Vi še do ga đa ja ozna či lo je kao go di nu ko ja mo ra da osta ne upam će na po zna čajn

Transcription

1 Ostale teme TEMIDA Mart 2009, str ISSN: DOI: /TEM M Raz li či te po ro di ce, ista lju bav iza zo vi go di ne* Zo ri ca Mr še vić** Vi še do ga đa ja ozna či lo je kao go di nu ko ja mo ra da osta ne upam će na po zna čajn o m p rog resu u d om enu p ra vn e p rizn atosti ra zl ičiti h asp ekata istop o lni h zaj e dnica ka o i inicij ativam a rad i fo rmiranj a p olitičke volj e koj a p re th odi s vako j p ra vno j p rom eni. M ožd a j e n a jv id l j iv ij i d og ađ a j b i o kad a j e u m aj u kal if o rn i jsk i Vrh o vn i su d o dl uč i o d a le ga li zu je isto pol ne bra ko ve, što je u toj ze mlji od 38 mi li o na sta nov ni ka, da kle broj ča no ve će od ce log re gi o na Bal ka na, ipak osta lo na sna zi sa mo pet me se ci da bi bi lo uki nu to re ferendumom održanom u novembru U tekstu se ipak najviše analiziraju evrop - ska zbi va nja, pre su de evrop skih su do va u Stra zbu ru i Luk sem bur gu, po li tič ke in ter ven ci je In te r gru pe Evrop skog par la men ta, sa op šte nja IL GAe, mar še vi po no sa, dru ge jav ne ak tivno sti kao npr. izložba u Evropskom parlamen tu povodom Dana ljudskih prava, donoše - nja ni za do ku me na ta re le vant nih za EU čla ni ce kao i stal ne pro me ne unu tra šnjih pro pi sa ze ma lja čla ni ca. Go di na je za vr še na UN De kla ra ci jom pro tiv dis kri mi na cje na osno vu seksu aln e o rij e nta cij e i ro dno g i d e ntiteta. Te k st takođ e sad rži i a nalizu n ekoliko ko nk re tnih slu ča je va ostva ri va nja po ro dič nih od no sa iz me đu isto pol nih part ne ra ko ji su ne dav no bi li pre zen ti ra ni evrop skoj jav no sti. K l j u čn e reč i: isto pol ne po ro di ce, skla pa nje bra ka, pri zna va nje isto pol nih za jed ni ca iz van ze mlje skla pa nja, Ka li for ni ja, UN De kla ra ci ja. * ** Ovaj tekst je na stao u to ku re a li za ci je pro jek ta De mo krat ski mo de li una pre đi va nja dru štvene ko he zi je, to le ran ci je, ljud skih pra va i pri vred nog raz vit ka u po li tič kim i in sti tu ci o nal nim pro ce si ma evrop skih in te gra ci ja u Sr bi ji fi nan si ra nog od stra ne Mi ni star stva za na u ku i tehno lo gi ju Re pu bli ke Sr bi je u pe ri o du Dr Zo ri ca Mr še vić je van red na pro fe sor ka Fa kul te ta za evrop ske prav ne i po li tič ke stu di je i na uč na sa vet ni ca In sti tu ta dru štve nih na u ka iz Be o gra da, zmrsevic@beotel.yu 47

2 Zo ri ca Mr še vić Uvod ni dis kurs Niz doga đa ja pol tič kog i prav nog ka rak te ra obe le ži lo je po pro - g r e su u d om e nu p r av n e p r i z n a to s ti r a z li či tih asp e k a t a is to p o l nih z a j e d ni c a kao i ini ci ja ti va ma ra di for mi ra nja po li tič ke vo lje ko ja pret ho di sva koj prav noj pro me ni. De ba te ko je su vo đe ne, sud ske pre su de, te o rij ska i po li tič ka kon frontir a nja, izvo r su ar gu m e na t a u r as p r a v a ma ko j e s e vo d e i u ze mlja ma iz v an EUa, pa ta ko i u Sr bi ji. Po sle pro me na ko je su se de si le na pla nu re for mi prav nog sta tu sa isto pol nih za jed ni ca, ja sno je da su i po ro dič no prav ni od no si suš tinsk i p ro m e nj e ni i o b o ga će ni, k a o i d a j e p ro ši re n o shv a t a nj e p o ro di ce po sta lo to li ko ras pro stra nje no da vi še ni ka da ne mo že da se vra ti una zad na usku de fi ni ci ju po ro di ce kao za jed ni ce že ne, mu škar ca i nji ho ve de ce. Mo žda je naj vi dlji vi ji do ga đaj bio maj ska od lu ka ka li for nij skog Vr hov nog su da da le ga li zu je isto pol ne bra ko ve u ze mlji od 38 mi li o na sta nov ni ka, da kle broj ča no ve će od ce log re gi o na Bal ka na, kao i no vem bar sko re fe ren dum sko p o ni š t avanje te o d lu ke 1 po sle pet me se ci va že nja i pre ko 17 hi lja da sklo plje nih bra ko va (ko ji će na rav no na sta vi ti da va že). Isto vre me no, u Evro pi su pa žnju pri vu kle pre su de evrop skih su do va u Strazburu i Luksemburgu, p olitičke intervenci je In te r gru p e Evrop sko g par la men ta, s ao pš tenj a I LG Ae, m a rš ev i p on os a, d r ug e j av n e a k ti v n o s ti k a o np r. i z l o ž b a u Evropskom parlamentu povodom Dana ljud skih pra va, do no še nja ni za do ku me - nat a relevant nih z a EU članice k ao i s t alne pro me ne unu tra šnjih pro pi s a ze ma lja članica u p ogledu širenja domena pravne pri zna to s ti is to p ol nih z a je d ni ca. I s top o ln i b r a k j e g o d i n e b i o z a ko n i t u H o l a n d i j i, B e l g i j i, Šp a n i j i, K a nadi 2, J už n oj Af r i ci i u am e r ič k im dr ž a v a m a M a s a ču s e t s, Ko n e k ti ke t i p e t m e s e ci u K a li fo r ni ji (M r š e v ić, : ) 3, dok oko 18 ze ma lja isto Pret po sta vlja se da je za bra na u Ka li for ni ji iz gla sa na za hva lju ju ći bi ra či ma iz afro a me rič kih i hi span skih za jed ni ca ko ji isto pol ne za jed ni ce do ži vlja va ju kao per ver zi ju i hir bo ga tih be la ca. Sta ti sti ka po ka zu je da je 70 od sto cr nih gla sa ča u Ka li for ni ji po dr ža lo uvo đe nje za bra ne kao i vi še od po lo vi ne Hi spa no a me ri ka na ca, ko ji či ne go to vo 20 pro ce na ta bi rač kog te la, dok je 53 od sto be la ca bi lo pro tiv. Sve šte ni ci hi span skih cr ka va po zi va li su ne de lja ma svo je pa rohi ja ne da po dr že za bra nu. Ne ka nad ski dr ža vlja ni mo gu da sklo pe isto pol ni brak u 12 od 13 ka nad skih pro vin ci ja i te rito ri ja u to ku sa mo jed nog da na dok je u tri na e stoj dr ža vi Kve be ku to isto mo gu će je di no je pro ce du ra ne što du ža. Pet dru gih dr ža va u SAD da je mo guć nost skla pa nja isto pol ne gra đan ske za jed ni ce ko ji ma omo gu ću ju sva pra va i oba ve ze ko je te dr ža ve pri zna ju bra ko vi ma: Ca li for nia, Con nec ti cut,

