv. preven ci ji lič no sti i/ili ne kret ni na, u tom slu ča ju oso ba ko ja se sum nji či za ma fijašku de lat nost ne mo že do bi ti do zvo lu za bi lo ka kvo pri vred no de lo va nje, uče stvo vanje na tenderima i zaposlenje u javnim ustanovama, kandidovanje na lokalnim, re gi o nal nim ili na ci o nal nim po li tič kim iz bo ri ma a do la zi i do (pri vre me nog ili traj nog) od u zi ma nja ne kret ni na. Tek na kon pre ven tiv ne kon fi ska ci je i me ra 2 Vi še in for ma ci ja na: In ter net, ter no.it/dip_ps/dia/pa gi ne/com pe ten ze.htm.

23 22 Slobodan Janković pro t iv l ičnost i do la z i do i s pi t i va nja ov i h od lu k a. Na ovaj na č i n, sma t r a s e, mo ž e s e spreč it i k r im i na l na de lat nost ve z a na z a or ga n i z o va n i k r i m i na l. Z a kon i z go d i ne ublaž en je od lu kom Ust av nog su d a go d i ne ko ji je u k i nuo od re đe ne č la no ve, poput od re d be d a s e pre ma č la no v i ma po ro d i c e op t u ž e nog pr i me nju ju iste me re. c) Me đu na rod na sa rad nja DIA ima ode lje nje za me đu na rod nu sa rad nju ko je raz me nju je po dat ke sa po li ci ja ma u Evrop skoj uni ji i dru gde u sve tu. Pored DIA i DNA je razvila međunarodnu saradnju a o tome najrečitije svedo č i p ot pi si v a nje me mo r a n du ma o s a r ad nji i z me đu DNA i K a n c e l a r i je U N z a nar ko ti ke i kri mi nal (UNODC), go di ne. Za ni mlji vo je i da obe in sti tu ci je d a na s i ma ju ov la š ć e nje z a i s t r a ž i va nje fe no me na te ro r i z ma. U Italiji, kao i u Srbiji, borba protiv organizovanog kriminala zahtevala je (i zahteva) velike žrtve pa i ljudske. Razlika postoji mafi ja je sa mo stal no za po - č e la r a zvoj i nu ž no u š la u spre g u s a po je d i n c i ma i or ga n i ma d r ž a ve i po l i t ič kog esta blišmenta dok je u Sr bi ji or ga ni zo va ni kri mi nal u za čet ku omo gu ćen i podsti can sa vr ha. P ro blem i ko je It a l i ja i ma s a or ga n i z o va n i m k r i m i na lom t a ko su sl ič n i i s a problemima koje je Srbija imala ili ima. Efikasnije delovanje protiv ovog zla u Srbi ji i sve tu zah te va i pre o bra žaj struk tu ra ko je se ba ve bor bom pro tiv nje ga jer se i s a m fenomen or ga n i z o va nog k r i m i na la t r a n sfor m i š e. Upo zna va nje s a is k u st v i ma zemalja u kojima se organizovani kriminal javlja, u istom ili sličnom kontekstu, mo gu po mo ći i u osmiš lja va nju bor be sa ovom ili dru gim druš tve nim de vi ja ci jama u Sr bi ji. Re zul tati ra da DIA de lu ju im pre siv no sa mo to kom go di ne uhap - še no je 316 li ca na osno vu is tra ge i in for ma ci ja do ko jih je doš la DIA, za tim, mafi ja š k i m organ i z a c i ja ma je kon fi sko va no ne k re t n i na u v re d no st i od 3 4 m i l i o na evra i od u ze to ne kret ni na u vred no sti od pre ko 436 mi li o na evra. S dru ge stra ne osta je činjenica da or ga ni zo va ni kri mi nal i da lje de lu je na Ape nin skom po lu o strvu i po sle 16 go di na ra da DIA i DNA. B or ba s a or ga n i z o va n i m k r i m i na lom z a h te va st a l no pro u č a va nje fe no me na ko ji že li mo ne u tra li sa ti. Ita li jan ski re cept upu ću je da je po želj no ima ti spe ci ja li zo - vana tela sa visokom autonomijom odnosno nezavisnošću u radu kao i bolju koor d i na c i ju pol ic ij sk i h or ga na i t u ž i la š t va. For m i r a nje spe c i ja l nog i s t r a ž nog te la s a v i s o k i m ste penom auto no m i je u od no su na d r u ga d r ž av na te la pa i t u ž i la š t vo, s a visokim ovlašćenjima, možda je deo rešenja kojem treba pažljivo pristupiti zbog mo guć no sti ma ni pu la ci je. Stal no usa vr ša va nje i pri la go đa va nje da tim (pro menlji vim) okol no sti ma po treb no je za uspeh i u dru gim sfe ra ma i nu žno je u bor bi sa flu id n i m fe no me nom k a k av je or ga n i z o va n i k r i m i na l. Sva k a ko d a je opa sno

24 Slobodan Janković 23 pr i menjivat i go to ve re c e p te jer n i je d na sre d i na i okol no st i n i su iden t ič ne. Z a to je potrebno da nadležna tela dobro planiraju i uspešno se izbore sa jednom od pretnji po nacionalnu bezbednost Srbije. U slučaju Italije takva borba se plaćala i životima. Zato se u ovakvim situacijama, bez obzira na modele i zakonsku regu la ti vu, mo ra oslo ni ti i na lič nu hra brost, in te gri tet i ini ci ja ti vu. Bez druš tva sa izgrađenim vrednostima i konsenzusa oko osnovnih društvenih normi ne može se očekivati ni uspešna borba sa društvenim devijacijama. Kao primer ostaju istak nu ti pri pad ni ci sud stva i po li ci je Ita li je ko ji su sve sni ži vot ne opa sno sti jav no de monstrirali i opo mi nja li na zna čaj do brog funk ci o ni sa nja dr ža ve za da lji razvoj druš tva.

25 PR I M E NA K A Z N E KON F I SK A CI J E I MO V I N E U SU Z BI JA N J U OR GA N I Z O VA NOG K R I M I NA L I T E TA D ra gan Jo va še v ić U struk tu ri sa vre me nog kri mi na li te ta, po zna ča ju, obi mu i pro u zro ko vanim posledicama, ispoljenoj težini i opasnosti njihovih učinilaca, organizovani tran sna ci o nal ni kri mi na li tet po seb no se iz dva ja. Ova vr sta kri mi na li te ta predsta vlja po sebnu ku mu la ci ju kri mi nal ne ener gi je ve ćeg bro ja li ca u raz li či tim ob lici ma zlo či nač kog udru ži va nja sa ve ćim ili ma njim ste pe nom stal no sti. Reč je o li ci ma ko ja ne po zna ju ći gra ni ce iz me đu dr ža va, pa ni iz me đu kon ti ne na ta, or gan i z o va no, u du ž em v re men skom pe r i o du, kon t i nu i r a no v r š e te š k a k r i v ič na de la u cilju pribavljanja protivpravne imovinske koristi, ali i radi ostvarenja ekonomske, p o l i t ič ke i l i d r u ge mo ć i. I mo v i n sk a ko r i s t pro t iv pr av no s te č e na r a z l i č i t i m kri mi nal nim rad nja ma če sto se ko ri sti za ko rum pi ra nje dr žav nih slu žbe ni ka, slu žbe ni ka lo kal ne vla sti, ca rin skih, po re skih, po li cij skih, sud skih i dru gih zvanič ni ka vla sti. Ujed no, ova ko pri ba vlje na imo vin ska ko rist uba cu je se u le gal ne to ko ve pr i v re d nog po slo va nja. Bu du ć i d a s e r a d i o pr i k r i ve n i m ob l i c i ma orga n i z ac ijâ ko je per ma nent no vrše veliki broj izuzetno teških krivičnih dela, sva savremena krivična zakonodavstva na osnovu relevantnih međunarodno pravnih akata, u prvom redu Konven c i je U N pro t iv t r a n sna c i o na l nog or ga n i z o va nog k r i m i na la i z go d i ne, pred vi đa ju poseb ne or ga ne, nad le žno sti, po stu pak i me re za su zbi ja nje i spre ča vanje organizovanog kriminala. Slična je situacija i u Srbiji gde je zakonski postavljena so lid na prav na osno va za efi k a snu, bla go v re me nu, k va l i te t nu i z a ko n i t u bor bu s a na r asl i m obl i c i ma i v i do v i ma or ga n i z o va nog k r i m i na la. Na t aj s e na č i n na š a ze mlja priključi la evrop skim kri vič no prav nim si ste mi ma od no sno nji ho vim standar di ma u po ku ša ju da se pro na đe i pri me ni efi k a s a n si stem me r a i po st u pa k a za suzbijanje i sprečavanje organizovanog kriminala. U oblasti sudskoorganizaci o nog pra va, po seb nim Za ko nom o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na Autor je vanre d ni pro fe sor Prav nog fa kul te ta Uni ver zi te ta u Ni šu.

