Neke klase maksimalnih hiperklonova

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "Neke klase maksimalnih hiperklonova"

Transcription

1 UNIVERZITET U NOVOM SDU PRIRODNO-MTEMTIČKI FKULTET DERRTMN Z MTEMTIKU I INFORMTIKU Jelena Čolić Neke klase maksimalnih hiperklonova - završni rad - MENTOR: Prof. dr Rozalija Madaras-Siladi Novi Sad, 2012.

2 Predgovor Već prilikom prvog susreta sa Galoisovim vezama tokom kursa Univerzalne algebre na osnovnim studijama, bila sam fascinirana njihovom suštinskom jednostavnošću, a opet s druge strane veoma širokim spektrom primene. Otuda je moja velika želja bila da u master radu pišem,,nešto o Galoisovim vezama. S obzirom da moja mentorka, profesorica Rozalija Madaras-Siladi, i ja isprva baš i nismo znali kako bi to moglo da izgleda, na neko vreme smo odustali od te ideje. Medutim, sudbina je htela da mi jedan od prvih radnih zadataka, kao saradnika u nastavi na Fakultetu tehničkih nauka, bude držanje vežbi na predmetu lgebra, za studente Geodezije, na kom je predmetni nastavnik profesorica Jovanka Pantović. Nakon samo mesec dana saradnje na predmetu, ona mi je, na moje neizmerno oduševljenje, ponudila da budem koautor u radu koji su pisali ona i Hajime Machida. Tema su bili maksimalni hiperklonovi, za čije je potpunije razumevanje bilo neophodno vratiti se nekoliko koraka unazad i posvetiti pažnju proučavanju klonova. li, tada sam shvatila da sam indirektnim putem ipak stigla do Galoisovih veza i da moja prvobitna želja ima izglednu šansu da bude realizovana. To se, na moje veliko zadovoljstvo, i desilo, a rezultat tog rada se sada nalazi pred vama. Ovom prilikom bih želela da se zahvalim profesorici Jovanki Pantović, koja me je uvela u zanimljivi svet klonova, na divnoj saradnji kako u nauci, tako i u nastavi, kao i na bezrezervnoj moralnoj i logističkoj podršci pri izradi ovog rada. Takode bih se zahvalila članovima komisije Maji Pech i Petru Dapiću, koji su izuzetno korisnim sugestijama doprineli poboljšanju ovog rada. i

3 ii Veliku zahvalnost dugujem svojoj mentorki, profesorici Rozaliji Madaras- Siladi, ne samo na pomoći tokom pisanja rada, već prevashodno zato što je verovala u mene i kada sam ja dizala ruke od svega, i što me je u više navrata sprečila da odustanem od univerzitetske karijere. Iznad svega, hvala mojoj porodici i prijateljima na ljubavi, strpljenju i razumevanju. Novi Sad, maj Jelena Čolić

4 Sadržaj Predgovor i 1 Uvod 1 2 Osnovni pojmovi Oznake Mreže Galoisova veza Klonovi i hiperklonovi Osnovne definicije i osobine Pojam klona Pojam hiperklona Operacije indukovane hiperoperacijama Mreže klonova i hiperklonova Galoisove veze Galoisova veza izmedu relacija i operacija Galoisove veze izmedu relacija i hiperoperacija Maksimalni klonovi i maksimalni hiperklonovi Maksimalni klonovi Maksimalni hiperklonovi Hiperklonovi odredeni ograničenim parcijalnim uredenjima Hiperklonovi odredeni relacijama ekvivalencije Hiperklonovi odredeni centralnim relacijama iii

5 iv SDRŽJ 4.6 Hiperklonovi odredeni regularnim relacijama Zaključak 77 Literatura 77 Biografija 80

6 Glava 1 Uvod Kada čujemo reč klon, sigurno ćemo pre pomisliti na biologiju ili naučnu fantastiku nego na matematiku. Klon je reč grčkog porekla i znači,,grančica, što u biološkom smislu aludira na mogućnost da se,,kloniranjem od jedne grančice dobije čitavo drvo. U svetu matematike klon predstavlja operacijsku strukturu i to onu koja je zatvorena u odnosu na kompoziciju operacija. Zato se smatra da je engleska reč clone zapravo skraćenica od cl osed one ili cl osed operation network. Iako je termin klon ušao u širu upotrebu tek poslednjih nekoliko decenija, prvi rezultati teorije klonova datiraju još s početka prošlog veka. Klonovi se, kao što ćemo kasnije videti, mogu definisati na više načina, ali svakako je najinteresantnije predstavljanje klona kao skupa svih operacija koje čuvaju sve relacije iz nekog skupa. U ovom pristupu suštinsku ulogu igra jedna Galoisova veza. Galoisove veze su veoma moćan alat kojim se služe mnoge grane matematike. One znatno pojednostavljuju probleme jer povezuju različite matematičke objekte, a zapravo se vrlo lako definišu. Naziv potiče od poznate veze izmedu elemenata (a) nekog polja i automorfizama (π) tog polja, takvih da je π(a) = a, koju je opisao Évariste Galois. Inspirisan ovim rezultatom, Marc Krasner je došao do veze izmedu permutacija i relacija na nekom skupu. Ovo je bila polazna tačka u istraživanjima koja su tridesetak godina kasnije dovela do jedne od najpoznatijih Galoisovih veza (P ol, Inv), izmedu skupa operacija i skupa relacija na nekom datom skupu. Nju su opisali Bondarčuk, Kalužnin, Kotov i Romov, i nezavisno Geiger. Moglo bi se reći da je osnovni problem teorije klonova opis mreže svih klonova na datom skupu. Medutim, do sada je jedino kompletno opisana 1

7 2 GLV 1. UVOD mreža klonova na dvoelementnom skupu, za šta je zaslužan Emil Leon Post. Kako već mreža klonova na troelementnom skupu ima neprebrojivo mnogo elemenata, vrlo je izvesno da su pokušaji da se u potpunosti opišu mreže klonova u opštem slučaju bez mnogo izgleda za uspeh. Zato se istraživanja okreću ka ispitivanju nekih delova tih mreža. Jedan od mogućih pravaca je opis atoma i koatoma. Rezultat dobijen pri proučavanju koatoma, koje još nazivamo i maksimalni klonovi, svakako je jedan od najimpresivnijih u teoriji klonova. Naime, Ivo Rosenberg je pokazao da su svi mogući maksimalni klonovi na datom skupu oblika P olρ, pri čemu ρ pripada jednoj od samo šest klasa relacija. Ovaj izuzetni rezultat inspirisao je mnoge istraživače u oblasti da pokušaju da otkriju slične karakterizacije i za neke druge delove mreže klonova, kao i za mreže objekata koji predsavljaju uopštenja pojma klona (hiperklonovi, parcijalni klonovi...). Ovaj rad samo je mali korak u tom smeru. Hiperoperacije su preslikavanja koja svakoj n-torki elemenata nekog skupa pridružuju neki neprazan podskup tog skupa. One igraju bitnu ulogu u modeliranju nedeterminističkih procesa. Zbog sve veće ekspanzije oblasti teorijskog računarstva, javila se potreba za razvojem algebarske teorije hiperstruktura. U [18] i [19] Rosenberg uvodi pojam hiperklona kao poduniverzuma algebre koja je proširenje algebre O = (O ;, ζ, τ,, π1) 2 na slučaj hiperoperacija. Hiperklon se ekvivalentno može definisati i kao skup hiperoperacija koji sadrži sve projekcije i zatvoren je u odnosu na kompoziciju. Skup svih hiperklonova čini algebarsku mrežu u odnosu na skupovnu inkluziju, čiji je najmanji element skup svih projekcija, a najveći element skup svih hiperoperacija. Ova mreža je dosta složenija od mreže klonova, pa je realno očekivati da se samo neki njeni delovi mogu u potpunosti sagledati. Cilj ovog rada je opiše neke od koatoma ove mreže. S obzirom na temu ovog rada, akcenat je stavljen na hiperklonove, dok je o klonovima rečeno samo ono najneophodnije da bi se razumeli navedeni rezultati iz teorije hiperklonova. Više detalja o teoriji klonova može se naći, na primer, u [14], [21], [9] i [13]. Rad se sastoji iz tri dela. U prvom delu su navedene oznake, kao i neke dobro poznate definicije i teoreme koje će biti korišćene u ostatku rada. Posebno je izdvojena Galo-

8 isova veza kao jedan od fundamentalnih alata u proučavanju mreža klonova i hiperklonova. U drugom delu je dat uporedni pregled nekih rezultata iz teorije klonova i hiperklonova. Na početku navodimo nekoliko različitih načina za uvodenje pojma klona i hiperklona, i ispitujemo neke od osnovnih osobina, direktno izvedenih iz ovih definicija. Nastavljamo sa predstavljanjem mreže klonova i mreže hiperklonova na dvoelementnom skupu. U trećem poglavlju najpre uvodimo Galoisovu vezu (P ol, Inv) i pokazujemo da su zatvoreni skupovi operatora P ol Inv upravo klonovi operacija, dok su zatvoreni skupovi operatora Inv P ol relacijski klonovi, a zatim navodimo nekoliko Galoisovih veza izmedu relacija i hiperoperacija, koje su definisane u [2], [16], [20], [6] i [4], i ispitujemo medusobne odnose zatvorenih skupova za ove veze. Treći deo je posvećen koatomima mreža klonova i hiperklonova. Prvo predstavljamo jedan od najznačajnijih rezultata teorije klonova - Rosenbergovu klasifikaciju maksimalnih klonova, uz skicu dokaza. U nastavku dajemo kriterijum koji treba da zadovolji skup hp olρ da bi bio maksimalan hiperklon. Koristeći taj kriterijum, u naredna četiri poglavlja pokazujemo da je hp olρ maksimalan hiperklon u slučaju da je ρ ograničeno parcijalno uredenje, netrivijalna relacija ekvivalencije, centralna, odnosno regularna relacija. Poglavlja se baziraju na rezultatima iz [11], dok je poglavlje 4.3 zasnovano na radovima [3] i [4] u kojima je potpisnik ovih redova jedan od koautora. 3

9 4 GLV 1. UVOD

10 Glava 2 Osnovni pojmovi Ovde ćemo samo navesti najvažnije algebarske pojmove i tvrdenja koja ćemo u radu koristiti. Više detalja se može pronaći u [12]. 2.1 Oznake Neka je N = {1, 2,...} skup prirodnih brojeva. Za dati skup neka je P() partitivni skup, tj. skup svih podskupova skupa. Sa ćemo označavati kardinalnost skupa. Direktan proizvod skupova 1,..., n, za n > 1 je 1 n = {(a 1,..., a n ) : a i i, i {1,..., n}}. Specijalno, ako je 1 =... = n =, onda umesto 1 n pišemo n. Operacije ćemo označavati malim slovima latinice (f, g, h,...), a relacije malim grčkim slovima (ρ, σ, θ,...). Specijalno, relaciju ekvivalencije označavamo sa ε, pri čemu je C x klasa ekvivalencije nekog elementa x, a relaciju poretka ćemo u nekim slučajevima označiti sa. rnost operacija i relacija označavamo sa ar. Uredeni par = (, F ) je algebra ako je proizvoljan neprazan skup, a F je skup operacija na. Skup je nosač (univerzum), a F je skup fundamentalnih operacija algebre. 5

11 6 GLV 2. OSNOVNI POJMOVI 2.2 Mreže Mreža se može definisati kao ureden skup (, ) takav da za sve x, y postoje inf{x, y} i sup{x, y}. S druge strane mreža se može posmatrati i kao algebra (,, ), pri čemu binarne operacije i na zadovoljavaju uslove komutativnoti, asocijativnosti, idempotentnosti i apsorpcije. U mreži sa najmanjim elementom 0 i najvećim elementom 1, elemente koji neposredno pokrivaju 0 zovemo atomima, a elemente koje neposredno pokriva 1 zovemo koatomima. Pošto ćemo u ovom radu više puta koristiti pojmove kompletne i algebarske mreže, u nastavku navodimo njihove definicije i osnovna svojstva. Definicija Mreža (, ) je kompletna ako za svako X postoje inf X i sup X. Teorema Za ureden skup (, ) sledeći uslovi su ekvivalentni: (1) (, ) je kompletna mreža. (2) (, ) ima najmanji element i postoji sup X, za sve X. (3) (, ) ima najveći element i postoji inf X, za sve X. Definicija Preslikavanje C : P() P() se naziva operator zatvaranja ako za sve X, Y važi: (C1) X C(X) (C2) X Y C(X) C(Y ) (C3) C(C(X)) = C(X). Skup X je zatvoren ako je C(X) = X. Skup svih zatvorenih skupova ureden skupovnom inkluzijom označavamo sa L C. Teorema Neka je C operator zatvaranja na skupu. Tada je (L C, ) kompletna mreža. ko je C operator zatvaranja na, i Y je zatvoren skup tako da je Y = C(X), onda kažemo da X generiše Y. Skup Y je konačno generisan ako postoji konačan skup koji ga generiše.

12 2.3. GLOISOV VEZ 7 Definicija Neka je (, ) mreža. Tada za element a kažemo da je kompaktan ako za sve X za koje postoji sup X i a sup X, postoji konačan skup B za koji je a sup B. Mreža je kompaktno generisana ako je svaki element supremum kompaktnih elemenata. Mreža je algebarska ako je kompletna i kompaktno generisana. Definicija Operator zatvaranja C na skupu je algebarski operator zatvaranja ako za sve X važi (C4) C(X) = {C(Y ) : Y X i Y je konačan}. Teorema ko je C algebarski operator zatvaranja, onda je (L C, ) algebarska mreža, pri čemu su kompaktni elementi tačno konačno generisani podskupovi od. Teorema (Birkhoff-Frink) Svaka algebarska mreža izomorfna je mreži poduniverzuma neke algebre. 2.3 Galoisova veza Definicija Galoisova veza izmedu skupova i B je par preslikavanja (α, β), gde su α : P() P(B) i β : P(B) P(), tako da za sve X, X 1, X 2 P() i Y, Y 1, Y 2 P(B) važi (i) X 1 X 2 α(x 1 ) α(x 2 ), Y 1 Y 2 β(y 1 ) β(y 2 ); (ii) X β(α(x)), Y α(β(y )). Teorema Neka je (α, β) Galoisova veza izmedu skupova i B. Tada važi: (1) αβα = α i βαβ = β; (2) αβ i βα su operatori zatvaranja na B odnosno na ; (3) Zatvoreni skupovi operatora βα su upravo skupovi oblika β(y ), za neko Y B, a zatvoreni skupovi operatora αβ su upravo skupovi oblika α(x), za neko X.

13 8 GLV 2. OSNOVNI POJMOVI Dokaz. (1) Neka je X. Prema drugoj osobini Galoisove veze imamo X β(α(x)). Kada na ovu nejednakost primenimo α, na osnovu prve osobine dobijamo α(x) α(βα(x)). Kada ponovo primenimo drugu osobinu, ali ovoga puta na skup α(x), dobijamo i obrnutu inkluziju α(x) αβ(α(x)). (2) Pokažimo da je βα operator zatvaranja na. nalogno se dokazuje da je i αβ operator zatvaranja na B. Neka su X, X 1, X 2 P(). (C1) Zbog druge osobine Galoisove veze imamo X βα(x). (C2) ko su X 1 i X 2 podskupovi od, onda su α(x 1 ) i α(x 2 ) podskupovi od B, pa dvostrukom primenom osobine (i) dobijamo X 1 X 2 α(x 1 ) α(x 2 ) βα(x 1 ) βα(x 2 ). (C3) Kada na αβα(x) = α(x), što važi prema (1), primenimo preslikavanje β, dobijamo βα(βα(x)) = βα(x). (3) Trivijalno važi. U nastavku ćemo pokazati kako se može definisati Galoisova veza izmedu proizvoljnih skupova i B. Teorema Neka su i B neprazni skupovi i neka je R B. Definišimo preslikavanja R : P() P(B) i R : P(B) P() na sledeći način R (X) = {y B : ( x X) (x, y) R}, X R (Y ) = {x : ( y Y ) (x, y) R}, Y B. Tada je par ( R, R ) Galoisova veza izmedu skupova i B.

14 2.3. GLOISOV VEZ 9 Dokaz. Dokazaćemo da par ( R, R ) zadovoljava uslove (i) i (ii) iz definicije Neka su X, X 1, X 2 P() i Y, Y 1, Y 2 P(B). (i) Neka je X 1 X 2 i y R (X 2 ). Tada za sve x X 2 važi (x, y) R. Medutim, zbog X 1 X 2 je za sve x X 1 zadovoljeno (x, y) R, tj. y R (X 1 ). Slično se pokazuje da Y 1 Y 2 implicira R (Y 1 ) R (Y 2 ). (ii) Imamo R ( R (X)) = {x : ( y R (X)) (x, y) R}. Tada je X R ( R (X)) jer su u R (X) sadržani baš oni y B takvi da za sve x X važi (x, y) R. Slično, Y R ( R (Y )). Par ( R, R ) nazivamo i Galoisova veza indukovana relacijom R.

15 10 GLV 2. OSNOVNI POJMOVI

16 Glava 3 Klonovi i hiperklonovi Iako je hiperklon zapravo uopštenje pojma klona, ne mogu se svi rezultati iz teorije klonova direktno preneti na slučaj hiperklonova. U ovoj glavi ćemo prikazati neke pokušaje da se mreža hiperklonova potopi u mrežu klonova, koji, nažalost, nemaju željeni efekat. Još jedna poteškoća proizilazi iz činjenice da se saglasnost relacije sa hiperoperacijom može definisati na različite načine. Ovde ćemo takode prezentovati neke od tih mogućih Galoisovih veza i ispitati njihove medusobne odnose. 3.1 Osnovne definicije i osobine Postoji više načina da se uvedu pojmovi klona i hiperklona. U ovom poglavlju ćemo predstaviti neke od njih i navesti osnovna svojstva koja iz tih definicija proističu Pojam klona U čitavom radu ćemo smatrati da je osnovni skup konačan sa bar dva elementa. Preslikavanje f : n nazivamo n-arna operacija na. Neka je O (n) = n skup svih n-arnih operacija na, n 1, i O = n 1 O(n) skup svih finitarnih operacija na. Za F O neka je F (n) = F O (n). Napomena. ko je n = 0 onda se nularna operacija f : { } može identifikovati sa elementom a za koji je f( ) = a. Medutim, ovakve operacije se mogu zameniti unarnim konstantnim operacijama. Tako se 11

17 12 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI umesto prethodno pomenute nularne operacije posmatra unarna operacija c a : data sa c a (x) = a, za sve x. Označimo sa π n i i-tu n-arnu projekciju: π n i (x 1,..., x i,..., x n ) = x i, i neka je Π skup svih projekcija svih konačnih arnosti skupa. Neka su f O (n) i g 1,..., g n O (m). Kompozicija operacija f i g 1,..., g n je m-arna operacija f(g 1,... g n ) definisana na sledeći način f(g 1,... g n )(x 1,..., x m ) = f(g 1 (x 1,..., x m ),..., g n (x 1,..., x m )). Definicija Skup C O se naziva klon operacija na ako sadrži sve projekcije na i zatvoren je u odnosu na kompoziciju operacija, tj. ako f C (n) i g 1,... g n C (m), onda i f(g 1,... g n ) C. Primer Naredni skupovi predstavljaju klonove operacija: 1) Skup O svih operacija na skupu ; 2) Skup Π svih projekcija na skupu ; 3) Skup svih idempotentnih operacija na skupu (f je idempotentna ako važi f(x,..., x) = x, za sve x ). Dokažimo sledeće jednostavno tvrdenje. Tvrdenje Presek proizvoljne familije klonova je klon. Dokaz. Neka je C i O, i I N, proizvoljna familija klonova. Označimo C = C i. Kako Π C i, za sve i I, to je Π C i = C. Pokažimo i I i I još da je C zatvoren u odnosu na kompoziciju operacija. Neka je f C (n) i g 1,... g n C (m). Tada imamo f, g 1,... g n C = i I C i ( i I) f, g 1,..., g n C i ( i I) f(g 1,..., g n ) C i (jer je svako C i klon) f(g 1,..., g n ) i I C i = C.

