Izazovi ekonomske politike Srbije u godini

Transcription

1

2

3 Naučno društvo ekonomista sa AEN i Ekonomski fakultet u Beogradu KONFERENCIJA Izazovi ekonomske politike Srbije u godini REFERATI Beograd, 2007.

4 Izdavač Ekonomski fakultet u Beogradu Kamenička 6, tel: , faks: cid@one.ekof.bg.ac.yu Dekan Ekonomskog fakulteta Prof. dr Marko Backović Urednik Božidar Cerović Dizajn korice Milan Novičić Štampa Čugura Print Godina Recenzenti Arandarenko Mihail Cerović Božidar Jakšić Miomir Kovačević Mlađen Pelević Branislav Stojanović Žaklina Živković Boško ISBN: Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

5 SADRŽAJ Predgovor....7 Sekcija I REFORMA EKONOMSKOG SISTEMA I EKONOMSKE INTEGRACIJE Branislav Pelević NEGATIVNA ŠTEDNJA, DEPRESIRANE INVESTICIJE I VISOKI PLATNOBILANSNI DEFICITI ELEMENTARNA FAKTOGRAFIJA ZA (NE)SPORNE VEZE...11 Petar Đukić EKONOMSKA POLITIKA I RAZVOJ: IZMEĐU POTREBA I MOGUĆNOSTI ZAKASNELE TRANZICIJE...19 Vlastimir Vuković NESTANDARDNE MERE I KREDIBILNOST MONETARNE POLITIKE NBS...33 Ivan Stošić PRIVATIZACIJA PREDUZEĆA U SRBIJI REZULTATI, PROBLEMI, PERSPEKTIVE...45 Vladana Hamović PRIVATIZACIJA KAO DEO GLOBALNOG PROCESA I POLOŽAJ MSP U SRPSKOJ PRIVREDI...55 Marijana Vidas-Bubanja REFORMA I PRIVATIZACIJA SEKTORA TELEKOMUNIKACIJA I EKONOMSKA POLITIKA ZEMLJE...63 Ivana Božić-Miljković PRIVATIZACIJA BANAKA I OSIGURANJA U SRBIJI AKTUELNI PROBLEMI...83 Predrag Petrović DETERMINANTE ROBNOG UVOZA I SPOLJNOTRGOVINSKOG DEFICITA SRBIJE Gordana Milovanović SPOLJNOEKONOMSKA POLITIKA U USLOVIMA NEIZVESNOSTI Predrag Kapor STRANE DIREKTNE INVESTICIJE U SRBIJU: TRENDOVI I PERSPEKTIVE...121

6 Sekcija II FAKTORI RAZVOJA I SPECIFIČNI INSTRUMENTI EKONOMSKE POLITIKE Miomir Jakšić ODRŽIVA MAKROEKONOMSKA STABILIZACIONA POLITIKA..139 Radosav Marinković DA LI SU SAVREMENE INFLACIJE SAMO MONETARNI FENOMENI? Milan Beslać STRATEGIJA PRIVREDNOG RAZVOJA NACIONALNI INVESTICIONI PLAN ŠANSA ILI PREPREKA Sofija Adžić POBOLJŠANJE EFIKASNOSTI RAZVOJNE KOMPONENTE EKONOMSKE POLITIKE U SRBIJI PROBLEMI, KONTROVERZE I REŠENJA Zorica Vasiljević OSNOVNI PRAVCI REFORME AGRARNE POLITIKE U SRBIJI Miladin Ševarlić AGRARNO-POLITIČKA DILEMA SRBIJE: POVEĆATI ILI UKINUTI PREMIJE ZA MLEKO Jugoslav Mijatović MOGUĆNOST ZAPOŠLJAVANJA U SRBIJI: ISKUSTVA, PROBLEMI, POTENCIJALI Marta Bazler Madžar POLITIKA ZAPOŠLJAVANJA I INVESTICIONA POLITIKA AGREGATNI REGIONALNI ASPEKTI Snežana Popovčić-Avrić UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI KLJUČNI PARAMETAR STRATEGIJE RAZVOJA SRBIJE Ivana Domazet UNAPREĐENJE KONKURENTNOSTI PREDUZEĆA PRIMENOM CRM STRATEGIJSKOG KONCEPTA Dejan Đurić JAČANJE I UNAPREĐENJE IZVOZNIH AKTIVNOSTI KAO NAJVAŽNIJI CILJ EKONOMSKE POLITIKE U GODINI...265

7 PREDGOVOR Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati Tradicionalni decembarski skup ekonomista o rezultatima ekonomske politike u protekloj i planovima za narednu godinu, održan je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, u okviru konferencije organizovane od strane Naučnog društva ekonomista i Ekonomskog fakulteta u Beogradu i uz suorganizaciju Privredne komore Srbije, pod naslovom Izazovi ekonomske politike Srbije u godini. 1 U ovoj monografiji objavljuju se referati podneti na pomenutoj konferenciji i to oni koji su, posle pozitivne recenzije, prihvaćeni za štampu. Recenzenti su imali zadatak da se rukovode svim važećim kriterijumima koji se primenjuju za objavljivanje tekstova u časopisu Ekonomski anali, te prema tome, objavljeni prilozi predstavljaju referate koji imaju status objavljenih članaka. Objavljene referate u ovoj knjizi pripremili su autori koji su se bavili problematikom ekonomske politike tokom godine i koji su, na osonovu svojih nalaza prijavili priloge za konferenciju, a na poziv Programskog odbora konferencije. Ti prilozi su komplementarni radovima u posebno objavljenoj monografiji pod nazivom jednakim nazivu konfrerencije 2, a u kojoj su štampane studije posebno priređene i posebno recenzirane za prezentaciju na ovoj konferenciji. Rasprava je vođena u dve sekcije koje su razmatrale specifična pitanja (a) reforme privrednog sistema i privrednih integracija (moderatori: Božidar Cerović, Branislav Pelević i Boško Živković) i (b) faktora razvoja i specifičnih instrumenata ekonomske politike (moderatori: Miomir Jakšić, Mlađen Kovačević, Mihail Arandarenko i Žaklina Stojanović). Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi sistematizovani su u skladu sa takvom organizacijom konferencije i njihov redosled proističe isključivo iz tematskih celina u koje su oni svrstani i tematskog redosleda unutar tih celina. Pred sed nik Na uč nog dru štva eko no mi sta i ured nik pu bli ka ci je Prof. dr Bo ži dar Ce ro vić U Be o gra du, Ovaj skup finansijski je podržalo Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Srbije. 2 M. Jovičić, red, 2007, Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007, NDE i Ekonomski Fakultet, Beograd 7