26 Dra gan Jo va še vić 25 u su zbijanju or ga n i z o va nog k r i m i na la (2 0 02), or ga n i z o va n i su po s eb n i d r ž av n i or ga ni za suzbi ja nje ove vr ste sa vre me nog kri mi na li te ta: po seb ni or gan unu traš - njih poslova (SBPOK), specijalni tužilac, posebno veće Okružnog suda u Beogradu i pos ebna pr i t vor sk a je d i n i c a u Ok r u ž nom z a t vo r u u B e o g r a du. No ve l i r a njem Z a ko n ik a o k r i v ič nom po st up k u to kom i ste go d i ne, pro pi s a na je po s eb na v r st a k r i v ičnog post up k a s a spe c i ja l n i m i s t r a ž n i m teh n i k a ma ko je t re ba d a do pr i ne su efi ka sni jem ra sve tlje nju i raz re še nju kri vič nih de la sa ele men tom or ga ni zo va nog k r i m inala odno sno ut v r đ i va nju k r i v ič ne od go vor no st i nji ho v i h uč i n i la c a. No v i Za ko nik o krivič nom po stup ku od go di ne u gla vi VII pod na zi vom Po seb - ne dokazne radnje predviđa posebne mere, sredstva i postupke u cilju rasvetljava nja k r iv ičn i h de la or ga n i z o va nog k r i m i na la. U struktu ri kri vič nih sank ci ja ko je je sa da mo gu će iz re ći sa ci ljem su zbi janja i spre ča va nja vr še nja kri vič nih de la po seb no se iz dva ja ju imo vin ske ka zne. Da nas u kri vič no prav nom si ste mu Re pu bli ke Sr bi je od imo vin skih ka zni eg zist i r a s a mo nov č a na k a z na (pre d v i đe na č la no v i ma 49 i 5 0 K r i v ič nog z a ko n i k a). Ka zna kon fiskacije imovine ranije predviđena članom 39a Osnovnog krivičnog z a ko na, odnosno K r i v ič nog z a ko na SR Ju go sla v i je, v i š e ne po sto ji od 1. ja nu a r a go di ne. Raz voj kri vič nog pra va u na šoj ze mlji od sre di ne dva de se tog ve ka pra ćen je tendencijom smanjivanja broja kazni kao sredstva kojim se društvo pokušava su o či ti sa svim ob li ci ma i vi do vi ma kri mi na li te ta i pre ba ci va njem te bor be na sistem dru gih kri vič nih sank ci ja kao što su: me re bez bed no sti, ad mo ni tiv ne sankcije (uslovna osuda i sudska opomena) i vaspitne mere. Ova tendencija je inače pri sut na i u sa vre me nom kri vič nom za ko no dav stvu gde se sve vi še pri me nju ju r a z l i č i te v r ste sup st i t u t a k a z n i (t z v. pa r a pe na l ne me re). I z me na ma i do pu na ma Osnovnog krivičnog zakona od aprila godine u naš pravni sistem ponovo je (posle godine) vraćena imovinska kazna pod nazivom konfiskacija imovine, ali samo za od re đe na kri vič na de la de la sa ele men tom or ga ni zo va nog krimi na la. Ovu vr stu ka zne po zna ju i kri vič ni za ko ni ci dru gih sa vre me nih ze ma lja, a pred vi đa ju je i po je di ne me đu na rod ne kon ven ci je iz obla sti kri vič nog pra va. Ka znu kon fi sk a c i je i mo v i ne k ao je d nu od me r a z a su zbi ja nje i spre č a va nje naj o pasn iji h ob l i k a k r i m i na l i te t a na c i o na l n i m k r i v ič n i m z a ko no d av st v i ma prepo r u č uje n i z me đu na rod no pr av n i h a k a t a do ne t i h u po sle d nji h ne ko l i ko go d i na koje je ratifikova la na š a z e m lja : Kon ven c i ja U N pro t iv t r a n sna c i o na l nog or ga n i- zo va nog kri mi na la, Kri vič no prav na kon ven ci ja o ko rup ci ji, Kon ven ci ja o pra nju, traženju, zapleni i konfi ska ci ji pri ho da ste če nih kri mi na lom, Me đu na rod na konvencija o suzbijanju finansiranja terorizma, kao i Rimski statut Međunarodnog k r i v ičnog sud a ( ko ji je na š a z e m lja r a t i fikovala, Službeni list SRJ, Me đu na rod ni ugo vo ri, broj 5/2001).

27 26 Dra gan Jo va še vić Konfi ska ci ja je jed na od naj sta ri jih vr sta ka zni kao i nov ča na ka zna nasta la je još u do ba pr vo bit ne za jed ni ce ka da je, u pro ce su for mi ra nja dr ža ve, osveta zamenjivana sistemom kompozicije i otkupnine. Vremenom je ova imovinska kazna korišćena u većoj ili manjoj meri zavisno od potreba društva kao i obima, st r u k t ure i d ina m i ke k r i m i na l i te t a, a l i i od po t re ba k r i m i na l ne po l i t i ke od re đene zemlje. Uglavnom je primenjivana za najteža krivična dela. Konfi sk a c i ja i mo v i ne je po s eb na v r st a i mo v i n sk i h k r i v ič n i h s a n k c i ja ko ju po znaju brojna sa vre me na za ko no dav stva kao i niz re le vant nih me đu na rod no - prav nih aka ta. U na šem pra vu do stu pa nja na sna gu no vog Kri vič nog za ko ni ka ova ka zna je bi la upra vo pro pi sa na kao po seb na, spe ci fič na, spo red na ka zna ko ja se mogla izreći uči ni o cu kri vič nog de la sa ele men ti ma or ga ni zo va nog kri mi nala, a sastojala se u oduzimanju celokupne imovine osuđenog lica bez naknade u gra ni cama koje su pro pi sa ne za ko nom. Iz ri ca njem ove ka zne za sni vao se stvarnopravni odnos države nad pokretnom i nepokretnom imovinom osuđenog lica. Međutim, njeno izricanje nije bilo obavezno, već je sud u svakom konkretnom slučaju na bazi objektivnih i subjektivnih okolnosti učinjenog krivičnog dela i ličnosti njegovog učinioca odlučivao o primeni kazne, jer se konfiskacija imovine uvek iz ri ca la je di no kao spo red na ka zna i to uz ka znu za tvo ra. Ova imo vin ska ka zna se fa kultativno mo gla iz re ći ako su bi la is pu nje na dva ku mu la tiv na za ko nom odre đe na u slova : d a s e r a d i o uč i n i o c u k r i v ič nog de la s a ele men tom or ga n i z o va nog kri mi na la i da je ta kvom li cu kao osnov na ka zna iz re če na ka zna za tvo ra u tra janju od najmanje četiri godine. Te o ri ja kri vič nog pra va raz li ku je dve vr ste ka zne kon fi ska ci je imo vi ne: opštu ili pot pu nu kon fi sk a c i ju ko jom s e od u z i ma c e lo k up na i mo v i na osu đe nog li ca i spe ci jal nu ili de li mič nu kon fi sk a c i ju ko jom s e osu đe nom l i c u od u z i ma de o imo vi ne. U na šem kri vič nom pra vu, kon fiskacija imovine se javljala u vidu ograničene opšte konfi sk a c i je i mo v i ne u g r a n i c a ma ko je su pro pi s a ne z a ko nom. K ao osta le ka rak te ri sti ke ka zne kon fiskacije imovine u našem krivičnom pravu kojom država, pored ostalih mera, treba da se efi k a sno su prot st a v i or ga n i z o va nom k r i- m i na lu mog u s e na ve st i sle de ć e: ova k az na s e od no si s a mo na i mo v i nu osu đe nog l i c a ko ju je po s e do va lo u vre me do no še nja prav no sna žne sud ske od lu ke; ovom se ka znom ne mo že ob u hva ti ti bu du ća imo vi na osu đe nog li ca, ni ti mo ž e d a ob u hva t i i mo v i nu č la no va po ro d i c e osu đe nog l i c a ; nje nom pri me nom se osu đe nom li cu ni ka da efek tiv no ne od u zi ma ce lo - kupna imovina, već mu se ostavlja jedan njen deo u visini nužnih troškova ko ji su po t reb n i z a i z d r ž a va nje osu đe nog l i c a i č la no va nje go ve po ro d i c e ; kon fisko va na po k re t na i ne po k re t na i mo v i na pre la z i u d r ž av nu s vo ji nu ;