18 3.1. OSNOVNE DEFINICIJE I OSOBINE 13 Dakle, C = i I C i je klon. Sada za proizvoljan skup operacija F možemo odrediti najmanji klon koji sadrži F na sledeći način F = {C : F C i C je klon}. Za F još kažemo da je generisan skupom F. Klon C je konačno generisan ako važi C = {f 1,..., f n }, za neke f i O. Definicija Za skup F O kažemo da je kompletan ako važi F = O. Definicija klona se može posmatrati i u kontekstu univerzalne algebre. Naime, svaki klon C na skupu je zapravo skup termovskih operacija algebre = (, C). S druge strane, skup termovskih operacija proizvoljne algebre = (, F ) čini klon na skupu. Medutim, ovo nisu jedine definicije klona operacija. Sledeća teorema predstavlja motivaciju za još jedan način uvodenja ovog pojma. Teorema Svi klonovi operacija na skupu čine algebarsku mrežu L u odnosu na skupovnu inkluziju. Najmanji element te mreže je Π, a najveći O. Mrežne operacije su definisane sa C 1 C 2 = C 1 C 2 i C 1 C 2 = C 1 C 2. Dokaz. Dokazaćemo da je : P(O ) P(O ) algebarski operator zatvaranja. (C1) Uslov F F je trivijalno zadovoljen. (C2) Pokazujemo da F G povlači F G. Neka je g F. Tada postoje f, g 1,..., g n F tako da je g = f(g 1,..., g n ). Medutim, f, g 1,..., g n G, pa je g = f(g 1,..., g n ) G. (C3) Kako je očigledno F najmanji klon koji sadrži F, dobijamo F = F.

19 14 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI (C4) Pokažimo da važi F = { G : G F i G je konačan}. Pretpostavimo da neka operacija g pripada F. Tada postoje operacije f, g 1,..., g n F tako da je g = f(g 1,..., g n ). Uzmimo G = {f, g 1,..., g n }. Trivijalno, g G, pri čemu je G F i G = n + 1. S druge strane, ako g { G : G F i G je konačan}, onda postoji neki konačan podskup G od F takav da g G, što implicira postojanje f, g 1,..., g n G takvih da je g = f(g 1,..., g n ). Medutim, f, g 1,..., g n su istovremeno u F, pa je g = f(g 1,..., g n ) F. Dakle, L je algebarska mreža. Na osnovu prethodne teoreme i teoreme Birkhoff-Frinka jasno je da je C O klon ako i samo ako je poduniverzum neke algebre. U nastavku eksplicitno navodimo takvu algebru. Uvedimo unarne operacije ζ, τ, i binarnu operaciju na O, pri čemu ćemo, zbog jednostavnosti zapisa, slike ovih operacija označavati sa: ζf = ζ(f), τf = τ(f), f = (f), f g = (f, g). Za f O (1) neka je ζf = τf = f = f; za f O (n), n 2, neka su ζf, τf O(n), f O(n 1) (ζf)(x 1, x 2,..., x n ) = f(x 2,..., x n, x 1 ) (τf)(x 1, x 2, x 3,..., x n ) = f(x 2, x 1, x 3,..., x n ) ( f)(x 1, x 2,..., x n 1 ) = f(x 1, x 1, x 2,..., x n 1 ); definisane sa za f O (n) i g O(m) neka je f g O(m+n 1) definisana sa (f g)(x 1,..., x m, x m+1,..., x m+n 1 ) = f(g(x 1,..., x m ), x m+1,..., x m+n 1 ). Teorema Skup C O je klon ako i samo ako je poduniverzum algebre O = (O ;, ζ, τ,, π 2 1). Dokaz. ( ) Pretpostavimo da je C O klon. Tada je Π C, pa imamo π 2 1 C, a pošto je C takode zatvoreno u odnosu na kompoziciju operacija, za f C (n) i g C (m) važi

20 3.1. OSNOVNE DEFINICIJE I OSOBINE 15 ζf = f(π n 2,..., π n n, π n 1 ), τf = f(π n 2, π n 1, π n 3,..., π n n), f = f(π n 1 1, π n 1 1, π n 1 2,..., π n 1 n 1) i f g = f(g(π1 m+n 1,..., π m+n 1 ), πm+1 m+n 1,..., π m+n 1 m m+n 1). ( ) ko je C poduniverzum algebre O, treba pokazati da se sve projekcije i kompozicije mogu prikazati pomoću operacija {, ζ, τ,, π 2 1}. Pokažimo indukcijom po n N da za sve i {1,..., n} važi π n i C. Za n = 1 imamo π 1 1 = π 2 1, jer za sve x 1 važi ( π 2 1)(x 1 ) = π 2 1(x 1, x 1 ) = x 1 = π 1 1(x 1 ). Za n = 2 je π 2 2 = τπ 2 1, jer za sve x 1, x 2 važi (τπ 2 1)(x 1, x 2 ) = π 2 1(x 2, x 1 ) = x 2 = π 2 2(x 1, x 2 ). Pretpostavimo da tvrdenje važi za n 1, tj. za svako i {1,..., n 1} je π n 1 i C. Tada za svako i {1,..., n 1} imamo πi n x 1,..., x n važi = π 2 1 π n 1 i jer za proizvoljne (π1 2 π n 1 i )(x 1,..., x n ) = π1(π 2 n 1 i (x 1,..., x n 1 ), x n ) = π1(x 2 i, x n ) = x i = πi n (x 1,..., x n ). Takode je π n n = π 2 2 π n 1 1 jer za sve x 1,..., x n važi (π2 2 π1 n 1 )(x 1,..., x n ) = π2(π 2 1 n 1 (x 1,..., x n 1 ), x n ) = π2(x 2 1, x n ) = x n = πn(x n 1,..., x n ). Dokazaćemo da je C zatvoren u odnosu na kompoziciju. Neka su f C (n) i g 1,..., g n C (m). Posmatraćemo kompoziciju f(g 1,..., g n ) kao (n m)-arnu operaciju, umesto kao operaciju iz O (m), tj. uzećemo f(g 1 (x 1 1,..., x 1 m),... g n (x n 1,..., x n m)) = f(g 1,... g n )(x 1 1,..., x 1 m,..., x n 1,..., x n m),

21 16 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI (gornjim indeksima su označene kopije istih promenljivih). Jednostavno se pokazuje da se od ove kompozicije može dobiti uobičajena m-arna pomoću operacija ζ, τ i. Na primer, τζ ζ 2 f(x 1, x 2 ) = τζ ζ 2 f(x 1, x 1, x 2 ) = τζ f(x 2, x 1, x 1 ) = τζf(x 2, x 2, x 1, x 1 ) = τf(x 2, x 1, x 1, x 2 ) = f(x 1, x 2, x 1, x 2 ). Sada ćemo indukcijom po n pokazati da je f(g 1,... g n ) = ζ(ζ(... ζ(ζf g n ) g n 1...) g 2 ) g 1. Dokažimo da važi za n = 1. (ζf g 1 )(x 1,..., x m ) = ζf(g 1 (x 1,..., x m )) = f(g 1 (x 1,..., x m )) = f(g 1 )(x 1,..., x m ). Pretpostavimo da tvrdenje važi za n 1. Tada imamo ζ(ζ(... ζ(ζf g n ) g n 1...) g 2 ) g 1 = (ζf g n )(g 1,..., g n 1 ) = ζf(g n, g 1,..., g n 1 ) = f(g 1,..., g n 1, g n ). Dakle, svaki poduniverzum algebre O sadrži sve projekcije i zatvoren je u odnosu na kompoziciju operacija, što znači da je klon Pojam hiperklona Neka je P() partitivni skup od i neka je P = P()\{ }. Preslikavanje f : n P nazivamo n-arna hiperoperacija na. Neka je H(n) = (P )n skup svih n-arnih hiperoperacija na, n 1, a H = n 1 H(n) skup svih finitarnih hiperoperacija na. Za F H označimo F (n) = F H (n). U slučaju da su sve vrednosti n-arne hiperoperacije jednoelementni skupovi, možemo je posmatrati kao n-arnu operaciju (ako svaki singlton {a} izjednačimo sa elementom a). Zato ćemo poistovetiti skup svih operacija sa skupom svih

22 3.1. OSNOVNE DEFINICIJE I OSOBINE 17 hiperoperacija čije su vrednosti singltoni i oba skupa ćemo označavati sa O. Označimo sa π n i i-tu n-arnu (hiper)projekciju: π n i (x 1,..., x i,..., x n ) = {x i }. Neka su f H (n) i g 1,..., g n H (m), m, n N. Kompozicija hiperoperacija f i g 1,..., g n je m-arna hiperoperacija f[g 1,..., g n ] data sa f[g 1,..., g n ](x 1,..., x m ) = y i g i (x 1,..., x m ) 1 i n f(y 1,..., y n ). (3.1) Lako se uočava da se kompozicija hiperoperacija poklapa sa kompozicijom operacija ako se primenjuje na hiperoperacije čije su vrednosti singltoni, odnosno za f, g 1,..., g n O imamo f[g 1,..., g n ] = f(g 1,..., g n ). Definicija Skup hiperoperacija koji sadrži sve projekcije i zatvoren je u odnosu na kompoziciju nazivamo hiperklon. Primer Skupovi svih projekcija Π, svih operacija O i svih hiperoperacija H na skupu su hiperklonovi. Kao i u slučaju klonova, presek proizvoljne familije hiperklonova je ponovo hiperklon, pa za svaki skup F H možemo odrediti najmanji hiperklon koji ga sadrži, kao presek svih hiperklonova koji su nadskupovi od F. Označimo takav hiperklon sa F h. Jasno, ako je F O, onda važi F h = F. Teorema analogna teoremi važi i za hiperklonove. Teorema Neka je L h skup svih hiperklonova na skupu. Tada je (L h, ) algebarska mreža. Najmanji element te mreže je Π, a najveći H. Mrežne operacije su definisane sa C 1 h C 2 = C 1 C 2 i C 1 h C 2 = C 1 C 2 h. Primetimo da za C 1, C 2 O važi C 1 h C 2 = C 1 C 2 i C 1 h C 2 = C 1 C 2,

23 18 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI pa je mreža klonova L podmreža mreže hiperklonova L h. Kako je mreža hiperklonova algebarska, i hiperklonove možemo posmatrati kao poduniverzume neke algebre. Definišimo unarne operacije ζ, τ, i binarnu operaciju na H : za f H (1) neka je ζf = τf = f = f; za f H (n), n 2, neka su ζf, τf H(n), f H(n 1) (ζf)(x 1, x 2,..., x n ) = f(x 2,..., x n, x 1 ) (τf)(x 1, x 2, x 3,..., x n ) = f(x 2, x 1, x 3,..., x n ) ( f)(x 1, x 2,..., x n 1 ) = f(x 1, x 1, x 2,..., x n 1 ); date sa za f H (n) i g H(m) neka je f g H (m+n 1) (f g)(x 1,..., x m, x m+1,..., x m+n 1 ) = y g(x 1,...,x m) data sa f(y, x m+1,..., x m+n 1 ). Jasno, restrikcija operacije na O je zapravo operacija, tj. za f, g O važi f g = f g. Slično kao u slučaju klonova se dokazuje Teorema Skup C H je hiperklon ako i samo ako je poduniverzum algebre H = (H ;, ζ, τ,, π 2 1) Operacije indukovane hiperoperacijama Do sad smo posmatrali neka svojstva klonova koja se direktno prenose na hiperklonove. No, svakako bi bilo pogrešno pretpostaviti da se hiperklonovi u nekom smislu mogu poistovetiti sa klonovima, odnosno da svaka osobina hiperklonova ima svoj analogon u slučaju klonova. U nastavku ćemo predstaviti jedan način da svakoj hiperoperaciji pridružimo odgovarajuću operaciju. Naime, svaka hiperoperacija na skupu indukuje operaciju na skupu P, odnosno možemo definisati preslikavanje # : H O P, dato sa #(f) = f #,

24 3.1. OSNOVNE DEFINICIJE I OSOBINE 19 gde je za sve 1,..., n P f # ( 1,..., n ) = {f(a 1,..., a n ) : a i i, 1 i n}. ko je F H, označimo F # = {f # : f F }. Napomena. Primetimo da za f H (n) i g 1,..., g n H (m) važi f[g 1,..., g n ](x 1,..., x m ) = f # (g 1 (x 1,..., x m ),..., g n (x 1,..., x m )), pa ćemo u ostatku rada, kada nam to bude zgodno, koristiti ovaj zapis umesto (3.1). U ovom obliku je hiperoperacije ispitivao Rosenberg u [18] i [19], a Pöschel i Drescher su u [6] naveli neke prednosti i nedostatke ovakvog pristupa. Iako se na prvi pogled čini da bi preslikavanje # moglo biti potapanje algebre (H ;, ζ, τ,, π 2, 1 ) u (O P ;, ζ, τ,, π 2,P 1 ), to nije potpuno tačno, tj. važi Tvrdenje [18] Preslikavanje # : H O P dato sa #(f) = f # je monomorfizam iz (H ;, ζ, τ, π 2, 1 ) u (O P ;, ζ, τ, π 2,P 1 ). U opštem slučaju ne važi ( f) # = f #. Dokaz. Pokažimo najpre da je # injektivno. Neka za proizvoljne f, g H važi #(f) = #(g). To znači da za sve 1,..., n P imamo f # ( 1,..., n ) = g # ( 1,..., n ), pa to važi i za proizvoljne singltone, tj. f # ({a 1 },..., {a n }) = g # ({a 1 },..., {a n }), za sve a 1,..., a n. Odavde je f(a 1,..., a n ) = g(a 1,..., a n ), za sve a 1,..., a n, pa je f = g. U nastavku ćemo pokazati da je # saglasno sa operacijama, ζ i τ. Neka f H (n) i g H(m). Zbog jednostavnosti zapisa, označimo

25 20 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI p = m + n 1. Tada za sve 1,..., p P imamo (f g) # ( 1,..., p ) = {(f g)(a 1,..., a p ) : a i i, 1 i p} = {f(y, a m+1,..., a p ) : a i i, 1 i p, y g(a 1,..., a m )} = f # ( {g(a 1,..., a m ) : a i i, 1 i m}, m+1,..., p ) = f # (g # ( 1,..., m ), m+1,..., p ) = (f # g # )( 1,..., p ). Neka je f H. Tada za sve 1,..., n P važi (ζf) # ( 1,..., n ) = {ζf(a 1, a 2,..., a n ) : a i i, 1 i n} = {f(a 2,..., a n, a 1 ) : a i i, 1 i n} = f # ( 2,..., n, 1 ) = ζf # ( 1,..., n ). Dakle, (ζf) # = ζf #. Slično se pokazuje i (τf) # = τf #. Trivijalno važi #(π 2, 1 ) = π 2,P 1. Stoga je # monomorfizam iz (H ;, ζ, τ, π 2, 1 ) u (O P ;, ζ, τ, π 2,P 1 ). Medutim, generalno ne važi ( f) # = f #. Naime, za sve 1,..., n 1 P je ( f) # ( 1,..., n 1 ) = { f(a 1,..., a n 1 ) : a i i, 1 i n 1} dok je = {f(a 1, a 1,..., a n ) : a i i, 1 i n 1} ( f # )( 1,..., n 1 ) = f # ( 1, 1,..., n ) = {f(a 1, a 1,..., a n ) : a 1, a 1 1, a i i, 2 i n 1}, pri čemu a 1 i a 1 mogu biti različiti elementi iz 1. Na primer, neka je f binarna hiperoperacija na {0, 1} data sa

26 3.1. OSNOVNE DEFINICIJE I OSOBINE 21 i neka je 1 = {0, 1}. Tada imamo f {0} {1} 1 {0, 1} {0} ( f # )( 1 ) = f # ( 1, 1 ) = f(0, 0) f(0, 1) f(1, 0) f(1, 1) = {0, 1}, ( f) # ( 1 ) = f(0) f(1) = f(0, 0) f(1, 1) = {0}. Iz prethodnog tvrdenja neposredno zaključujemo da ako je C hiperklon na, onda C # ne mora biti klon na P, s obzirom da u opštem slučaju nije zatvoren u odnosu na operaciju. Preslikavanje # nije sirjektivno jer za proizvoljno f O P uvek naći f H takvo da je f = (f ) #. ne možemo Primer Neka je = {0, 1} i f O (1) P {0} {1} {0, 1} f {0} {0, 1} {1}. definisano sa Pretpostavimo da postoji f H tako da je f = (f ) #. Stoga mora biti f (0) = f({0}) = {0} i f (1) = f({1}) = {0, 1}. Medutim, tada dobijamo odnosno f (f ) #. (f ) # ({0, 1}) = f (0) f (1) = {0, 1} {1} = f({0, 1}),

27 22 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI 3.2 Mreže klonova i hiperklonova Videli smo da su i mreža klonova i mreža hiperklonova algebarske. Medutim, one se po mnogo čemu i razlikuju. Na početku ovog poglavlja ćemo dati jednu jednostavnu vezu izmedu pomenutih mreža, koja nije mrežni homomorfizam. Potom ćemo reći nekoliko reči o mrežama klonova i hiperklonova na dvoelementnom skupu i pokazati da mreža hiperklonova na skupu = {0, 1} ima kardinalnost kontinuum. Tvrdenje ko je C H hiperklon, onda je C O klon. Dokaz. Skup C O sadrži sve projekcije jer svaki hiperklon sadrži sve projekcije. Neka su f C (n) O i g 1,..., g n C (m) O. Pošto se kompozicija hiperoperacija poklapa sa kompozicijom operacija ako se primenjuje na hiperoperacije čije su vrednosti singltoni (i kompozicija operacija je uvek operacija), a znamo da je C zatvoreno u odnosu na kompoziciju, onda je i C O zatvoreno u odnosu na kompoziciju, tj. važi f(g 1,..., g n ) C (m) O, čime smo pokazali da je C O klon. Sada imamo vezu izmedu mreže hiperklonova i mreže klonova ϕ : L h L, dato sa ϕ(c) = C O. Očigledno je ϕ saglasno sa, ali nije mrežni homomorfizam. Naime, ϕ se slaže sa jer je za sve C 1, C 2 L h Za operaciju imamo ϕ(c 1 h C 2 ) = ϕ(c 1 C 2 ) = (C 1 C 2 ) O = (C 1 O ) (C 2 O ) = ϕ(c 1 ) ϕ(c 2 ) = ϕ(c 1 ) ϕ(c 2 ). ϕ(c 1 h C 2 ) = (C 1 h C 2 ) O = C 1 C 2 h O, ϕ(c 1 ) ϕ(c 2 ) = (C 1 O ) (C 2 O ) = (C 1 C 2 ) O. ko g (C 1 C 2 ) O, onda postoje f, g 1,..., g n (C 1 C 2 ) O tako da je g = f(g 1,..., g n ). Odavde je jasno g C 1 C 2 h O. Dakle, važi ϕ(c 1 ) ϕ(c 2 ) ϕ(c 1 h C 2 ). Medutim, ako g C 1 C 2 h O, onda je g operacija koja je generisana