8

9 Sekcija I REFORMA EKONOMSKOG SISTEMA I EKONOMSKE INTEGRACIJE

10

11 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati Bra ni sla v Pe le v ić * N E G A T I V N A Š T E D N JA, D E P R E S I R A N E I N V E S T I C I J E I V I S O K I P L AT N O B I L A N S N I D E F I C I T I ELE MEN TAR NA FAK TO GRA FI JA ZA (NE)SPOR NE VE ZE P r e ne š t o v i š e o d me se c d a n a, u ok t o b r u go d i ne, Me đu n a ro d n i mo ne t a r n i fond ob ja v io je je d a n o d uobi č a je n i h i z ve š t a ja svog i s t r a ž i va č kog t i m a, ovog pu t a po sve će nog Sr bi ji (Re pu blic of Ser bia 2006). U dru gom od tri de la ko ja raz mat r a ju p o je d i n a a k t u el n a pi t a nja r a z vo ja i m a k ro e ko nom ske p o l i t i ke, i z lo ž e n i s u r e z u l t a t i i s t r a ž i va nja ko ji se o d no se n a i n ve st i ci je, plat no bi la n s ne de fi ci t e i s p oljnu z a d u ž e no st. Već na sa mom po čet ku, u is ti ca nju naj va žni jih na la za, kon sta tu je se da, po sma trano za ceo re gion Cen tral ne i Is toč ne Evro pe (CIE) 1, va ži pra vi lo da su vi so ke inve st i ci je u fi k s ne fon do ve a so ci r a ne s a v i so k i m de fi ci t i m a u t e k u ć e m de lu plat nog bi lan sa. To, ka ko se is ti če, ne va ži i za Sr bi ju u ko joj su vi so ki de fi ci ti aso ci ra ni s a n i skom st o p om i n ve st i ci ja 2. Da lje se iz vo di za klju čak da bi rast in ve sti ci ja u Srbi ji, su de ći po is ku stvu ze ma lja CIE, mo gao da iza zo ve pri ti sak na plat ni bi lans i na spolj nu za du že nost ze mlje. Na ve de ni na la zi te me lje se na ta ko re ći škol skim pra vi li ma da ino stra na aku mu laci ja 3 p r e d st a vlja do pu nu ne do volj noj do m a ć oj a k u mu la ci ji. Z a hva lju ju ći nje nom pri li vu, ubr za va se pri vred ni rast, ali se za to pla ća ce na iz ra že na kroz ve ću zadu že nost ze mlje u ino stran stvu. Raz u me se, pla ća nje te ce ne oprav da no je do kle * E ko nom s k i f a k u l t e t u B e o g r a d u * R a d je fi n a n si r a n i z s r e d s t a va p r o je k t a M i n i s t a r s t va n a u ke i ž i vot n e s r e d i n e Re pu bl i- ke Sr bi je br : Pod sti ca nje re for mi u pri vre di Sr bi je rast, za po sle nost i kon ku - r e n c i ja. ** Aut or z a hva lju je na ko r i sn i m su ge st i ja ma Pa vlu Pe t ro v i ću, Bo šk u Živ ko v i ću i Bo ž i d a r u Ce ro v i ću. 1 U t aj r e g io n s v r s t a n e s u: Bu g a r s k a, H r va t s k a, Č e š k a, M a đ a r s k a, Polj s k a, Ru mu n i ja, Slo va č k a i Sr bi ja. 2 Aut o r i n a p o m i nju, a u k a s n i ji m d e lo v i m a t e k s t a i ob r a z l a ž u p r o ble me ko ji p r o i s t i č u i z n e d o volj n e ve r o d o s t oj no s t i s t a t i s t ič k i h p o d a t a k a p r e go d i n e, a l i n e d o vo d e u pi t a nje i s p r av no s t d o bi je n i h r e z u l t a t a. 3 Po de fi ni ci ji je jed na ka ne ga tiv nom sal du u bi lan su ro be i ne fak tor skih uslu ga. 11

12 Branislav Pelević god je pri rast dru štve nog pro iz vo da i u okvi ru nje ga iz vo zno ori jen ti sa nih sek to - ra ve ći i do vo ljan da pla ća nje anu i te ta ne ugro zi spolj nu li kvid nost ze mlje. Bez na me re da se iz lo ži pre i spi ti va nju bi lo ko ji od do bi je nih re zul ta ta, že le li bismo da uka že mo da dru ga či je po na ša nje Sr bi je ni je njen spe ci fi kum i da je ono ima nent no i dru gim evrop skim ze mlja ma ko je još uvek ni su ušle u zre lu fa zu tranz i ci je, p o go t o v u on i m ko je se n a la z e u i st om r e g i o nu. O d no s no, m i šlje nja smo d a svr sta va nje Sr bi je u skup ze ma lja CIE, kao što je to uči nje no u stu di ji MMF-a, i m a, uop š t e no p o sm a t r a no, v i š e sm i sla u ci lju p o r e đe nja nje n i h p e r for m a n si s a p e r for m a n s a m a n a p r e d n i ji h z e m a lja, k a o i p r e p o r u k a z a ko r i s ne p ro me ne ko je bi ona, sa gla sno is ku stvu tih ze ma lja i po ugle du na njih, tre ba lo da spro ve de, pre ne go u svr hu iz vo đe nja op štih za klju ča ka o ka u zal nim ve za ma in ve sti ci ja i platno bi lan snih de fi ci ta, ko je, ka ko se is ti če u stu di ji MMF-a, za Sr bi ju, kao iz u ze tak u re gi o nu CIE, ne va že. U tom smi slu, bi lo bi ko ri sno po lo žaj Sr bi je raz ma tra ti u sku pu ze ma lja Ju go i- stoč ne Evro pe (JIE 7), u ko me su, po red nje, svr sta ne još i Al ba ni ja, Bo sna i Herc e go v i n a, Bu ga r sk a, H r vat sk a, Ma ke do n i ja i Ru mu n i ja 4. Taj skup za ovu vr stu a n a l i z e i z g le d a ho mo ge n i ji, a ne ko l i ko z e m lja u nje mu p o m no go č e mu je bl i ž e Sr bi ji ne go dr ža ve u re gi o nu CIE. Kao kon trol ni pa nel mo gu da se uzmu tran zi cio ne ze mlje ko je su već po sta le čla ni ce Evrop ske uni je (EUT 7 5 ). Raz log za ta kav dru ga či ji pri stup le ži i u či nje ni ci da je vi sok ni vo in ve sti ci ja, po p r a v i lu, k a r a k t e r i st i č a n z a z e m lje s a v i ši m do hot kom p o st a nov n i k u. Ko d t i h z e - m a lja, v i š a i n ve st i ci o n a a k t iv no st ob ez b e đu je se p r ve n st ve no z a hva lju ju ći ve ć oj sklo no sti šted nji, te se, sa mim tim, i po tre ba osla nja nja na spolj ne iz vo re fi nan sir a nja u o d go va r a ju ć oj p ro p or ci ji sm a nju je. Su p rot no t o me, plat no bi la n s n i de fi ci t i ko d m a nje r a z v i je n i h t r a n z i ci o n i h z e m a lja go t o vo s u r e dov n a p o ja va, a l i, k a o š t o će se vi de ti, nji ho ve funk ci je ret ko su raz voj no ori jen ti sa ne. Da bi se sve to po ka za lo, naj pre se da je pre gled agre ga ta ras po lo ži vog dru štve nog pro iz vo da: fi nal ne po tro šnje do ma ćin sta va (C), fi nal ne po tro šnje dr ža ve (G), in ve - sti ci ja u fik sne fon do ve i sal da u bi lan su ro be i uslu ga (B) u ze mlja ma JIE 7. 4 Cr na Go ra je iz ra zu mlji vih raz lo ga ov de tre ti ra na za jed no sa Sr bi jom. 5 M a đ a r s k a, Polj s k a, Č e š k a, Slo va č k a, Slo ve n i ja, L e t o n i ja i Li t va n i ja, a E s t o n i ja n i je u z e t a u r a z m a t r a nje z b og n e kom ple t no s t i r a s p o lo ž i v i h p o d a t a k a. 12

13 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati Ta be l a 1. R a s p o de l a r a s p o lo ž i vo g d r u št ve no g pro i z vo d a u go d i n i u % od BDP C G I - B A l ba n i ja Bo s n a i He r c e go v i n a Bu ga r sk a H r vat sk a Ma ke do n i ja Ru mu n i ja Sr bi ja i Cr na Go ra* Iz vor: IBRD/World Bank 2006, po da ci pred sta vlja ju pro ce nu. * Po da ci MMF-a za SCG se raz li ku ju u Ser bia and Mon te ne gro 2006: C 86,3%, G 18,1%, I 18,4% i B 22,8% (de fi cit), što iz gle da re al ni je i bli že po da ci ma na ci o nal ne sta ti sti ke. Ipak, da bi se za dr ža la je din stve nost iz vo ra, i da lje su ko ri šće ni po da ci IBRD. Po r e đe nje m n a ve de n i h p o d a t a k a s a on i m a ko ji se o d no se n a t r a n z i ci o ne z e m lje čla ni ce EU, la ko se mo že iz ve sti va žan za klju čak da je u JIE 7 po tro šnja dom a ći n st a va u p ro se k u p r e d i me n z i o n i r a n a, d a s u de fi ci t i u bi la n s u ro b e i u slu ga v i so k i, k a o i d a s u i n ve st i ci je u fi k s ne fon do ve, s a i z u z et kom ne ko l i ko z e m a lja, u g lav nom p ot c e nje ne. Ta be l a 2. P ro s e č ne v re d no st i a g re ga t a r a s p o lo ž i vo g d r u št ve no g pro i z vo d a u % od BDP za go di nu C G I - B Ju go i stoč na Evro pa Tran zi ci o ne ze mlje čla ni ce EU Iz vor po da ta ka: IBRD/World Bank 2006, po da ci pred sta vlja ju pro ce nu. Da lje se, p o r e đe nje m i n ve st i ci ja i de fi ci t a u bi la n s u ro b e i u slu ga, mo ž e z a k lju či t i i da je u ze mlja ma JIE 7 šted nja, u pro se ku po sma tra no, vi še stru ko ma nja ne go u z e m lja m a EU T 7 6 : 5% na spram 22% BDP. Šta vi še, u dve ze mlje ona je ne ga tivna: u BiH 8% BDP, a u SCG 5% BDP. Na ve de ni na laz su ge ri še po tre bu da se od go vo ri naj ma nje na dva po ve za na pi tanja: 1. Ko ji a g r e ga t i Br u t o d r u š t ve nog p ro i z vo d a se fi n a n si r a ju i z de fi ci t a u bi la n s u ro be i uslu ga? i, po ve za no s tim, 2. Iz ko jih iz vo ra se fi nan si ra ju in ve sti ci je u fik sne fon do ve? U tom po gle du, in di ka tiv ni mo gu da bu du re zul ta ti pred sta vlje ni u sle de ćoj ta be li. 6 Št e d nja (S) d o bi je n a je i z o s nov n e m a k r o e ko nom s ke r e l a c i je S-I=X-M, gde su X i M iz voz i uvoz ro be i (ne fak tor skih) uslu ga, od no sno S=I-(M-X). 13