3 Temida p o l n i m z aj e d n i c a m a n u d i n e k i o b li k z a ko n i to g p r i z n a nj a 4. Ina če Dan ska je bi la pr va ze mlja u sve tu ko ja je za kon ski re gu li sa la isto pol ne za jed ni ce što se de si lo 1. okto bra Mno ge ze mlje su re gi s tro va nim is to p ol nim pa ro vi ma omo gu ći le ne ka, ve ći nu ili sva pra va i oba ve ze bra ka na osno vu za ko na o re gis tro vano m p ar t n er s t v u, p o ro dič nom p ar t n er s t v u ili gr a đan skoj z a je d ni ci. Te ze mlje uklju ču ju An do ru, Re pu bli ku Če šku, Dan sku, Fin sku, Fran cu sku, Ne mačku 5, Island, Luk s em burg, N o v i Ze land, N or ve šku, Slo ve ni ju, Šve d sku, Švaj c arsku i Ve li ku Bri ta ni ju (Mr še vić, 2008: ) 6. Gren land, ko ji je s a mo u pra vlja - ju ći ad mi ni stra tiv ni deo Dan ske, ta ko đe ima za kon o gra đan skoj za jed ni ci. U dru gim ze mlja ma, kao što su to Ar gen ti na, Austra li ja, Bra zil, Mek si ko i SAD ta kva pra va se do bi ja ju na osno vu grad skih, dr žav nih ili po kra jin skih za ko na. Ne zva nič no, za jed nič ko ži vlje nje isto pol nih part ne ra je po sta lo za konsk i priznato u Aus tri ji, Ko lum bi ji, Hr vat skoj, Ma đar skoj, Izra e lu i Por tu ga lu k ao i u de lo vi ma Austra li je, Ita li je i SAD-a. Šved ski i nor ve ški par la men ti (Mr še vić, 2008: ) 7 će pre ma oče ki va nji ma oza ko ni ti isto pol ni brak u po sle obim nih jav nih ras pra va ko je su u tim ze mlja ma vo đe ne to kom go di ne New Jer sey, New Ham pshi re and Ver mont. U do dat ku to me, još tri dr ža ve (Mejn, Ha va ji i Va šing ton) kao i okrug Ko lum bi ja ši re brač na pra va i na isto pol ne pa ro ve. U ze mlja ma čla ni ca ma Sa ve ta Evro pe u oko 20 ze ma lja omo gu će na je re gi stra ci ja part nerstva, a ot pri li ke isti broj ne ma tu mo guć nost. Ne ko li ko ze ma lja iz ri či to za bra nju je bi lo ka kvo prav no pri zna va nje isto pol nih bra ko va svo jim usta vi ma, dok tri ze mle do zvo lja va ju gra đan ski brak pa ro vi ma istog po la je vla da le vog cen tra kan ce la ra Ger har da Šre de ra usvo ji la za kon o gej za jed ni ca ma ko ji je ho mo sek su al nim pa ro vi ma dao mno ga pra va i pri vi le gi je ko je ima ju ven ča ni pa ro vi. Bri ta ni ja je do zvo li la gra đan sko part ner stvo ko ji ma isto pol ni pa ro vi mo gu da po za ko nu učvr ste svo je part ner stvo od de cem bra Gej pa ro vi ma su omo gu će na pra va u obla stima kao što su rad ni od no si, pen zi je i na sle đi va nje, či me gra đan sko part ner stvo po sta je vr lo slič no he te ro sek su al nom bra ku po obi mu pra va i od go vor no sti. Taj za kon ski pred log bi će vla din pred log, i sve po li tič ke par ti je ka ko one ko je či ne vla da ju ću ko a li ci ju ta ko i opo zi ci je po dr ža va ju taj za kon. Sa tim se je di no ne sla že ma la Hri šćan ska de mo krat ska par ti ja ko ja ima sa mo 6.6 po sla nič kih me sta. 49

4 Zo ri ca Mr še vić Pro ble ma ti zo va nje pi ta nja isto pol nih po ro di ca u Evro pi 9 Jav ne de ba te na te mu isto pol nih po ro di ca, po seb no sa sta no vi šta ljud skih pra va, su če ste, pa je npr. Od bor za prav na pi ta nja i ljud ska pra va Par la mentar ne skup šti ne Sa ve ta Evro pe (PA CE) or ga ni zo vao par la men tar no slu ša nje u Pa ri zu 7. mar ta na te mu Prav no pri zna va nje isto pol nog part ner stva 10. Skup je kon sta to vao da je ne to le ran ci ja pre ma le zbej ka ma, ge je vi ma, bi sek su al nim i tran srod nim oso ba ma još uvek ja sno pri sut na u dru štvi ma dr ža va čla ni ca SE. Za klju čak je ne iz be žno bio da le zbej ke i ho mo sek su al ci mo ra ju da ima ju ista osnov na pra va kao sva dru ga ljud ska bi ća. Kra ljev ska fla man ska bel gijska akade mi ja na u ke i umet no sti je bi la do ma - ćin me đu na ro d no g pa ne la Ra zličite p oro di ce, is t a pra va? p o vo dom 17. ma ja m e đu na ro d no g da na pro tiv homofobija. Tom pri li kom je Mar tin K ri s ten sen 11, p o d pre d se d nik iz vr šno g o db ora ILGA- Euro p e re k ao: Mi mi sli mo da ni je ni na dr ž a v i ni ti na EU da pro pisuju ljudima k a ko tre b a da or ga ni zu ju s vo je ži vo te, već one pre tre ba da pre po zna ju, pri zna ju i po dr že sve ra zno vr sne po ro di ce go di ne je Agen ci ja Evrop ske Uni je za osnov na pra va (EU Agency for Fun da men tal Rights) 1. ju la iz da la Iz ve štaj 12 p o ko me su ne o p ho d ni s tro ži za ko ni u bor bi pro tiv ho mo fo bi je, po žu ru ju ći po li tič ka ru ko vod stva 27 dr ža va čla ni ca da omo gu će isto pol nim part ne ri ma ista pra va i pri vi le gi je ko je uži va ju brač ni p ar tne ri. Is to p ol ni par t ne ri tre ba da do bi ju is ti tret man k a da sk la pa ju bra kove ili re gi stru ju part ner stvo, ili ka da u od su stvu tih mo guć no sti, za sni - va ju de fac to od nos ka da on ima ele men te stal no sti Oba iz ve šta ja ( Raz li či te po ro di ce, Ista pra va? Slo bo da i prav da u EUu: Im pli ka ci je Ha škog pro gra ma na le zbej ke, ge je ve, bi sek su al ne i tran srod ne po ro di ce i nji ho vu de cu i Raz li či te po ro di ce, Ista pra va? Po ro di ce le zbej ki, ge je va, bi sek su al nih i tran srod nih po ro di ce po me đuna rod nim prav nim pro pi si ma o ljud skim pra vi ma ) se na la ze na veb saj tu: Osim pi ta nja prav nog pri zna va nja isto pol nih po ro dič nih za jed ni ca, uče sni ci su raz matr a li i dru go pi ta nje iz do me na za šti te ljud skih pra va LGBT oso ba, a to je slo bo da jav nog oku plja nja i jav nog iz ra ža va nja Po ro di ce raz li či te a lju bav ista Kon fe ren ci ja o LHBT po ro di ca ma u Evro pi, 20. fe bru ar god. Po treb ni su stro ži za ko ni za bor bu pro tiv ho mo fo bi je u Evrop skoj Uni ji, Aso ši je ted pres, 1. ju la, 2008, pristupljeno maja 2008.