28 3.2. MREŽE KLONOV I HIPERKLONOV 23 nekim hiperoperacijama iz C 1 C 2, dok su svi elementi iz (C 1 C 2 ) O generisani operacijama iz C 1 C 2. Stoga, inkluzija ϕ(c 1 h C 2 ) ϕ(c 1 ) ϕ(c 2 ) u opštem slučaju ne mora biti zadovoljena jer je moguće da kompozicija hiperoperacija koje nisu u O bude u O, što ćemo pokazati u sledećem primeru. Primer Neka je = {0, 1, 2}, i neka su f H (2) i g 1, g 2 H (1) sa f {0} {0} {2} 1 {1} {1} {0} 2 {0} {1} {2} g 1 {1} {0} {0, 2} g 2 {1} {0, 1} {2} Tada očigledno g 1, g 2 H \ O, ali za g = f[g 1, g 2 ] imamo odnosno g je u O. f[g 1, g 2 ](0) = f # (g 1 (0), g 2 (0)) = f # ({1}, {1}) = f(1, 1) = {1}, f[g 1, g 2 ](1) = f # (g 1 (1), g 2 (1)) = f # ({0}, {0, 1}) = f(0, 0) f(0, 1) = {0}, f[g 1, g 2 ](2) = f # (g 1 (2), g 2 (2)) = f # ({0, 2}, {2}) = f(0, 2) f(2, 2) = {2}, date Značajna razlika izmedu mreže klonova i mreže hiperklonova na nekom skupu uočava se već u slučaju kada je dvoelementni skup. Naime, E.L. Post je godine u dodatku svoje doktorske disertacije (što je kasnije objavljeno i godine u monografiji Two-valued Iterative Systems of Mathematical Logic) u potpunosti opisao mrežu klonova operacija na dvoelementnom skupu i pokazao da tih klonova ima prebrojivo mnogo. Medutim, H. Machida je u [10] dokazao da je mreža hiperklonova na dvoelementnom skupu kardinalnosti kontinuum. Ovaj rezultat ćemo detaljnije predstaviti u nastavku poglavlja. Za = {0, 1} je H prebrojiv, pa je L h P(H ) = 2 H = c. (3.2)

29 24 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Dakle, da bismo pokazali da je kardinalnost mreže L h baš c, dovoljno je pronaći kontinuum različitih hiperklonova na. U tu svrhu ćemo definisati sledeću familiju hiperoperacija. Definicija Za svako n 1, neka je g n n-arna hiperoperacija na {0, 1} data sa { {1}, za x x g n (x 1,..., x n ) = n 1, {0, 1}, inače. Označimo G = {g n : n 1} i G n = G \ {g n }, n 1. Lema Za svako n 1, važi g n / G n h. Dokaz. Označimo sa Π 2 skup svih projekcija na {0, 1}. Primetimo da za svaku m-arnu hiperoperaciju f G n h \ Π 2, i za sve a 1,..., a m {0, 1} važi 1 f(a 1,..., a m ). Pretpostavimo da g n G n h. Tada za neko m n postoje g m, h 1,..., h m G n h tako da je g n = g m [h 1,..., h m ]. Razlikujemo sledeće slučajeve: 1) Postoje različiti i, j {1,..., m} takvi da h i, h j G n h \ Π 2. Na osnovu definicije operacije g m zaključujemo da važi g m (x 1,..., x m ) = g m (x π(1),..., x π(m) ), gde je π proizvoljna permutacija skupa {1,..., m}. Zato ćemo zbog jednostavnosti zapisa pretpostaviti da h 1, h 2 G n h \ Π 2. Tada za 0 = (0,..., 0) dobijamo što nije moguće. {1} = g n ( 0) = g m [h 1, h 2, h 3,..., h m ]( 0) = g # m(h 1 ( 0), h 2 ( 0), h 3 ( 0),..., h m ( 0)) g # m({1}, {1}, h 3 ( 0),..., h m ( 0)) = {0, 1},

30 3.2. MREŽE KLONOV I HIPERKLONOV 25 2) Postoji tačno jedno h i G n h \ Π 2. Kao i u prethodnom slučaju možemo uzeti da je h i = h 1. Tada h 2 Π 2, tj. h 2 = π n j, za neko j {1,..., n}. Neka je ā = (a 1,..., a n ), tako da je a j = 1 i a l = 0, za l {1,..., n} \ {j}. {1} = g n (ā) = g m [h 1, π n j, π n j 3,..., π n j m ](ā) što takode nije moguće. = g # m(h 1 (ā), π n j (ā), π n j 3 (ā),..., π n j m (ā)) g # m({1}, {1}, a j3,..., a jm ) = {0, 1}, 3) Pretpostavimo {h 1,..., h m } Π 2. Tada postoje i 1,..., i m {1,..., n} tako da g n (x 1,..., x n ) = g m (x i1,..., x im ). ko postoje različiti j, k {1,..., m}, takvi da je i j = i k, tada za n- torku ā = (a 1,..., a n ), takvu da je a ij = 1 i a l = 0, za l {1,..., n} \ {i j }, dobijamo {1} = g n (ā) = g m (a i1,..., 1,..., 1,..., a im ) = {0, 1}. što je očigledno nemoguće. Druga mogućnost je da su svi i 1,..., i m medusobno različiti. Odavde, pošto je g n g m, sledi m < n, pa postoji j {1,..., n} \ {i 1,..., i m }. Izaberimo n-torku ā = (a 1,..., a n ), tako da je a j = a i1 = 1 i a l = 0, za l {1,..., n} \ {j, i 1 }. Tada je {0, 1} = g n (ā) = g m (a i1,..., a im ) = {1}, pa ponovo imamo kontradikciju. Dakle, za sve moguće slučajeve pretpostavka da g n G n h dovodi do kontradikcije, što znači da g n / G n h. Sada jednostavno možemo dokazati sledeću teoremu. svih hiperklonova na skupu {0, 1} je kardinal- Teorema Mreža L h {0,1} nosti kontinuum.

31 26 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Dokaz. Iz prethodne leme direktno sledi da ako su F 1 i F 2 različiti neprazni podskupovi od G, onda oni generišu različite hiperklonove, tj. F 1 h F 2 h. Kako je G prebojiv, to je P(G) \ { } = c, što znači da sigurno imamo bar kontinuum različitih hiperklonova na {0, 1}, pa zbog 3.2 sledi = c. L h {0,1} 3.3 Galoisove veze Kao što smo već napomenuli u uvodu, Galoisove veze su od velike važnosti u opisivanju mreža klonova i hiperklonova. U ovom poglavlju ćemo najpre navesti osnovne osobine poznate Galoisove veze (P ol, Inv) izmedu relacija i operacija na nekom skupu, a zatim ćemo predstaviti neke od mogućih Galoisovih veza izmedu relacija i hiperoperacija Galoisova veza izmedu relacija i operacija Za m 1, m-arna relacija ρ na je podskup od m. Neka je R (m) = P( m ) skup svih m-arnih relacija na i neka je R = m 1 R(m) skup svih relacija konačnih arnosti na. Za Q R neka je Q (m) = Q R (m). ko je ρ m-arna relacija koja ima k elemenata, možemo je prikazati u obliku matrice formata m k, čije su kolone m-torke iz ρ. Označimo sa ρ skup svih matrica formata m n na tako da su kolone svih ovih matrica elementi relacije ρ. Dakle, ako (a 11, a 21,..., a m1 ), (a 12, a 22,..., a m2 ),..., (a 1n, a 2n,..., a mn ) ρ, to možemo zapisati kao a 11 a a 1n a 21 a a 2n ρ. a m1 a m2... a mn Za matricu M = [a ij ] m n M 1,..., M n. označimo vrste sa M 1,..., M m, a kolone sa

32 3.3. GLOISOVE VEZE 27 U O su projekcije trivijalne operacije, dok su trivijalne relacije u R dijagonalne relacije, koje definišemo na sledeći način: za proizvoljnu relaciju ekvivalencije ε na {1,..., n} neka je δ n ;ε = {(x 1,..., x n ) n : ( i, j) ((i, j) ε x i = x j )}. Relaciju ε ćemo zapisivati tako što ćemo navesti sve njene klase sa bar dva elementa. Označimo sa skup svih dijagonalnih relacija svih arnosti. Primer ) δ 2 ;{1,2} = {(a 1, a 1 ) : a 1 }; 2) δ 3 ;{1,2} = {(a 1, a 1, a 3 ) : a 1, a 3 }; 3) δ n ; = n. Za razliku od klonova operacija za koje je uobičajeno da se definišu kao skupovi operacija koji sadrže sve projekcije i zatvoreni su u odnosu na kompozicije, klonovi relacija se češće opisuju kao poduniverzumi neke algebre. U tu svrhu uvešćemo nekoliko operacija na relacijama iz R, i to unarne operacije ζ, τ, pr i binarne operacije,, pri čemu ćemo slike ovih operacija označavati sa: ζρ = ζ(ρ), τρ = τ(ρ), prρ = pr(ρ), ρ 1 ρ 2 = (ρ 1, ρ 2 ), ρ 1 ρ 2 = (ρ 1, ρ 2 ). Za ρ R (1) ili ρ = neka je ζρ = τρ = ρ i prρ = ; za ρ R (m), m 2, neka su ζρ, τρ R(m) ζρ = {(a 1, a 2,..., a m ) m : (a 2,..., a m, a 1 ) ρ}; i prρ R(m 1) definisane sa τρ = {(a 1, a 2, a 3,..., a m ) m : (a 2, a 1, a 3,..., a m ) ρ}; prρ = {(a 2,..., a m ) m 1 : ( a 1 )(a 1, a 2,..., a m ) ρ}; za ρ 1, ρ 2 R (m) neka je ρ 1 ρ 2 R (m) definisano sa ρ 1 ρ 2 = {(a 1,..., a m ) m : (a 1,..., a m ) ρ 1 i (a 1,..., a m ) ρ 2 }; za ρ 1 R (m) i ρ 2 R (n) neka je ρ 1 ρ 2 R (m+n) definisano sa ρ 1 ρ 2 = {(a 1,..., a m, b 1,..., b n ) m+n : (a 1,..., a m ) ρ 1 i (b 1,..., b n ) ρ 2 }.

33 28 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Spomenimo ovde još neke operacije na relacijama, koje ćemo kasnije koristiti, a koje se mogu izraziti preko gore navednih operacija. Poznato je da je simetrična grupa S m svih permutacija skupa {1,..., m} generisana transpozicijom (1 2) i cikličkom permutacijom ( m). Otuda se proizvoljna permutacija koordinata može dobiti odgovarajućom primenom operacija τ i ζ. Sada pomoću permutacije koordinata i operacije pr možemo izraziti projekciju na proizvoljne koordinate, u oznaci pr i1,...,i l, gde je {i 1,..., i l } {1,..., m}. Definicija Svaki poduniverzum algebre je relacijski klon na. R = (R ;,, ζ, τ, pr, δ 3 ;{1,2}) Jednostavno se može pokazati da je presek proizvoljne neprazne familije relacijskih klonova takode relacijski klon. Otuda za svaki skup Q R postoji najmanji relacijski klon koji ga sadrži. Kažemo da je to relacijski klon generisan sa Q i označavamo ga sa Q r. Uvedimo još jednu oznaku koja će nam u nastavku znatno uprostiti zapis. Neka je f O (n) i M = [a ij] m n. Tada je f(a 11, a 12,..., a 1n ) f(a 21, a 22,..., a 2n ) f(m) =. = (f(m 1 ), f(m 2 ),..., f(m m )). f(a m1, a m2,..., a mn ) Definicija Relacija ρ R (m) je saglasna sa operacijom f O(n) ako za svaku matricu M ρ važi f(m) ρ. Kažemo još i da operacija f čuva relaciju ρ. Primer ) Relacija δ 2 ;{1,2} je saglasna sa svim operacijama na. 2) Proizvoljna projekcija π n i Π čuva svaku relaciju na. 3) ko je relacija poretka na skupu, koja je saglasna sa operacijom f, onda je f monotona u odnosu na relaciju.

34 3.3. GLOISOVE VEZE 29 4) Relacija ekvivalencije ε na skupu koja je saglasna sa operacijom f jeste kongruencija algebre (, f). 5) Idempotentne operacije čuvaju sve unarne relacije. Označimo sa P olρ skup svih operacija na koje čuvaju relaciju ρ, a sa Inv f skup svih relacija na koje su saglasne sa operacijom f. Sada možemo definisati preslikavanja na sledeći način: P ol : P(R ) P(O ) i Inv : P(O ) P(R ) P ol Q = ρ Q P olρ = {f O : f čuva svako ρ Q}, Q R Inv F = f F Inv f = {ρ R : ρ je saglasno sa svim f F }, F O. Na osnovu teoreme je par (P ol, Inv) Galoisova veza izmedu relacija i operacija, odakle sledi da su P ol Inv i Inv P ol operatori zatvaranja i da su njihovi zatvoreni skupovi upravo skupovi oblika P ol Q, odnosno Inv F, za neke Q R i F O. Jednostavno se pokazuje da je P ol Q klon operacija, za svako Q R, a Inv F je relacijski klon, za svako F O. Medutim, važi i obrnuto, tj. svaki klon je oblika P ol Q za neki skup relacija Q, i svaki relacijski klon je oblika Inv F, za neki skup operacija F, što su za oba slučaja dokazali godine Bondarčuk, Kalužnin, Kotov i Romov u [1], a za slučaj relacijskih klonova je nezavisno dokazao i Geiger godine u [7]. Teorema (1) Neka je C O klon operacija. Tada je C = P ol Inv C. (2) ko je Q R relacijski klon, onda važi Q = Inv P ol Q. Dokaz. Navešćemo samo osnovnu ideju dokaza. (1) Neka je C klon. Kako nejednakost C P ol Inv C važi za svaku Galoisovu vezu, dovoljno je pokazati da za proizvoljnu n-arnu operaciju g P ol Inv C imamo g C. Da bismo to uradili najpre konstruišemo matricu M

35 30 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI čije su vrste sve n-torke iz n, date u leksikografskom poretku, i definišemo relaciju G n (C) = {f(m) : f C (n) }. Zatim se pokaže da G n (C) Inv C, što znači da g čuva G n (C). Odavde je g(m) = f(m), za neko f C (n), ali na osnovu konstrukcije matrice M to znači da je g = f, tj. g C. (2) Kao i u prethodnom slučaju Q Inv P ol Q uvek važi, pa treba pokazati Inv P ol Q Q. ko označimo P ol Q = C, pokazuje se da za svako n N važi G n (C) = Γ n, gde je Γ n = {θ R : ar(θ) = n i M θ }, pri čemu je M matrica iz definicije G n (C), što znači da G n (C) Inv C. Koristeći ovu činjenicu dokazuje se da ako ρ Inv P ol C, onda ρ Q. Kao direktnu posledicu prethodne teoreme dobijamo da su zatvoreni skupovi operatora P ol Inv upravo klonovi operacija, a zatvoreni skupovi operatora Inv P ol su svi relacijski klonovi. Posledica Neka su F O i Q R. Tada važi: (1) F = P ol Inv F. (2) Q r = Inv P ol Q.

36 3.3. GLOISOVE VEZE Galoisove veze izmedu relacija i hiperoperacija U nastavku ovog poglavlja ćemo prikazati nekoliko načina da se pojam saglasnosti relacije sa operacijom proširi na saglasnost relacije sa hiperoperacijom. NDOLE ZTVORENI HIPERKLONOVI U ovom delu ćemo predstaviti jednu Galoisovu vezu izmedu relacija i hiperoperacija, čiji zatvoreni skupovi su hiperklonovi koji sadrže sve hiperpodoperacije svojih elemenata. Ovu vezu su nezavisno proučavali Börner u [2] i Romov u [16], s tim što Börner pomenute hiperklonove zove nadole zatvorenim, a kod Romova su oni restrikcijski zatvoreni. Mi ćemo se ovde služiti Börnerovom terminologijom. Definicija ko f, g H (n) zadovoljavaju uslov g(x 1,..., x n ) f(x 1,..., x n ) za sve (x 1,..., x n ) n, onda za g kažemo da je hiper-podoperacija od f, odnosno f je hiper-nadoperacija od g, u oznaci g f. Lako se vidi da je kompozicija hiperoperacija monotona u odnosu na, tj. ako su f, f H (n) i g i, g i H (m), i = 1,..., n, takvi da f f i g i g i, za sve i {1,..., n}, onda je f [g 1,..., g n] f[g 1,..., g n ]. Neka je F H. Označimo sa F skup svih hiper-podoperacija elemenata iz F, tj. F = {g H : ( f F ) g f}. Odmah možemo dokazati sledeće Tvrdenje : P(H ) P(H ) je algebarski operator zatvaranja. Dokaz. (C1) F F važi jer je svaka hiperoperacija sama sebi hiper-podoperacija.

37 32 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI (C2) Neka je F G. ko g F, onda postoji f F tako da je g f. Medutim, f je istovremeno u G, pa g G, tj. F G. (C3) Dokažimo da je F = F. Inkluzija važi zbog (C1). S druge strane, ako f F, onda postoji g F tako da je f g. li tada postoji i h F tako da g h. Dakle, imamo h F za koje je f h, pa je f F. (C4) Pokazaćemo da važi F = { G : G F i G je konačan}. ( ) ko g F onda postoji f F takvo da je g f. Tada ako uzmemo G = {f}, dobijamo g G. ( ) Pretpostavimo da g { G : G F i G je konačan}. Tada postoji konačan podskup G od F za koji je g G. To znači da postoji f G takvo da g f. Medutim, kako je G F, sledi f F, pa je g F. Definicija Za skup hiperoperacija F kažemo da je zatvoren nadole ako važi F = F. ko je C H hiperklon za koji važi C = C, onda je C nadole zatvoren hiperklon. Napomena. U ostatku poglavlja ćemo umesto nadole zatvoren hiperklon pisati NZ hiperklon. Primer (1) Za svako F O je F = F, pa je trivijalno svaki klon zapravo NZ hiperklon. (2) Skup H svih hiperoperacija je NZ hiperklon. Tvrdenje ko je C H hiperklon, onda je C NZ hiperklon. Dokaz. Neka je C hiperklon. Trivijalno C C, pa kako C sadrži sve projekcije, to važi i za C. S druge strane, ako f, g 1,..., g n C, onda postoje f, g 1,..., g n C tako da f f i g i g i, za sve i {1,..., n}. Zbog monotonosti kompozicije sledi f[g 1,..., g n ] f [g 1,..., g n] C, pa f[g 1,..., g n ] C. Dakle, C je hiperklon, a zbog idempotentnosti operatora to je i NZ hiperklon.