14 Branislav Pelević Ta be la 3. Ko re la ci o na ma tri ca agre ga ta BDP za ze mlje JIE 7 u C G I B S C 1 G -0,17 1 I -0,70-0,30 1 -B 0,88 0,19-0,58 1 S -0,91-0,25 0,80-0,95 1 Iz vor po da ta ka: IBRD/World Bank 2006, po da ci pred sta vlja ju pro ce nu. Oči gled no je da je u JIE 7 ino stra na aku mu la ci ja po zi tiv no ko re li ra na sa po tro - šnjom do ma ćin sta va, ali ne i sa in ve sti ci ja ma u fik sne fon do ve. Na pro tiv, in ve stici je s u č a k ne ga t iv no ko r e l i r a ne s a i no st r a nom a k u mu la ci jom, a l i s u, p r e m a o č e - k i va nji m a, v i so ko p o z i t iv no ko r e l i r a ne d a do m a ć om a k u mu la ci jom ( š t e d njom). P ro ve r e r a d i, i st a ko r e la ci o n a a n a l i z a u r a đe n a je i n a p o d a ci m a z a go d i nu (IBRD/WB 2003) i re zul ta ti su isto vet ni, u ne što bla žoj kva li fi ka ci ji. Sve n a ve de no, k a o i p o d a ci i kon k r et n i k a u z a l i t e t i z a p o je d i ne z e m lje, id u u p r i- log t e z i d a ve z a i z me đu v i so k i h de fi ci t a u plat nom bi la n s u i n i sk i h i n ve st i ci ja, k a r a k t e r i st ič n a z a Sr bi ju i i z dvo je nu u sk u pu z e m a lja CI E, p o st o ji k a o p r a v i lo z a m a nje r a z v i je ne z e m lje J I E 7: Bo s nu i He r c e go v i nu, Ma ke do n i ju i Sr bi ju i Cr nu G o r u, s a i z u z et kom A l ba n i je. Po tvr di mo da su za ključ ci ko ji se, u tom po gle du, od no se na ze mlje EUT 7 sasvim su prot ni, jed na ko kao i oni ko ji se od no se na ze mlje CEI ana li zi ra ne u Republic of Serbia Ta be la 4. Ko re la ci o na ma tri ca agre ga ta BDP za ze mlje EUT 7 u C G I B S C 1 G -0,86 1 I -0,57 0,36 1 -B 0,33-0,14 0,43 1 S -0,85 0,47 0,58-0,49 1 Iz vor po da ta ka: IBRD/World Bank 2006, po da ci pred sta vlja ju pro ce nu. Pre ma oče ki va nji ma, in ve sti ci je u fik sne fon do ve u EUT 7, kao uosta lom i u CIE, po zi tiv no su ko re li ra ne sa ino stra nom aku mu la ci jom, što se mo že sma tra ti norm a l nom ve z om. I z ve s n a p o z i t iv n a ko r e l i r a no st s a p o t ro š njom i ko d nji h p o st o ji, ali je ona ne u po re di vo ma nje iz ra že na. Iz sve ga iz ne tog, na me ću se dva za ključ ka: 14

15 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati 1. Vi so ka sklo nost po tro šnji, pre sve ga sta nov ni šta, a ne što ma nje i dr ža ve, u počet nim fa za ma tran zi ci je odr ža va se za hva lju ju ći obim nom pri li vu ino stra ne aku - mu la ci je, dok se r e la t iv no m a nje i n ve st i ci je fi n a n si r a ju i z (ne do volj ne) š t e d nje. Bu du ći da se ta da, isto vre me no, ostva ru je i do sta brz pri vred ni rast, oči gled no je da je on re zul tat vi šeg ni voa ukup ne fak tor ske pro duk tiv no sti i 2. U z r e l i m fa z a m a t r a n z i ci je de fi ci t i se sm a nju ju i i no st r a n a a k u mu la ci ja se u zna čaj noj me ri pre u sme ra va u in ve sti ci je. Fon do vi za in ve sti ci je se ta da, za hva ljuju ći i v i š e m d r u š t ve nom p ro i z vo d u p o st a nov n i k u, u sve ve ć oj me r i a l i me n t i r a ju iz do ma će šted nje. Ko je p o u ke z a Sr bi ju bi mo g le d a se i z ve d u i m a ju ći u v i d u s p e ci fič no st i i z lo ž e n i h na la za? Za po če tak, ne spor no je da bi udeo in ve sti ci ja u fik sne fon do ve u ukupnoj r a s p o de l i r a s p o lo ž i vog d r u š t ve nog p ro i z vo d a t r e ba lo p o d i ći n a n i vo o d bl i z u je d ne č e t v r t i ne p e r s p ek t iv no, a bl i z u t e p ro p or ci je u n a r e d n i h ne ko l i ko go d i n a. I m a ju ći u v i d u d a s u i n ve st i ci je u fi k s ne fon do ve p o o s nov noj m a k ro e ko nom skoj de fi n i ci ji je d n a ke I=S-(X-M) p ro i z i la z i, n a i z g le d, d a je do volj no p o ve ć a t i sk lo no st š t e d nji i /i l i ob ez b e d i t i ve ći p r i l iv i no st r a ne a k u mu la ci je. P ro ble m je, ip a k, ne š t o slo ž e n i ji, a u p r vom ko r a k u nje go vo re še nje na la že iz na la že nje na či na ko jim bi se obez be di la ako ne kom ple - men tar nost, a on da ne sup sti ta bil nost ta dva iz vo ra in ve sti ci ja. Na i me, plat no bi lan sni de fi ci ti i šted nja kre ću se u pot pu no su prot nom sme ru: kao što je po ka za no u ta be li 3, ko e fi ci jent ko re la ci je za JIE 7 je vi so ko ne ga ti van, čak 0,95. Na s u p rot t o me, s a sv i m lo g ič no i i z ve de no, ve z a i z me đu plat no bi la n s n i h de fi ci ta i po tro šnje je vi so ko po zi tiv na: ko e fi ci jent ko re la ci je je + 0,88. To su ge riš e z a k lju č a k d a u jo š ne do volj no z r e l i m fa z a m a t r a n z i ci je i no st r a n a a k u mu la ci ja i š t e d nja ne mo g u d a se p o sm a t r a ju k a o kom ple me n t a r n i fa k t o r i p r i v r e d nog r a z- vo ja. Na pro tiv, ino stra na aku mu la ci ja bi, s ob zi rom na nje nu ja ku ve zu sa po trošnjom, u to vre me pre mo gla da se tre ti ra kao so ci jal ni amor ti zer tran zi ci o nih š o ko va ne go k a o i z vor i n ve st i ci ja i s r e d st vo z a ob ez b e đe nje b r ž eg p r i v r e d nog r a st a. Su prot no ne ga tiv noj ve zi iz me đu in ve sti ci ja i šted nje sa jed ne stra ne i plat no bila n s n i h de fi ci t a s a d r u ge st r a ne, ja k a p o z i t iv n a ve z a i z me đu i n ve st i ci ja i š t e d nje je oči gled na za JIE 7: I = 21,75 + 0,29 S (16,81) (2,93) 15