5 Temida Dve pre su de evrop skih su do va 13 iz go di ne Le zbej ke, ge je vi i bi sek su al na li ca su po dob ni da usva ja ju de cu (Woc kner, 2008: 718) 14 Ve li ko ve će Evrop skog su da za ljud ska pra va u Stra zbu ru do ne lo je presu du 22.ja nu a ra u slu ča ju E.B. pro tiv Fran cu ske u ko me se ka že da je isklju čenje lica iz apli ka ci o nog po stup ka za usvo je nje de ce je di no zbog nji - h o ve s e ksua l n e o r i j e n t a c i j e d is k r i m i n a to r n o i p r e d s t a v lj a k r š e nj e Ev r o p s ke kon vencije o ljud sk im pra vi ma. Taj Sud je z a k lju čio da je Fran cu sk a pre k r ši la član 14 o z ab r a ni dis k r i mi na ci j e i član 8 o p r a v u na p o š to v a nj e p ri v at no s ti i po ro dič nog ži vo ta Evrop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma. Ova pre su da ima za po sle di cu da sek su al na ori jen ta ci ja ne mo že vi še da se sma tra kao raz log za spre ča va nje da ne ko usvo ji de te 15. Pra vo na pen zi ju pre mi nu log isto pol nog part ne ra 16 Evrop ski sud prav de u Luk sem bur gu pre su dio je u ko rist isto pol nog pa ra ka da je kra jem mar ta 2008 do neo pre su du ko jom je jed nom gej mu škar cu iz Ne mač ke omo gu će no da pri ma pen zi ju svog pre mi nu log part ne ra 17. Evrop ski sud prav de je pre su dio da od bi ja nje is pla te pen zi je pre ži ve lom part ne ru predsta vlja direkt nu dis kri mi na ci ju na osno vu sek su al ne ori jen ta ci je, ako se nji Ovaj sud je ina če nad zor ni me ha ni zam za pri me nu Evrop ske kon ven ci je i nje go ve od lu ke su oba ve zuju će za 47 ze ma lja čla ni ca Sa ve ta Evro pe ko je su ra ti fi ko va le tu Kon ven ci ju. Evrop ski sud: Ge je vi mo ra ju da ima ju jed na ka pra va da usva ja ju de cu int/tkp197/view.asp?action=html&documentid=827961&portal=hbkm&source=externalbyd ocnumber&table=f69a27fd8fb86142bf01c1166dea398649, CA SE OF E.B. v. FRAN CE, (A p p l i - ca tion no /02), pristupljeno maja Do sa da de fin tiv no ne po sto je do ka zi da su de ca ošte će na ti me što su ih po di za li isto pol ni pa ro vi. Po zna to je ta ko đe da de ca ra stu po di za na od stra ne sa mo hra nog ro di te lja, usvo ji la ca, ba ka i de ka, ili nekh dru gih srod ni ka, u hra nje nič kim po ro di ca ma, ili u ra znim ob li ci ma proši re nih po ro di ca. Ako ni su na uda ru su ko ba, ra to va ili ne kih dru gih dru štve nih ili emo tiv nih us kra će no sti, obič no po ra stu u zdra ve i pro duk tiv ne dru štve ne čla no ve. Tekst iz ja ve za me di je Euro pean Co urt of Ju sti ce (Evrop skog su da prav de) je do stu pan na ECJo vom veb saj tu: pristupljeno aprila Kompletna pre su da je do stup na na ECJo vom veb saj tu: form.pl?lang=en&submit=rechercher&numaff=c-267/06, pristupljeno aprila Slu čaj Ta dao Ma ru ko v. Ver sor gun gswerk der de utschen Büh nen 51

6 Zo ri ca Mr še vić ho va ve za mo že upo re di ti sa he te ro sek su al nim bra kom i pra vi ma su pru žni ka. Tu pre su du, ina če pr vi slu čaj da je ESP pre su dio u ko rist isto pol nog part ne ra, po zdra vi la je ta ko đe i Evrop ska ko mi si ja jer ona ne sa mo što oja ča va prin cip ne di skri mi na tiv no sti na osno vu sek su al ne ori jen ta ci je, već i da lje spe ci fi ci ra pra va re gi stro va nih ho mo sek su al nih part ne ra u obla sti za po sle nja i pro fe si je. Ali isto vre me no Ko mi si ja na gla ša va da je po ro dič no pra vo is klju či vo u ru ka ma dr ža va čla ni ca i da su one slo bod ne da od lu če da li će isto pol ni part ne ri uživa ti ista pra va kao brač ni dru go vi. Stav Ko mi si je je da po sto ji pra vo pre ži ve log part ne ra na pen zi ju sa mo ako su dva re ži ma, na i me brač ni i part ner ski mi nimal no ana log ni. Fran cu ska i Luk sem bu rg ima ju ta kva part ner stva, kao i Če ška, Dan ska, Ne mač ka, Šved ska, Bri ta ni ja, Slo ve ni ja 18. Mar še vi po no sa 2008 ko ji su pro mo vi sa li isto pol ne po ro di ce Svi marše vi /pa ra de po no sa ima ju op šti cilj is ti ca nje vi dlji vo sti eg zi sten - cije is top olno ori jen ti s a nih lju di k ao i uk a zi va nje na p o s to je ću dis k ri mi na ci ju prema njima. Nji hov cilj sva ka ko ni je pro mo vi sa nje pe do fi li je, ho mo sek su al - n o s ti, regr uto v a nj e n o v ih žr t a v a, a naj ma nj e n e na m e t a nj e ce l o m dr u š t v u jed nog mo de la sek su al no sti, ka ko to pro tiv ni ci ovih mar še va obič no na vo de u s vo jim argu m en ti ma p ro tiv, pro ma šu ju ći t a ko su š ti nu tih do ga đa ja. Ina če, sva ke go di ne u me sti ma odr ža va nja pro gram ski slo ga ni se me nja ju, i pre ma t r e nu tn o a kt u e l n im p r i li k a m a, ak ce n at s e s t a v lja na r a z li či te asp e k te b o r b e pro tiv dis kri mi na ci je. I kom plet po ru ka is tak nu tih to kom se zo ne po no sa ši rom sve ta uka zu je upra vo na pra vu su šti nu tih zbi va nja. Oko lju di uze lo je uče šće na še sna e stoj pa ra di po no sa u Bu e nos Aj re su 17. no vem bra (Woc kner, 2007: 709).Oni su se kre ta li od Pla za de Mayo (me sto gde je Eva Pe ron odr ža la svoj ču ve ni go vor sa bal ko na Ka za Ro za de, pred sed nič ke pa la te) do Pla za de los Dos Con gre sos. Ove go di ne te ma pa ra de je bi la Na ša pro sla va je zah tev: za slo bo dom, rav no prav no šću i ra zno vr snošću 19. O rg ani z a to r i m a r š a su p o z i v a li na l e g a li z a ci ju is to p o l nih b r a ko v a, n e sa mo na pri zna va nje gra đan skih za jed ni ca što već po sto ji u glav nom gra du, U EU je di no Bel gi ja, Ho lan di ja i Špa ni ja pri zna ju isto pol nim za jed ni ca ma sta tus bra ka. Na ša pro sla va je zah tev: za slo bo dom, rav no prav no šću i ra zno vr sno šću (Our Ce le bra tion Is a De mand: Fre e dom, Equ a lity, Di ver sity)

7 Temida kao i za usva ja nje no vog an ti di skri mi na tiv nog za ko no dav stva ko je bi sa dr ža lo za šti tu po osno vu sek su al ne ori jen ta ci je i rod nog iden ti te ta. V idlji vos t is to p o l nih lju di i nji ho vo pra vo na lju b av iz ra žen je u Var š a vi 20 sl o ga no m p a r a d e p o no s a: Ži ve ti, vo le ti, bi ti. Ti me se isto vre me no tra ži da se nji ho va pra va pri zna ju, i na taj na čin da se pri zna da su pri pad ni ci gej za jed ni ce deo dru štva B es k rajna lju b av je glav ni slo gan p a ra de u J e ru s a li mu 21. Bo ri mo se za pu no pri hva ta nje da part ne ri istog po la ko ji tre ba da ima ju pra va ista kao i h e te r os e ks ua l n i p a r o v i. Uče s n i c i m a r š a s u k r e n u l i o d Pa r k a n e z a v i s n o s t i, n a s t a v ili su u li co m K r a lj a Da v i d a i z a v r ši li u L i b e r ti b e l p ar k u. Po s ti g nu t j e usp e h u nap re d o v a nju k a p r i hv a t a nju p r a v a p ar t n e r a is to g p o la u p o gl e du na sle đi va nja i usva ja nja de ce, re kao je Jo na tan Ger, iz vr šni di rek tor gej cen tra Je ru sa lim ska otvo re na ku ća, ko ji je or ga ni zo vao pa ra du. Ma ni fe sta ci ja po no sa or ga ni zo va na u Br nu je ima la za cilj da sma nji ni vo homo fobije m e đu Če si ma. Mi že li mo da uk a že mo na sp e ci f ič ne z a kon ske i dru štve ne ne jed na ko sti u Re pu bli ci Če škoj, kao što su ne ki pro ble mi ve za ni za po ro di cu i po di za nje de ce. Ovo godišnja bu ku re štan ska pa ra da po no sa (Woc kner, 2008: 749) pred - sta vlja la je iz raz že lje da se ozva ni či brak me đu ho mo sek su al ci ma i pra vo da usva ja ju de cu, uz isto vre me no po sto ja nje sve sti da Ru mu ni ja još ni je sprem na z a t a k ve kor a ke. H o m o s e k su a l ci su p r o te s to v a l i j oš i š to, p r e m a nj i h o vo m mi šlje nju, cr kva pod sti če ne to le ran ci ju pre ma nji ma. U Ota vi je 24. av gu sta odr ža na de vet na e sta po re du gej pa ra da na ko joj je uče stvo va lo oko 1200 uče sni ka i po sma tra ča (Woc kner, 2008: 749). Učesnici parade ponosa nisu protestovali već su sla vi li svo ju po be du u vi du le ga li - z acije is top olno g brak a u K anadi. Povork a je k re nu la k roz Wel ling ton Stre et do Cit y Hall -a, z aus t avila se ispre d zgrade Par la men t a i s a ve zno g Vr hov no g su da, ins titucija koje su o digrale važnu ulogu u le ga li z a ci ji is to p ol no g bra k a u K a na di. Z a organiz atore ovogodišnje g marš a važno je bi lo da se pro sla ve te p o b e de i na taj na čin uka za ti da mo žda ne ke ne jed na ko sti još uvek po sto je. U Be ču oko lju di se po ja vi lo na tri na e stoj gej prajd, tzv. Du ga pa ra di, da bi po zva lo na po što va nje jed na kih pra va za ho mo seksualce i lezbejke, orga Čet v r t a p a r a d a r avn op r avn os t i u Va rš av i. pristupljeno Po stig nut je uspeh u na pre do va nju ka pri hva ta nju pra va part ne ra istog po la u po gle du na sle đi va nja i usva ja nja de ce, re kao je Jo na tan Ger, iz vr šni di rek tor gej cen tra Je ru sa lim ska otvo re na ku ća, ko ji je or ga ni zo vao pa ra du. 53