28 Dra gan Jo va še vić 27 kon fi ska ci jom imo vi ne se ne di ra u pra vo tre ćih li ca (za kon sko ili uknji že no pra vo uži va nja, za lo ge, hi po te ke ili pra vo sta no va nja) na od u ze toj imo vi ni; kon fiskovana imovina se može koristiti i za naknadu štete koja je pričinjena iz vr še nim kri vič nim de lom sa ele men tom or ga ni zo va nog kri mi na la; pr imena ove k a z ne n i je ve z a na z a i mo v i n sk u ko r i st ko ja je pr i ba v lje na i z- vr še nim kri vič nim de lom; kon fisko va na i mo v i na mo ž e d a s e v r a t i osu đe nom l i c u a ko s e od lu k a o konfiskaciji imovine ukine u naknadnom krivičnom postupku po vanredn i m pr av n i m le ko v i ma i l i a k tom a m ne st i je i l i po m i lo va nja. A ko to n i je mo g uć e, t a d a s e ut v r đu je st va r na v re d nost od u z e te i mo v i ne u nov c u i t a- ko se vr ši po vra ćaj nje ne vred no sti; u slučaju po kre ta nja po stup ka za kri vič no de lo sa ele men tom or ga ni zo vanog kri mi na la, sud je ovlaš ćen da pre du zme od go va ra ju će me re obez beđe nja i mo v i ne ok r i v lje nog l i c a ( l i c a z a ko je po sto ji osno va na su m nja d a je uč i n i lo k r i v ič no de lo s a ele men tom or ga n i z o va nog k r i m i na la) a ko je to opravdano i celishodno na osnovu okolnosti konkretnog slučaja kako bi se spreči lo da okri vlje ni do okon ča nja po stup ka te ret no ili bes te ret no raspo la že svo jom imo vi nom u ce li ni ili de li mič no i ta ko po ku ša da iz beg ne efi ka snu pri me nu ove ka zne. Za iz ri ca nje ka zne kon fi ska ci je imo vi ne u na šem kri vič nom pra vu bi lo bi po t rebno i spunje nje sle de ć i h k u mu la t iv n i h u slo va : d a je osu đe n i i z v r šio k r i v ič no de lo sa ele men tom or ga ni zo va nog kri mi na la (a ne i ne ko dru go kri vič no de lo) i da je ta kvom li cu kao glav na ka zna iz re če na ka zna za tvo ra u tra ja nju od naj manje če ti ri go di ne (a ne i ne ka dru ga vr sta kri vič ne sank ci je). Ja sno je da bi u tom slučaju, konfisk a c i ja i mo v i ne mo g la bi t i i z re č e na s a mo uč i n i o c u k r i v ič nog de la s a elementom organizovanog kriminala. U pogledu prvog uslova treba uočiti da pojam i vrste krivičnih dela sa elementom organizovanog kriminala nisu određeni u propisima materijalnog krivičnog prava, već propisima procesnog karaktera. Za kon o or ga ni za ci ji i nad le žno sti dr žav nih or ga na u su zbi ja nju or ga ni zo - va nog k r i m i nala od re đu je d a or ga n i z o va n i k r i m i na l pred st a vlja v r š e nje k r i v ič n i h de la od stra ne or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe od no sno dru ge or ga ni zo va ne grupe i l i nje n i h pr i pad n i k a z a ko ja je pre d v i đe na k a z na z a t vo r a od č e t i r i go d i ne i l i te ž a k a z na. Z a po sto ja nje or ga n i z o va ne k r i m i na l ne g r u pe u sm i slu ovog z a ko na potrebno je ispunjenje sledećih kumulativno predviđenih uslova: grupa od tri ili vi še li ca, gru pa ko ja po sto ji od re đe no vre me (ko je je to vre me pred sta vlja fak tičko pitanje koje sud mora utvrditi u svakom konkretnom slučaju), grupa koja delu je spo ra zum no u ci lju vr še nja jed nog ili vi še kri vič nih de la, gru pa je osno va na r a d i v r š e nja k r i v ič n i h de la z a ko ja je pre d v i đe na k a z na z a t vo r a od č e t i r i go d i ne ili te ža ka zna i uslov da su li ca udru že na ra di sti ca nja, po sred no ili ne po sred no, finansijske ili druge materijalne koristi.

29 28 Dra gan Jo va še vić K ao d r uga or ga n i z o va na g r u pa sma t r a s e g r u pa l i c a ko ja n i je obr a z o va na u c i lju ne po sre d nog v r š e nja k r i v ič n i h de la n i t i i ma t a ko r a z v i je nu or ga n i z a c i o nu struk tu ru, de fi ni sa ne ulo ge i kon ti nu i tet član stva svo jih pri pad ni ka, ali je i ona u funk ciji organi zo va nog kri mi na la. U odre đi va nju poj ma i ka rak te ri sti ka or ga nizo va nog kri mi na la da lje je oti šao Za ko nik o kri vič nom po stup ku či ja je pri me na od lo žena do kra ja go di ne, od re đu ju ći kri vič no de lo sa ele men tom or ga ni zo - va nog k r im ina la k ao k r i v ič no de lo ko je je re z u l t at or ga n i z o va nog de lo va nja v i š e od dva li ca u ci lju vr še nja teš kih kri vič nih de la ra di sti ca nja do bi ti ili mo ći. No, z a po stojanje k r i v ič nog de la s ele men tom or ga n i z o va nog k r i m i na la mo r a ju po red na ve de nih da bu du is pu nje na bar još tri od sle de ćih uslo va: d a je s va k i č la n k r i m i na l ne or ga n i z a c i je i mao u na pred od re đe n i z a d a t a k ili ulo gu; da je de lat nost kri mi nal ne or ga ni za ci je pla ni ra na na du že vre me ili neo - gra ni če no; da se de lat nost or ga ni za ci je za sni va na pri me ni od re đe nih pra vi la in terne kontrole i discipline članova; da se de lat nost or ga ni za ci je pla ni ra i vr ši u me đu na rod nim raz me ra ma ; da se u vr še nju de lat no sti pri me nju je na si lje ili za stra ši va nje ili da po stoji sprem nost za nji ho vu pri me nu; da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture; da se ko ri sti pra nje nov ca ili ne za ko ni to ste če ne do bi ti; da posto ji uti caj or ga ni za ci je ili nje nog de la na po li tič ku vlast, me di je, izvrš nu ili sud sku vlast ili na dru ge druš tve ne ili eko nom ske či ni o ce. Drugi kumulativno predviđeni uslov da bi se uopšte kazna konfiskacije imov i ne mog la i zre ć i je ste d a je uč i n i o c u k r i v ič nog de la s a ele men tom or ga n i z o va nog kri mi na la u smi slu već re če nog, iz re če na ka zna za tvo ra u tra ja nju od naj ma nje č e t i r i god ine. Ni je do volj no d a je z a ne ko od ov i h de la pro pi s a na, ve ć je po t reb no da je ka zna u ta kvom tra ja nju i efek tiv no iz re če na. Čak i ka da su is pu nje ni ovi uslo vi, za kon ne pred vi đa oba ve znost u iz ri ca nju kon fi ska ci je imo vi ne, već je sud ovlaš ćen da i u ta kvom slu ča ju od lu ču je da li će iz re ći ovu ka znu ili ne, a sud je du žan da ta kvu od lu ku obra zlo ži u do ne toj pre su di. I ma juć i u v i du na ve de ne k a r a k te r i st i ke k a z ne kon fiskacije imovine i njene mo g ućnost i u su zbi ja nju naj te ž i h ob l i k a k r i m i na l i te t a i mo v i n skog k a r a k te r a, k ao i re z u lt ate koji s e mo g u o č e k i va t i u z i ma ju ć i u ob z i r i s k u st va u d r u g i m z e m lja ma (npr. u Italiji) realno je očekivati, bar prema najavama predstavnika Specijalnog t u ž i la št va z a or ga n i z o va n i k r i m i na l i M i n i st a r st va pr av de, d a u na re d nom pe r i- o du ka zna kon fi sk a c i je i mo v i ne do bi je z a slu ž e no me sto u si ste mu me r a ko ji ma d r ž a v a reag uje pre ma uč i n i o c i ma k r i v ič n i h de l a s a ele men tom or ga n i z o v a nog kri mi na la.