16 Branislav Pelević R 2 = 63,25% R 2 adj. = 55,89% SEE = 2,68 F=8,60 P=0,03 D.W.= 0,53 ( I z vo r p o d a t a k a : IBRD/World Bank 2006, p o d a c i p r e d s t a vlja ju p r o c e nu), go to vo isto vet na kao i za JIE 7 i EUT 7 zbir no po sma tra no: I = 21,49 + 0,2 S (16,82) (2,8) R 2 = 39,51% R 2 adj. = 34,47% SEE = 2,99 F=7.84 P=0,02 D.W.= 2,14 ( I z vo r p o d a t a k a : IBRD/World Bank 2006, p o d a c i p r e d s t a vlja ju p r o c e nu). I m p e r a t iv p o ve ć a nja sk lo no st i š t e d nji se, d a k le, t a ko r e ći s a m n a me ć e. Je d n i m de lom, t o p o ve ć a nje mo ž e d a se o st va r i n a i z g le d i go t o vo s p on t a no, si mu l t a no s a pri vred nim ra stom. To sto ga što na vi šim stup nje vi ma pri vred nog ra sta re la tiv ni udeo po tro šnje u dru štve nom pro iz vo du opa da, a re la tiv ni udeo šted nje ra ste. Ta za ko no mer nost va ži za ce li nu 14 po sma tra nih ze ma lja (JIE 7 i EUT 7 zbir no p o sm a t r a no): S = - 0,42 + 2,18 GNI/PC (-0,11) (4,24) R 2 = 59,94% R 2 adj. = 56,60% SEE = 7,73 F= 17,95 P < 0.01 D.W.= 2,24 GNI/PC - b r u t o n a ci o n a l n i do ho d a k p o st a nov n i k u (g ro s s n a t i o n a l i n c o me p e r ca pi ta) u hi lja da ma $. ( I z vo r p o d a t a k a : IBRD/World Bank 2006, p o d a c i p r e d s t a vlja ju p r o c e nu). To, r a z u me se, n i k a ko ne r e la k si r a eko nom ske vla st i o d oba ve z e d a p r e d u z i m a me re usme re ne ka po ve ća nju sklo no sti šted nje. Na pro tiv, osnov na ma kro e ko nom - ska lo gi ka uka zu je da go to vo sva ki re la tiv ni rast in ve sti ci ja bez pro me ne sklo no - st i š t e d nje ne m i nov no vo d i k a p ro d u blji va nju plat no bi la n s n i h de fi ci t a i p o ve ć a nju z a d u ž e no st i p r e m a i no st r a n st v u. Su de ći p r e m a Re pu blic of Ser bia (2006), to naro či t o va ž i a ko je p o ve ć a nje i n ve st i ci ja i n d u ci r a no o d d r ž a ve. O n d a se, p r i d a t om n i vou i n ve st i ci ja, sva ko r e la t iv no uve ć a nje d r ž av n i h i n ve st i ci ja z a 1 p ro c e nt n i poen u BDP od ra ža va na po ve ća nje de fi ci ta u plat nom bi lan su za 0,6 pro cent nih po e na BDP. Št o se t i č e d r u gog i z vo r a a l i me n t i r a nja i n ve st i ci ja ( p o ve ć a nja) plat no bi la n s n i h de fi ci t a, nje go v i at r i bu t i mo g u d a bu d u s a sv i m p o z i t iv n i a ko se on i kom p e n z i r a- ju p r i l i vom st r a n i h d i r ek t n i h i n ve st i ci ja. Z b og nji ho ve p r i ro de, t a d a bi t r e ba lo 16

17 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati o č e k i va t i i p o b olj š a nje rob ne st r u k t u r e uvo z a u sm i slu p o r a st a r e la t iv nog u č e š ć a i n ve st i ci o n i h do ba r a. Ma k ro e ko nom sk i p o sm a t r a no, a ko se p o ve ć a nje de fi ci t a u t e k u ć e m de lu plat nog bi la n s a i n d u ci r a p r i l i vom st r a n i h d i r ek t n i h i n ve st i ci ja, ne p r e t i op a s no st d a se i no st r a nom a k u mu la ci jom fi n a n si r a p o t ro š nja. Sa d r u ge st r a ne, bu d u ći d a se t aj de fi cit fi nan si ra iz kva li tet nih ne kre dit nih iz vo ra, ne po gor ša va se ni ste pen za duž e no st i z e m lje. Sv i d r u g i slu č a je v i u ko ji m a ne p o st o ji t a ko čv r st a f u n k ci o n a l n a ve za iz me đu to ko va u ka pi tal nom de lu plat nog bi lan sa i raz voj no for mi ra ne struktu re uvo za ri zič ni su. Ko nač no, do sta va žni za ključ ci i na osno vu njih pre po ru ke za eko nom sku po liti ku, mo gli bi da se iz ve du de kom po zi ci jom ukup no for mi ra ne ino stra ne akumu la ci je, o d no s no ut v r đ i va nje m r e la t iv nog z n a č a ja p o je d i n i h t o ko va ko ji m a se fi n a n si r a ju de fi ci t i u bi la n s u ro b e i ne fa k t or sk i h u slu ga Sr bi je. Po seb no me st o u t o me i m a ju do z n a ke i ši r e t e k u ći t r a n sfe r i 7. U p ro se k u, p o sle d nji h go d i n a nji m a se fi nan si ra vi še od po lo vi ne de fi ci ta u bi lan su ro be i uslu ga, a nji ho vo uče šće u BDP do sti glo je u go di ni bli zu 14% 8. Oči gled no je da se či nje ni com da se do zna ke, uosta lom kao i de vi ze kon ver tova ne u n a ci o n a l nu va lu t u, u c e l i n i i l i n aj ve ći m de lom u sme r a va ju u p o t ro š nju i l i ne p ro i z vo d ne i n ve st i ci je, k a o i nji ho v i m v i so k i m u č e š ć e m n a p r i ho d noj st r a n i plat nog bi la n s a i u d r u š t ve nom p ro i z vo d u, mo ž e de l i m ič no ob ja s n i t i ne ga t iv n a ko r e l i r a no st i n ve st i ci ja i plat no bi la n s n i h de fi ci t a u Sr bi ji. Sa m i m t i m, n a me ć e se i pro blem iz na la že nja ade kvat nih me ra eko nom ske po li ti ke ko ji ma bi se pro me - nio pred znak te ne ga tiv ne ve ze, od no sno obez be di lo da se ta sred stva usme re u šted nju i/ili pro iz vod ne in ve sti ci je. 7 Pre ma me to do lo gi ji ko ju pri me nju je Na rod na ban ka Sr bi je (NBS 2006), te ku ći tran - sfe ri ob u hva ta ju ukup nu vred nost de vi znih do zna ka prim nje nih iz ino stran stva, de po - zi te ne re zi de na ta, ne to pri liv po osno vu me njač kih po slo va i po osno vu plat nog pro meta iz me đu Sr bi je i Cr ne Go re, uma nje no za od liv de vi za re zi de na ta u ino stran stvo. 8 R a č u n a t o n a o s no v u p o d a t a k a NBS 2006 za te ku će tran sfe re i IMF 2006 za BDP. 17

18 Branislav Pelević L it er at ur a : IBRD/World Bank World De ve lop ment Re port 2007: De ve lop ment and The Next Ge ne ra tion. Was hing ton D.C. IBRD/World Bank World De ve lop ment Re port 2003: Su sta i na ble De ve lop - ment in Dyna mic World. IMF World Eco no mic Outlo ok Da ta ba se. Sep tem ber NBS S t a t i st ič k i bil te n. Jul Re pu blic of Ser bia 2006: Se lec ted Is su es. IMF Co un try Re port 06/382, In ter na tio nal Mo ne tary Fund, Oc to ber Ser bia and Mon te ne gro 2006: IMF Co un try Re port 06/58, In ter na ti o nal Mo ne - tary Fund, Fe bru ary