8 Zo ri ca Mr še vić ni z a to ri su s aop š ti li.u Be ču 12. ju la ( Wo c k ner, : 743). O rgani z atori su p oz vali da se uči ni kraj dis kri mi na ci ji i da se le ga li zu ju isto pol ni bra ko vi 22 Oko 150 oso ba je 28. ju na uče stvo va lo na pr vom gej praj du u Bu garskoj, ko ji se odr žao u pre sto ni ci So fi ji. 23 Zva nič ni mo to ma ni fe s ta ci je, ko ju je or ga ni zo va la Uni ja bu gar skih gej mu ška ra ca i le zbej ki Dže mi ni je bio: Mo ja po ro di ca: Mi smo maj ke i kćer ke, oče vi i si no vi, bra ća i se stre. Ta pr va u istori ji gej pa ra da u Bu gar skoj odr ža la se upr kos pro te sta i pret nji na ci o na li stič kih gru pa. 24 Pa ra da je bi la po sve će na po ro di ci jer, ka ko ka žu or ga ni za to ri, oni su oče vi i ćer ke, maj ke i si no vi, bra ća i se stre. A u no vem bru 2008, In ter gru pa Evrop skog par la men ta je tra ži la od Bu gars ke d a o m og u ći p r i z n a v a nj e is to p o l n o g p a r t n e r s t v a p i sm o m 25 bu gar skom pre mi je ru Ser ge ju Sta ni ševu u kome su iz ra zi li za bri nu tost zbog či nje - ni ce da na crt za ko na o gra đan skim za jed ni ca ma is klju ču je isto pol na partner stva. Za jed ni ce part ne ra istog i raz li či tog po la za sni va ju se na istom osno vu. To je nji ho va uza jam na pri vr že nost i lju bav iz ja vi li su evrop ski parla men tar ci, Mic hael Cas hman, Lissy Grä ner, Sir pa Pi e ti kä i nen, Raúl Ro me va i Sop hie In t Veld. To je direktna diskri mi na ci ja na osno vu sek su al ne ori - jen ta ci je ako raz no pol ni part ne ri mo gu da re gi stru ju svo ja part ner stva a pa ro vi istog po la ne mo gu. Dis kri mi na ci ja na osno vu sek su al ne ori jen ta ci je je za bra nje na u Evop skoj uni ji i ta za bra na po sto ji u vi še EU do ku me na ta, pod se ća ju pot pi sni ci pi sma. Evrop ska An ti di skri mi na tiv na di rek ti va U le to Evrop ska Ko mi si ja je pred sta vi la na crt Uput sta va o jed na kom tret ma nu ko ji pre d vi đa ju obavezni je dnak tret man b ez ob zi ra na re li gi ju ili uve - re nje, uz ras t in va lid i tet ili seksualnu orijen t a ci ju, u obla s ti ma iz van tr ži š ta ra da i rad nih od no sa ko ji su tradicionalno bili po kri ve ni do sa da šnjim an ti di skri mi h il j ad a j e m a r š i r a l o n a b e č k o j P a r a d i d u g e z a p r a v a h om os e ks ual ac a, A F P e94.html, pristupljeno u julu Odr ža na pr va LGBT pa ra da u Bu gar skoj, 02/07/2008 la bris web labweb@labris.org.yu> Pr va pa ra da ho mo sek su al nog po no sa odr ža na u Bu gar skoj ovog vi ken da, usred na ci o na li stičke opo zi ci je, Bal kan Tra vel lers.com pristupljeno u junu Ceo tekst se mo že na ći ka sni je na saj tu:

9 Temida na ti v nim p ro p i si ma. I ako p re ds t av lja p o mak una p re d, t a An ti di sk r i mi na ti v na di rek ti va (mo žda) ni je naj b olja garancija pro tiv dis k ri mi na ci je is to p ol nih pa ro va (B e u n d e r m a n, ). N a im e, o rg an iz aci j e z a g ej p r a v a s e p la š e d a ev ro p sk a an ti di sk r mi na ti v na di re k ti v a n eće o m ogu ći ti is to p o l nim p a ro v i ma ko ji ži ve u bra ku ili u gra đan skom part ner stvu istu za šti tu kao ka da su u pi ta nju he te rosek su al ni pa ro vi. Ipak, ne ke dos adašnje dis k ri mi na tiv ne si tu a ci je k ao š to su npr. od bi ja nje ban ki da odo bre kre di te isto pol nim pa ro vi ma, bi će za bra nje ne. Po sto ji ipak za bri nu tost što nova Di rek ti va ima od red bu ko ja iz ri či to iz u - zi ma iz te an ti di skri mi na tivne regulative na ci o nal ne za ko ne o brač nim i po ro - dič nim s t a tu si ma i re pro duktivnim pravi ma. Na pr vi p o gle d to ni je š tet no jer se EU i ina če ne ba vi po ro dič nim i brač nim od no si ma i ne po sto ji osnov da se bi lo ko ja ze mlja na te ra da oz akoni is top ol ni brak ili is to p ol ne z a je d ni ce. Ali ovo je pr vi put da se po ro dič ni sta tus ko ji mo že da uklju či i ne slu žbe ne od no se sp e ci f ič no p o mi nje u je d noj ev ropskoj an ti di sk ri mi na tiv noj di rek ti vi. Na pri mer, Por tu ga li ja je ne dav no odbila da jednom ne ven ča nom isto pol nom pa ru odo - bri put no osi gu ra nje ko je je ina če do stup no ne ven ča nom raz no po lnom pa ru. 26 De kla ra ci ja Evrop skog Par la men ta o rav no prav noj pri zna to sti gra đan skog part ner stva De kla ra ci ja Evrop skog Par la men ta o rav no prav noj pri zna to sti gra đan skog p ar t n e rs t v a 27 br. 0076/2008 do ne ta 22. sep tem bra 2008., stu pa na sna gu 15. ja nu a ra Ba zi ra se na jed noj od osnov nih vred no sti Evrop ske Uni je, slo bo di kre ta nja za nje ne gra đa ne po EU Ci ti zens Di rec ti ve, i čl. 21 Po ve lje o osnov nim pra vi ma Ho land ska čla ni ca Evrop skog par la men ta Kat ha lij ne Bu i ten weg (Gro en Links) ra di na iz vešta ju o di rek ti vi i ona bi vo le la da se ceo pa ra graf o is klju če nju va žno sti di rek ti ve ka da su u pi ta nju brač ni od no si pre bri še ali s dru ge stra ne, sve sna je re al no sti. Na i me, ne ke ze mlje kao Polj ska, ve o ma bri nu da li će evrop ska an ti di skri mi na tiv na kam pa nja do ve sti do pri si lja va nja na pri zna va nje isto pol nih bra ko va, part ner sta va i od no sa. Re al nost je ta kva da sva ka ze mja mo že da sta vi ve to i ako bi po me nu ti par agraf iz o stao to bi mo glo da se re al no oče ku je. 0076/2008, EURO PEAN PAR LI A MENT, WRIT TEN DEC LA RA TION DOC+PDF+V0//EN&language=EN, pristupljeno