30 ZAKON O SLOBODNOM PRISTUPU INFORMACIJAMA ISKUSTVA IZ TROGODIŠNJE PRAKSE Ro d o ljub Ša bić Pre go to vo tri go di ne, 13. no vem bra go di ne, stu pio je na sna gu Za kon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Na taj način Srbija je, po sle pri pre ma ko je su tra ja le go to vo če ti ri go di ne, us pe la da se svr sta u da nas ve l i k u g r u pu od oko sto t i na k z e ma lja ko je u st a v i ma i z a ko n i ma jem č e slo bo du pr i st u pa i n forma c i ja ma u po s e du v la st i. Us va ja njem z a ko na ko nač no je k r u n i s a n napor pre svega civilnog sektora, velikog broja nevladinih organizacija, medijskih i n st i t u c i ja i me d i ja. Na t aj na č i n, t a ko đe je i s pu njen je d a n od for ma l n i h u slo va z a član stvo na še ze mlje u Sa ve tu Evro pe. I ko nač no, što je i naj va žni je, ovim su stvo rene osnovne normativne pretpostavke da se i kod nas ostvaruje i štiti demokratsko pra vo gra đa na da na de lo tvo ran na čin kon tro li šu rad dr žav nog apa ra ta, a sa mim tim i da se mnogo aktivnije uključe u borbu protiv zloupotreba i korupcije. U osnov i Z a ko na o slo bod nom pr i st u pu i n for ma c i ja ma na la z i s e, i z r a z i to l i be r a la n, v r lo de mo k r at sk i kon c ept ko ji pr u ž a ši ro ke mo g uć no st i z a pr i st up po - d a c i ma u pos e du or ga na v la st i. Z a i lu st r a c i ju to ga, z a na š e pr i l i ke i z ne na đu ju ć e de mo krat skog kon cep ta, do volj no je pa ra fra zi ra ti sa mo ne ko li ko za kon skih odredbi kojima se defi ni šu in for ma ci je od jav nog zna ča ja i pra vo na slo bo dan pristup istim. Pod in for ma ci jom od jav nog zna ča ja, Za kon (član 2) pod ra zu me va sva ku i n for ma c i jukojom r a spola ž e or ga n jav ne v la st i, ko ja je na st a la u r a du i l i u ve z i s a r a dom or ga na jav ne v la st i i s a d r ž a na je u od re đe nom do k u men t u, a od no si s e na ono o če mu jav nost ima oprav da ni in te res da zna. Z a kon (č l a n 4) s a d r ž i pre t p o s t av k u d a opr av d a n i i n te re s jav no s t i d a z na uvek po sto ji u od no su na sve in for ma ci je ko ji ma ras po la že or gan vla sti. Ta pret po - stav ka je, kad su u pi ta nju in for ma ci je ko je se od no se na ugro ža va nje zdra vlja stanovništva i životne sredine apsolutna, neoboriva. I u odnosu na druge informacije Autor je Republički poverenik za informacije od javnog značaja.

31 30 Ro do ljub Š a bić ona uvek po sto ji, ali tu ipak po sto ji mo guć nost da or gan vla sti do ka zu je su protno odnosno d a pr a vo na pr i st up i n for ma c i ja ma, pod od re đe n i m u slo v i ma og r a- ni či. Za kon u čla no vi ma 5 i 6 utvr đu je pret po stav ku da sva ko, bez ob zi ra na drža vljan stvo, pre bi va liš te, bo ra viš te ili lič no svoj stvo kao što je ra sa, ve ro i spo vest, na ci o nal na i etič ka pri pad nost i sl. ima pra vo da mu se in for ma ci ja od jav nog znač a ja uč i n i dost upnom t ako š to ć e mu s e omo g u ć i t i uv id u do k u ment ko ji s a d r ž i informaciju od javnog značaja ili, na njegov zahtev, uručiti kopija istog. Za kon pred vi đa (član 8, stav 1) da se pra va iz ovog za ko na mo gu sa mo iz u- z e t no og r a n ič it i i to og r a n i č e nji ma pre d v i đe n i m ov i m z a ko nom, a ko je to ne o - p ho d no u demo k r at s kom d r u š t v u r a d i z a š t i te o d oz bi lj ne p o v re de pre te ž n i je g i n te re s a z a snova nog na u st a v u i l i z a ko nu. I z u z e t nost mo g uć no st i og r a n i č e nja, Za kon na gla ša va (član 8, stav 2) i sle de ćom od red bom: ni jed na od red ba ovog zakona ne sme se tumačiti na način koji bi doveo do ukidanja nekog prava koji ovaj za kon pri zna je ili do nje go vog ogra ni če nja u ve ćoj me ri od one ko ja je pro pi sa na u sta vu 1 ovog čla na. Za kon sadr ži i od red be ko ji ma se ure đu ju si tu a ci je u ko ji ma je mo gu će ogran i č e nje pr a v a pr i s t u pa jav no s t i. Te si t u a c i je su broj ne, l a ko pre p o z na t lji ve k ao lo gič ne i kon cen tri sa ne su pre sve ga u čla nu 9 Za ko na. Pre ma tim od red ba ma pr i st up i n for ma c i ja ma ne ć e npr. bi t i mo g uć a ko bi u sle d to ga bio u g ro ž en ž i vot, zdra vlje ili si gur nost ne kog li ca, ili bi bi lo ugro že no ot kri va nje kri vič nog de la ili op tu že nje za isto ili vo đe nje sud skog po stup ka ili iz vr še nje pre su de, ako bi bi la ozbiljno ugrožena odbrana zemlje, nacionalna ili javna bezbednost ili međunarod ni od no si ili spo sob nost dr ža ve da upra vlja eko nom skim pro ce si ma u ze mlji ili ( ) uči nio do stup nim in for ma ci ju ili do ku ment za ko ji je pro pi si ma ili slu žbenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, a zbog čijeg odavanja bi mogle nastupiti teške pravne ili dru ge po sle dice po in te re se zaš ti će ne za ko nom ko ji pre te žu nad in te re som za prist up i n for mac iji. Ko riš ćenje ne kog od po me nu tih osno va za ogra ni če nje pri stu pa in for ma cija ma mo g u ć e je s a mo u kon tek st u u slo va i z po me nu tog č la na 8. To z a pr a vo z na č i d a u s k r a ć i va nje i n for ma c i je, po la z e ć i od pre z u m c i je pr a va jav no st i d a z na, mo r a da se zasniva na primeni tzv. trodelnog testa, odnosno na pozitivnim odgovorima na t r i pi t a nja. P r vo, d a l i s e t r a ž e n i pr i st up i n for ma c i ja ma u s k r a ć u je r a d i z a š t i te ne kog od z a kona na bro ja n i h i n te re s a (č la no v i 9 i 14). 1 Dru go, da li bi omo gu ća- 1 Pra va na pri vat nost, od no sno lič na pra va ta ko đe su, čla nom 14 Za ko na o slo bod nom pri stupu i n for m a c i ja m a pre d v i đ e n i k ao mog uć i o snov z a o g r a n i č e nj e pr i s t u p a i n for m a c i ja m a. Ia ko u do s a d a š njoj pr i me n i z a ko n a s t i m n ij e bilo već i h pro ble m a, ip a k v re d i p o d s e t i t i d a bi smo, k a d j e re č o z a š t i t i pr i v at no s t i, t a č n ij e reč eno z a št it i p o d a t a k a o l ič no s t i, s v a k a ko mo r a l i do ne t i nov

32 Rodoljub Š a bić 31 vanjem pristupa informaciji taj interes bio u konkretnom slučaju ozbiljno povređen. I treće, da li je po me ri li ma de mo krat skog druš tva us kra ći va nje pri stu pa informaciji neophodno. Kad je reč o primeni ograničenja prava na pristup informacijama, treba vod i t i r a č u na d a, u me đu na rod n i m re la c i ja ma a fi r mi sa ni, prav ni stan dar di na la žu da se ogra ni če nja ko ri ste kraj nje re strik tiv no, od no sno pod uslo vi ma iz go re para fra zi ra nog čla na 8 na šeg za ko na. Upra vo ta či nje ni ca zah te va da za po sle ni u or ga ni ma vla sti bu du do bro obave š te n i o s a d rž i n i Z a ko na o slo bod nom pr i st u pu i n for ma c i ja ma, me đu na rod n i m stan dar di ma u ve zi sa slo bo dom pri stu pa in for ma ci ja ma i od go va ra ju ćom me đuna rod nom prak som, ka ko onom iz upo red nog pra va ta ko i onom iz me đu na rodnih su do va od no sno in sti tu ci ja za zaš ti tu ljud skih pra va. Moja dosadašnja iskustva potvrđuju da je kad je reč o zaposlenima u našim or ga ni ma vla sti taj ni vo zna nja po pra vi lu ve o ma ni zak i ne do vo ljan. Ne sa mo da nisu upoznati sa suštinom novih standarda nego im je nedovoljno poznata čak i ele men t a r na pro c e du r a. Do br u i lu st r a c i ju pre d st a v lja ju po d a c i o od no su pre ma Z a ko nom pre d v i đe noj pro c e du r i (č la no v i 15 22). P re ma na š em z a ko nu č i nje n i c a d a je ne ko pod ne o z a h te v z a pr i st up i n forma c i ja ma nekom or ga nu v la st i mo ž e i ma t i s a mo dva i s ho d a. P r v i, ko ji s e po pr a- v i lu pre t po st av lja, d a ć e do bi t i i n for ma c i ju ko ju je t r a ž io. I d r u g i, ko ji pre d st a v lja iz u ze tak, da će mu bi ti od bi jen pri stup tra že noj in for ma ci ji. Ali, i ovaj dru gi isklju ču je mo guć nost ig no ri sa nja, ne for mal nog od bi ja nja, usme no, di rekt no ili tele fo nom ili ne kom ne for mal nom pre pi skom. Za kon iz ri či to tra ži da se do ne se re š e nje o od bija nju z a h te va z a pr i st up i n for ma c i ja ma. Da k le, mo r a s e do ne t i a k t ko ji sa dr ži, na Za ko nu za sno va no, obra zlo že nje zbog če ga se us kra ću je pri stup informacijama i pouku o pravnom leku žalbi Povereniku, eventualno, u slučaju šest naj vi ših or ga na tu žbi Vr hov nom su du. Iako je ne for mal no od bi ja nje, ili ig no ri sa nje zah te va za pri stup in for ma ci jama ne s a mo nedopu šteno ne go č a k po z a ko nu i k a ž nji vo, ipa k je u u k up nom bro - ju ž a l bi ko je do bi ja m k ao Po ve re n i k ap s o lut no pre do m i na n t a n broj ž a l bi ko ji s e upr a vo zbog to ga i z ja v lju je go to vo 9 0 od sto. O va č i nje n i c a bi, na pr v i po g le d, mo gla da go vori o iz u zet no ro bu snom, sve snom kr še nju za ko na. Na rav no, ni je tako, ona je mnogo više izraz očiglednog totalnog nepoznavanja elementarne procedure predviđene Zakonom o slobodnom pristupu informacijama. Zbog toga sam o d go v a r a ju ć i z a kon. O n aj ko ji i m amo j e s t ar i i z M i lo š e v i ć e vo g v re me n a, p ot pu no pre v a z i đ e n i ne funk ci o na lan. Oce na ko ju smo tim povodom do bi li u po sled njem iz veš ta ju Evrop ske ko mi sij e u ve z i s a z a š t i tom p o d a t a k a o l ičnos t i veom a j e lo š a. U i z ve š t a ju s e kon s t a t u j e d a z a š t i t a p o d a- ta ka o lič no sti u Sr bi ji po sto ji sa mo te o rij ski.