19 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati Pe tar Đu kić * E KO N O M S K A P O L I T I K A I R A Z VO J: I Z M E Đ U P O T R E B A I M O G U Ć N O S T I Z A K A S N E L E T R A N Z I C I J E 1 Dok sa jav ne me dij ske sce ne (na ro či to one zva nič ne) u Sr bi ji po čet kom de cem - b r a do pi r u g la so v i go t o vo or ke st r i r a n i h p o hva la z a a k t u el ne eko nom ske to ko ve, efek te eko nom ske po li ti ke, pa i raz vo ja u pro te kle tri go di ne, kon tro verzn a s a op š t e nja i ve st i s a me đu n a ro d ne i l i u nu t r a š nje so cio - eko nom ske st va r no st i p o v r e me no u s t a la s a ju d u ho ve i p ro bu de s u m nje u ofi ci jel ne o c e ne o n aj b r ž e m na pret ku u re for ma ma. Na i me, vest da su tri oso be u Sr bi ji to kom no vem bra (jedn a u Su b o t i ci a d r u ge dve u oko l i n i Sme de r e va) u r a z l i či t i m si t u a ci ja m a do ž i ve le okon ča nje ži vo ta uslo vlje no po sle di ca ma smr za va nja, za pu šte no sti i iz glad ne lo - sti 2 (z a me n a z a ne ba š p o pu la r no u m i r a nje o d g la d i ), p o p r i l ič no je u z ne m i r i la so ci ja l ne i eko nom sko - p o l i t ič ke a n a l i t i č a r e s r p skog d r u š t va i st a nja k roz ko je ono p ro la z i. I n d i r ek t n a r e a k ci ja ko ja je u sle d i la s a go vor n i c a ve ći ne p a r t ij sk i h t r i bi n a i kon ve n ci ja u sve t lu p r e d st o je ći h i z b o r a, u g lav nom se t i c a la p o v r at k a ( p o ne k a d za bo ra vlje ne) so ci jal ne iko no gra fi je me đu iz bor nim adu ti ma, bi lo u smi slu zah te - va z a u k i d a nja p o r e z a z a k u p o v i nu p r vog st a n a i l i el i m i n i s a nja p a r t i ci p a ci je u z d r av st v u 3, kao i čvr šće i sta bil ni je so ci jal ne za šti te, ili pro mo vi sa nja po seb nih me ra i pro gra ma za šti te i pro mo ci je in va li da itd. D r u g i i n d i k a t iv n i mo me n at ko ji u k a z u je n a p o se ba n eko nom sko - so ci ja l n i se n z i- bi l i t et a k t u el n i h i p o t e n ci ja l n i h no si la c a vla st i p r e d i z b o r e t i č e se od no sa pre ma raz li či tim vi do vi ma ko rup ci je i fak tič ki po čet ka opre zne ak ci je u tzv. bor bi pro- * Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu 1 Ovaj rad predstavlja deo istraživanja na projektu br Srbija i Evropa ekonomske analize i prognoze koji finansira Ministarstvo nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije. 2 Iz zvaničnog lekarskog izveštaja prema pisanju lista Blic 30. novembra st Takve mere najavila je Demokratska stranka na promociji liste poslaničkih kandidata u nedelju 3. decembra Naravno da se, u ovom momentu, ni jedna druga stranka ne bi odrekla pomenutih socijalnih ciljeva kao i načelne borbe za socijalnu pravdu i socijalnu sigurnost. Pri tome je najveća razlika, ne u njihovom tumačenju socijalnih ciljeva i mera, već upravo u predizbornom i kasnijem poimanju pomenutih ciljeva u strukturi bilo koje stvarne vlasti. 19

20 Petar Đukić t iv r a z n i h v i do va (t z v. st e č aj ne, c a r i n ske it d.) m a fi je, u t r e nu ci m a n a st a ja nja ovog ra da. O či g le d no je d a pu k a s a op š t e nja i st a t i st ič ke ve st i o st a nju m a k ro e ko nom sk i h i so ci ja l n i h i n d i k a t o r a (z a r a de, z a p o sle no st, st a n d a rd ) n i s u do volj n i d a bi se u eks tra sen zi tiv nim mo men ti ma, kao što je vre me ne po sred no pred iz bo re na prime r, ob ez b e d i la p o d r šk a bi lo k o m k u r s u p re d lo ž e n e e k o n o m s k e p o li t i k e i m o d e l u razvoja. U t om kon t ek st u se mo ž e p o st a v i t i i pi t a nje: d a l i je eko nom sk a p o l i t i k a u s p e š n a ako se njo me obez be đu je sa mo re kor dan rast eko nom ske ak tiv no sti, me đu slič - nim ze ma lja u tran zi ci ji? Ili je za uspe šnost pa ra me tar ko he ren tan pro ces usa glaš e n i h eko nom sk i h p ro me n a ko je se de š a va ju u eko nom skom i so ci ja l nom t k i v u dru štva i dr ža ve, ta ko da se iza njih ne kri je još ve ći ste pen dru štve nih pro tiv rečno st i, p o t e n ci ja l ne ne st a bi l no st i i so ci ja l ne p a t o lo g i je? I naj jed no stav ni ji od go vor bi mo rao po ći od či nje ni ce da je eko nom ska po li ti ka, po defi ni ci ji or i jen ti sa na na sle de ću go di nu, od no sno na k ra t ak rok, dok upra vo po me nu te me đu na rod ne i unu tra šnje eko nom sko -po li tič ke okol no sti na me ću nu žnost du go ročnije analize pri vred ne stvar no sti, eko nom skog si ste ma i mo guć no sti da ljeg eko nomskog raz vo ja u sve tlu na do la ze ćih glo bal nih pro me na i pre o sta lih re for mi. O d go vo r e n a pi t a nja ko ja se t i č u st r a t e š k i h p r a va c a i mo g u ć no st i r a z vo ja, va lja d a k le t r a ž i t i, ne s a mo u m a k ro eko nom sk i m r e z u l t a t i m a z a t e k u ć u go d i nu, ve ć i u po sle di ca ma vi še go di šnjih pro me na u dru štvu, ko je je sa raz lo gom do bi lo epit et je d ne o d n aj z a o st a l i ji h z e m a lja u r e for m i. A s a m a či nje n i c a d a ne k a p r i v r e d a ili dru štvo u startu zauzima zaostalu poziciju u i z ve s noj me r i ob ja š nja va st a nje i mo guć no sti ko je su pred njom. 1. Rast kva li ta tiv na re vi zi ja re zul ta ta P ro c e nje n i r a st b r u t o do m a ć eg p ro i z vo d a z a go d i nu, p o svoj p r i l i ci ne ć e bi ti is pod 6% (po no vo iz nad pro jek ci ja) ta ko da se mo že kon sta to va ti da se ekonom ska ak tiv nost po sled njih go di na po ve ća va po sto pi na ko ju se ni je pret hod - no r a č u n a lo. Re v i z i ja st a t i st ič kog r a st a s r p ske eko no m i je z a i bi la je p o z i t iv n a 4, ta ko da se go to vo sa si gur no šću mo že re ći da re zul tat u se ri ji od t r i go d i ne o d u d a r a o d p r a k se p o st ig nu t e č a k u t o k u dve p o sle d nje de c e n i je X X 4 Radi podsećanja. Prvobitno saopšteni podatak o rastu u od 7,9% korigovan je čak na 9,3%, a podatak o rastu u od 6,3% korigovan je na 6,8%. Videti: International Monetary Fund, Serbia and Montenegro Article IV, Consultation and Post-Program Monitoring Serbia: Concluding Statement of the Mission, June 27, 2006, 20