10 Zo ri ca Mr še vić U osno vi raz lo ga za do no še nje te De kla ra ci je je si tu a ci ja da Fran cu ska 28 ne pri zna je bri tan sku gra đan sku za jed ni cu ni ti do zvo lja va Bri tan ci ma ko ji ži ve u Fran cuskoj da sk lo p e f ran cu sko par t ner s t vo p o o d re d ba ma f ran cu sko g PAC Sa ako već ima ju bri tan sko part ner stvo. To zna či da s jed ne stra ne bri tan sko part ner stvo ne pro iz vo di ni ka kve prav ne po sle di ce tj. ni je pri zna to a s dru ge stra ne pred sta vlja pre pre ku skla pa nju fran cu skog part ner stva, da kle ne ke, i to n e ga tivn e p o sle di ce ip ak pro iz vo di. Bri t an sk i dr ž a va lja ni da k le je di no mo gu da ras ki nu bri tan sko part ner stvo da bi sklo pi li fran cu sko. U prak si je to stvar al o r a zn e p ro b l e m e, na ro či to u p o gl e du p o re z a i na sl e d nih t ak si. S dr u g e stra ne u Bri ta ni ji je pri zna to isto pol no part ner stvo sklo plje no po fran cu skom za ko nu PACS ta ko da je ja sno po sto ja nje vi še stru ke dis kri mi na ci je. M n o g e d r ž a ve čl a n i ce ve ć i m a ju z a ko n s ke o d r e d b e ko j i m a s e p r i z n a j e n e k i v i d gr ađan sk ih z a j e d ni c a is to p o l nih p ar t n e r a t a ko da s e m o že g o vo r i ti o na sta ja nju evrop skog kon sen zu sa po tom pi ta nju. Ali, još uvek se prav na re gu lativa ve o ma raz li ku je od ze mlje do ze mlje, a ta ko đe, ne do sta je i uza - jam no pri zna va nje va že nja ta kvih za jed ni ca i u dru gim ze mlja ma Uni je iz van ze mlje nji ho vog skla pa nja. Ta si tu a ci ja iza zi va te ško će u slo bod nom kre ta nju i na sta nji va nju za mno ge evrop ske gra đa ne. Zbog to ga De kla ra ci ja sa dr ži po ziv evrop skim ze mlja ma ko je ima ju raz li či te aran žma ne u po gle du pri zna va nja is top o lnih z aj e d ni c a da p ri zna ju slič n e in s ti tu te na s t a le u dr u gim ze mlja ma. De kla ra ci ja ta ko đe sa dr ži po ziv Ko mi si ji da na pra vi na crt uput sta va za uza jamno pri zna va nje tih in sti tu ta iz me đu onih dr ža va čla ni ca ko je ima ju za kon ske aran žma ne za pri zna va nje isto pol nih part ner sta va. Iz lo žba u Evrop skom par la men tu: Raz li či te po ro di ce, ista lju bav N a m eđu na ro d ni Dan lju d sk ih p r a v a 10. d e ce m b r a , IL G A - Euro p e 29 je u sa rad nji sa In ter gru pom za pra va LGBT oso ba Evrop skog par la men ta or ga ni zo va la iz lo žbu sli ka u Evrop skom par la men tu pod na zi vom Raz li či te po ro di ce, ista lju bav. Sim bo lič ki zna čaj iz lo žbe je ve li ki, ka ko zbog nje ne pristupljeno u decembru pristupljeno u decembru de cem bra IL GA-Evro pa je ob ja vi la svoj stav po vo dom iz ja va dva čla na Evrop skog par la men ta i me dij skog pred sta vlja nja iz lo žbe Raz li či te po ro di ce, Ista lju bav u Evrop skom par la men tu

11 Temida sa dr ži ne ta ko i me sta odr ža va nja i da tu ma otva ra nja. Ona kao da pred stavlja sa že tak prav ne i po litičke komplek sno sti pro ble ma isto pol nih za jed - ni ca na na čin ka ko su ar ti ku li sa ne u 2008 go di ni. Dva na est vi zu el no-tek stual nih sce na pred sta vlje nih na dva na est pa noa ocr ta va ju sa da šnje iza zo ve i pro ble me sa ko ji ma se su sre ću isto pol ne po ro di ce zbog ne do stat ka prav ne pri zna to sti svo jih za jed ni ca, kao i po zi tiv ni na pre dak po stig nut u Evro pi u po gle du prav no re gu li sa nog sta tu sa LGBT po ro di ca i nji ho ve de ce. Iz lo žba je na pra vlje na da bi po di gla svest i pri vu kla pa žnju na prav ne i dru štve ne pro ble me LGBT po ro di ca i nji ho ve de ce u Evro pi. Njom se obe le ža va še zdese ta go di šnji ca do no še nja Uni ver zal ne De kla ra ci je o ljud skim pra vi ma uz uka zi va nje da se još uvek za tva ra ju oči pred či nje ni com da ne uži va ju svi lju di ista ljud ska pra va i ele men tar nu rav no prav nost. Kao mo to iz lo žbe uzet je ci tat Agen ci je za osnov na pra va (the Fun da mental Rights Agency): Pra va i pred no sti obez be đe na brač nim pa ro vi ma mo ra ju da bu du pro ši re na i na ne ven ča ne isto pol ne pa ro ve, bi lo da su oni sklo pi li ne ki ob lik prav no pri zna te za jed ni ce kroz ne ki vid re gi stro va nog part ner stva gde ta mo guć nost je di no po sto ji ili zbog ne mo guć no sti da sklo pe brak, bi lo da su zbog ne mo guć no sti ma ka kvog prav nog pri zna nja u de facto o d no su ko ji ima do vo ljan ste pen stal no sti da se obez be di jed na ki tret man LGBT lic ma. (IL GA Me dia re le a se, ) Pa no 1: Prav na pri zna tost isto pol nih po ro di ca Broj ne evrop ske ze mlje su prav no pri zna le isto pol na part ner stva i usvo ji le za kon ske od red be ko ji ma su do zvo li li da se ven ča va ju ili skla pa ju re gi stro va na part ner stva. Ti za ko ni se raz li ku ju od ze mlje do ze mlje i obez be đu ju raz li či te ni voe za šti te i pra va. Ipak, još uvek ima evrop skih ze ma lja ko je prav no ne prizna ju isto pol ne za jed ni ce a ne ke su čak usvo ji le prav ne od red be ko ji ma is ključu ju isto pol ne part ne re iz mo guć no sti da sklo pe brak. Pa no 2: Pro blem stan dar di za ci je slič nih in sti tu ta unu tar EU ze ma lja Mno ge evrop ske ze mlje ima ju za ko ne ko ji ma pri zna ju isto pol ne bra ko ve ili re gi stro va na part ner stva, ali ve ći na ne pri zna je va že nje slič nih za ko na drugih ze ma lja. Na pri mer, dve le zbej ke su se ven ča le u Bel gi ji, da bi na sta vi le da uži va ju ista pra va, uza jam ne od go vor no sti i za šti tu iz van Bel gi je, mo gu da se pre s e l e s am o u ve o ma ma li broj EU ze ma lja ko je u s a da šnjem tre nut ku pri - 57