38 3.3. GLOISOVE VEZE 33 Tvrdenje Presek proizvoljne familije NZ hiperklonova je takode NZ hiperklon. Dokaz. Neka su C i, i I hiperklonovi za koje važi C i = C i, i I, i neka je C = i I C i. Znamo da je C hiperklon, pa treba još pokazati da sadrži sve hiper-podoperacije svojih elemenata. Neka f C i g f. Tada f C i, za sve i I, i g f. Kako su C i NZ hiperklonovi, to znači da je g C i, za sve i I, odnosno g C. Neka je C H NZ hiperklon. Tada je L (C) = { D : D C i D je hiperklon} skup svih NZ hiper-potklonova od C. ko je C = H, označićemo sa L skup svih NZ hiperklonova na. Prema tvrdenju 3.3.1, L je algebarska mreža u odnosu na skupovnu inkluziju, čiji je najmanji element Π, a najveći H. Mrežne operacije na L definišemo na sledeći način C 1 C 2 = C 1 C 2 i C 1 C 2 = C 1 C 2 h. Na osnovu definicije operacije vidimo da L nije podmreža mreže svih hiperklonova L h, što ćemo ilustrovati sledećim primerom. Primer Neka su = {0, 1, 2}, C 1 = {f 1 } h i C 2 = {f 2 } h, gde su hiperoperacije f 1, f 2 H (1) date sa f 1 {0} {0} {0, 2} f 2 {1, 2} {1} {2} Možemo zaključiti da C 1 C 2 h sadrži hiperoperaciju f 2 [f 1 ] : f 2 [f 1 ] {1, 2} {1, 2} {1, 2} Jasno je da hiper-podoperacija h hiperoperacije f 2 [f 1 ], data sa h(x) = {2}, x, pripada C 1 C 2 h, ali nije generisana sa C 1 C 2, zato što ne postoji kompozicija elemenata iz C 1 C 2 pomoću koje se može dobiti h(1) = {2}. Dakle, C 1 C 2 C 1 h C 2.

39 34 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Sada ćemo navesti jedno moguće proširenje osobine saglasnosti relacije sa operacijom na slučaj hiperoperacija, a onda ćemo pokazati da su za indukovanu Galoisovu vezu zatvoreni skupovi upravo NZ hiperklonovi. Definicija Neka je ρ m-arna relacija na. Relaciju ρ s datu sa ( 1,..., m ) ρ s 1 m ρ, ( 1,..., m ) (P ) m, nazivamo jako proširenje relacije ρ. ( Primer Neka je = {0, 1} i ρ R (2) data sa ρ = Tada je ρ s = ( {0} {1} {1} {1} {0, 1} {0} {0} {1} {0, 1} {0} ). ). Definicija Hiperoperacija f H (n) d-čuva relaciju ρ R(m) ako za svaku matricu M = [a ij ] m n ρ, važi f(m) = ( 1,..., m ) ρ s, i P, odnosno 1 m ρ. Neka je dp olρ skup svih hiperoperacija na koje d-čuvaju relaciju ρ, a dinv f skup svih relacija na koje d-čuva hiperoperacija f. Definišimo preslikavanja na sledeći način: dp ol : P(R ) P(H ) i dinv : P(H ) P(R ) dp ol Q = ρ Q dp olρ = {f H : f d-čuva svako ρ Q}, Q R, dinv F = f F dinv f = {ρ R : svako f F d-čuva ρ}, F O. Jasno je, prema teoremi 2.3.2, da je par (dp ol, dinv) Galoisova veza izmedu relacija i hiperoperacija. Tvrdenje Za proizvoljno Q R, dp ol Q je NZ hiperklon.

40 3.3. GLOISOVE VEZE 35 Dokaz. Na osnovu tvrdenja dovoljno je pokazati da je za svako ρ Q (m) dp olρ NZ hiperklon. Neka je π n i proizvoljna projekcija i M = [a ij ] m n ρ. Tada je π n i (M) = {a 1i }. {a mi }. Kako je {a 1i } {a mi } = {(a 1i,..., a mi )} ρ, imamo πi n odnosno Π dp olρ. Neka su dp olρ, f dp olρ H (n), g 1,..., g n dp olρ H (l). Prepostavimo da h = f[g 1,..., g n ] / dp olρ. Tada postoji matrica M formata m l iz ρ, takva da (h(m 1 ),..., h(m m )) / ρ s, tj. h(m 1 ) h(m m ) ρ. Pošto je f dp olρ, to znači da (g i (M 1 ),..., g i (M m )) / ρ s, za neko i {1,..., n}. Medutim, i g i dp olρ, pa zaključujemo da postoji neka kolona matrice M koja nije u ρ, što je u suprotnosti sa izborom matrice M. Dakle, h dp olρ. Treba još pokazati da dp olρ sadrži sve hiper-podoperacije svojih elemenata, tj. ako f dp olρ, onda za svaku hiperoperaciju g takvu da je g f važi g dp olρ. Neka je f dp olρ H (n) i M = [a ij] m n ρ. Tada je f(m 1 ) f(m m ) ρ. ko je g hiper-podoperacija od f, onda je g(m i ) f(m i ), za sve i {1,..., m}, odnosno pa g dp olρ. g(m 1 ) g(m m ) f(m 1 ) f(m m ) ρ, Skup dinv F, F H, nije relacijski klon jer u opšem slučaju ne važi dp ol F. δ 3 ;{1,2} Primer Neka je f unarna hiperoperacija na skupu = {0, 1} data sa f(0) = {0} i f(1) = {0, 1}. Otuda (1, 1, 0) δ;{1,2} 3 i (f(1), f(1), f(0)) = ({0, 1}, {0, 1}, {0}), ali {0, 1} {0, 1} {0} δ;{1,2} 3 jer, na primer, (0, 1, 0) / δ;{1,2} 3, pa δ3 ;{1,2} / dinvf.

41 36 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Sledeće tvrdenje se dokazuje slično kao teorema 3.3.1(1). Tvrdenje [2] Neka je C H NZ hiperklon. Tada je C = dp ol(dinv C). Dakle, zatvoreni skupovi operatora dp ol dinv su upravo NZ hiperklonovi. HIPERKLONOVI ODREDENI RELCIJOM ρ w Ovde ćemo navesti još jedno proširenje osobine saglasnosti relacije sa operacijom na slučaj hiperoperacija i Galoisovu vezu koja je takvom saglasnošću indukovana. Galois zatvoreni skupovi za ovu vezu će imati bitnu ulogu u drugom delu ovog rada. Sledeću definiciju je dao I.G. Rosenberg u [20]. Definicija Neka je ρ m-arna relacija na. Relaciju ρ w datu sa ( 1,..., m ) ρ w ( 1 m ) ρ, ( 1,..., m ) (P ) m, nazivamo slabo proširenje relacije ρ. Ovo zapravo znači da se ρ w sastoji od svih m-torki ( 1,..., m ) nepraznih podskupova od, takvih da (a 1,..., a m ) ρ, za neke a i i, i = 1,..., m. ( Primer Neka je = {0, 1} i ρ R (2) data sa ρ = Tada je ρ w = ( {0} {0} {1} {1} {1} {0, 1} {0, 1} {0, 1} {0} {0, 1} {0} {1} {0, 1} {0} {1} {0, 1} Definicija Hiperoperacija f H (n) h-čuva relaciju ρ R(m) ako za svaku matricu M = [a ij ] m n ρ, važi f(m) = ( 1,..., m ) ρ w, i P, odnosno ( 1 m ) ρ. Neka je hp olρ skup svih hiperoperacija na koje h-čuvaju relaciju ρ, a hinv f skup svih relacija na koje h-čuva hiperoperacija f. Definišimo preslikavanja hp ol : P(R ) P(H ) i hinv : P(H ) P(R ) ). ).

42 3.3. GLOISOVE VEZE 37 na sledeći način: hp ol Q = ρ Q hp olρ = {f H : f h-čuva svako ρ Q}, Q R, hinv F = f F hinv f = {ρ R : svako f F h-čuva ρ}, F O. Na osnovu teoreme 2.3.2, par (hp ol, hinv) je Galoisova veza izmedu skupova R i H. Tvrdenje [11] Neka je Q proizvoljan skup relacija na. hp ol Q hiperklon. Tada je Dokaz. S obzirom da je presek proizvoljne familije hiperklonova takode hiperklon, ako želimo pokazati da je hp ol Q hiperklon, dovoljno je utvrditi da je hp olρ hiperklon, za proizvoljno ρ Q. Očigledno je da svaka operacija koja čuva ρ pripada hp olρ, tj. P olρ hp olρ, pa se u hp olρ nalaze sve projekcije. Neka su f hp olρ H (n), g 1,..., g n hp olρ H (l). Slično kao u dokazu tvrdenja pokazujemo da f[g 1,..., g n ] hp olρ. Dakle, hp olρ sadrži sve projekcije i zatvoren je u odnosu na kompoziciju, pa je zato hiperklon. Kao i u slučaju dinv F, skup hinv F nije relacijski klon, ali ovoga puta jer nije zatvoren u odnosu na presek relacija, što ćemo prikazati u sledećem primeru. Primer Neka su ρ 1 i ρ 2 binarne relacije na skupu = {0, 1, 2} date sa ( ) ( ) ρ 1 =, ρ =, i neka je f H (1) definisana sa f {0} {0, 1} {1}. Jednostavno se proverava da ρ 1, ρ 2 hinvf, ali ρ 1 ρ 2 / hinvf, jer je (1, 2) ρ 1 ρ 2, (f(1), f(2)) = ({0, 1}, {1}), i ({0, 1} {1}) (ρ 1 ρ 2 ) = {(0, 1), (1, 1)} {(0, 0), (1, 2)} =.

43 38 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI HIPERKLONOVI ODREDENI RELCIJOM ρ # Već smo rekli da su Pöschel i Drescher u [6] proučavali operacije na P indukovane hiperoperacijama na. U istom radu, oni su ispitivali relaciju ρ # na P i njome indukovanu Galoisovu vezu, koju ćemo predstaviti u ovom poglavlju. Definicija Neka je ρ m-arna relacija na. Definišimo relaciju ρ # (P )(m) na sledeći način ( 1,..., m ) ρ # ( i {1,..., m})( a i )( (a 1,..., a m ) ( 1 m ) ρ) a i = a. ( Primer Neka je = {0, 1} i ρ R (2) data sa ρ = Tada je ρ # = ( {0} {1} {1} {1} {0, 1} {0, 1} {0} {0} {1} {0, 1} {0} {0, 1} Definicija Hiperoperacija f H (n) za svaku matricu M ρ, važi f(m) ρ #. ). ). m-čuva relaciju ρ R(m) Označimo sa mp olρ skup svih hiperoperacija na koje m-čuvaju relaciju ρ, a sa minv f skup svih relacija na koje m-čuva hiperoperacija f. Sada ćemo definisati preslikavanja na sledeći način: mp ol : P(R ) P(H ) i minv : P(H ) P(R ) mp ol Q = ρ Q mp olρ = {f H : f m-čuva svako ρ Q}, Q R, ako minv F = f F minv f = {ρ R : svako f F m-čuva ρ}, F O. Kao direktnu posledicu teoreme dobijamo da je i par (mp ol, minv) Galoisova veza izmedu skupova R i H. Tvrdenje [6] ko je Q R, onda je mp ol Q hiperklon.

44 3.3. GLOISOVE VEZE 39 Dokaz. Ideja dokaza je ista kao kod tvrdenja Skup minv F nije relacijski klon, a razlog je, kao i u slučaju hinv F, činjenica da nije zatvoren u odnosu na presek relacija, što ćemo pokazati i sledećim primerom. Primer Neka su ρ 1 i ρ 2 binarne relacije na skupu = {0, 1, 2, 3} date sa ( ) ( ) ρ 1 =, ρ =, i neka je f H (1) definisana sa f {0, 2} {1} {1, 3} {3}. Jednostavno se proverava da ρ 1, ρ 2 minvf. Medutim, ρ 1 ρ 2 / minvf, jer (0, 2) ρ 1 ρ 2, ali (f(0), f(2)) = ({0, 2}, {1, 3}) / (ρ 1 ρ 2 ) #, pošto za x = 0 ne postoji y {1, 3} tako da (x, y) ρ 1 ρ 2. PREM GORE ZTVORENI HIPERKLONOVI Inspirisani rezultatima Börnera (predstavljenim u poglavlju Nadole zatvoreni hiperklonovi), koji je posmatrao hiperklonove koji sadrže sve hiperpodoperacije svojih elemenata, opisali smo sve hiperklonove koji sadrže samo hiper-nadoperacije svojih (totalnih) operacija. U ovom poglavlju prikazaćemo deo rezultata iz [4]. Za F O, neka je F skup svih hiper-nadoperacija operacija iz F, tj. Jasno, za svako G O važi F := {f H : ( g F ) g f}. G O = G, (3.3) tj. primenom operatora na proizvoljan skup operacija G ne mogu se dobiti operacije koje nisu u G, što implicira da G ne može biti zatvoreno

45 40 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI o odnosu na kompoziciju, u slučaju da samo G nije zatvoreno u odnosu na kompoziciju. Operator zadovoljava i sledeće osobine Tvrdenje Za proizvoljne F, F 1, F 2 O važi (1) F F, (2) F 1 F 2 F 1 F 2, (3) F O = F. Dokaz. (1) F F uvek važi jer za svako g F je g g. (2) ( ) Neka je F 1 F 2. ko f F 1, onda postoji g F 1 tako da je g f. Medutim, istovremeno je g F 2, pa f F 2. ( ) Očigledno važi (3) Sledi direktno iz (3.3). F 1 F 2 F 1 O F 2 O F 1 F 2 Definicija Kažemo da je skup hiperoperacija F zatvoren prema gore ako F O = F. ko je C H hiperklon za koji važi C O = C, onda je C prema gore zatvoren hiperklon. Napomena. U ostatku poglavlja ćemo umesto prema gore zatvoren hiperklon pisati PGZ hiperklon. Tvrdenje ko je C O klon, onda je C PGZ hiperklon. Dokaz. Kako je C C, to su sve projekcije sadržane u C. Neka su f, g 1,..., g n C. Tada postoje f, g 1,..., g n C takvi da f f, g 1 g 1,..., g n g n. S obzirom da je C klon važi f (g 1,..., g n) C C. Medutim, f (g 1,..., g n) f[g 1,..., g n ], pa je f[g 1,..., g n ] C. Ovim smo pokazali da je C hiperklon, za svaki klon C, a kao direktnu posledicu tvrdenja 3.3.8(3) dobijamo da je C PGZ hiperklon. Iz tvrdenja direktno sledi

46 3.3. GLOISOVE VEZE 41 Tvrdenje Neka je C H PGZ hiperklon. Tada je C O klon. Prethodno tvrdenje i definicija PGZ hiperklona impliciraju da za svaki PGZ hiperklon C postoji klon D, tako da je C = D. Taj klon D je upravo C O. Za klon C O, skup L (C) := { D : D C i D je klon } je skup svih PGZ hiper-potklonova od C. U slučaju C = O, označićemo sa L skup svih PGZ hiperklonova na. Primetimo da presek PGZ hiperklonova nije uvek PGZ hiperklon, što ćemo ilustrovati sledećim primerom. Primer Neka su = {0, 1}, C 1 = {g 1 } i C 2 = {g 2 }, gde su operacije g 1 i g 2 date sa g 1 g ko je f H (1) takvo da f(0) = {1} i f(1) = {0, 1}, onda je f C 1 C 2, ali ne postoji g (C 1 C 2 ) O takvo da je g f. Definišimo binarne operacije i na skupu L sa C 1 C 2 = C 1 C 2 i C 1 C 2 = C 1 C 2, gde su C 1 i C 2 proizvoljni elementi iz L. Tvrdenje U uredenom skupu (L, ) važi C 1 C 2 = inf{ C 1, C 2 } i C 1 C 2 = sup{ C 1, C 2 }, Dokaz. Primetimo da za proizvoljne nagore zatvorene hiperklonove C 1 i C 2, na osnovu poznatih osobina skupova i tvrdenja 3.3.8(2), važi C 1 C 2 C 1 i C 1 C 2 C 2 C 1 C 1 C 2 i C 2 C 1 C 2, tj. C 1 C 2 je donje, a C 1 C 2 je gornje ograničenje skupa { C 1, C 2 }.

47 42 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Neka su D i E proizvoljni klonovi takvi da je D donje, i E gornje ograničenje skupa { C 1, C 2 }, odnosno imamo D C 1 i D C 2, C 1 E i C 2 E. Tada prema tvrdenja 3.3.8(2) zaključujemo da je odakle sledi D C 1 i D C 2 i C 1 E i C 2 E i na osnovu osobina mreže klonova D C 1 C 2 i C 1 C 2 E, C 1 C 2 E = E, pa ponovo zbog tvrdenja 3.3.8(2) dobijamo D C 1 C 2 i C 1 C 2 E. Otuda je C 1 C 2 najveće donje, a C 1 C 2 je najmanje gornje ograničenje skupa { C 1, C 2 }, što je i trebalo dokazati. Dakle, (L, ) je mreža. Šta više, kako je H = O očigledno najveći element te mreže i svaki neprazan podskup od L ima infimum (zaista, inf{ C i : C i je klon, i I} = C i, što se dokazuje isto kao u slučaju i I I = {1, 2}), to je na osnovu teoreme (L, ) kompletna mreža. Prema tome, skup L čini kompletnu mrežu u odnosu na skupovnu inkluziju. Najmanji element te mreže je Π, a najveći H. Mrežne operacije na L su definisane sa C 1 C 2 = C 1 C 2 i C 1 C 2 = C 1 C 2. Primetimo da, na osnovu definicije operacije i primera , L nije podmreža mreže svih hiperklonova L h. Sledeća teorema pokazuje da je mreža klonova izomorfna mreži L, što implicira da je L algebarska mreža.

48 3.3. GLOISOVE VEZE 43 PGZ hiper- Teorema Mreža L klonova na izomorfna je mreži L klonova na. Dokaz. Pokazaćemo da je traženi izomorfizam λ : L L, dat sa C C. Preslikavanje λ je injektivno jer za proizvoljne C 1, C 2 L važi λ(c 1 ) = λ(c 2 ) C 1 = C 2 C 1 O = C 2 O C 1 = C 2 Takode, λ je sirjektivno jer za svaki PGZ hiperklon D važi D O = D, a D O je klon, tj. D = λ(d O ). Ostaje nam još da pokažemo da je λ homomorfizam, tj. da se slaže sa mrežnim operacijama, a to važi jer za sve C 1, C 2 L imamo λ(c 1 C 2 ) = λ(c 1 C 2 ) = C 1 C 2 = C 1 C 2, λ(c 1 C 2 ) = λ( C 1 C 2 ) = C 1 C 2 = C 1 C 2. U nastavku ćemo definisati još jednu Galoisovu vezu izmedu skupova R i H. Definicija Za hiperoperaciju f kažemo da u-čuva relaciju ρ ako postoji podoperacija g od f koja čuva ρ. Neka je up olρ skup svih hiperoperacija na koje u-čuvaju relaciju ρ, a uinv f skup svih relacija na koje d-čuva hiperoperacija f. Primetimo da važi up olρ = {f H : ( g P olρ) g f} = P olρ. Definišimo preslikavanja na sledeći način: up ol : P(R ) P(H ) i uinv : P(H ) P(R ) up ol Q = ρ Q up olρ = {f H : f u-čuva svako ρ Q}, Q R, uinv F = f F uinv f = {ρ R : svako f F u-čuva ρ}, F O.