33 32 Ro do ljub Š a bić vi še pu ta uka zi vao Vla di Sr bi je da je neo p hod no na glo bal nom ni vou osmi sli ti, or ga n iz ovat i i spro ve st i od go va r a ju ć i pro g r a m obu ke. U pr i lo g ne o p ho d no s t i t a k vog pro g r a m a e du k a c i je go vo re i ne k e d r u ge stvari. Organi vlasti su kao prilično čest osnov za ograničavanje pristupa infor ma ci ja ma ko ri sti li či nje ni cu da ne ki do ku ment no si ozna ku po slov na, slu žbena ili dr žav na taj na. Ta či nje ni ca bi, osta vlja ju ći na tre nu tak po stra ni prak tič ne aspek te, na glo bal nom ni vou mo ra la stal no da nas pod se ća na to da smo mo žda po sled nja evrop ska ze mlja (uz Cr nu Go ru) ko ja ne ma sa vre men Za kon o kla si fik a c i ji (t ajn i h)pod at ak a. Do d a ć u ovom d a to i sto va ž i i z a Z a kon o po st u pa nju s a do si je ima t ajn i h slu ž bi. Na pr a kt ič nom n i vou, su sre ć e mo s e s a t aj na ma ko je s e ne u st a no v lja va ju na osno vu i u skla du sa jed nim sa vre me nim za ko nom, već na osno vu vi še sto ti na z a ko na i pro pi s a ko ji su pot pu no pre va z i đe n i i a na h ro n i, od ko ji h ve ć i na d a t i r a iz Mi lo še vi će vog vre me na ili još od ra ni je. Uz to, su o če ni smo i sa do mi nant nim, konzervativnim mentalitetom za koji je jedini kriterijum da li nešto jeste ili nije taj na to da li no si štam bilj na ko jem pi še taj na. U sa vre me nom de mo krat skom druš tvu iza taj ne mo že da se kri je sa mo le gi ti man in te res a ne glu post, kon zer vati vi zam, pri kri va nje sop stve ne ne e fi ka sno sti ili ne spo sob no sti, a po go to vo ne zlo - upotrebe, kriminala i korupcije. U pr a ksi Po ve re n i k a z a i n for ma c i je bi lo je m no go slu č a je va ko ji po k a z u ju da su or ga ni vla sti sklo ni da taj nom šti te in te re se ko ji ne sa mo da ne bi tre ba lo da bu du zaš ti će ni, ne go su če sto i pot pu no ne le gi tim ni. Ima ju ći u vi du sa dr ži nu po - me nu tih čla no va 8 i 9 Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma ja sno je da for mal na ozna ka taj no sti, sa ma po se bi, ni je do vo ljan osnov za ogra ni če nje pri stupa jav no sti već je po treb no u sva kom kon kret nom slu ča ju ce ni ti da li je is pu njen i ma te r i ja l n i u slov pre d v i đen z a ko nom. Z a to su na m na ov i m po slo v i ma po t reb n i lju di ko ji zna ju da mi sle, da va ga ju in te res, pri me nju ju ći tzv. tro del ni test, od nosno test jav nog in te re sa, a ne lju di ko ji sa mo zna ju da pre po zna ju pe čat na ko me piše tajna. Na ve deno do dat no upu ću je na za klju čak o neo p hod no sti od go va ra ju će kvali tet ne obu ke ka dro va. Do sa da se, sa dr žav nog ni voa, uz ča sne iz u zet ke, edu kaci jom ba vio uglav nom sa mo Po ve re nik za in for ma ci je. U sa rad nji sa ne vla di nim s ek to rom or gan i z o va n je i spro ve den v r lo ve l i k i broj s e m i na r a, t r i bi na i ok r u g l i h sto lo va, ali je to oči gled no ne do volj no. Po treb no je pro me ni ti od nos pre ma eduka ci ji ka dro va i re ša va nju ovog pi ta nja po sve ti ti znat no ve ću lo gi stič ku i ma te rijal nu po drš ku. Po red svih na ve de nih raz lo ga po sto ji i taj da to od nas oče ku je me đu na rod na z a je d n i c a. Je d na od ne re a l i z o va n i h oba ve z u ju ć i h pre po r u k a ko ja je Sr bi ja do bi la od GRE CO -a, upra vo je or ga ni zo va nje i spro vo đe nje ozbilj nog programa obuke zaposlenih u organima vlasti, kao i kampanje radi upoznavanja šire

34 Rodoljub Š a bić 33 javnosti sa sadržajem i domašajem Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Ne može biti spor no da ni je ni ma lo do bro da ze mlja ko ja je ak tu el ni pred se da vaju ći Saveta Evro pe ne spro vo di pre po ru ke naj ve će an ti ko rup cij ske ini ci ja ti ve orga ni zo va ne baš pod okri ljem Sa ve ta Evro pe. Čak ni ova ko la pi dar na ela bo ra ci ja ne mo že da za o bi đe još je dan ve o ma važan pro blem u ve zi sa pri me nom Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od javnog značaja. Reč je o, najblaže rečeno, potpuno neadekvatnom odnosu izvrš ne vla sti, pre sve ga Vla de pre ma za da ci ma ko je ona ima u funk ci ji kva li tet nijeg sprovođenja zakona. P re ma č la nu 2 8 Z a ko na od lu ke Po ve re n i k a su oba ve z u ju ć e, a u slu č a ju po - t re be nji ho vo i z v r š e nje ob e z be đu je V la d a Re pu bl i ke Sr bi je. U do s a d a š njoj pr a k si, naj ve ći broj nalo ga Po ve re ni ka iz vr ša van je od stra ne or ga na ko ji ma je dat, do bro - volj no. Me đut i m, i n d i k a t iv no je d a od ne ko l i ko de s e t i na slu č a je va u ko ji ma n i je bi lo t a ko, pa su g r a đ a n i, me d i ji, ne v la d i ne or ga n i z a c i je i d r u g i t r a ž i l i od V la de d a u sk la du s a s vo ji m oba ve z a ma obe z be d i i z v r š e nje re š e nja Po ve re n i k a V la d a to ni u jednom slučaju nije učinila. To me tre ba do da ti da Mi ni star stvo za kul tu ru, po Za ko nu nad le žno da vrši nadzor nad primenom zakona i pokreće prekršajne postupke protiv prekršilac a, zbog to ga š to o č i g le d no ne ma po t reb ne or ga n i z a c i o ne, k a d rov ske i lo g i st ič ke pre t po st av ke, te f u n k c i je v r ši v i š e si m b o l ič k i ne go st va r no. Po sle dvo go d i š nje g upor nog i n sist i r a nja Po ve re n i k a, pre ne ko l i ko me s e c i M i n i st a r st vo je po č e lo d a podnosi prve prekršajne prijave, pa su i prekršajni organi počeli da izriču i prve pre kr šaj ne ka zne. Raz u me se reč je o bro ju ko ji je hi lja da ma pu ta ma nji od bro ja re a l no na pr av lje n i h pre k r š a ja Z a ko na. Ja sno je da ova kav od nos iz vrš ne vla sti pre ma oba ve za ma ko je ima, od nosno pre ma pre t po st av k a ma z a spro vo đe nje z a ko na ko je je du ž na d a obe z be đu je, mo r a bi t i r a d ik a l no pro me njen. U su prot nom, na du ž u st a z u pre t vo r i ć e s e u po - ziv na kr še nje za ko na. Is k u s t v a i z do s a d a š nje pr i me ne Z a ko na na me ć u ba r t r i z a k ljuč k a. P r vo, po t reb no je z apo sle ne u or ga n i ma v la st i i ši r u jav nost d a le ko bo lje e du ko va t i o sa dr ži ni od nosno pra vi ma i oba ve za ma iz Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for mac i ja ma. Dr u go, po t reb no je d a i z v r š na v la st a k t i v i r a me ha n i z me z a obe z be đe nje iz vr še nja od luka Po ve re ni ka i za od go vor nost zbog kr še nja Za ko na. Tre će, po trebno je što pre do ne ti tzv. kom ple men tar ne za ko ne Za kon o kla si fi k a c i ji (t aj n i h) po da ta ka i Za kon o zaš ti ti po da ta ka o lič no sti, ali lič no, kao uosta lom i mno gi, mi slim da to s mno go raz lo ga va ži za bar još je dan za kon. Par la men tar na skupština SE u s vojila je još na X X I I I z a se d a nju go d i ne Re z o lu c i ju o me r a ma z a r a z- gradnju nasleđa bivših komunističkih i totalitarnih sistema i pozvala sve zemlje da otvore dosijee tajnih službi odnosno da zainteresovanima na njihov zahtev