12 Zo ri ca Mr še vić zna ju nji hov brak. Ne do sta tak uza jam no sti u pri zna va nju tih od re da ba re zulti ra u ozbilj nim kr še nji ma jed nog od osnov nih EU prin ci pa slo bo di kre ta nja za sve EU gra đa ne. Pa no 3: Iz ja va jed ne od tra di ci o nal nih po ro di ca o nji ho voj na vod noj ugro že no sti po sto ja njem isto pol nih po ro di ca M i smo je d na, k a ko s e to obič no sma tra tra di ci o nal na p o ro di c a, tj. mi smo ven ča ni par sa de com. Sma tra mo da je sme šno i uvre dlji vo ka da ne ki svešte ni ci kao i sa mo pro kla mo va ni bra ni te lji tra di ci o nal nih po ro dič nih vred no sti, t v rd e d a p r av n o p r i z na v a nj e is to p o l nih p o ro di c a i nji h o ve d e ce p re d s t a v lja pret nju npr. z a na šu p o ro di cu. Mi se pro ti vi mo s va kom ob li ku dis k ri mi na ci je i ne po šte nog tret ma na a sa ti me se isto pol ni pa ro vi i nji ho va de ca još uvek su o č av aju u Ev ro p i. Lju b av n e m a p o l nu ili s e k su a l nu o r i j e n t a ci ju i tre b a d a bu de ob u hva će na i pri zna ta u svim svo jim na či ni ma iz ra ža va nja. Pa no 4: Po ro dič ne pen zi je M n o g i p e n z ij s k i p r o g r a m i nu d e p o s e b n e p o v l a s ti ce p os e bn o z a čl an ove p o ro di ca ali ne pri zna ju le zb ej ske, bi sek su al ne i tran sro dne par tnere k ao članove p o ro di ce. To m o že da os t a v i pre ži ve le p ar t n e re LG B T p orodice b e z f inansijske po dr ške ko ju bi ima li ako bi mo gli da bu du ovla šće ni na pen zi ju svo ga umr log part ne ra a to je uzro ko va no jed no stav no is klju či vo zbog njihove seksualne ori - jen ta ci je ili rod nog iden ti te ta. Ka da su ta kve po vla sti ce odbijene jednoj poseb - noj gru pi na osno v u nji ho ve sek su al ne ori jen ta ci je ili ro dno g identitet a, oni su dis kri mi ni sa ni i zbog to ga tr pe ka ko nji ho va po ro dič na ta ko i eko nom ska pra va. Pa no 5: Asi sti ra na oplod nja le zbej ki Parovi ko je čine osob e ra zličito g p ola ima ju pri s tup b ez b e d noj i me di cin sk i asis tir an oj o p l o dnj i. Lez b ejsk im p arov im a su t a k ve m o gu ć n o s ti če s to p r av n o u sk r aćen e u p rko s f a kt i čko j p r is t up a čn o s t i m o d e r n e te h n o l o g i j e či m e i m s e usk raćuje pravo da imaju s voju biološku de cu. S ob zi rom na teh no lo ške mo gućnos ti i napredak u toj oblas ti medicine, t a k vo is k lju če nje je is k lju či vo mo ti vi s a no lezb ofobijom i pre ds t avlja disk riminaciju na osno v u sek su al ne ori jen ta ci je. 58

13 Temida Pa no 6: Bo ra vak u ze mlji part ne ra/part ner ke U mnogim ev rop sk im ze mlja ma, le zb ej ske, gej, bi sek su al ne i tran sro d ne p o rodice nisu pri zna te u imi gra ci o nom p o gle du. K a da t a k v i p ar t ne ri do la ze iz dru ge ze mlje nji ma se us kra ću je nji ho va osnov na po tre ba da bu du sa svojim dra gim i bli skim oso ba ma, da ži ve za jed no i da za snu ju svo ju po ro di cu u ze mlji svo ga part ne ra. Si tu a ci ja je još te ža za li ca ko ji ma je po treb na vi za da bi uop šte ušli i bo ra vi li u ne koj od EU ze ma lja, dok rad na do zvo la pred sta vlja po se ban, još slo že ni ji pro blem. Pa no 7: Jav ni pro stor kao pro stor zlo či na mr žnje Iz ja va jed nog he te ro sek su al nog pa ra: Mi ne tre ba da bri ne mo ili dva pu ta raz mi šlja mo ka da po ka zu je mo jav no svo ja ose ća nja jed ni pre ma dru gi ma. Že li mo da isto kao i mi, ni jed na le zbej ka, gej, bi sek su al na ili tran srod na oso ba ne mo ra da kri je svo je ose ća je i lju bav ni ti da bu de na pad nu ta sa mo zbog to ga što se usudi la da izrazi svo ju lju bav. Ne ki isto pol ni pa ro vi, le zbej ke, ge je vi, bi sek su a lci i tran srod ne oso be se u Evro pi na dnev noj osno vi su o ča va ju sa mr žnjom, zlou po tre bom i na si ljem sa mo zbog svo je sek su al ne ori jen ta ci je i rod nog identite t a. S am o ma li b roj ev rop sk ih ze ma lja k ri mi na li zu je t a k vo na si lje i mr žnju pre ma LGBT oso ba ma. Pa no 8: Sta nar sko pra vo Evrop ski sud za ljud ska pra va pre su dio je da isto pol ni part ne ri ima ju ista p r a v a k ao i n e ve n č a ni r a z no p o l ni p ar t n e ri u na sl e đ i v a nju s t a nar sko g p r a v a. Ka da ne ka oso ba ko ja je bi la slu žbe no pri zna ti sta nar umre, pre ži ve li part ner ne mo že da bu de iz ba čen od stra ne vla sni ka i ti me po sta ne bes kuć nik. Ipak, ta za šti ta mo že da se pri me nju je sa mo u onim ze mlja ma gde isto pol ni pa ro vi ima ju pri zna to sta nar sko pra vo. U to me je znat na raz li ka iz me đu tih evrop skih ze ma lja i onih u ko ji ma isto pol ni ne ven ča ni pa ro vi i ne ven ča ni pa ro vi raz li čitog po la još uvek ni su prav no pri zna ti. Pa no 9: Pro me na do ku me na ta ne pra ti uvek pro me nu po la Evrop ski sud za ljud ska pra va pre su dio je da tran srod ne oso be u Evro pi mo gu da pro me ne svoj iz vod iz ma tič ne knji ge ro đe nih u skla du sa svo jim 59

14 Zo ri ca Mr še vić no vo ste če nim pol nim iden ti te tom kao i da mo gu da se ven ča ju sa oso ba ma suprotno g p o la. Us k ra ći va nje tran sro d nim oso b a ma mo guć no s ti da do pu ne svoj izvod iz ma tič nih knji ga ro đe nih i do zvo le da se ven ča ju je dis kri mi na - tor no i pred sta vlja kr še nje Evrop ske kon ven ci je o ljud skim pra vi ma. Pa no 10: Sta ra telj stvo na de com Evrop ski sud za ljud ska pra va je pre su dio da je us kra ći va nje sta ra telj stva rodi te lju isklju či vo zbog sek su al ne ori jen ta ci je nad nje nom /nje go vom bi o - l oško m d eco m, dis k r i mi na to r n o i p re d s t a v lja k r š e nj e Ev ro p ske ko n ve n ci j e o ljud skim pra vi ma. Slič no to me, isti Sud je pre su dio da je is klju či va nje le zbej ki, ge je va i bi sek su al nih oso ba iz pro ce sa apli ci ra nja za usvo je nje de ce dis kri mina tor no i da kr ši istu Kon ven ci ju. Ne ga i lju bav su oni naj va žni ji fak to ri u po diza nju de ce a ne sek su al na ori jen ta ci ja nji ho vih ro di te lja. Pa no 11: Pre ži ve la part ner ka/pre ži ve li part ner LGBT po ro di ce mo gu da se su o če sa ozbilj nim eko nom skim te ško ća ma i p rob l emima ko j e re zul ti r a ju iz či nj e ni ce p r av n e n e p r i zna to s ti tih p o ro di c a. Npr. u slu ča ju ka da član po ro di ce umre ili je po vre đen, le zbej ke, ge je vi, bi seksu al ne i tran srod ne oso be ko ji ma se us kra ću je slu žbe no pri zna nje ili dru ge privile gi je koje su omo gu će ne he te ro sek su al nim p o ro di ca ma, mo gu da os ta nu us kra će ni za mno ge pri vi le gi je ko je su nor mal ne za he te ro sek su al ne po ro di ce. Pa no 12: De ca isto pol nih po ro di ca žr tve dis kri mi na ci je D e c a l ez b ej sk ih, g ej, b i s e k su al nih i tr an sro d nih p o ro di c a če s to su žr t ve dis k riminacije zb o g či nje ni ce da mno ge evrop ske ze mlje prav no ne pri zna ju ta kve po ro di ce. De ca u LGBT po ro di ca ma če sto ne ma ju sred sta va i na či na da us po sta ve prav no pri zna ti od nos sa svo jim ne bi o lo škim rodi te ljem, bez ob zi ra na dužinu i du b i nu o d no s a ko ji p o s to ji m e đu nji ma. K a da de c a ima ju s a mo j e d no g k lju č n o g o d r a sl o g u s vo jim ži vo ti ma p o s t a ju iz u ze t no r a nji v a, š to j e sa svim si gur no pro tiv in te re sa de ce, a ta ko đe mo že da do ve de i do pot pu nog kr še nja pra va de ce da bu du od ga ja na od stra ne svo jih ro di te lja. 60