49 44 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Prema teoremi par (up ol, uinv) je Galoisova veza izmedu relacija i hiperoperacija. Tvrdenje Za proizvoljno Q R, up ol Q je hiperklon. Dokaz. Očigledno je zadovoljeno up ol Q = ρ Q up olρ = ρ Q P olρ. Kako je P olρ klon, to je prema tvrdenju P olρ hiperklon, a presek proizvoljne familije hiperklonova je takode hiperklon. Skup uinv f nije relacijski klon pošto nije zatvoren u odnosu na direktan proizvod relacija, što ćemo pokazati u sledećem primeru. Primer Neka je = {0, 1, 2}, neka su ρ 1, ρ 2 R date sa ( ) ρ 1 = ρ = i neka je hiperoperacija f na definisana sa f {1} {0, 1, 2} {1, 2}. Jednostavno se pokazuje da su g 1, g 2 O (1) g g date sa podoperacije od f takve da g 1 P olρ 1 i g 2 P olρ 2, tj. ρ 1, ρ 2 uinv f. Medutim, ρ 1 ρ 2 / uinv f. Naime, imamo ρ 1 ρ 2 = i za svaku podoperaciju g od f važi (g(0), g(2), g(1), g(2), g(0)) = (a, b, c, b, a), za neke a, b, c, pri čemu je jedini element iz ρ 1 ρ 2 oblika (a, b, c, b, a) upravo (0, 2, 1, 2, 0). No, (g(0), g(2), g(1), g(2), g(0)) (0, 2, 1, 2, 0), pošto je g(0) = 1.,

50 3.3. GLOISOVE VEZE 45 ODNOSI SKUPOV dp olρ, hp olρ, mp olρ I up olρ Nakon predstavljanja nekoliko mogućih Galoisovih veza izmedu relacija i hiperoperacija, prirodno se nameće pitanje u kakvom su odnosu skupovi hiperoperacija koji na neki od navedenih načina čuvaju datu relaciju ρ. Skupovi dp olρ, hp olρ i mp olρ su dobijeni pomoću relacija ρ s, ρ w i ρ #, respektivno. Na osnovu definicija ovih relacija jednostavno se zaključuje da je zadovoljeno ρ s ρ # ρ w. Obrnute inkluzije u opštem slučaju ne važe, kao što ćemo videti u narednom primeru. Primer Neka je ρ binarna relacija na skupu = {0, 1, 2} data sa ( ) ρ = Tada ({0, 2}, {0, 1, 2}) ρ # \ ρ s, jer (0, 0), (2, 2), (0, 1) ρ (tj. za svako x {0, 2} postoji y {0, 1, 2} tako da (x, y) ρ, i za svako y {0, 1, 2} postoji x {0, 2} tako da (x, y) ρ), ali {0, 2} {0, 1, 2} ρ s pošto (0, 2) / ρ. Takode, ({0, 1}, {2}) ρ w \ ρ #, s obzirom da je ({0, 1} {2}) ρ = {(1, 2)}, ali za x = 0 ne postoji y {2} tako da (x, y) ρ. Sada je jasno da za proizvoljno ρ R važi dp olρ mp olρ hp olρ dok obrnute inkluzije ne moraju biti zadovoljene. Ostaje nam još da ispitamo odnose skupa up olρ hp olρ. sa dp olρ, mp olρ i ko f dp olρ H (n), onda za svako g O(n) matricu M = [a ij ] m n ρ imamo takvo da je g f i svaku g(m 1 ) g(m m ) f(m 1 ) f(m m ) ρ, što znači da svaka podoperacija hiperoperacije f dp olρ čuva ρ, pa f up olρ, odnosno dp olρ up olρ.

51 46 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI Medutim, up olρ dp olρ ne mora da važi, što ćemo ilustrovati sledećim primerom. Primer Neka je ρ binarna relacija na skupu = {0, 1, 2} data u primeru , i neka je f unarna hiperoperacija na definisana sa f {0, 1} {0, 2} {0} Jednostavno se utvrduje da je g O (1), dato sa g(x) = 0, podoperacija od f koja čuva ρ, pa f up olρ. S druge strane, (0, 1) ρ i (f(0), f(1)) = ({0, 1}, {0, 2}), ali {0, 1} {0, 2} ρ, jer, na primer, (0, 2) / ρ, te stoga f / dp olρ. Što se tiče odnosa skupova up olρ i mp olρ, važi sledeće mp olρ up olρ. Naime, ako pretpostavimo da za f mp olρ ne postoji podoperacija koja čuva ρ, to bi značilo da za svaku podoperaciju g od f imamo g / P olρ, tj. za proizvoljnu matricu M ρ sledi g(m) / ρ. li, tada dobijamo f(m) / ρ #, što je u suprotnosti sa pretpostavkom da f mp olρ. Dakle, za svaku hiperoperaciju f koja m-čuva ρ postoji podoperacija g koja čuva ρ, pa je f up olρ. Inkluzija up olρ mp olρ generalno ne važi. Primer Neka je = {0, 1, 2} i ρ R (2) i neka je f unarna hiperoperacija na data sa f {0, 2} {0, 1} {0} definisana u primeru , Kao i u prethodnom primeru g O (1), dato sa g(x) = 0, je podoperacija od f koja čuva ρ, pa f up olρ. Medutim, (0, 1) ρ, ali (f(0), f(1)) = ({0, 2}, {0, 1}) / ρ #, jer za x = 2 ne postoji y {0, 1} tako da (x, y) ρ. Otuda f / mp olρ. Takode, možemo reći da je up olρ hp olρ.

52 3.3. GLOISOVE VEZE 47 Zaista, ako je f proizvoljna n-arna hiperoperacija iz up olρ, onda postoji podoperacija g od f koja čuva ρ. To znači da za svaku matricu M ρ važi (g(m 1 ),..., g(m m )) ρ, i za sve i {1,..., m} je g(m i ) f(m i ). Otuda je (f(m 1 ) f(m m )) ρ, odnosno f hp olρ. Obrnuta inkluzija u opštem slučaju ne mora da važi, što ćemo pokazati u sledećem primeru. Primer Neka je = {0, 1, 2, 3}, neka je ρ binarna relacija na data sa ( ) ρ = i neka je f hp olρ O (1) definisana sa f {0, 2} {1} {1, 3} {0, 1} Pretpostavimo da postoji g f tako da g P olρ. Pošto (0, 2) ρ i (f(0), f(2)) = ({0, 2}, {1, 3}), sledi g(2) = 3, a kako je (2, 3) ρ i (f(2), f(3)) = ({1, 3}, {0, 1}), mora biti g(2) = 1. Dakle, ne postoji podoperacija g od f koja čuva ρ, pa f / up olρ. Na kraju možemo da zaključimo da za proizvoljno ρ R imamo dp olρ mp olρ up olρ hp olρ, pri čemu obrnute inkluzije u opštem slučaju ne važe. Dakle, za datu relaciju ρ, hp olρ sadrži sve elemente iz preostala tri skupa, pa ćemo u narednoj glavi pokazati da je, za neke specijalne relacije, hp olρ koatom mreže hiperklonova.

53 48 GLV 3. KLONOVI I HIPERKLONOVI

54 Glava 4 Maksimalni klonovi i maksimalni hiperklonovi Maksimalni klonovi su veoma važni jer se pomoću njih može proveriti da li je neki skup kompletan ili ne. Time Rosenbergova potpuna karakterizacija maksimalnih klonova još više dobija na značaju. U ovoj glavi nakon priče o maksimalnim klonovima i predstavljanja Rosenbergove teoreme, prelazimo na slučaj hiperklonova, i pokazujemo da su skupovi hiperoperacija koji h- čuvaju neke od Rosenbergovih relacija upravo maksimalni hiperklonovi. 4.1 Maksimalni klonovi U ovom poglavlju ćemo uvesti pojam maksimalnog klona i predstaviti nekoliko potrebnih i dovoljnih uslova da klon bude maksimalan, od kojih je svakako najznačajnija Rosenbergova klasifikacija maksimalnih klonova. Definicija Klon M O je maksimalan ako za svaki klon C takav da je M C O važi C = M ili C = O. Pokazaćemo jedan jednostavan uslov maksimalnosti klona. Tvrdenje Klon M je maksimalan ako i samo ako je M O i za sve f O \ M važi M {f} = O. Dokaz. ( ) Neka je M maksimalan klon i neka je f O \M. Pretpostavimo da M {f} O. Tada je M M {f} O, 49

55 50GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI što je u suprotnosti sa maksimalnošću M. ( ) Neka je C klon takav da je M C O. Pretpostavimo da je C M i neka je f C \ M. Sada imamo C O = M {f} C {f} = C = C, odnosno C = O, što znači da je M maksimalan klon. Poznato je da postoji konačno mnogo maksimalnih klonova na konačnom skupu, i svaki pravi potklon od O je sadržan u nekom maksimalnom klonu. Odavde zaključujemo da je što preciznija karakterizacija maksimalnih klonova veoma važna, s obzirom da je skup F O kompletan ako i samo ako nije sadržan ni u jednom maksimalnom klonu na. Sledeće tvrdenje nam pokazuje da je svaki maksimalan klon potpuno odreden nekom nedijagonalnom relacijom. Tvrdenje (Kuznecov 1961, [8]) (1) ko je P ol Q = O, onda je Q. (2) Klon C O je maksimalan klon ako i samo ako je C = P olρ, za svako ρ Inv C \. Kao što smo već ranije pominjali, E.L. Post je odredio sve klonove na dvoelementnom skupu, pa samim tim i 5 maksimalnih. Napori da se odrede svi maksimalni klonovi na konačnom skupu sa bar tri elementa počeli su sredinom prošlog veka. Tako je S.V. Yablonski pronašao svih 18 maksimalnih klonova na troelementnom skupu, dok je.i. Mal cev pokazao da na četvoroelementnom skupu postoje 82 maksimalna klona. Medutim, I.G. Rosenberg je bio prvi koji uspeo da godine opiše sve maksimalne klonove na proizvoljnom konačnom skupu. Sada ćemo predstaviti šest klasa relacija na skupu koje ćemo koristiti u formulaciji Rosenbergove teoreme. Ove relacije se često nazivaju Rosenbergove relacije. (R1) Ograničena parcijalna uredenja. Ovo su relacije poretka na sa najmanjim i najvećim elementom.

56 4.1. MKSIMLNI KLONOVI 51 (R2) Permutacione relacije. Ovo su relacije oblika ρ = {(x, π(x)) : x }, gde je π permutacija bez fiksnih tačaka čiji su svi ciklusi iste proste dužine p. (R3) fine relacije. Ovo su relacije oblika ρ = {(a 1, a 2, a 3, a 4 ) : a 1 + a 2 = a 3 + a 4 }, gde je (, +,, 0) belova p-grupa (to znači da je px = 0, za sve x, odakle je = p m, gde je p prost broj i m N). (R4) Netrivijalne relacije ekvivalencije. Ovo su relacije ekvivalencije na različite od δ 12 2 = {(x, x) : x } i 2. (R5) Centralne relacije. Sve unarne relacije su centralne relacije. Za m- arnu relaciju ρ, m 2, kažemo da je totalno refleksivna ako sadrži sve m-torke iz m u kojima se neke koordinate ponavljaju, tj. (x 1,..., x m ) ρ ( i, j)(i j i x i = x j ). Relacija ρ je totalno simetrična ako (x 1,..., x m ) ρ (x π(1),..., x π(m) ) ρ, za proizvoljnu permutaciju π skupa {1,..., m}. Centar C(ρ) je skup svih elemenata c takvih da važi (c, x 2,..., x m ) ρ, za sve x 2,..., x m. Relacija ρ m je centralna ako je totalno refleksivna, totalno simetrična i ima neprazan centar. (R6) Regularne relacije. Neka je Θ = {θ 1,..., θ h } familija relacija ekvivalencije. Kažemo da je Θ m-regularna familija ako svako θ i ima tačno m klasa, i ako je i proizvoljna klasa od θ i, i {1, 2,..., h}, onda i. m-arna relacija ρ m je m-regularna, za m 3 ako postoji m-regularna familija Θ takva da je (x 1,..., x m ) ρ ako i samo ako za sve θ Θ postoje različiti i i j takvi da je (x i, x j ) θ. Primer Navešćemo po jedan primer relacije iz svake od gore navedenih klasa na skupu = {0, 1, 2}. ( ) (R1) ρ 1 = je jedna relacija poretka na skupu, gde je najmanji element 0, a najveći 2.

57 52GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI ( ) (R2) ρ 2 = je relacija koja odgovara permutaciji π = (0 2 1). π je permutacija bez fiksnih tačaka, sa jednim ciklusom dužine 3. (R3) ρ 3 = {(a 1, a 2, a 3, a 4 ) 4 : a 1 + a 2 = a 3 + a 4 }, pri čemu je + sabiranje po modulu 3. ( ) (R4) ρ 4 = je jedna netrivijalna relacija ekvivalencije na skupu, čije su klase {0, 1} i {2}. ( ) (R5) ρ 5 = je centralna relacija na skupu, jer je očigledno (totalno) refleksivna i (totalno) simetrična, i njen centralni element je 0. (R6) Jedina m-regularna relacija na skupu je ona za slučaj ( m = 3 i ) h = 1, pri čemu je odgovarajuća relacija ekvivalencije θ =, što znači da je ρ 6 = 3 \ Pre nego što predemo na Rosenbergovu teoremu, uvešćemo još neke pojmove i navesti (bez dokaza) tvrdenja koja igraju bitnu ulogu u dokazu teoreme. Definicija lgebra = (, F ) je primalna ako je svaka funkcija na istovremeno term operacija algebre ; preprimalna ako nije primalna, ali za svaku funkciju f koja nije term operacija na, algebra (, F {f}) je primalna. Takode možemo reći da je algebra = (, F ) primalna ako je F kompletan skup, tj. F = O, a da je preprimalna ako je F maksimalan klon na skupu. Definicija Konačna algebra (, F ) je kvaziprimalna ako i samo ako je F = P ol Q, pri čemu je Q skup svih relacija oblika ρ = {(x, h(x)) : x },

58 4.1. MKSIMLNI KLONOVI 53 gde je h izomorfizam izmedu podalgebri od (, F ). Definicija Ternarna operacija p koja zadovoljava uslov naziva se Mal cevljeva operacija. p(x, y, y) = p(y, y, x) = x Tvrdenje (a) (Quackenbush [15]) ko za svaku Rosenbergovu relaciju ρ važi F P olρ, onda F sadrži Mal cevljevu operaciju. (b) (McKenzie) ko je (, F ) prosta konačna algebra bez pravih podalgebri i koja sadrži Mal cevljevu term operaciju, tada je (, F ) kvaziprimalna, ili postoji belova p-grupa (, +) sa sledećim svojstvom: za svako f F postoji a i endomorfizmi ε i na (, +) tako da je f(x 1,..., x n ) = ε 1 (x 1 ) ε n (x n ) + a. Teorema (Rosenberg 1970, [17]) Klon M je maksimalan ako i samo ako je oblika P olρ gde je ρ relacija iz jedne od klasa (R1)-(R6). Napomena. Rosenbergov dokaz ove teoreme je veoma komplikovan, a kako ni kasniji kraći dokazi [Quackenbush (1979), Lau (1992)] nisu baš jednostavni, ovde ćemo navesti samo skicu dokaza koja se zasniva na dokazu Quackenbusha, a koja je preuzeta iz [13]. Dokaz. ( ) Pokazujemo da je P olρ maksimalan klon za svaku Rosenbergovu relaciju ρ. Daćemo dokaz u slučaju relacija iz (R1), ali osnovna ideja je ista i za ostale slučajeve. Neka je ρ Rosenbergova relacija i C = P olρ. Tada je prema tvrdenju (1) C O, a prema istom tvrdenju pod (2), da bi C bio maksimalan dovoljno je pokazati da za sve σ Inv C \ važi C = P olσ. Ovo je pak ekvivalentno činjenici da ρ σ, za svako σ Inv C \. ( ) ko je C = P olσ, onda je prema posledici 3.3.1(2) Inv C = Inv P olσ = σ, a kako je ρ Inv C, imamo ρ σ.

59 54GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI ( ) Neka ρ σ. Tada je C = P olρ P olσ. S druge strane, σ Inv C, pa je C P olσ. Neka je ograničeno parcijalno uredenje na, sa najmanjim elementom 0 i najvećim elementom 1 i neka je C = P ol{ }. Pokažimo da za proizvoljno σ Inv C \ važi σ. Bez ograničenja opštosti možemo pretpostaviti da σ zadovoljava uslov ( i, j)(i j i ( (x 1,..., x n ) σ) x i = x j ). (4.1) Pretpostavimo najpre da postoje s t, tako da je pr st (σ). Pokažimo da je tada = pr st (σ). Neka je a b i neka (p 1,..., p n ) σ tako da je p s < p t (takvi p s i p t postoje zbog uslova (4.1)). Definišimo operaciju f : na sledeći način { a, x ps f(x) = b, inače. Očigledno f P ol{ } = C, a s obzirom da σ Inv C, sledi da f čuva σ. Zato je (f(p 1 ),..., f(p n )) σ, pa važi (f(p s ), f(p t )) = (a, b) pr st (σ). Dakle, = pr st (σ) σ. S druge strane, pretpostavimo da za sve s t važi pr st (σ). Neka je σ = m i označimo elemente iz σ sa (p i1,..., p in ), za i {1,..., m}. Za svako j {1,..., n} neka je x j = (p 1j,..., p mj ). Neka je (q 1,..., q n ) proizvoljna n-torka iz n i definišimo operaciju g : m na sledeći način gde je g(y 1,..., y m ) = q i, (y 1,..., y m ) = x i 0, ( j)((y 1,..., y m ) x j i (y 1,..., y m ) x j ) 1, inače, (x 1,..., x m ) (y 1,..., y m ) ( i {1,..., m}) x i y i. Označimo sa X, Y i Z sledeće podskupove od m : X = {x 1,..., x n }; Y = {(y 1,..., y m ) m : ( j)((y 1,..., y m ) x j i (y 1,..., y m ) x j )}; Z = m \ (X Y ).