21 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati ve ka, ko je su, i pre ma oce na ma MMF-a s kra ja ok to bra bi le ka rak te ri stične u g lav nom p o st a g n a ci ji i op a d a nju eko nom ske a k t iv no st i. M M F je, n a i me, oce nio da je Sr bi ja na kon dve de ce ni je stag na ci je ili opa da nja pri kra ju XX ve ka, z a p r v i h š e st go d i n a X X I ve k a z a b e le ž i la z n a č a ja n n a p r e d a k. O n se me r i p o ve - ć a nje m out pu t a z a 4 0%, a l i i r e st r u k t u r i r a nje m p ro i z vo d a nje i z a p o sle no st r i. U istu ra van spa da ju oce ne i da pri vat ni sek tor, ne ra ču na ju ći bu džet ska rad na me sta i po ljo pri vred ni sek tor sa da za po šlja va oko 60% rad ne sna ge, kao i da je pri vat ni sek to ru udvo stru čio svo je uče šće to kom po sled njih pet go di na 5. Ako, baš u kon tek stu usva ja nja usta va i ne po sred no u to ku pro fi li sa nja no ve po litič ke sce ne Sr bi je, ta kva oce na do đe od stra ne naj u ti caj ni je me đu na rod ne fi nan - sij ske i n st i t u ci je, t o mo ž e d a bu de i n d i k a t iv no, ne s a mo u p o g le d u r e a l i st ič no st i ovih ili onih oce na, već i u smi slu po želj nih sce na ri ja pri vred nih re for mi i raz vo - ja Sr bi je u kon t ek st u do v r š et k a t r a n z i ci je. Sa me đu n a ro d ne eko nom sko - p o l i t ič ke sce ne ovim se, da kle, po ru ču je Sr bi ji da se da lji, pri lič no tr no vi ti, put kroz te meljne i t e š ke t r ž i š ne r e for me ne sme z a me n i t i n i k a k v i m ek s p e r i me n t i m a, u sm i slu z a st o ja i l i ko le ba nja u kon t ek st u so ci ja l nog p o pu l i z m a i ne r e a l n i h o č e k i va nja. Rast, sta bil nost, re for me, de mo kra ti ja, evrop ske in te gra ci je to su uglav nom kar a k t e r i st i ke eko nom sko - p o l i t ič k i h ci lje va u ve ći n i p ro g r a m a z a n a r e d nu go d i nu. Me đu t i m, s a d r u ge st r a ne p o st a vlja se objek t iv no, so cio - p o l i t ič k i, p a i eko nom sk i ut e me lje no pi t a nje: n a ko ji n a či n ć e se ob ez b e d i t i ve ć in s k a d r u št ve n a p o d r šk a za o st a t a k r e for m i i u s a g la š a va nja eko nom skog, p r av nog i op š t e d r u š t ve nog si st e m a sa zah te vi ma kom plet nog tr ži šnog si ste ma i stan dar di ma Evrop ske uni je? Do sad a š nji t r a n z i ci o n i p e r io d r a z vo ja s r p ske eko no m i je, m a k a r i s a t a ko ro bu st n i m ra stom ko ji je za be le žen od go di ne osta vio je mno go raz lo ga za nezadovoljstvo, ne s a mo u p o g le d u p o je d i n i h m a k ro eko nom sk i h efe k a t a, o d ko ji h je si gur no naj zna čaj ni ji pe rer ma nent ni pad za po sle no sti i enorm ni rast ne za po sle - no sti, već i u od no su pre ma na či nu i rezultatima pri va t i z a ci je, p o seb no nje n i m st r u k t u r n i m, t eh no lo š k i m i so ci ja l n i m p o sle d i c a m a 6. Oči gle d no je d a sa mo efek t i pu kog nu me r ič kog eko nom skog r a st a, pa m a k a r d a on p od r a z u me va v i ši n i vo m a k ro e ko nom ske st a bi l no st i ne će bi t i do volj n i z a efi k a sno i odr ži vo re še nje eko nom skog i so ci jal nog raz vo ja Sr bi je u na red nom pe ri o du. 5 IMF Executive Board Concludes 2006 Article IV Consultation with Republic of Serbia, Public Information Notice (PIN) No. 06/120, October 20, Veoma su retka empirijska istraživanja stanja i posledica u privatizovanom sektoru, nakon Jedno od takvih realizovali su UGS Nezavisnost i Progeto Sviluppo, pod nazivom Istraživanje efekata privatizacije u Srbiji, Beograd str

22 Petar Đukić 2. N a jv eć i p r ob l em i : n ed os t at a k s t r at eg ij e r as t a Re le va nt ne do m a ć e a n a l i z e i e m pi r ij sk a i s t r a ž i va nja k a r a k t e r a o st va r e nog r a st a p o k a z u ju d a je up r ko s či nje n i ci vo đe n a st r a t e g i ja f ron t a l nog n a p a d a n a sve p r e - p r e ke r a st a, š t o je z a p o sle d i c u i m a lo kon f u z i ju eko nom skoj p o l i t i ci i o d s u st vo ja s ne st r a t e g i je r a st a 7. K a o p o sle d i c a t a k ve p o l i t i ke r a st a b r u t o do m a ći p ro i z vo d je u Sr bi ji r a st a o o d do ve ro vat no po naj vi šoj pro seč noj sto pi (bli zu 6%) u re gi o nu, ali sa ve o m a p ro ble m a t ič n i m p e r for m a n s a m a o st va r e n i h r e z u l t a t a. A ko se p o k a z u je d a su in ve sti ci je pri sti gle u Sr bi ju, bez ob zi ra na per ma nent ni rast, pod pri ti skom viso kog r i z i k a, o d no s no ne do volj ne u p o r e đe nju s a sl ič n i m p r i v r e d a m a i z e m lja m a (Bu gar ska, Ru mu ni ja, Ma đar ska, Hr vat ska), da su pro iz vod nja i iz voz srp ske priv r e de n a p r a v i l i ne do vo lja n p o m a k, d a o č e k i va n a t eh no lo š k a ob no va p r i v r e de n i je o st va r e n a, a ba z ič n i p o slov n i a m bi je nt n i je do volj no u n a p r e đe n, on d a je ja s no d a u eko nom sko - p o l i t ič koj sfe r i p o st o je m no ga og r a n i č e nja ko ja u z ro k u ju t a k ve lo š e (ili ne do volj no kva lit ne) efek te) ostva re nog ra sta. Ono što je do pri ne lo lošim performansama ostvarenog rasta u pro te klim go di nam a, jo š uvek p r e d st a vlja og r a n i č a va ju ć e fa k t o r e z a obi m n i je i n ve st i ci je, k va l i t etni ji da lji raz voj i odr ži vi ra ste srp ske eko no mi je. Pri to me tre ba ima ti u vi du da s u eko no m i st i s a svo ji h st r u č n i h sk u p o va ve ć v i š e pu t a p o r u či va l i jav no st i d a je rast eko nom ske ak tiv no sti u Sr bi ji bio ne u jed na čen, po vre me no pra ćen ma kro e - ko nom skom de st a bi l i z a ci jom, ne p r i hva t lji v i m r a st om s p olj nog d u ga i n i je d a va o o d go va r a ju ći r a z voj n i r e z u l t at, p r e sve ga k roz p o ve ć a nje z a p o sle no st i, p ro me nu p r i v r e d ne st r u k t u r e, r a st i n ve st i ci ja i no va p ro d u k t iv n a r a d n a me st a 8. K r i t ič k i na stro je ni pred stav ni ci eko nom ske stru ke, na rav no, sma tra ju da je vi še ne go znač aj no d a s u p r i ho d i o d p r i va t i z a ci je je d no k r at n i i ne p o v r at n i, k a o i d a ne o p ho d ne me re ko je sma nju ju fi skal no op te re će nje oči gled no ni su još na vi di ku. U ve zi sa osnov nom te mom sa ve to va nja i ovog ra da, pot pi snik ovog tek sta ne davno je u je d nom p r i lo g u de t a lj n i je a n a l i z i r a o k r i t ič ne p o z i ci je ko je ne ga t iv no ut i č u n a k va l i t et o st va r e nog eko nom skog r a st a u Sr bi ji 9. Zbog to ga će osnov ni na laz o k va l i t e t u o st va r e nog r a st a u d a lje m t ek st u bi t i p a r a f r a z i r a n i z n a ve de nog r a d a 7 Konkurentnost privrede Srbije- Dijagnoza rasta 2006, Jeferson Institite, Republika Srbija, Ministarstvo finansija str. 65, Iz Poruke sa savetovanja Privredni rast i restrukturiranje velikih i javnih preduzeća u organizaciji Društva ekonomista Beograda, u saradnji sa Privrednom komorom Beograda, Naučnim društvom ekonomista SCG i Savezom ekonomista Srbije, održanog 10. i 11. novembra godine u Vrnjačkoj Banji: Časopis Ekonomski vidici br. 4, Đukić P, Politika rasta u kontekstu podsticanja ekonomskog razvoja Srbije, Savetovanje DEB, Ekonomska politika i mogućnosti razvoja Vrnjačka Banja, Ekonomski vidici br. 4,