15 Temida S l u č a j e v i Pri li kom ana li zi ra nja prav nih i po li tič kih zbi va nja i di na mi ke nji ho vih prome na uvek tre ba ima ti u vi du da se ra di o kon kret nim lju di ma pa su za to sluča je vi in di vi du al nih ži vo ta va žna ilu stra ci ja. Kao po gle di ko ji do la ze iz nu tra j e d n o g f en om e n a, o n i g o vo r e če s to m n o g o v i š e o d s t a t i s t i č k i h p o d a t a k a, p r av nih d ok u m e na t a i iz ja v a p o li tič k ih li d e r a, o m o gu ć a v a ju ći is to v re m e n o i iden ti fi ka ci o ni most raz u me va nja. Sel ma La ger löf (Tor sten sson : 2008) O ve go dine se sla vi s to p edeset a godi šnji ca o d ro đe nja Sel me L a ger löf. To je bio raz log da se u Šved skoj sni mi dra ma o nje nom ži vo tu. Za vre me bo žić nih pra zni ka u de cem bru 2008, šved ska TV je pri ka za la dra mu pod na zi vom S elm a. Dra ma je o Sel mi L a ger löf, spis ateljici i do bit ni ci N o b e lo ve na gra de, i nje ne dve ve li ke lju ba vi, So f i ji El k an i Valb org O lander 30. Sel ma La ger löf ni ka da ni je otvore no pi sa la o svo joj ho mo sek su al no sti, a to je u nje no do ba bi lo prak tič no ne mo gu će, ali ne ki tragovi ipak mogu da bu du ot kri ve ni u nje nim knji ga - ma 31. Sel ma La ger löf je ina če pra vi he roj u Šved skoj 32, njen lik se na la zi i na bank no ti nov ča ni ce od 20 kru na, ta ko da nje no jav no le zbej stvo da nas pred sta vlja iz vor po no sa i za do volj stva za šved sku LGBT za jed ni cu. Slu čaj Ve so lov ski-pe džet (Bu la to vić, 2008: 6) K a o i mn o gi h e te ro s e k su al ni p a ro v i i is to p o l ni n e re t ko s tr a s t ve n o že l e de cu i sprem ni su na sve mo gu će žr tve da bi to ostva ri li. Su de ći po pri me ru Ka ren Ve so lov ski i Mar te Pe džet ljud ski rod ipak ne će pre sta ti da po sto ji ako se isto pol nim part ne ri ma olak ša eg zi sten ci ja i omo gu ći rav no prav nost. Ve š t ač kom oplo d njom le zb ejke K aren Ve so lov sk i i Mar ta Pa džet is to g da na su na svet do ne le po par bli za na ca. Iako su ih ro di le raz li či te že ne, ova de ca im a ju is te ro di te lj e. Z a njih ovo z ačeće is ko r i š će na j e sp e r ma is to g d o na to r a, a jaj ne će li je sa mo jed ne od njih dve. Po sle oplod nje po dva em bri o na bi la 30 Sel mu je igra la He le na Bergström Od nos iz me đu dve usvo je ne se stre u nje nom ro ma nu Sir Ar ne s Mo ney za in te re so vao je f em in is tk inj e. Njen naj po zna ti ji ro man, Sa ga o Ge sti Ber lin gu adap ti ra na je za ne mi film ko ga je re ži rao Ma u ritz Stil ler. Taj flm je uči nio Gre tu Gar bo slav nom u me đu na rod nim raz me ra ma. 61

16 Zo ri ca Mr še vić su usa đe na u sva ku od že na. Ovaj na čin da se osta ne u dru gom sta nju bio je po sled nji po ku šaj ovih že na da posle tri go di ne do bi ju po tom stvo. Moj bi o lo - ški sat je ku cao. Ne ko li ko desetina hiljada fun ti po tro ši le smo na raz li či te po ku - ša je za če ća i već smo bi le na iz ma ku sna ge. Po ku ša le smo bu kval no sve što su nam le ka ri pred lo ži li i, ka da smo već bi le na ko rak da od u sta ne mo, Mar ta mi je p o nu di la im plan ta ci ju s vojih jajnih ćeli ja. Po mi sli la s am, z a š to da ne?, k a že K a ren Ve so lov sk i (42), ko ja radi k ao terap e ut k i nja. Po sle de vet me se ci Mar ta je ro di la So fi nu i Alek sa, a Ka ren Si je nu i En drua. Njih dve su za hval ne oko li ni što ih ni je osu đ i va la zb o g o d luke da imaju z a je d nič ku de cu. Bi le smo pre sre ć ne kad nam je le kar sa op štio da smo trud ne. Na pre gle du smo ot kri le da je ve li ka š a n s a d a r o d i m o b li z a n ce. Tr enut a k k ad a sm o n a u l t r a z v u k u u g l e d a l e če ti r i ma la sr c a k a ko k u c a ju n e o p isuj e s e reči ma, iz ja v i la j e M ar t a. Pre z a d o vo lj n e smo što su be be bra ća i se stre jer će jed ni dru gi ma kroz ži vot bi ti ve li ka po drška. Na ša po ro di ca je sa da kom plet na, ka žu sreć ne maj ke. Slu čaj Fran cu za Fré dé ri ca (Cru mley: 2008) Fr a n c u z Fr é d é r i c M i n v i e l l e e (37 ), s e n a s t a n i o u A m s t e r d a m u gde je sklo pio brak sa Ho lan đa ni nom Carl No be len-om 2006, što je po holandskom za ko nu mo gu će. Fré dé ric je kao su pru žnik ho land skog dr ža - vlja ni na nor mal no do bio i nji hov pa soš. Na to su ga u fran cu skom konz ul a t u o b av e s t i l i d a j e t i m e i z g u b i o f r a n c u s k o d r ž a v l j a n s t v o s a o b r a - z l o ž e n j e m d a Fr a n c u s k a p r i hv a t a d v o j n o d r ž a v l j a n s t v o s v o j i h g r a đ a n a sa mo u slu ča ju da su do bi li stra no dr ža vljan stvo ta ko što su sklo pi li brak sa stran cem. Po što Fran cu ska ne pri zna je isto pol ni brak, Fré dé ric se ne sma tra da spa da u tu ka te go ri ju (Fran cu ska za oso be istog po la ima gra đan sku za jed ni cu ali ne ma brak). Fré dé ri cov slu čaj iza zvao je do sta me dij ske pa žnje, on je da vao iz ja ve da je dis kri mi ni san, da se ose ća kao Fran cuz i da je lo jal ni gra đa nin svo je ze mlje i da ne ma ni ko pra va da mu od u zi ma dr ža vljan stvo u si tu a ci ji u ko ji ma s e h e ter os e ksu a l n i m Fr a n cu z i m a n e o d u z i m a d r ž a v lj a n s t vo z b o g sk l a p a nj a bra ka sa stran cem, i da je dr ža vljan stvo va žan deo nje go vog iden ti te ta. Fré déric je do bio pi smo iz ka bi ne ta pred sed ni ka Sar ko zi ja ko jim ga pred sed nik obave šta va da se on lič no za lo žio za nje gov slu čaj i da će do bi ti na trag fran cu sko 62