60 4.1. MKSIMLNI KLONOVI 55 Na osnovu pretpostavke da je pr st (σ), za sve s t, zaključujemo da ne postoje i j tako da je x i x j, što znači da su skupovi X, Y i Z medusobno disjunktni, odnosno g je dobro definisano. Pokažimo da g P ol{ }. Neka je x = (x 1,..., x m ) (y 1,..., y m ) = y. Razmatramo sledeće mogućnosti: ko x, y X, onda postoji i tako da je x = y = x i. Odavde je (g(x), g(y)) = (q i, q i ), jer je refleksivna relacija. U slučaju da x Y, imamo (g(x), g(y)) = (0, g(y)), s obzirom da je 0 najmanji element. Iz y Z, dobijamo (g(x), g(y)) = (g(x), 1), pošto je 1 najveći element. Slučaj x X, y Y nije moguć jer bi to značilo da postoje x i, x j X takvi da je x i y x j, tj. x i x j. x Z i y X Y implicira da postoji x j X tako da je x x j, što bi značilo da x Y, a to nije moguće jer Y Z =. Dakle, g P ol{ }. Otuda g čuva i σ, pa je (q 1,..., q n ) σ, a kako je ova n-torka proizvoljno izabrana, sledi da je σ = n, što je nemoguće jer σ /. ( ) Pretpostavimo da postoji maksimalan klon C koji nije oblika P olρ za neku Rosenbergovu relaciju ρ. Tada za svaku Rosenbergovu relaciju ρ sledi C P olρ, jer na osnovu suprotnog smera znamo da je P olρ maksimalan klon. Sada prema tvrdenju 4.1.3(a) C sadrži Mal cevljevu operaciju. Specijalno, kako C P olρ, za proizvoljnu relaciju ekvivalencije ρ sledi da je (, C) prosta algebra, jer za svaku netrivijalnu relaciju ekvivalencije ρ postoji operacija f C s kojom nije saglasna, što znači da algebra (, C) nema netrivijalnih kongruencija. Takode, pošto C P olρ, za proizvoljnu centralnu relaciju ρ, onda (, C) nema pravih podalgebri. Naime, za proizvoljno B možemo uzeti centralnu relaciju ρ čiji je centar baš B, pa pošto postoji operacija f C koja ne čuva ρ, onda ni B neće biti zatvoreno u odnosu na f. Ovim smo pokazali da (, C) zadovoljava uslove tvrdenja 4.1.3(b), pa imamo da je (, C) kvaziprimalna ili postoji belova p-grupa (, +) takva da za svako f C postoji a i endomorfizmi ε i na (, +) tako da je f(x 1,..., x n ) = ε 1 (x 1 ) ε n (x n ) + a. Druga mogućnost implicira da

61 56GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI je C P olρ, gde je ρ iz (R3), što je u suprotnosti sa pretpostavkom da je C P olρ, za sve Rosenbergove relacije. Dakle, (, C) je kvaziprimalna. Kako (, C) nema pravih podalgebri, sledi da su jedini izomorfizmi izmedu podalgebri od (, C) zapravo automorfizmi algebre (, C). Uzmimo proizvoljno ϕ ut(, C). Neka je B skup svih fiksnih tačaka automorfizma ϕ. Jasno, B je podalgebra od (, C) jer za proizvoljne x 1,..., x n B i f C imamo f(x 1,..., x n ) = f(ϕ(x 1 ),..., ϕ(x n )) = ϕ(f(x 1,..., x n )), što znači da f(x 1,..., x n ) B. Pošto (, C) nema pravih podalgebri, sledi da je B = ili B =, odnosno ϕ nema fiksnih tačaka ili je ϕ = id. ko pretpostavimo da je ϕ id, onda je ϕ permutacija bez fiksnih tačaka. Neka je k dužina najkraćeg ciklusa od ϕ i neka su (a 11,..., a 1k ),..., (a n1..., a nk ) svi najkraći ciklusi od ϕ. Tada je {a 11,..., a 1k,..., a n1..., a nk } skup svih fiksnih tačaka preslikavanja ϕ k ut(, C), što znači da je {a 11,..., a nk } =. Pošto ϕ nema fiksnih tačaka, to je k > 1, pa postoji prost broj p tako da je k = p m, za neko m N. li tada, s obzirom da je k dužina najkraćeg ciklusa u ϕ, a m < k, dobijamo da je ϕ m automorfizam od (, C) bez fiksnih tačaka reda p ((ϕ m ) p = ϕ k = id), pa je C P olρ, za ρ iz (R2), što je kontradikcija sa pretpostavkom da C P olρ za sve Rosenbergove relacije ρ. Dakle, ut(, C) = {id}. Sada, na osnovu definicije kvaziprimalne algebre važi C = P ol{δ 12 2 } = O, odnosno (, C) je primalna algebra, ali to je nemoguće jer je C maksimalan klon. Primer Maksimalni klonovi na dvoelementnom skupu = {0, 1}. (R1) Jedino ograničeno parcijalno uredenje na je ρ = je M = P olρ skup svih monotonih operacija na. ( ). Tada (R2) Jedina ( relacija ) iz ove klase odgovara permutaciji π = (0 1), tj. 0 1 ρ =, pa je S = P olρ skup svih samodualnih operacija na. 1 0

62 4.2. MKSIMLNI HIPERKLONOVI 57 (R3) Jedina relacija iz ove klase je ρ = {(x 1, x 2, x 3, x 4 ) 4 : x 1 + x 2 = x 3 + x 4 }, gde je + sabiranje po modulu 2. Tada je L = P olρ skup svih linearnih operacija na. (R4) Ne postoji netrivijalna relacija ekvivalencije na. (R5) Postoje 2 centralne relacije na. To su unarne relacije ρ 0 = (0) i ρ 1 = (1). Tada je T 0 = P olρ 0 skup svih operacija f takvih da je f(0,..., 0) = 0, dok je T 1 = P olρ 1 skup svih operacija f takvih da je f(1,..., 1) = 1. (R6) Ne postoji h-regularna relacija na. 4.2 Maksimalni hiperklonovi Nakon definicije, navešćemo jedan primer maksimalnog hiperklona, a potom ćemo dati kriterijum maksimalnosti koji ćemo koristiti u ostataku ovog rada kako bismo dobili još neke koatome mreže hiperklonova. Definicija Hiperklon M H je maksimalan ako za svaki hiperklon C takav da je M C H važi C = M ili C = H. U narednom tvrdenju ćemo prikazati jedan specijalan maksimalan hiperklon. Dokaz ovog tvrdenja je preuzet iz [5]. Tvrdenje Klon svih operacija na skupu je maksimalan hiperklon, tj. za svako f H \ O važi O {f} h = H. Dokaz. ko je f proizvoljna n-arna hiperoperacija iz H \ O, onda postoji bar jedna n-torka a = (a 1,..., a n ) n takva da je f(a) = {c 0,..., c p 1 } i p 2. Inkluzija O {f} h H je očigledna jer je H hiperklon, a f H i O H. Pokažimo da važi i H O {f} h. Neka je h proizvoljna m-arna hiperoperacija iz H. Definišimo preslikavanja f 1,..., f n O (m) i g O (l+m) na sledeći način.

63 58GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI ko je h(x 1,..., x m ) = {d 0, d 1,..., d q 1 } za neko q 1, i {1,..., n} neka je f i (x 1,..., x m ) = {a i } i onda za sve gde je l N broj takav da je g(x 1,..., x m, c 0,..., c 0, c 0 ) = {d 0 } g(x 1,..., x m, c 0,..., c 0, c 1 ) = {d 1 }. g(x 1,..., x m, c p 1,..., c p 1, c p 1 ) = {d q 1 } p l 1 < max h(x 1,..., x m ) p l. (x 1,...,x m) m Preciznije, g(x 1,..., x m, c i1,..., c il 1, c il ) = {d i } pri čemu je { i1 p l 1 + i 2 p l i l p 0, za i 1 p l 1 + i 2 p l i l p 0 q 1 i = q 1, inače. Da bismo kompletirali definiciju operacije g, za sve (z 1,..., z l ) {c 0,..., c p 1 } l možemo uzeti g(x 1,..., x m, z 1,..., z l ) = {d q 1 }, što ne utiče na dokaz. Sada možemo dokazati da je h = g [ π m 1,..., π m m, f[f 1,..., f n ],..., f[f 1,..., f n ] ], što implicira da h O {f} h. Za h(x 1,..., x m ) = {d 0, d 1,..., d q 1 }, imamo g [ π m 1,..., π m m, f[f 1,..., f n ],..., f[f 1,..., f n ] ] (x 1,..., x m ) = = g #( {x 1 },..., {x m }, {c 0,..., c p 1 },..., {c 0,..., c p 1 } ) = g(x 1,..., x m, c 0,..., c 0 ) g(x 1,..., x m, c 0,..., c 0, c 1 ) g(x 1,..., x m, c p 1,..., c p 1, c p 1 ) = {d 0, d 1,..., d q 1 } = h(x 1,..., x m ). U narednoj teoremi dajemo kriterijum koji treba da zadovolji hiperklon hp olρ (definisan u poglavlju Hiperklonovi odredeni relacijom ρ w ) da bi bio maksimalan hiperklon.

64 4.3. HIPERKLONOVI ODREDENI OGRNIČENIMPRCIJLNIM UREDENJIM59 Teorema [11] Neka je P olρ maksimalan klon na takav da ( f H \ hp olρ) ( f O \ P olρ) f P olρ {f} h. (4.2) Tada je hp olρ maksimalan hiperklon. Dokaz. Neka je ρ m takva da je P olρ maksimalan klon na i neka je f H \ hp olρ. Tada prema (4.2) postoji f O \ P olρ tako da f P olρ {f} h. Pošto je P olρ maksimalan klon i f / P olρ, imamo P olρ {f } = O. Neka je c n-arna konstantna operacija takva da je c (x 1,..., x n ) =, za sve (x 1,..., x n ) n. Jasno je da c hp olρ jer je ρ, pa važi (,..., ) ρ w. S obzirom da je O maksimalan hiperklon (tvrdenje 4.2.1), imamo O {c } h = H. Stoga, H = O {c } h = P olρ {f } {c } h P olρ {f} {c } h hp olρ {f} h H, pa je otuda hp olρ {f} h = H, tj. hp olρ je maksimalan hiperklon. U naredna četiri poglavlja ćemo pokazati da je hp olρ maksimalan hiperklon u slučaju da je ρ ograničeno parcijalno uredenje, netrivijalna relacija ekvivalencije, centralna, odnosno regularna relacija. 4.3 Hiperklonovi odredeni ograničenim parcijalnim uredenjima U ovom poglavlju, koje je bazirano na rezultatima iz [3] i [4], ćemo pokazati da je za svako ograničeno parcijalno uredenje ρ hiperklon hp olρ maksimalan jer zadovoljava uslove teoreme 4.2.1, odnosno za svaku hiperoperaciju f koja nije u hp olρ odredićemo operaciju f koja ne čuva ρ, a koja se može predstaviti kao kompozicija nekih operacija iz P olρ i f. Pošto f / hp olρ, to znači da postoji matrica M čije su kolone uredeni parovi iz ρ, takva da je f(m) = (B, C), pri čemu B, C P, tako da nijedan element iz B nije u relaciji ni sa jednim elementom iz C. Koristeći skupove B i C konstruisaćemo operacije iz P olρ preko kojih ćemo izraziti operaciju f. Neka je ρ R ograničeno parcijalno uredenje na skupu, čiji je najmanji element 0, a najveći 1. Neka su B i C neprazni podskupovi od takvi

65 60GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI da je (B C) ρ =. Kako je ρ refleksivna relacija, to znači da je B C =. Izaberimo proizvoljne b B i c C u slučaju da je (C B) ρ =, a u suprotnom biramo b B i c C takve da je (c, b) ρ. Definišimo sledeće skupove: B = {x : (b, x) ρ i (x, b ) ρ za neke b, b B}, C = {x : (c, x) ρ i (x, c ) ρ za neke c, c C}, C = {x : x B i (c, x) ρ i (x, b ) ρ za neke b B i c C}, G = {x : x B C C i ((b, x) ρ za neke b B ili (c, x) ρ za neke c C C )} L = {x : x B C C i ((x, b ) ρ za neke b B ili (x, c ) ρ za neke c C C )}. Lema Za proizvoljne b B i c C C važi (b, c) ρ. Dokaz. Pretpostavimo da postoje b B i c C C takvi da je (b, c) ρ. Imamo dve mogućnosti. ko je c C, onda za neko b B i c C imamo (b, b), (b, c), (c, c ) ρ. Odavde, zbog tranzitivnosti relacije ρ, sledi (b, c ) ρ, za b B i c C, što je u suprotnosti sa izborom skupova B i C. ko je c C, onda postoje b, b B tako da su (b, b), (b, c), (c, b ) ρ, odnosno (b, c), (c, b ) ρ. Medutim, ovo bi značilo da je c B, što je nemoguće jer je B C =. Definišimo unarnu operaciju g na sledeći način: b, x B c, x C C g(x) = 1, x G 0, x L x, inače. (4.3) Tvrdenje Operacija g O (1) je dobro definisana.

66 4.3. HIPERKLONOVI ODREDENI OGRNIČENIMPRCIJLNIM UREDENJIM61 Dokaz. Treba pokazati da su skupovi B, C C, G i L po parovima disjunktni. Kako prema definiciji skupova G i L važi (G L) (B C C ) =, ostaje nam još da proverimo da li je B (C C ) = i G L =. B i C su disjunktni po definiciji skupa C. Pretpostavimo da postoji x B C. Tada imamo (c, x), (x, b ) ρ, za neke b B i c C, odakle je x C, što je nemoguće. ko bismo imali x G L, to bi značilo da postoje b, b c, c C C tako da B i Moguće je: ((b, x) ρ ili (c, x) ρ) i ((x, b ) ρ ili (x, c ) ρ). 1) (b, x), (x, b ) ρ, odakle je x B, što je nemoguće zbog (G L) B = ; 2) (b, x), (x, c ) ρ, što povlači (b, c ) ρ, za b B B i c C C, a to je nemoguće zbog leme 4.3.1; 3) (c, x), (x, b ) ρ. Za c C C postoji c 1 C tako da je (c 1, c ) ρ, odnosno (c 1, x), (x, b ) ρ, za neke b B i c 1 C, odakle je x C, što je u suprotnosti sa definicijom G i L; 4) (c, x), (x, c ) ρ. Za c C C postoji c 1 C tako da je (c 1, c ) ρ. ko je c C, uzećemo c 2 C tako da je (c, c 2 ) ρ, a ako je c C, uzećemo b 2 B tako da je (c, b 2 ) ρ. U svakom slučaju dobijamo x C C, što je ponovo kontradikcija sa definicijom skupova G i L. Operacija g je jedna od operacija koje ćemo koristiti za definisanje f O \ P olρ, pa nam je bitno da g čuva ρ, što ćemo u nastavku i pokazati.

67 62GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI Lema Neka je g definisana sa (4.3). Tada je g P olρ. Dokaz. Neka su x, y. U zavisnosti od toga kojim od gore definisanih podskupova skupa pripadaju x i y, razlikujemo sledeće slučajeve: x\y B C C G L inače B C C G L inače Pokazaćemo da u svakom od ovih 25 slučajeva ili (x, y) / ρ, ili ako (x, y) ρ, onda i (g(x), g(y)) ρ. 1) Neka x, y B i pretpostavimo da (x, y) ρ. Tada (g(x), g(y)) = (b, b) ρ, jer je ρ refleksivna relacija. 2) ko x B i y C C, onda (x, y) / ρ zbog leme ) Za x B i y G, ako (x, y) ρ, onda (g(x), g(y)) = (b, 1) ρ, pošto je 1 najveći element. 4) Neka x B i y L, i pretpostavimo da (x, y) ρ. Tada imamo sledeće mogućnosti: (a) Postoji c C C tako da (y, c ) ρ. li tada (x, c ) ρ za x B i c C C, što je nemoguće zbog leme (b) Postoje b, b B tako da (b, x), (x, y), (y, b ) ρ, što bi značilo da y B. 5) U slučaju da x B i y / B C C G L iz (x, y) ρ bi sledilo da y G. 6) ko x C C i y B, onda (c, x), (x, y), (y, b ) ρ, te stoga (c, b ) ρ, za neko c C i b B. S obzirom na to kako smo izabrali b B i c C, sledi (g(x), g(y)) = (c, b) ρ. 7) Iz (x, y) ρ za x, y C C sledi (g(x), g(y)) = (c, c) ρ, zbog refleksivnosti relacije ρ.

68 4.3. HIPERKLONOVI ODREDENI OGRNIČENIMPRCIJLNIM UREDENJIM63 8) Za x C C i y G, kao u slučaju 3 (x, y) ρ povlači (g(x), g(y)) = (c, 1) ρ. 9) ko x C C, y L i (x, y) ρ, razmatramo sledeće slučajeve: (a) (c, x), (x, y), (y, b ) ρ, za neke b B i c C, što znači da je (c, y), (y, b ) ρ, za b B i c C, tj. y C. (b) (c, x), (x, y), (y, c ) ρ, za neke c C i c C C. Tada je (c, y), (y, c ) ρ, za c C i c C C, odakle je y C C. 10) Neka x C C i y / B C C G L. Tada iz (x, y) ρ dobijamo y G. 11) Za x G i y B pretpostavimo da (x, y) ρ. Tada imamo: (a) Postoje b, b B tako da (b, x), (x, y), (y, b ) ρ, pa je x B. (b) Postoje c C C i b B tako da (c, x), (x, y), (y, b ) ρ, odnosno (c, c ), (c, x), (x, b ) ρ, za neke c C, c C C i b B. Otuda je x C. 12) x G y C C (x G y C ) (x G y C ), pa razlikujemo četiri slučaja (a) (b, x), (x, y), (y, c ) ρ, za neke b B i c C, odnosno (b, c ) ρ, za b B i c C, ali to nije moguće na osnovu izbora skupova B i C. (b) Postoje c C C i c C tako da (c, x), (x, y), (y, c ) ρ, pa postoji i c C takav da je c, c ) ρ, tj. (c, x), (x, c ) ρ, za neke c, c C, te je x C. (c) Važi (b, x), (x, y), (y, b ) ρ, za neke b, b B, pa je x B. (d) Postoje c C C i b B tako da (c, x), (x, y), (y, b ) ρ. Tada je x C. 13) ko x, y G i (x, y) ρ, onda (g(x), g(y)) = (1, 1) ρ. 14) Neka x G i y L. Tada na osnovu definicije skupova G i L imamo sledeće mogućnosti: (a) Postoje b, b B, tako da (b, x), (x, y), (y, b ) ρ, odakle sledi da je x B.

69 64GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI (b) Za neke b B i c C C važi (b, x), (x, y), (y, c ) ρ, što znači da je (b, c ) ρ, za b B i c C C a to nije moguće zbog leme (c) (c, x), (x, y), (y, b ) ρ, za neke c C C i b B, povlači x C. (d) Postoje c, c C C tako da (c, x), (x, y), (y, c ) ρ. Iz ovog uslova dobijamo x C C. 15) Za x G i y / B C C G L iz (x, y) ρ bi sledilo da y G. 16) ko x L i y B, onda (x, y) ρ povlači (g(x), g(y)) = (0, b) ρ, jer je 0 najmanji element. 17) Slično kao u prethodnom slučaju za x L i y C C imamo (x, y) ρ (g(x), g(y)) = (0, c) ρ. 18) ko x L, y G i (x, y) ρ, onda je (g(x), g(y)) = (0, 1), što je očigledno u ρ. 19) U slučaju da (x, y) ρ za x, y L, imamo (g(x), g(y)) = (0, 0) ρ. 20) Neka x L i y / B C C G L. Tada kao u slučajevima 15 i 16 iz (x, y) ρ dobijamo (g(x), g(y)) = (0, y) ρ. 21) Za x / B C C G L i y B pretpostavka (x, y) ρ implicira x L. 22) Kao u prethodnom slučaju iz (x, y) ρ za x / B C C G L i y C C, dobijamo x L. 23) ko x / B C C G L i y G, onda kao u slučajevima 3 i 8 imamo da iz (x, y) ρ sledi (g(x), g(y)) = (x, 1) ρ. 24) Za x / B C C G L i y L, (x, y) ρ povlači x L. 25) ko (x, y) ρ za x, y B C C G L, onda trivijalno važi (g(x), g(y)) = (x, y) ρ. Radi preglednosti, ponovo navodimo tabelu sa početka dokaza, gde su sa označeni slučajevi u kojima (x, y) ρ implicira (g(x), g(y)) ρ, a sa svi oni slučajevi u kojima pretpostavka da (x, y) ρ dovodi do kontradikcije.