35 34 Ro do ljub Š a bić omoguće uvid u dosijea koja su o njima te službe vodile. Gotovo sve nekadašnje s o c i ja l ist ičke d r ž a ve od a z va le su s e ovom ape lu, a na š a z e m lja na ž a lost jo š n i je. Us va janjem odgo va r a ju ć i h z a ko na uč i n i l i bi smo m no go i z a me đu na rod n i u g le d na še ze mlje i za nje nu da lju de mo krat sku tran zi ci ju. I na r avno u z s ve to po t reb no je ot k lo n i t i s ve d i le me u ve z i s a mo t i v i ma i raz lo zi ma zbog ko jih to tre ba da ura di mo. Ni su u pi ta nju ni ka kvi ap strakt ni razlozi, ni zahtevi Evropske unije, Saveta Evrope, Svetske banke, GRECO. Reč je o ne čem što nam je za da lji nor ma lan tok tran zi ci je, a sa mim tim i za bor bu pro tiv zloupotrebâ i korupcije ne samo potrebno nego i neophodno.

36 DRUŠTVENI PREOBRAŽAJ: ODGOVORNOSTI I DUŽNOSTI Srđan Korać Do sa daš nji tok tran zi ci o ne re for me po ka zao je da mar lji vo usva ja nje pro - pi s a i u s p o s t a v lja nje i n s t i t u c i o na l n i h me ha n i z a ma s a g l a sn i h me đu na ro d n i m i e v rop s k i m s t a n d a r d i ma, s a mo p o s e bi, n i je d a lo o č e k i v a ne re z u l t a te. Naj ve ć u pre pre k u moder n i z a c ij sk i m me r a ma pre d st a v lja od su st vo i st i n skog re for m skog opre de lje nja kod stra nač kih ru ko vod sta va, ad mi ni stra tiv ne kul tu re kod jav nih slu žbe ni ka i pre ve li ka to le rant nost gra đa na pre ma zlo u po tre ba ma jav nih ovlaš - ć e nja. Z a r a zl ik u o d ve ć i ne e v rop s k i h p o s t ko mu n i s t ič k i h z e ma lja u Sr bi ji n i je na č i njen ja s a n r a s k id s a to t a l i t a r n i m p o re t kom. P r v i de mo k r at s k i u s t av p o s le Dru gog svet skog ra ta Sr bi ja je do bi la tek u še stoj go di ni tran zi ci je, re ha bi li ta cija t z v. na rod n i h ne pr i ja te lja po č e la je ne d av no na ve o ma st i d ljiv na č i n, dok s e spro vo đe nje po stu pa ka de na ci o na li za ci je, lu stra ci je i otva ra nja do si jea taj nih službi odlažu u nedogled. Vi d ljiv ma nja k re for m skog ela na mo g u ć e je de lom ob ja sn i t i ne ja sn i m i č e- sto is kri vlje nim pred sta va ma o osnov nim vred no sti ma i na če li ma na ko ji ma po čiva demokratski poredak, kao i o tome šta tačno u praksi podrazumeva, na primer, ne sme ta no uživa nje ljud skih i gra đan skih pra va. Po je di na is pi ti va nja jav nog mnjenja spro ve de na u po sle d nji h ne ko l i ko go d i na o od no su g r a đ a na pre ma pro c e su t r a n z i c i je, otk r i l a su p o sre d s t vom br i ž lji vo for mu l i s a n i h pi t a nja d a re for m s ko opre de lje nje iska za no na po čet ku upit ni ka za pra vo pred sta vlja pre uti caj sva ko - d ne v no for si r a nog re for m skog d i s k u r s a u me d i ji ma, ne go pro i z vo d r a z v i je nog pojedinačnog stava o poželjnom izgledu društva. Slabo poznavanje građevine sav re me nog demo k r at skog po re t k a i s a d r ž i ne ide je mo der n i z a c i je do vo d i u pi t a nje pred u zet na por da se stig ne do za da tog ci lja. Ka ko da stig ne mo do ci lja ako ne zna mo u ko jem se prav cu na la zi? Uto li ko je, kao pr vi ko rak, zna čaj no pro na la ženje nedostajućeg ugaonog kamena društvenog preobražaja u Srbiji ostvarenje s vo je v r sne men t a l ne ( kon t r a)re vo lu ci je oslo ba đ a njem od bre me na a n t i si stem skog Autor je iz vrš ni ured nik Re vi je za bez bed nost.

37 36 Srđan Korać i ano mič nog raz miš lja nja ste če nog u go di na ma na ci o nal nog su no vra ta. U nizu vrednosti nasleđenih iz proživljenog autoritarnog poretka koje je neophodno prevredno va ti kao ve o ma slo že no, po ka za lo se od go vor no su o ča va nje stručne i gra đan ske jav no sti sa štet nim uti ca jem fe no me na ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la na raz voj na šeg druš tva. Slič no po me ša nim opa ža nji ma, ka da je reč o pi ta nju po je di nač nog i ko lek tiv nog sta va pre ma rat nim zlo či ni ma po či nje nim na pro sto ru biv še SFRJ, u do ma ćem jav nom mnje nju ni je mo gu će pro na ći ni je dinst ven otk lon pre ma no si o c i ma ko r up c i je i or ga n i z o va nog k r i m i na la. Vi še godiš nje spro vo đe nje em bar ga me đu na rod ne za jed ni ce i od la ga nje ko - re ni tih pro me na na sle đe nog druš tve nog i po li tič kog po ret ka pro du bi li su eko - nom sku kri zu. Kri za je iza zva la pad vred no sti druš tve nog pro iz vo da, sma nje nu pri vred nu aktiv nost i po ve ća nje ne za po sle no sti, što je do ve lo do osi ro ma še nja većeg de la sta nov niš tva i ugro zi lo osnov nu eg zi sten ci ju. Krah so ci jal ne si gur no sti i nestanak srednje klase pratio je slom važećeg (socijalističkog) sistema vrednosti što je do dat no une lo ne red u ži vo te po je di na ca i po ro di ca. Oš tro i na glo so ci jal no r a slo ja va nje na s ve i muć n i ju ma nji nu i s ve si ro ma š n i ju ve ć i nu st vo r i lo je re g r ut nu ba z u z a k r i m i na l ne or ga n i z a c i je. Mo r a l na de z o r i jen t i s a nost u a m bi jen t u ko ji je u pr v i pla n i st a k ao va ž nost nov c a i ma te r i ja l n i h v re d no st i, ut i c a la je na po je d i ne mla de oso be da usvo je obra sce po na ša nja ka rak te ri stič ne za pod ze mlje i u kri mina lu pre po zna ju je di nu mo guć nost ver ti kal nog kre ta nja na druš tve noj le stvi ci. Z a ve ć inu g ra đ a na od go vor na si t u a ci ju u ko joj po sto ji ne do u m i c a u po g le du izbora alternativnog vrednosnog sistema bio je prilagođavanje stanju društvene a no m i je k roz pr i hva t a nje k r i m i na l n i h v i do va po na š a nja ko je po st a je nor ma la n, uobi ča jen obra zac druš tve ne ko mu ni ka ci je. Ra ši re no pri hva ta nje kri mi nal nog pona š a nja, ma ko l i ko ne k i nje go v i v i do v i bi l i be z a z le n i s a st a no v i š t a d r u š t ve ne opa sno st i, u vel i koj me r i je bi lo i z r a z po d r a ž a va nja po na š a nja pre d st av n i k a v la st i ko je ni je bi lo sank ci o ni sa no. Za hva lju ju ći do mi no efek tu kr še nje mo ral nih i zakonskih normi postalo je rasprostranjeno u svim slojevima društva, a na ličnom pla nu oprav da no je nu žnoš ću bi o loš kog op stan ka. Vi še godiš nje tra ja nje tzv. ra to va za ju go slo ven sko na sle đe do dat no je do - pri ne lo stva ranju am bi jen ta po god nog za raz voj or ga ni zo va nog kri mi na la. Neo - p hod nost or gan i z a c i je ne sme t a n i h pr i v re d n i h a k t iv no st i i s va ko d ne v nog ž i vo t a u okolnostima ratnih dejstava i primene međunarodnog embarga, dovela je do u s po st a v lja nja i le ga l n i h t r go v i n sk i h to ko va i z o ne si ve eko no m i je. Vre me nom je nužno zlo preraslo u široko prihvaćen, poželjan način poslovanja. Švercerski ka na li, pr vo bit no usta no vlje ni uz pre ćut nu sa gla snost ili čak učeš će vi so kih državnih zvaničnika, postepeno su privatizovani odnosno dodeljeni na upravljanje po je d i n c ima bl i sk i m v la d a ju ć oj el i t i. Na t aj na č i n, fe no men k r i m i na l i z a c i je t r a n z i c i je ob ele ž io je for m i r a nje no ve el i te ko ja je st vo r i la ma te r i ja l nu osno v u