17 Temida dr ža vljan stvo, što se de si lo u ju lu 2008 ka da je Fre de rik po vra tio svo je fran cusko drž avljan s t vo. 33. Za vr šni dis kurs: UN de cem bar ska ini ci ja ti va L e z b ejke, g e j e v i, b i s e k su a l n i, k a o i o n i ko j i su t r a n sr o d n i, t r a n sp o l n i i li me đu pol ni, svi oni su rav no prav ni čla no vi ljud ske po ro di ce i ima ju kao ta kvi sva ljud ska pra va, re kao je Na vi Pllay, UN Vi so ki Ko me sar za ljud ska pra va na d isk u sij i v is o ko g ni vo a o lju d sk im p r a v i m a, s e k su al n oj o r i j e n t a ci j i i ro d n o m iden ti te tu ko ji je odr žan u UN cen tru u Nju jor ku 34. Već ve ko vi ma sta ri kli še da su svi lju di rav no prav ni ali su ne ki ipak rav noprav ni ji, ni je vi še pri hva tljiv. Ni jed nom ljud skom bi ću ne sme ju da se us kra te ljud ska pra va sa mo zbog nji ho ve pret po sta vlje ne sek su al ne ori jen ta ci je ili rodnog iden ti te ta. Ni jed no ljud sko bi će ne sme da bu de pod vrg nu to dis kri mi naciji, nasilju, k r i v ič nim s ank ci ja ma ili zl o s t a v lja nju s a m o z b o g p re t p o s t a v lj e n e s e k sualn e o r i j e n t a ci j e ili ro d n o g i d e n ti te t a. K ao i z a ko ni iz d o b a ap ar t h ej da ko ji su kri mi na li zo va li sek su al ne od no se iz me đu sa gla snih od ra slih oso ba raz liči tih ra sa, iro nič no iz gle da da i da nas op sta ju slič ni za ko ni kao re lik ti ko lo ni ja lizma i ne to le ran ci je a ko ji su ne kon zi stent ni i sa me đu na rod nim stan dar di ma i u po gle du tra di ci o nal nih vred no sti ljud skog do sto jan stva i po što va nja sva kog ljud skog bi ća a ko ji ana hro nič no ne pri zna ju isto pol ne za jed ni ce pristupljeno decembra Po sle pra ve bu re ko ja je po dig nu ta u me di ji ma Min vi el le ju je za po čeo svo jom po ja vom na na slov noj stra ni L ib erasion a u ma ju na šta je pred sed nik Sar ko zi lič no in ter ve ni sao. Po sle par ne de lja taj fran cu ski gra đa nin Am ster da ma je do bio na trag svo je fran cu sko dr ža vljanstvo. Ali šta bi se de si lo da je fran cu ski pred sed nik bio ma nje za in te re so van da po dr ži gej pra va ili ma nje ose tljiv na me dij ski pri ti sak? Ge je vi i le zbej ke mo ra ju da bu du tre ti ra ni kao rav no prav ni čla no vi ljud ske po ro di ce re kao je taj UNov funk ci o ner. 63

18 Zo ri ca Mr še vić Zbog sve ga re če nog, 18. de cem bra 2008, še zde set i šest ze ma lja 35 su po dr ža le UN iz ja vu o ljud skim pra vi ma LGBT lju di 36. Njom je, iz me đu ostalog, iz ra že no uz ne mi re nje zbog na si lja, mal tre ti ra nja, dis kri mi na ci je, is ključe nja, stig ma ti zo va nja i pred ra su da ko je su upe re ne pro tiv lju di u svim ze mlja ma sve ta zbog nji ho ve sek su al ne ori jen ta ci je ili rod nog iden ti te ta, jer ta kve prak se uma nju ju in te gri tet i do sto jan stvo onih ko ji ma se ta kve po ja ve de ša va ju. Ta ko đe je iz ra že na i osu da kr še nja ljud skih pra va ko ja se ba zi ra ju na sek su al noj ori jen ta ci ji i rod nom iden ti te tu gde god se de si li. Iako to ni je oba ve zu juć do ku ment za dr ža ve čla ni ce UNa nje go va vred - nost je ne mer lji ve sim bo li ke ima ju ći u vi du da je već šest de ce ni ja dis kri mi naci ja na osno vu sek su al ne ori jen ta ci je i rod nog iden ti te ta prak tič no ig no ri sa na od stra ne struk tu ra i me ha ni za ma UNa. I ra ni je su me đu tim, slu ča je vi kr še nja pra va LGBT oso ba bi la po kre ta na pred fo ru mi ma UNa kao što je to bi lo u slu ča ju To o nen v Austra lia, u ko me je UN Hu man Rights Com mit tee od lu čio da je seksual na ori jen ta ci ja sta tus ko ji je za šti ćen Me đu na rod nom kon ven ci - jom o gra đan skim i po li tič kim pra vi ma. Ipak osta je či nje ni ca da čak i da nas još uvek veoma ne do sta je je dan me đu na rod ni do ku ment ko ji bi iz ri či to pri zna - vao ljud ska pra va LGBT lju di ma. Pra vo na fi zič ku lju bav oso be po sop stve nom iz bo ru nig de ni je di rekt no pred viđena u glo bal nom si ste mu ljud skih pra va. Ni jed na kon ven ci ja ne pri - zna je pra va sek su al nih ma nji na kao ljud ska pra va. Ne ki me đu na rod ni in strum e n ti b ili su na r av n o tu ma če ni t a ko da o b u hv a t a ju i s e k su al nu o r i j e n t a ci ju ali to ipak ni je isto kao eks pli cit na za bra na dis kri mi na ci je na osno vu sek su - al ne ori jen ta ci je i rod nog iden ti te ta. Zbog to ga je vred nost do ku men ta ko ji je do net u UNu na kra ju go di ne tim zna čaj ni ji, po što pred sta vlja pi o nir ski ko rak i put ka ne iz be žnoj bo ljoj ar ti ku la ci ji neo p hod no sti nji ho ve da lje za šti te na međunarod nom ni vou. Ti me je go di na za i sta za o kru že na i za klju - če na na pra vi na čin kao go di na ko ja će bi ti upam će na kao go di na iz ra že nog Al ba ni ja, An do ra, Ar gen ti na, Jer me ni ja, Austra li ja, Austri ja, Bel gi ja, Bo li vi ja, Bo sna i Her cego vi na, Bra zil, Bu gar ska, Ka na da, Ka po Ver de, Cen tral no Afrič ka Re pu bli ka, Či le, Ko lom bi ja, Hr vat ska, Ku ba, Ki par, Če ška Re pu bli ka, Dan ska, Ekva dor, Esto ni ja, Fin ska, Fran cu ska, Ga bon, Gru zi ja, Ne mač ka, Grč ka, Gvi ne ja Bi sao, Ma đar ska, Island, Ir ska, Iz rael, Ita li ja, Ja pan, Le to ni ja, Lih ten štain, Li tva ni ja, Luk sem burg, Mal ta, Ma u ri ci jus, Mek si co, Cr na Go ra, Ne pal, Ho lan di ja, No vi Ze land, Ni ka ra gva, Nor ve ška, Pa ra gvaj, Polj ska, Por tu ga li ja, Ru mu ni ja, San Ma ri no, Sao To me i Prin si pe, Sr bi ja, Slo vač ka, Slo ve ni ja, Špa ni ja, Šved ska, Švaj car ska, biv ša ju go slo ven ska Re pu bli ka Ma ke do ni ja, Ti mor, Bri ta ni ja, Uru gvaj i Ve ne cu e la. 66 ze ma lja je po dr ža lo UN iz ja vu ko jom se tra že ljud ska pra va za LGBT oso be, Lon don i Njujork 18 de cem bra de cem bra, Euro Qu e er.