70 4.3. HIPERKLONOVI ODREDENI OGRNIČENIMPRCIJLNIM UREDENJIM65 x\y B C C G L inače B C C G L inače Sada možemo pokazati da hp olρ zadovoljava uslove teoreme ako je ρ ograničeno parcijalno uredenje. Tvrdenje Neka je ρ 2 netrivijalno ograničeno parcijalno uredenje na. Tada je hp olρ maksimalan hiperklon na. Dokaz. Neka je f H \hp olρ hiperoperacija arnosti n. Tada postoji matrica [ ] a1 a M = 2... a n ρ b 1 b 2... b n takva da je f(m) = (B, C), pri čemu za sve b B i c C važi (b, c) ρ. Definišimo operacije f i O (1), za svako i {1,..., n}, na sledeći način { ai, x = 0 f i (x) = b i, inače. Sada ćemo dokazati da f 1,..., f n P olρ. Za (x, y) ρ imamo (a i, a i ), za x = y = 0 (f i (x), f i (y)) = (a i, b i ), za x = 0 i y 0 (b i, b i ), za x 0, y 0. pa je (f i (x), f i (y)) ρ za sve i {1,..., n}. Neka je g operacija definisana sa (4.3). Pošto na osnovu leme znamo da je g P olρ, možemo definisati operaciju f P olρ {f} h sa f = g[f[f 1,..., f n ] ].,

71 66GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI Tada za proizvoljno x važi Iz ove definicije sledi f (x) = g[f[f 1,..., f n ] ](x) = g # (f[f 1,..., f n ](x)) = g # (f # (f 1 (x),..., f n (x))). f (0) = g # (f # (f 1 (0),..., f n (0))) = g # (f # ({a 1 },..., {a n })) = g # (f(a 1,..., a n )) = g # (B) = {b} f (x) = g # (f # (f 1 (x),..., f n (x))) = g # (f # ({b 1 },..., {b n })) = g # (f(b 1,..., b n )) = g # (C) = {c}, x 0. Kako je 0 najmanji element, imamo (0, x) ρ za svako x. ko je x 0 dobijamo (f (0), f (x)) = (b, c) ρ. Dakle, f O \ P olρ. Dakle, pokazali smo da kada je ρ ograničeno parcijalno uredenje, onda za svako f H \ hp olρ postoji f O \ P olρ tako da je f P olρ {f} h, pa na osnovu teoreme sledi da je hp olρ maksimalan hiperklon. Primer Neka je = {0, 1, 2, 3, 4} i neka je ograničeno parcijalno uredenje ρ R dato sa ( ) ρ = [ ] 0 2 ko uzmemo M = ρ 1 4 i f H (2) takvo da f(m) = ({1, 2}, {3}) / ρ w, možemo definisati operacije f 1, f 2, g O (1) f f g

72 4.4. HIPERKLONOVI ODREDENI RELCIJM EKVIVLENCIJE 67 Jasno, f 1, f 2, g P olρ i za operaciju f = g[f[f 1, f 2 ] ] važi f (0) = g[f[f 1, f 2 ] ](0) = g # (f # (f 1 (0), f 2 (0))) = g # (f # ({0}, {2})) = g # ({1, 2}) = g(1) g(2) = {1}, f (1) = g[f[f 1, f 2 ] ](1) = g # (f # (f 1 (1), f 2 (1))) = g # (f # ({1}, {4})) = g # ({3}) = {3}. Dakle, (0, 1) ρ, ali (f (0), f (1)) = (1, 3) / ρ, te je f O \ P olρ. 4.4 Hiperklonovi odredeni relacijama ekvivalencije U ovom poglavlju ćemo, kao i u prethodnom, pokazati da je hp olρ maksimalan hiperklon ako je ρ netrivijalna relacija ekvivalencije, tako što ćemo utvrditi da hp olρ zadovoljava uslove teoreme Ovoga puta konstrukcija operacija iz P olρ potrebnih za definisanje operacije f / P olρ je znatno jednostavnija, pa odmah možemo preći na dokaz sledećeg tvrdenja. Napomena. Kako bi ovaj rad bio što kompletniji, dokaz sledećeg tvrdenja, kao i dokazi dva slična tvrdenja u narednim poglavljima, su preuzeti iz [11], pri čemu su ovde neki koraci u dokazima detaljnije objašnjeni. Tvrdenje Neka je ρ 2 netrivijalna relacija ekvivalencije na. Tada je hp olρ maksimalan hiperklon na. Dokaz. Pretpostavimo da f H \ hp olρ. To znači da postoji matrica [ ] a1 a M = 2... a n ρ b 1 b 2... b n tako da važi f(m) = (, B ) / ρ w, tj. imamo ( B ) ρ =. Pretpostavimo da postoji x B. Tada zbog refleksivnosti relacije ρ sledi (x, x) ( B ) ρ, što nije moguće. Otuda, B =, pa

73 68GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI sigurno postoji i {1,..., n} tako da a i b i. Označimo a = a i i b = b i. Za j = 1,..., n definišemo operacije f j O (1) a j, f j (x) = b j, a j, x = a x = b inače. Pokažimo da je f j P olρ, za j = 1,..., n. Neka (x, y) ρ. Tada je moguće: 1) x, y \ {b} (f j (x), f j (y)) = (a j, a j ) ρ, jer je ρ refleksivna; 2) x = y = b (f j (x), f j (y)) = (b j, b j ) ρ, jer je ρ refleksivna; 3) x \ {b}, y = b (f j (x), f j (y)) = (a j, b j ) ρ; 4) x = b, y \ {b} (f j (x), f j (y)) = (b j, a j ) ρ, jer je ρ simetrična. Označimo sa C q klasu ekvivalencije relacije ρ koja sadrži element q. Za proizvoljno izabrane a i b B definišemo operaciju g O (1) na sledeći način a, x C q, za neko q g(x) = b, x C q, za neko q B a, inače. Zbog (, B ) / ρ w operacija g je dobro definisana jer ne postoje x i y B koji su u istoj klasi. Specijalno, (a, b ) / ρ. Pretpostavimo da g / P olρ, tj. postoji (x, y) ρ tako da (g(x), g(y)) / ρ. Kako je ρ refleksivna, imamo (g(x), g(y)) {(a, b ), (b, a )}, a to bi značilo da x i y nisu u istoj klasi ekvivalencije, čime dolazimo do kontradikcije jer (x, y) ρ. Dakle, g P olρ. Sada f P olρ {f} h možemo definisati sa f = g[f[f 1,..., f n ] ].

74 4.4. HIPERKLONOVI ODREDENI RELCIJM EKVIVLENCIJE 69 Tada je f O (1) i važi f (a) = g[f[f 1,..., f n ] ](a) = g # (f # (f 1 (a),..., f n (a))) = g # (f # ({a 1 },..., {a n })) = g # ( ) = {a }, f (b) = g[f[f 1,..., f n ] ](b) = g # (f # (f 1 (b),..., f n (b))) = g # (f # ({b 1 },..., {b n })) = g # (B ) = {b }. Kako (a, b) ρ, a (a, b ) / ρ, sledi da f / P olρ. Pošto smo za proizvoljnu hiperoperaciju f / hp olρ odredili operaciju f / P olρ, koja je kompozicija f i nekih operacija iz P olρ, na osnovu teoreme zaključujemo da je hp olρ maksimalan hiperklon. Primer Neka je ρ relacija ekvivalencije na = {0, 1, 2} čije su klase {0, 1} i {2}, tj. ( ) ρ = [ ] 1 2 Uzmimo da je M = ρ 0 2 i f binarna hiperoperacija takva da f(m) = ({2}, {0, 1}), što nije u ρ w, pa f / hp olρ. Neka su f 1, f 2, g O (1) date sa f f g Tada za operaciju f = g[f[f 1, f 2 ] ] važi (1, 0) ρ i (f (1), f (0)) = (2, 1) / ρ, odnosno f / P olρ.

75 70GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI 4.5 Hiperklonovi odredeni centralnim relacijama Koristeći se istom osnovnom idejom kao i u prethodnim slučajevima, dokazaćemo da je hp olρ maksimalan hiperklon ukoliko je ρ centralna relacija. Tvrdenje Neka je ρ m, m 1, centralna relacija na. Tada je hp olρ maksimalan hiperklon na. Dokaz. ko uzmemo f / hp olρ, onda postoji matrica a 11 a a 1n a 21 a a 2n M = ρ a m1 a m2... a mn tako da važi f(m) = ( 1, 2,..., m ) / ρ w. Primetimo da su skupovi 1,..., m po parovima disjunktni, jer bismo u slučaju da postoji a i j, za neke različite i, j {1,..., m}, a zbog totalne refleksivnosti ρ, imali (x 1,..., x i 1, a,..., x j 1, a,..., x m ) ρ, x k k, odnosno ( 1 m ) ρ, što je u suprotnosti sa pretpostavkom da ( 1,..., m ) / ρ w. Izaberimo medusobno različite elemente c C(ρ) i b 2,..., b m. Pošto je ρ centralna relacija, sledi (c, b 2,..., b m ) ρ. Za i = 1,..., n definišimo operacije f i O (1) na sledeći način a 1i, x = c f i (x) = a ki, x = b k, 2 k m c, inače. Pokažimo da važi f 1,..., f n P olρ. Neka je (x 1,..., x m ) ρ. Tada imamo sledeće mogućnosti. 1) ko postoji j {1,..., m} tako da x j / {c, b 2,..., b m }, onda je f i (x j ) = c, i = 1,..., n, pa važi (f i (x 1 ),..., f i (x m )) ρ, jer je c centralni element i ρ je totalno simetrična relacija.

76 4.5. HIPERKLONOVI ODREDENI CENTRLNIM RELCIJM 71 2) U slučaju da su x 1,..., x m {c, b 2,..., b m }, ali postoje neki j k takvi da je x j = x k, tada je f i (x j ) = f i (x k ), i = 1,..., n, te je zbog totalne refleksivnosti (f i (x 1 ),..., f i (x m )) ρ. 3) Ostaje nam još slučaj kada su svi x j u skupu {c, b 2,..., b m }, i medusobno su različiti. Tada važi {f i (x 1 ),..., f i (x m )} = {a 1i,..., a mi }, pa kako je (a 1i,..., a mi ) ρ i ρ je totalno simetrična relacija, to je i m-torka (f i (x 1 ),..., f i (x m )) u ρ. Za proizvoljno izabrane d 1 1, d , d m m definišemo operaciju g O (1) g(x) = d 1, x 1 d 2, x 2... d m, x m c, inače. Dokazaćemo da g P olρ. Pretpostavimo suprotno, da postoji (x 1,..., x m ) ρ tako da (g(x 1 ),..., g(x m )) / ρ. ko postoji x i / 1... m, onda je g(x i ) = c, pa pošto je c C(ρ) i ρ je totalno simetrična, dobijamo (g(x 1 ),..., g(x m )) ρ. Dakle, mora biti {x 1,..., x m } 1... m. ko pak za neke i j važi x i, x j k, imamo g(x i ) = g(x j ) = d k, pa zbog totalne refleksivnosti relacije ρ sledi (g(x 1 ),..., g(x m )) ρ. Na osnovu prethodnih zaključaka i činjenice da je ρ totalno simetrična, mozemo pretpostaviti da x i i, za i = 1,..., m. li tada zbog ( 1,..., m ) / ρ w sledi (x 1,..., x m ) / ρ. Neka je f P olρ {f} h definisano sa Očigledno je f O (1) i važi f = g[f[f 1,..., f n ] ]. f (c) = g # (f # (f 1 (c),..., f n (c))) = g # (f # ({a 11 },..., {a 1n })) = g # ( 1 ) = {d 1 }, f (b 2 ) = g # (f # (f 1 (b 2 ),..., f n (b 2 ))) = g # (f # ({a 21 },..., {a 2n })) = g # ( 2 ) = {d 2 },... f (b m ) = g # (f # (f 1 (b m ),..., f n (b m ))) = g # (f # ({a m1 },..., {a mn })) = g # ( m ) = {d m }.

77 72GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI Znamo da (c, b 2,..., b m ) ρ, a kako (d 1,..., d m ) 1... m i ( 1,..., m ) / ρ w, sledi da (d 1,..., d m ) / ρ. Prema tome f / P olρ. Prema tome, pokazali smo da hp olρ u slučaju kada je ρ centralna relacija, zadovoljava uslove teoreme 4.2.1, pa je hp olρ maksimalan hiperklon. Primer Neka je ρ centralna relacija na = {0, 1, 2} sa centrom C(ρ) = {0}, tj. ( ) ρ = [ ] 1 0 Neka je M = ρ 0 2 i f H (2) takva da f(m) = ({1}, {2}). Tada f / hp olρ. ko zadamo operacije f 1, f 2, g O (1) sa f f g i definišemo operaciju f = g[f[f 1, f 2 ] ], onda imamo (0, 1) ρ, ali (f (0), f (1)) = (2, 1) / ρ, što znači da f / P olρ. 4.6 Hiperklonovi odredeni regularnim relacijama U ovom poglavlju pokazujemo da je hp olρ maksimalan hiperklon i u slučaju kad je ρ regularna relacija. Podsetimo se: Relacija ρ m, m 3, je m-regularna ako postoji neprazna familija Θ = {θ 1,..., θ h } relacija ekvivalencije na, koja zadovoljava sledeće uslove: 1) svako θ i, 1 i h, ima tačno m klasa ekvivalencije, 2) ako je i proizvoljna klasa ekvivalencije relacije θ i, za svako i {1,..., h}, tada je i,

78 4.6. HIPERKLONOVI ODREDENI REGULRNIM RELCIJM 73 3) (a 1,..., a m ) ρ ako i samo ako za svako 1 i h postoje 1 k < l m tako da (a k, a l ) θ i. Pokazaćemo da je svaka m-regularna relacija totalno refleksivna i totalno simetrična. Naime, sve m-torke (a 1,..., a m ) takve da postoje 1 i < j m za koje je x i = x j su u ρ, s obzirom da je (x i, x j ), zbog refleksivnosti, u svakoj relaciji iz Θ. S druge strane, ako je (a 1,..., a m ) ρ, onda i (a π(1),..., a π(m) ) ρ, gde je π proizvoljna permutacija elemenata skupa {1,..., m}, jer za i {1,..., h} postoje k l tako da (a k, a l ) θ i, a a k, a l {a π(1),..., a π(m) } i θ i je simetrična. Tvrdenje Neka je ρ m, m 3, m-regularna relacija na. Tada je hp olρ maksimalan hiperklon na. Dokaz. Neka je f proizvoljna hiperoperacija koja nije u hp olρ. Tada postoji matrica a 11 a a 1n a 21 a a 2n M = ρ a m1 a m2... a mn tako da važi f(m) = ( 1, 2,..., m ) / ρ w. Kao što smo već imali u slučaju centralnih relacija, zbog totalne refleksivnosti relacije ρ skupovi 1,..., m su po parovima disjunktni. Izaberimo proizvoljne različite elemente d 1,..., d m, takve da je (d 1,..., d m ) ρ. Za j = 1,..., n definišemo operacije f j O (1) na sledeći način { aij, x = d f j (x) = i a 1j, inače. Pokažimo da f 1,..., f n P olρ. Neka je (x 1,..., x m ) ρ. ko postoje 1 k < l m tako da je x k = x l, onda je i f j (x k ) = f j (x l ), pa zbog totalne refleksivnosti ρ imamo (f j (x 1 ),..., f j (x m )) ρ. ko su svi x 1,..., x m medusobno različiti, mogući su sledeći slučajevi: 1) {x 1,..., x m } = {d 1,..., d m }, pa pošto je ρ totalno simetrična, možemo pretpostaviti da je (x 1,..., x m ) = (d 1,..., d m ), a tada za sve j = 1,..., n važi (f j (x 1 ),..., f j (x m )) = (f j (d 1 ),..., f j (d m )) = (a 1j,..., a mj ) ρ;

79 74GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI 2) Postoji tačno jedno k {1,..., m} tako da x k / {d 1,..., d m }, što znači da je f j (x k ) = a 1j. U zavisnosti od toga da li d 1 pripada {x 1,..., x m } ili ne, može se desiti da (f j (x 1 ),..., f j (x m )) ima dve iste koordinate, pa jeste u ρ zbog totalne refleksivnosti, ili je {f j (x 1 ),..., f j (x m )} = {a 1j,..., a mj }, što zbog totalne simetričnosti implicira (f j (x 1 ),..., f j (x m )) ρ; 3) Postoje k l takvi da x k, x l / {d 1,..., d m }. Tada je f j (x k ) = f j (x l ) = a 1j, a otuda (f j (x 1 ),..., f j (x m )) ρ, zbog totalne refleksivnosti ρ. Dakle, f j P olρ, za sve j = 1,..., n. ko b 1 1, b 2 2,..., b m m, onda važi (b 1,..., b m ) / ρ. Tada, pošto je ρ m-regularna relacija postoji relacija ekvivalencije θ takva da za sve i j važi (b i, b j ) / θ. Kako su b 1,..., b m proizvoljno izabrani elementi skupova 1,..., m, sledi da za sve i j ne postoje x i i y j takvi da je (x, y) θ, tj. njihove klase ekvivalencije su disjunktne. Označimo sa Cq klasu ekvivalencije relacije θ koja sadrži q i definišimo operaciju g O (1) b 1, x Cq, za neko q 1 b 2, x Cq, za neko q 2 g(x) =... b m, x Cq, za neko q m b 1, inače. Operacija g je dobro definisana jer su sve klase ekvivalencije koje se pojavljuju u definiciji, kao što smo već rekli, medusobno disjunktne. Pretpostavimo da g / P olρ, odnosno postoji (x 1,..., x m ) ρ tako da (g(x 1 ),..., g(x m )) / ρ. ko bismo za neke x i i x j imali g(x i ) = g(x j ), onda bismo, zbog totalne refleksivnosti, dobili (g(x 1 ),..., g(x m )) ρ. Dakle, g(x 1 ),..., g(x m ) su različiti elementi, pa mora biti {g(x 1 ),..., g(x m )} = {b 1,..., b m }. To znači da su x 1,..., x m iz različitih klasa od θ, što je u suprotnosti sa pretpostavkom da (x 1,..., x m ) ρ. Zaključujemo da je g P olρ. Definišimo f P olρ {f} h sa f = g[f[f 1,..., f n ] ].