23 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati i z p r et ho d ne f u s no t e. Na i me u p o g le d u r e z u l t a t a ko ji s u ev i de n t i r a n i u st r u k t u r i ra sta, ma kro e ko nom skoj sta bil no sti, spolj nim efek ti ma, za po sle no sti, re sruk tu - r i r a nju p r i v r e de i h a r mo n i z a ci ji m a k ro i m i k ro e ko nom sk i h r e for m sk i h ci lje va, ostva re ni rast ne osta vlja baš ta ko po volj ne im pre si je, kao što to iz gle da pre ma nje go v i m nu me r ič k i m v r e d no st i m a. 3. Per for man se do ostva re nog ra sta Struktura. Sa da je već evi dent no da se di na mi čan rast BDP na kon go di ne u Sr bi ji za sni vao pre sve ga na po ra stu vred no sti i uče šća uslu ga, a da le ko ma nje n a p ro i z vo d nji. Ta ko, n a p r i me r, n i je n a o d met n a p o me nu t i d a je i n d u st r ij sk a pro iz vod nja u go di ni bi la sve ga za 6% ve ća u od no su na sta nje iz 2000, a po ljo pri vred na pro iz vod nja za 11%, dok je ukup ni BDP u istom in ter va lu po većan za vi še od 30%. Ta ko se mo ž e p o k a z a t i d a s u t o kom ne ko l i ko p ro t e k l i h go d i n a n aj ve ć e u č e š ć e u r a st u do m a ć eg b r u t o p ro i z vo d a Sr bi ji ob ez b e đ i va l i t r go v i n a i usluge (t r go v i n a je po ve ća na za oko 40%, a sa o bra ćaj pre ko 50%) i od če ga po seb no te le fo ni ja, sa o bra ćaj, tu ri zam. Raz u me se da je naj vi še iz ra žen rast vred no sti stav ke po re - za uma nje nih za sub ven ci je na pro iz vo de, što je re zul tat pre sve ga in ten ziv ne fi sk a l ne r e for me (či t aj ve ć eg p o r e skog ob u hva t a u k up ne, do t a d a ne o p o r e z o va ne eko nom ske a k t iv no st i). (Ne)stabilnost. I m a do st a či nje n i c a ko je u k a z u ju d a r a st s r p ske eko no m i je n a kon o st va r e n, i z me đu o st a log, n a r a č u n p o ve ć a nja i n fla ci je, ko ja je o d je d no cif r e ne u do st i g la go t o vo18% u p ro t e k loj go d i n i. R a z u me se d a s u i n fla t or n i pri ti sci bi li po ve za ni i sa eks ter nim uzro ci ma kao što su rast uvo znih ce na ba znih me ta la, naf te i ga sa, ali su ta ko đe bi li i deo uti ca ja fi skal ne po li ti ke, tač ni je re čeno vi so kog po re skog op te re će nja, kao i pre ve li ke jav ne po tro šnje. Me đu t i m, u t e k u ć oj go d i n i oh r a b r i je p a d i n fla ci je ko ja se u t o k u let nji h me se ci spu sti la na 0,2% me seč no u pro se ku. Je se nji po da ci sa fak tič ki nul tom pro seč - nom me se č nom i n fla ci jom o st a vlja ju p ro st or z a z a k lju č a k, d a ć e k r aj go d i ne bi t i do če kan sa re zul ta ti ma na ko je je ma lo ko ra ču nao. Ve ći na ana li ti ča ra je sve sna da na oba ra nje in fla ci je tre nut no vi še od osta lih de - lu ju fa k t o r i s n a ž ne de v i z ne p ot p o r e d i n a r u ko ji je, t o kom p o sle d nje dve go d i ne (po no vo) u fa zi apre si ja ci je u od no su na evro. Tu su i po volj ne eks ter ne okol no sti, od no sno pad ce na naf te u dru goj po lo vi ni te ku će go di ne. Ima iz gle da da će ma lo pro daj ne ce ne po gu ra ti re a li za ci ja Na ci o nal nog in ve stici o nog pla n a, k a o i p o ve ć a ne i n ve st i ci o ne t r a ž nje, n a o s no v u n a r a sl i h n a r a sl i h 23

24 Petar Đukić tro ško va pro iz vod nje po osno vu fi skla nog op te re će nja ili mo žda ne kih no vih eks - ter nih ce nov nih uda ra. Ta be la 1. Rast BDP u kon tek stu osta lih re zul ta ta G o d i n a *. Rast BDP na pret. God. 5,1 4,5 2,4 9,3 6,8 6,5 I n fla ci ja, n a k r a ju go d i ne 38,7 14,2 7,8 13,7 17,7 7,5 Trr gov. bi lans u mlrd $ -1,8-2, ,1-6,4-6,9 Te ku ći bi lans u % BDP Eks ter ni dug** (% GDP) 71,4 62,8 64,4 67,9 Uče šće jav nih ras ho da u DP(%)** 46,7 45,3 44,2 45,2 Na po me ne * pro ce na auto ra, ** po da ci MMF10 Spoljni efekti. Ne po volj ne ten den ci je tr go vin skog bi lan sa pri sut ne su već de ce - n i ja m a u n a z a d, a l i je p ro ble m d r a m a t ič nog p o ve ć a va nja de fi ci t a n a r e kord n i h 7, 5 m i l i ja r d i do la r a o d k a d a se t a t e n de n ci ja p r e o k r e nu la. Up r ko s či nje n i ci da je de fi cit sma njen za oko 1,5 mi li jar du do la ra, ali sa iz ve snim ten den ci ja ma d a ljeg p o ve ć a nja. Bi la n s t e k u ći h pla ć a nja je s a r e kord n i h 14% BDP sm a nje n n a oko 10% BDP u go di ni, sa re la tiv no ne po volj nim da ljim ten den ci ja ma pove ća nja u go di ni. Glav n i p ro ble m n i je ap so lut n i i z no s s p olj no t r go v i n skog i plat nog de fi ci t a, ko l i ko neo dr ži ve ten den ci je u po kri ve no sti vred no sti uvo za vred no šću iz vo za. Ovaj pro - c e n at je bio u p e r m a ne nt nom p a d a nju sve do r e kord no z a b e le ž e nog t r go v i n skog de fi ci t a go d i ne. Me đu t i m o d m i n i m a l ne p o k r i ve no st o d sve ga oko je d ne tre ći ne, taj od nos se la ga no po pra vljao to kom i go di ne, a po seb no u to ku pr vih de set me se ci Da li će se ta ten den ci ja in ten zi vi ra ti ta ko da bit no uti če na ge ne ral nu eks ter nu li kvid nost ze mlje u bu duć no sti to je da le ko kom - plek sni je i te že pi ta nje. Eks pan zi ja po tro šnje i kre di ti. Po rast tra žnje u pri vat nom sek to ru u go dini iz no sio je čak 9,6% BDP. Ovaj rast je iza zva la pre sve ga kre dit na eks pan zi ja. I p o r e d g r č e v i t i h n a st o ja nja Na ro d ne ba n ke d a se ob u z d a do m a ć a t r a ž nja, n a osno vu ni za me ra usme re nih na sma nje nje li kvid no sti ba na ka i ote ža va nje kre - d i t i r a nja g r a đ a n a i p r e d u z e ć a, kreditna aktivnost raste nesmanjenim tempom. Po što je reč o ino stra nim de vi znim sred stvi ma ko je ban ke po vla če kao eks tern a z a d u ž e nja d a bi k r e d i t i r a le p o v i ši m k a m a t a m a ov d a š nje g r a đ a ne i p r i v r e d u, t o i st o v r e me no b r z o r a st e s p olj n a de v i z n a i u nu t r a š nja z a d u ž e no st. O va d r u ga, usled de vi zne kla u zu le za naj ve ći deo kre di ta, iz ra ža va se u evri ma. I dok se 10 International Monetary Fund, Serbia and Montenegro Article IV, Consultation and Post-Program Monitoring Serbia: Concluding 24