38 Srđan Korać 37 pre d uz e tn ičk i m i n i c i ja t i va ma na iv i c i z a ko na, ko r i ste ć i pre d no st i ne i z g r a đe n i h ili sla bih dr žav nih in sti tu ci ja i broj ne prav ne pra zni ne u za sta re lom za ko no davnom okviru. Tolerantan stav vlasti prema ilegalnoj privredi delovao je podsticajno na ši renje a kt iv no st i or ga n i z o va nog k r i m i na la, ko ji je u pod r uč ju si ve eko no m i- je do datno kapi ta li zo vao ogrom nu do bit ste če nu kla sič nim kri mi nal nim de latnostima. Ma k a r i le t i m i č a n pre g le d me d ij ske a r h i ve i z de ve de s e t i h go d i na m i nu log ve ka pru ži će od go vor nom is tra ži va ču iz ne kog bu du ćeg po ko le nja sli ku o druš - tvu u du bo koj kri zi, gde je pr vi po sled nji, a po sled nji pr vi. Ipak, u okol no sti ma mo ral ne dez ori jen ti sa no sti pro du blje ne broj nim te le vi zij skim emi si ja ma i no vinskim tekstovima, stvorena je kod dela tadašnje javnosti, posebno mladih narašt a ja, pre d s t av a o a k te r i ma or ga n i z o v a nog k r i m i na l a k ao u s p e š n i m p o s lov n i m lju d i ma i po ž rt vo va n i m ro do lju bi ma. Od su st vo d r u š t ve ne s a g la sno st i u v i đe nju sko raš nje na ci o nal ne proš lo sti i me dij sko od ga ja nje kri mi nal ne pot kul tu re kao pre s t i ž nog ž ivot nog s t i l a, č i n i s e d a pre d s t a v lja ju z na č aj ne č i n i o c e ko ji re me te po k u š a je ob nove si ste ma mo r a l n i h v re d no st i. Do volj no sl i ko v it pr i mer pr u ž a ju re z u l t a t i po jed i n i h s o c i o lo š k i h i s t r a ž i va nja pre ma ko ji ma je kod m la d i h u Sr bi ji da nas ra ši ren stav da se od zna nja i za ko ni tog ra da ne mo že ži ve ti pri stoj no, te da se sto ga ne is pla ti bi ti če stit. Is kri vlje nom so ci ja li za ci jom da lje se odr ža va već de ce ni ja ma pri su tan to le ran tan stav na šeg druš tva pre ma ko rup ci ji, or ga nizo va nom kri mi na lu i osta lim kri mi nal nim obra scima po na ša nja. Ne ja sna gra nic a s o c i ja l no pr i hva t lji vog i ne pr i hva t lji vog de lo va nja te š ko d a mo ž e d a do pr i ne s e stva ra nju am bi jen ta po god nog za ostva re nje du go roč nih stra teš kih ci lje va bor be pro t iv or ga n iz o va nog k r i m i na la. Pod pretpostavkom da je Srbiji neophodna nacionalna strategija za borbu pro tiv or ga nizo va nog kri mi na la, ovaj va žan do ku ment re form ski opre de lje ne javne po li ti ke treba lo bi da po red nor ma tiv ne, in sti tu ci o nal ne i osta lih di men zi ja, sadr ži i edu ka tiv nu di men zi ju. Deo po sve ćen obra zo va nju tre ba lo bi da pru ži opšte smernice za ostvarenje postepene promene u pravcu jačanja svesti o ogromnoj šte ti or ga ni zova nog kri mi na la po druš tve ni raz voj i usva ja nja ne to le rant nog stava prema ovom fenomenu. Svrha edukativnih mera bila bi podsticanje stručne i ši re jav no st i na k r i t ič ko r a z m i š lja nje u pr av c u de m i to lo g i z a c i je broj n i h l ič no st i i pro c e s a i z nac i o na l ne po l i t ič ke i sto r i je de ve t na e stog i dva de s e tog ve k a. Mo ž d a bi kao ide ja vo di lja u osmiš lja va nju edu ka tiv nog de la na ci o nal ne stra te gi je moglo da posluži učenje o ispravljanju imena, velikog kineskog fi lo z o fa Kon f u č i ja (K ungtzu).kako je živeo u tur bu lent nom do bu Ki ne skog car stva ka da su vla dali is kvarenost, ne prav da i kri mi nal, Kon fu či je je sma trao da je pret po stav ka ko renitog društvenog preobražaja davanje pravog imena svakoj stvari i pojavi. Svako i me s ad rž i i zve sne i m pl i k a c i je ko je od re đu ju su š t i nu v r ste st va r i na ko ju je to i me pri men lji vo. U druš tve nim od no si ma sva ko ime sin, otac, mi ni star ili vla dar

39 38 Srđan Korać podrazumevaju određene odgovornosti i dužnosti. Ako, na primer, ministar ne po st upa u sk la du s a ide a l nom su š t i nom ko ju oz na č a va nje go vo i me, on d a on nije ministar iako ga svi shodno zvaničnom položaju mogu smatrati takvim. Primena Konfučijevog učenja o ispravnom imenovanju stvari mogla bi da do pri ne se raz bi ja nju naj ma nje jed nog u ni zu sa vre me nih na ci o nal nih mi to va: da kriminalci mogu da budu rodoljubi i narodni junaci. Na nastanak ambivalentnog st a va do ma ć e jav no st i o u lo z i pr i pad n i k a k r i m i na l nog m i lje a u r a to v i ma z a ju go slo ven sko na sle đe uti ca li su ras pro stra nje na kul tu ra po se do va nja lič nog na o - ru ža nja i poštova nje ep ske tra di ci je na slo nje ne na na ci o nal no o slo bo di lač ko de lo - vanje hajduka i uskoka, te bandi u vreme pozne vladavine Otomanskog carstva. Prem da su u svoj stvu ne re gu lar nih tru pa i je zgra bu du ćih oslo bo di lač kih voj ski odigrale važnu ulogu u procesu osamostaljenja, često obavljajući u ratno vreme slo že ne di verzant ske za dat ke, ban de su na kon us po sta vlja nja ne za vi sno sti na stavi le da de lu ju kao po se ban kva zi po li tič ki fak tor, va ri ra ju ći iz me đu po drš ke i otvo - re nog su prots t a v lja nja z a ko n i to i z a br a noj v l a d i. Ia ko su ote ž a v a le i u sp o r a v a le mo der ni za ci ju za o sta lih druš ta va, nji ho ve vo đe sla vlje ne su u škol skim pro gra mima i književnosti kao nacionalni junaci. Sličan afirmativan stav prema sunarodni ci ma sa kri mi nal nom proš loš ću po ja vio se to kom gra đan skog ra ta na pro sto ru biv še SFRJ, kada je ne kri tič kim pra vlje njem pa ra le la sa ide a li zo va nim ep skim juna ci ma javno mnje nje do de lji va lo oreol he ro ja po je di nim vo đa ma pa ra voj nih jed i n i c a z ame t a k a k a sn i ji h g r u pa or ga n i z o va nog k r i m i na la. Uz pod s e ć a nje na m i s ao a mer ičkog pro s ve t i te lja i z os a m na e stog ve k a S e mju e la D ž on s o na (S a muel Joh ns on) d a je pa t r i o t i z a m po sle d nje uto č i š te hu lje, ost a je d a s e z a k lju č i d a je jedi no primereno ime za oso bu ko ja pod bi lo ko jim iz go vo rom či ni raz li či ta kri vična de la ra di sti ca nja lič ne ko ri sti kri mi na lac. Pre i spitiva nje ko lek tiv nog pam će nja upo zna va njem mrač ne stra ne na ci o - na l ne i sto r i je i k r i m i na l nog de lo va nja po je d i n i h sla v lje n i h d r ž av n i k a i po l i t i č a r a trebalo bi u krajnjoj liniji da pokrene proces unutrašnjeg preispitivanja o ličnoj kri vi ci za to leran tan stav na šeg druš tva pre ma fe no me nu or ga ni zo va nog kri mi nala. Edu ka tiv na di men zi ja na ci o nal ne stra te gi je bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mina la t re ba lo bi d a pre d v i d i pre i spi t i va nje mo der ne i sto r i je Sr bi je na dva upo re d na pla na struč no-aka dem skom i me dij skom. Re sorna m i n i st a r st va V la de Re pu bl i ke Sr bi je t re ba lo bi d a finansijski podrže na uč no-istraživač ke pro jek te u obla sti or ga ni zo va nog kri mi na la i srod nih druš tven i h fenomena po put ko r up c i je, po s eb no u kon tek st u od go vor ne re i n ter pre t a c i je na ci ona lne proš lo st i. Re zu l t a t i mu l t i d i sci pl i na r n i h st u d i ja mo g l i bi d a po slu ž e k ao osnov za izmene i dopune nastavnih programa iz predmeta istorije u osnovnim i srednjim školama. Time bi se stvorili uslovi za postepenu promenu stavova adolescenata o poželjnim životnim stilovima kao potencijalnih žrtava i najvažnijeg