25 Izazovi ekonomske politike Srbije u Referati s p olj n i d u g p r i bl i ž a va i z no s u o d 18 m i l i ja r d i do la r a, u nu t r a š nji d u g je o d n i voa sve ga 56 evra po sta nov ni ku kra jem go di ne na ra stao čak na 216 evra 11 u p r vom k va r t a lu go d i ne š t o je ek v i va le nt no je d noj p ro se č noj me se č noj pla t i u tom pe ri o du. Pre ma ten den ci ja ma po ro dič nog i in di vi du al nog za du ži va nja, naro či t o u kon t ek st u a k t u el ne r e a l ne p a i no m i n a l ne ap r e si ja ci je d i n a r a, i m a do st a o s no va z a p r et p o st av k u d a ć e se p ro se č n a u nu t r a š nja z a d u ž e no st g r a đ a n a ve ć kra jem go di ne po pe ti na 300 evra. Nov č a n a m a s a je n a p o č et k u t r a n z i ci o nog p e r i o d a i z no si la sve ga 18% BDP, a ukup ni iz nos kre di ta oko 10% BDP. Me đu tim, već po čet kom rast kre di ta se ubr zao da bi se u to ku te go di ne kre tao do 20% BDP. To kom i godi ne rast kre di ta u od no su na pret hod nu go di nu iz no sio je čak jed nu tre ći nu, da bi se u pr vom kvar ta lu ubr zao do 38%, i po red svih po me nu tih ogra ni če nja i re struk ci ja NBS. Na ro či t o s u se p o ve ć a va l i k r e d i t i do m a ći n st v i m a. R a st t og de la k r e d i t a u iz no sio je 65,9%, u čak 97,8%, a u ,8%. Ne ma in di ci ja da će uz p o st o je ć u p o l i t i k u de v i z nog k u r s a i s a d a š nje t e n de n ci je u p o t ro š nji i uvo z u do ći do sma nje nja sto pe ra sta kre di ta u go di ni. Raz u me se da je za na šu ana li zu neo p hod na pro jek ci ja od no sa za du že no sti priv r e de i st a nov n i š t va u kon t ek st u o d r ž a nja i p o p r a vlja nja p e r for m a n si r a st a i r a z- vo ja eko no m i je u c e l i n i. U t om p o g le d u ne m a ga r a n ci ja z a do volj no k va l i t et no i odr ži vo upra vlja nje unu tra šnjim du gom. (Ne)za po sle nost. Sve p r et p o st av ke o b r z om r a st u z a p o sle no st i n a o s no v u r a z vo ja p r i vat nog sek t o r a r a s p r ši le s u se k a o pu ke i lu z i je, ne s a mo u n a š e m slu č a ju, ve ć u n aj ve ć e m b ro ju sl ič n i h p r i v r e d a u t r a n z i ci ji. Po ve ć a va nje b ro ja z a p o sle n i h u p r i vat nom sek t o r u n i je mo g lo d a kom p e n z i r a r a pid n i p a d z a p o sle no st i u jav nom o d no s no d r u š t ve no - d r ž av nom sek t o r u. To je lo g ič n a kon se k ve n c a p r i va t i z a ci je i t r a n z i ci je uop š t e. Ve ć s a d a je u p r i vat n i m p r e d u z e ći m a i r a d nja m a z a p o sle no v i- še od po la mi li o na rad ni ka, na su prot ci fri od sve ga 350 hi lja da ko li ko je ukup no bi lo z a p o sle n i h u p r i vat nom sek t o r u go d i ne. Broj z a p o sle n i h se p o ve ć a va sva ke go di ne za 6-7%. To je do bar znak ali ne i do volj na či nje ni ca ko ja bi obez beđ i va la r a st z a p o sle no st i uop š t e i sm a nje nje ne z a p o sle no st i. Je d no st av no r e č e no, b roj z a p o sle n i h u Sr bi ji t o kom p o sle d nji h ne ko l i ko me se ci ne z n at no r a st e, a l i z a t o d a le ko d i n a m ič n i je p a d a u d r ž av nom i d r u š t ve nom sek t o r u, t a ko d a b roj i sto pa ne za po sle nih su u per ma nent nom po ra stu. Broj evi den ti ra nih li ca kao ne za po sle nih je vi še od po la go di ne kre će oko mi lion, a sto pa ne za po sle nih je u po ra stu od go di ne, ka da je iz no si la 12% sve do pre ko 20% ko li ko iz no si tre nut no pre ma me to do lo gi ji MOR. To što se stvar ni 11 Arsić Milojko, Kreditna ekspanzija u Srbiji, Kvartalni monitor br. 4, januar-mart

26 Petar Đukić b roj ne z a p o sle n i h sva k a ko r a z l i k u je o d b ro ja ev i de n t i r a n i h n i je ve l i k a ut e h a, s ob z i rom d a p o sva kom o s no v u ob r a č u n a t a st o p a ne z a p o sle no st i, k a o i ap so lut n i broj ne za po sle nih u Sr bi ji ra stu. Dru gi raz log uspo ra va nja ra sta ne za po sle no sti je to što se ne spro vo di Za kon o ste ča ju i što su pro ce si re struk tu ri ra nja jav nog sek to ra umrt vlje ni. Na to na ravno u k a z u ju ne s a mo do m a ći t r a n z i t o lo z i ve ć i Me đu n a ro d n i mo ne t a r n i fond i EU 12. Na rav no da to da lje upu ću je na za klju čak da će ste čaj ni po stu pak mo ra ti da bu de d a le ko efi k a s n i je, n a ro či t o u kon t ek st u n a st a vlja nja p r e go vo r a o st a bi l i z a ci ji i pri dru ži va nju sa EU. Lo gi čan za klju čak je da bi to mo glo ugro zi ti sto pe oče kiva nog ra sta, bar to kom na red ne tri go di ne. 4. Pri nos so ci jal nog ka pi ta la i efe kat apro pri ja bil no sti A n a l i z e ko je p o k a z u ju d i ja g no z u r a st a upu ć u ju n a ve o m a o sk u d ne r e z u l t a t e pri no sa na so ci jal ni ka pi tal. Na i me, u is tar ži va nji ma se kon sta tu je ve o ma niz a k n i vo ob r a z o va no st i p ro se č no up o sle ne r a d ne s n a ge i st a nov n i š t va, o d no s no k va l i t et hu m a nog k a pi t a la. Tu s p a d a i sk lo no st k a p o d i z a nju z a r a d a i z n a d r a st a p ro d u k t iv no st i r a d a, sla ba flek si bi l no st r a d ne s n a ge, p ro ble m i s a so ci ja l i st ič k i m n a sle đe m u for m i r a nju r a d n i h me st a i r a d n i h oba ve z a, me ko ć a p o slo d a va c a i p o l i t i č a r a u p o st u p a nju s a iole ši r i m so ci ja l n i m slo je v i m a u r e for m a m a 13, kao i sa ž r t va m a i no si o ci m a p r i v i le g i ja p r et ho d nog eko nom skog i so ci ja l nog mo de la 14. Ne ma nje va žan uzrok lo šeg pri no sa na so ci jal ni ka pi tal pred sta vlja za o sta la in - f r a st r u k t u r a i ne do volj no r a z v i je ne t e le ko mu n i k a ci je. D r u g i de o p ro ble m a s a d i ja g no st i ko va nje m r a st a i nje go v i h p e r for m a n si t i č e se ap ro p r i ja bi l no st i, ko ja se u ne do st at k u a de k vat nog i z r a z a mo ž e p ro t u m a či t i k a o n i z fa k t o r a vla s n ič ke i d r u g i h p o go d no st i si st e m a d a ge ne r i š u i l i p o d st i č u eko nom ski rast. Me đu te fak to re (sa obr nu tim dej stvom) spa da ju mno gi mi krori zi ci me đu ko je spa da pre sve ga korupcija, p o ko joj je Sr bi ja p r e m a r e z u l t a t i m a za i me đu 145 ze ma lja za u zi ma la 97. me sto, be le že ći pri to me naj loši je r e z u l t a t e u r e g i o nu. Svo ji n sk a p r a va s u ve o m a d a le ko o d r e a l i z a ci je, ne s a mo u kon t ek st u k a š nje nja i r e a l i z a ci je p r i va t i z a ci je, ve ć i p o seb no zb og ne p o st o ja nja z a ko n a o p o v r a ć a ju i mo v i ne, (ne) r e š a va nja z e m lji š nog vla s n i š t va it d. U m i k ro r i- 12 Početkom oktobra upravo je promovisan projekat osposobljavanja za realizaciju stečaja koji se radi zajedno sa američkom vladom. 13 Konkurentnost privrede Srbije- Dijagnoza rasta 2006, Jeferson Institite, Republika Srbija, Ministarstvo finansija str. 66, Ovde se misli na započetu reviziju imovinske strukture i korisnika privilegija sistema koja se ugasila, samo što je započela godine. Samo pojedine stranke najavljuju mogućnost nastavljanja tih procesa u Srbiji preispitivanjem imovine. 26