40 Srđan Korać 39 re g r utno g i zvo r a k r i m i n a l n i h g r u p a. Na pl a nu u n i ve r z i t e t s ko g obr a z o v a nj a, s p e c i jal iz ov an a l i t e r a t u r a p o mo g l a bi s t u den t i m a o snov n i h i p o s le d i plom s k i h st u d i ja pol it ičk i h na u k a, pr a va, s o c i o lo g i je, k r i m i no lo g i je, spe c i ja l ne pe d a go g i je, bezbednosti i drugih srodnih društvenih nauka da steknu neophodna znanja i pro dube i ntereso va nje z a i s t r a ž i va nje or ga n i z o va nog k r i m i na la. Uvo đe nje st u d i ja or ga nizovanog kri mi na la u aka dem ske pro gra me pri pre mi lo bi ne do sta ju ći stručan ka dar za jav ne slu žbe i ujed no stvo ri lo pret po stav ke za učeš će de la stu dentske populacije u javnom zastupanju potrebe za ozbiljnim pristupom borbi protiv ove pos ebno de st r u k t iv ne for me s o c i ja l ne de v i ja c i je. Uloga u modernom demokratskom poretku kao svojevrsne četvrte vlasti pre po r u č u je me d i je z a e du k a c i ju ši re jav no st i o š te t nom de lo va nju fe no me na orga ni zo va nog kri mi na la u proš lo sti i po po kre nu ti re form ski pro ces. Me di ji omo - g u ć a va ju k r i t ič ko s a g le d a va nje po l i t ič kog pro c e s a i efe k a t a spro vo đe nja r a z l i č i t i h pro g r a ma jav ne p o l i t i ke s lo b o d n i m pro to kom i n for ma c i ja. Na ž a lo s t, o d su s t vo pro fe si o nal nog in te gri te ta i kri tič kog pri stu pa u iz veš ta va nju i sen za ci o na li stičko ba v lje nje pro ble ma t i kom or ga n i z o va nog k r i m i na la i k r i m i na l i z a c i je d r u š t va u c e l i n i, obe le ž i lo je r ad me d i ja to kom pro te k l i h 15 go d i na. Pa si va n st av ve ć e g bro ja u re d n i k a i no v i na r a u po g le du pr i me ne a na l i t ič ko -i s t r a ž i vač kog pr i st u pa bio je uslovljen različitim vidovima institucionalnog i neformalnog zastrašivanja, pre t nje i upo t re be na si lja pro t iv po je d i na c a ko ji bi s e e ven t u a l no a n ga ž o va l i na pla nu pre venci je i su zbi ja nja or ga ni zo va nog kri mi na la. Po je di ni me di ji su, vo đen i c i ljem ši re nja č i t a lač ke pu bl i ke i ma k si ma l i z a c i je pro fi ta, ume sto na gla ša va nja d r u š t vene opasno st i od or ga n i z o va nog k r i m i na la, č i t av pro blem s ve l i na je ft i nu z a ba v u i (ne)s ve sno ola k š a l i pro mo c i ju i n te re s a ps e u do pa t r i ot sk i h k r i m i na l n i h kru go va. O pi s an i pro ble m i u k a z u ju d a u k lju č e nje me d i ja u spro vo đe nje e du k a t iv ne di men zi je naci o nal ne stra te gi je za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la prethod no z a h te va h it no ja č a nje pro fe si o na l i z ma, pr i d r ž a va nje e t ič k i h st a n d a r d a u iz veš ta va nju i ospo so blja va nje za is tra ži vač ki rad za dat ke ko je bi naj bo lje bi lo d a ost va re s â ma st r u kov na ud r u ž e nja no v i na r a be z upl i t a nja v la st i. Ob no v lje no novinarstvo moglo bi da odgovornim istraživačkim pristupom posredstvom člana ka, ra dij skih i te le vi zij skih emi si ja i do ku men tar nih fil mo va r a s ve t l i po je d i ne do gađ ajeiproc es e koji su u po sle d njoj de c e n i ji pro š log ve k a bi l i t a bu te ma i l i su osta li van do ma ša ja jav no sti usled manj ka in for ma ci ja. Me di ji bi mo gli da u popu lar noj for mi pri bli že gra đa ni ma re zul ta te struč nih is tra ži va nja i da otvo re javne r a spr ave r ad i pre i spi t i va nja r a z l i č i t i h a spe k a t a i r a z do blja na c i o na l ne po l i t ič ke isto ri je. Po red to ga, pre no še nje va lja nih in for ma ci ja, is ku sta va dru gih tran zi ci o- nih zemalja i omo gu ća va nje di rekt ne ko mu ni ka ci je iz me đu gra đa na, struč ne javno s t i i pre ds t av n i k a te l a z a du ž e n i h z a b or bu pro t iv or ga n i z o v a nog k r i m i na l a,

41 40 Srđan Korać vo d i l i bi na duž i rok pre o br a ž a ju na sle đe n i h obr a z a c a auto r i t a r nog t i pa po l i t ič ke kul tu re u par ti ci pa tiv nu, de mo krat sku kul tu ru i ja ča nju sve sti o lič noj od go vornosti za sudbinu društva i države. Stvaranje normativnih i institucionalnih pretpostavki za efi ka sno spro vo - đ e nje nac iona lne s t r a te g i je b or b e pro t iv or ga n i z o v a nog k r i m i na l a u Sr bi ji, ma ko li ko bilo stro go upo do blje no me đu na rod nim stan dar di ma i do broj prak si razv i je n i h z emalja, n i je do volj na ga r a n c i ja u spe ha ovog va ž nog re for m skog pro jek t a. Vo lja političke vla sti i no si la ca jav nih funk ci ja da se na ci o nal na stra te gi ja do sledno spro ve de na kon usva ja nja, kao i vo lja struč ne i ši re jav no sti da vr še pri ti sak u ko l i ko sprovo đ e nje n i je v a lja no, u slo v lje n i su op š t i m okol no s t i ma u d r u š t v u. Okolnosti nastaju u spletu ličnog i profesionalnog integriteta, pojedinačnih i grupn i h i n teres a, me d ij sk i h ma n i pu la ci ja, mo t i va ci je z a g r a đ a n sk i a n ga ž ma n i st a vo va o javnim pitanjima. Stavovi proističu iz idejnih opredeljenja i vrednosnog sistema, ali su često u većoj meri odraz usvojenih stereotipa. Nastanak kritične mase javno st i z a pod r šk u su zbi ja nju or ga n i z o va nog k r i m i na la de lom mo ž e bi t i ome ten i s k r i v ljen i m pre d st a va ma i /i l i ne do volj noj i n for m i s a no st i g r a đ a na o po sre d nom š te t nom dejst v u or ga n i z o va nog k r i m i na la po nji ho ve ž i vo te i bla go st a nje. Z bog to ga potpuno r a z u me va nje d r u š t ve ne opa sno st i ovog s o c i ja l nog fe no me na n i je mo gu će bez kri tič kog pre i spi ti va nja bli že proš lo sti i su o ča va nja sa ko lek tiv nim m i to v ima.

42