80 4.6. HIPERKLONOVI ODREDENI REGULRNIM RELCIJM 75 Jasno, f O (1) i zbog i q i C q važi f (d 1 ) = g # (f # (f 1 (d 1 ),..., f n (d 1 ))) = g # (f # ({a 11 },..., {a 1n })) = g # ( 1 ) = {b 1 }, f (d 2 ) = g # (f # (f 1 (d 2 ),..., f n (d 2 ))) = g # (f # ({a 21 },..., {a 2n })) = g # ( 2 ) = {b 2 },... f (d m ) = g # (f # (f 1 (d m ),..., f n (d m ))) = g # (f # ({a m1 },..., {a mn })) = g # ( m ) = {b m }. S obzirom da (d 1,..., d m ) ρ, a (b 1,..., b m ) / ρ, sledi f / P olρ. Pokazali smo da za svako f H \ hp olρ postoji f O \ P olρ takvo da f P olρ {f} h, pa prema teoremi dobijamo da je hp olρ maskimalan hiperklon. Primer Neka je ρ regularna relacija na = {0, 1, 2, 3}, koja odgovara relaciji ekvivalencije sa klasama {0, 1}, {2} i {3}, tj ρ = 3 \ ko je M = 2 1 ρ i f binarna hiperoperacija takva da 1 3 f(m) = ({3}, {0, 1}, {2}), onda f / hp olρ. Neka su f 1, f 2, g O (1) date sa f f g Definišimo operaciju f = g[f[f 1, f 2 ] ]. Tada (3, 0, 1) ρ, a (f (3), f (0), f (1)) = (3, 1, 2) / ρ, pa f / P olρ.

81 76GLV 4. MKSIMLNI KLONOVI I MKSIMLNI HIPERKLONOVI

82 Glava 5 Zaključak U ovom radu smo ispitivali neke sličnosti i razlike izmedu klonova i hiperklonova, pri čemu smo posebnu pažnju posvetili nekim od mogućih Galoisovih veza izmedu relacija i hiperoperacija. Osim toga smo dokazali da skupovi hiperoperacija koje h-čuvaju relacije iz Rosenbegovih klasa (R1) i (R4)-(R6) predstavljaju maksimalne hiperklonove. Ostaje da se proveri da li isto važi i za relacije iz klasa (R2) i (R3). Medutim, čak i ako bi se ispostavilo da je to tačno, vrlo je verovatno da time ne bismo okarakterisali sve maksimalne hiperklonove, s obzirom da sigurno postoji još načina da se definiše Galoisova veza izmedu relacija i hiperoperacija osim onih koji su ove navedeni, pa bi za takvu vezu neki od zatvorenih skupova takode mogli biti maksimalni hiperklonovi. 77

83 78 GLV 5. ZKLJUC K

84 Bibliografija [1] V.G. Bodnarchuk, L.. Kalužnin, V.N. Kotov, and B.. Romov, Galois theory for Post algebras i-ii (ruski), Cybernetics, 3: 1 10; 5: 1 9, (1969) [2] F. Börner, Total multifunctions and relations, Contributions to General lgebra 13, 23 36, (2001) [3] J. Čolić, H. Machida, J. Pantović, Maximal Hyperclones determined by Monotone Operations, Proceedings of 41st IEEE International Symposium on Multiple-Valued Logic (ISMVL 2011), , (2011) [4] J. Čolić, H. Machida, J. Pantović, Upward saturated hyperclones, Multiple-Valued Logic and Soft Computing, poslato na recenziju, (2011) [5] R. Doroslovački, J. Pantović, G. Vojvodić, One interval in the lattice of partial hyperclones, Czechoslovak Mathematical Journal, 55(3): (2005) [6] T. Drescher, R. Pöschel, Multiclones and relations, Multiple-Valued Logic. n International Journal, 7(5-6): , (2001) [7] D. Geiger, Closed systems of functions and predicates, Pacific J. Math., 27: , (1968) [8].V. Kuznecov, Structures with closure and criteria of functional copleteness (ruski), Usp. Mat. Nauk. 16, 2(98): (1961) [9] D. Lau, Function lgebras on Finite Sets - Basic Course on Many- Valued Logic and Clone Theory, Springer Monographs in Mathematics, (2006) [10] H. Machida, Hyperclones on a two-element set, Multiple-Valued Logic. n International Journal, 8(4): , (2002) 79

85 80 BIBLIOGRFIJ [11] H. Machida, J. Pantović, Three Classes of Maximal Hyperclones, Journal of Multiple Valued Logic and Soft Computing, 18(2): , (2012) [12] R. Sz. Madarász, Od skupova do univerzalnih algebri, Univerzitet u Novom Sadu, (2006) [13] D. Mašulović, Clones and pplications (rukopis), (2007) [14] R. Pöschel and L.. Kalužnin, Funktionen und Relationenalgebren, Deutscher Verlag der Wiss, Birkhäuser Verlag, Basel u. Stuttgart, (1979) [15] R.W. Quackenbush, New Proof of Rosenberg s Primal lgebra Characterization Theorem, Finite lgebras and Multiple-valued Logic (Proc. Conf. Szeged 1979), Colloq. Math. Soc. J. Bolyai, 28, North-Holland, msterdam, , (1981) [16] B.. Romov, Restriction-closed hyperclones, ISMVL, page 8. IEEE Computer Society, (2007) [17] I.G. Rosenberg, Über die funktionale Vollständigkeit in den mehrwertigen Logiken. Struktur der Funktionen von mehreren Veränderlichen auf endlichen Mengen, Rozpravy Československe kademie Věd Řada Matematických a Přírodních Věd, 80(4): 93, (1970) [18] I.G. Rosenberg, n algebraic approach to hyperalgebras, Proceedings of 26th IEEE International Symposium on Multiple-Valued Logic (ISMVL 1996), , (1996) [19] I.G. Rosenberg, Multiple-Valued Hyperstructures, Proceedings of 28th IEEE International Symposium on Multiple-Valued Logic (ISMVL 1998), , (1998). [20] I.G. Rosenberg, lgebraic structures and relations: a short survey, Contributions to general algebra 15, Proceedings of the Klagenfurt Conference 2003, Verlag Johannes Heyn, Klagenfurt, , (2004) [21] Á. Szendrei, Clones in Universal lgebra, Seminaire de Mathematiques Superieures, Les Presses de l Universite de Montreal, Montreal, (1986)

86 Biografija Jelena Čolić je rodena 30. marta godine u Bačkoj Palanci, gde je završila osnovnu školu i gimnaziju kao nosilac,,vukove diplome. Godine upisuje Prirodno-matematički fakultet u Novom Sadu, smer profesor matematike teorijsko usmerenje, koji završava u septembru godine, sa prosečnom ocenom 9,97. Godine upisuje akademske master studije na istom fakultetu, modul: teorijska matematika. Položilaje sve ispite predvidene nastavnim planom i programom, i stekla pravo da brani završni rad. Radila je u O.Š.,,Zdravko Čelar u Čelarevu ( ), na Tehnološkom fakultetu ( ), Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija ( ) i Prirodno-matematičkom fakultetu ( ) u Novom Sadu, i gimnaziji,,svetozar Miletić u Srbobranu (2010). Od septembra godine je zaposlena kao saradnik u nastavi na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu. Takode, od godine radi kao nastavnik geometrije u oglednim matematičkim odeljenjima sedmog i osmog razreda osnovne škole pri gimnaziji,,jovan Jovanović Zmaj u Novom Sadu. Novi Sad, maj Jelena Čolić 81

TEORIJA SKUPOVA Zadaci

TEORIJA SKUPOVA Zadaci TEORIJA SKUPOVA Zadai LOGIKA 1 I. godina 1. Zapišite simbolima: ( x nije element skupa S (b) d je član skupa S () F je podskup slupa S (d) Skup S sadrži skup R 2. Neka je S { x;2x 6} = = i neka je b =

More information

ZANIMLJIV NAČIN IZRAČUNAVANJA NEKIH GRANIČNIH VRIJEDNOSTI FUNKCIJA. Šefket Arslanagić, Sarajevo, BiH

ZANIMLJIV NAČIN IZRAČUNAVANJA NEKIH GRANIČNIH VRIJEDNOSTI FUNKCIJA. Šefket Arslanagić, Sarajevo, BiH MAT-KOL (Banja Luka) XXIII ()(7), -7 http://wwwimviblorg/dmbl/dmblhtm DOI: 75/МК7A ISSN 5-6969 (o) ISSN 986-588 (o) ZANIMLJIV NAČIN IZRAČUNAVANJA NEKIH GRANIČNIH VRIJEDNOSTI FUNKCIJA Šefket Arslanagić,

More information

Karakterizacija problema zadovoljenja uslova širine 1

Karakterizacija problema zadovoljenja uslova širine 1 UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Aleksandar Prokić Karakterizacija problema zadovoljenja uslova širine 1 -master rad- Mentor: dr Petar Marković

More information

Iskazna logika 1. Matematička logika u računarstvu. oktobar 2012

Iskazna logika 1. Matematička logika u računarstvu. oktobar 2012 Matematička logika u računarstvu Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia oktobar 2012 Iskazi, istinitost, veznici Intuitivno, iskaz je rečenica koja je ima tačno jednu jednu

More information

Uvod u analizu (M3-02) 05., 07. i 12. XI dr Nenad Teofanov. principle) ili Dirihleov princip (engl. Dirichlet box principle).

Uvod u analizu (M3-02) 05., 07. i 12. XI dr Nenad Teofanov. principle) ili Dirihleov princip (engl. Dirichlet box principle). Uvod u analizu (M-0) 0., 07. i. XI 0. dr Nenad Teofanov. Kardinalni broj skupa R U ovom predavanju se razmatra veličina skupa realnih brojeva. Jasno, taj skup ima beskonačno mnogo elemenata. Pokazaće se,

More information

Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral

Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral Metrički prostori i Riman-Stiltjesov integral Sadržaj 1 Metrički prostori 3 1.1 Primeri metričkih prostora................. 3 1.2 Konvergencija nizova i osobine skupova...................... 12 1.3 Kantorov

More information

Red veze za benzen. Slika 1.

Red veze za benzen. Slika 1. Red veze za benzen Benzen C 6 H 6 je aromatično ciklično jedinjenje. Njegove dve rezonantne forme (ili Kekuléove structure), prema teoriji valentne veze (VB) prikazuju se uobičajeno kao na slici 1 a),

More information

Osobine metode rezolucije: zaustavlja se, pouzdanost i kompletnost. Iskazna logika 4

Osobine metode rezolucije: zaustavlja se, pouzdanost i kompletnost. Iskazna logika 4 Matematička logika u računarstvu Department of Mathematics and Informatics, Faculty of Science,, Serbia novembar 2012 Rezolucija 1 Metod rezolucije je postupak za dokazivanje da li je neka iskazna (ili

More information

Projektovanje paralelnih algoritama II

Projektovanje paralelnih algoritama II Projektovanje paralelnih algoritama II Primeri paralelnih algoritama, I deo Paralelni algoritmi za množenje matrica 1 Algoritmi za množenje matrica Ovde su data tri paralelna algoritma: Direktan algoritam

More information

Slika 1. Slika 2. Da ne bismo stalno izbacivali elemente iz skupa, mi ćemo napraviti još jedan niz markirano, gde će

Slika 1. Slika 2. Da ne bismo stalno izbacivali elemente iz skupa, mi ćemo napraviti još jedan niz markirano, gde će Permutacije Zadatak. U vreći se nalazi n loptica različitih boja. Iz vreće izvlačimo redom jednu po jednu lopticu i stavljamo jednu pored druge. Koliko različitih redosleda boja možemo da dobijemo? Primer

More information

BROJEVNE KONGRUENCIJE

BROJEVNE KONGRUENCIJE UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Vojko Nestorović BROJEVNE KONGRUENCIJE - MASTER RAD - Mentor, dr Siniša Crvenković Novi Sad, 2011. Sadržaj Predgovor...............................

More information

Karakteri konačnih Abelovih grupa

Karakteri konačnih Abelovih grupa Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Matija Klarić Karakteri konačnih Abelovih grupa Završni rad Osijek, 2015. Sveučilište J. J. Strossmayera

More information

UOPŠTENI INVERZI, FAKTORI USLOVLJENOSTI I PERTURBACIJE

UOPŠTENI INVERZI, FAKTORI USLOVLJENOSTI I PERTURBACIJE UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO MATEMATIČKI FAKULTET ODSEK ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Dijana Mosić UOPŠTENI INVERZI, FAKTORI USLOVLJENOSTI I PERTURBACIJE Doktorska disertacija Mentor Prof. dr Dragan Djordjević

More information

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU. Poljski prostori. Mentor: prof.

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU. Poljski prostori. Mentor: prof. UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU -Dord e Vučković Poljski prostori -završni rad- Mentor: prof. dr Miloš Kurilić Novi Sad, 2011. Sadržaj Predgovor.................................

More information

O aksiomu izbora, cipelama i čarapama

O aksiomu izbora, cipelama i čarapama O aksiomu izbora, cipelama i čarapama Aksiom izbora može se izreći u raznim ekvivalentnim formama. Dokazi ekvivalencije aksioma izbora npr. sa Zornovom lemom, ili pak sa Zermelovim teoremom o dobrom uredaju,

More information

KLASIFIKACIJA NAIVNI BAJES. NIKOLA MILIKIĆ URL:

KLASIFIKACIJA NAIVNI BAJES. NIKOLA MILIKIĆ   URL: KLASIFIKACIJA NAIVNI BAJES NIKOLA MILIKIĆ EMAIL: nikola.milikic@fon.bg.ac.rs URL: http://nikola.milikic.info ŠTA JE KLASIFIKACIJA? Zadatak određivanja klase kojoj neka instanca pripada instanca je opisana

More information

Klase neograničenih operatora

Klase neograničenih operatora Univerzitet u Nišu Prirodno- matematički fakultet Departman za matematiku Klase neograničenih operatora Master rad Mentor: Prof. dr. Dragan Đorđević Student: Milena Nikolić Niš,. Sadržaj Predgovor...2

More information

Linearno uređena topologija

Linearno uređena topologija Univerzitet u Novom Sadu Prirodno-matematički fakultet Departman za matematiku i informatiku Aleksandar Janjoš Linearno uređena topologija Master rad Mentor: Dr Aleksandar Pavlović 2017, Novi Sad Sadržaj

More information

Konstrukcija i analiza algoritama

Konstrukcija i analiza algoritama Konstrukcija i analiza algoritama 27. februar 207 Matematička indukcija Princip matematičke indukcije: Da bi za svako n N važilo tvrdjenje T (n) dovoljno je pokazati: bazu indukcije: tvrdjenje T () induktivni

More information

O GLATKIM GRAFOVIMA KOMPATIBILNIM SA TEJLOROVIM OPERACIJAMA

O GLATKIM GRAFOVIMA KOMPATIBILNIM SA TEJLOROVIM OPERACIJAMA UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Vlado Uljarević O GLATKIM GRAFOVIMA KOMPATIBILNIM SA TEJLOROVIM OPERACIJAMA -master teza- Novi Sad, 2014 Sadržaj

More information

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Ivan Marinković Klasifikacija H-matrica metodom skaliranja i njena primena u odred ivanju oblasti konvergencije

More information

Fajl koji je korišćen može se naći na

Fajl koji je korišćen može se naći na Machine learning Tumačenje matrice konfuzije i podataka Fajl koji je korišćen može se naći na http://www.technologyforge.net/datasets/. Fajl se odnosi na pečurke (Edible mushrooms). Svaka instanca je definisana

More information

AUTOMATSKE GRUPE I STRUKTURE PREDSTAVLJIVE KONAČNIM AUTOMATIMA

AUTOMATSKE GRUPE I STRUKTURE PREDSTAVLJIVE KONAČNIM AUTOMATIMA AUTOMATSKE GRUPE I STRUKTURE PREDSTAVLJIVE KONAČNIM AUTOMATIMA master teza Autor: Atila Fešiš Mentor: dr Igor Dolinka Novi Sad, 2013. Sadržaj Predgovor iii 1 Osnovni pojmovi 1 1.1 Konačni automati i regularni

More information

AKSIOM IZBORA I EKVIVALENCIJE

AKSIOM IZBORA I EKVIVALENCIJE Sveučilište J.J. Strossmayera Odjel za matematiku Preddiplomski sveučilišni studij matematike Igor Sušić AKSIOM IZBORA I EKVIVALENCIJE Završni rad Osijek, 2013. Sveučilište J.J. Strossmayera Odjel za matematiku

More information

Ksenija Doroslovački KOMBINATORIKA INTERPRETIRANA FUNKCIJAMA I NJIHOVIM OSOBINAMA MASTER RAD. NOVI SAD jun 2008

Ksenija Doroslovački KOMBINATORIKA INTERPRETIRANA FUNKCIJAMA I NJIHOVIM OSOBINAMA MASTER RAD. NOVI SAD jun 2008 1 Ksenija Doroslovački KOMBINATORIKA INTERPRETIRANA FUNKCIJAMA I NJIHOVIM OSOBINAMA MASTER RAD NOVI SAD jun 2008 2 Sadržaj 1 UVOD 5 2 FUNKCIJE 11 3 KLASIČNI KOMBINATORNI OBJEKTI 17 4 NEKI NEKLASIČNI KOMBINATORNI

More information

Ariana Trstenjak Kvadratne forme

Ariana Trstenjak Kvadratne forme Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Ariana Trstenjak Kvadratne forme Završni rad Osijek, 014. Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera

More information

PRIPADNOST RJEŠENJA KVADRATNE JEDNAČINE DANOM INTERVALU

PRIPADNOST RJEŠENJA KVADRATNE JEDNAČINE DANOM INTERVALU MAT KOL Banja Luka) ISSN 0354 6969 p) ISSN 1986 58 o) Vol. XXI )015) 105 115 http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm PRIPADNOST RJEŠENJA KVADRATNE JEDNAČINE DANOM INTERVALU Bernadin Ibrahimpašić 1 Senka Ibrahimpašić

More information

AKSIOME TEORIJE SKUPOVA

AKSIOME TEORIJE SKUPOVA MAT-KOL (Banja Luka) ISSN 0354/6969 XV(1)(2009), 17-25 AKSIOME TEORIJE SKUPOVA Duško Bogdanić 1, Bojan Nikolić 2 i Daniel A. Romano 2 Sažetak: Postoji više od jedne mogućnosti aksiomatizacije teorije skupova.

More information

ZANIMLJIVI ALGEBARSKI ZADACI SA BROJEM 2013 (Interesting algebraic problems with number 2013)

ZANIMLJIVI ALGEBARSKI ZADACI SA BROJEM 2013 (Interesting algebraic problems with number 2013) MAT-KOL (Banja Luka) ISSN 0354-6969 (p), ISSN 1986-5228 (o) Vol. XIX (3)(2013), 35-44 ZANIMLJIVI ALGEBARSKI ZADACI SA BROJEM 2013 (Interesting algebraic problems with number 2013) Nenad O. Vesi 1 Du²an

More information

Nilpotentni operatori i matrice

Nilpotentni operatori i matrice Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Nikolina Romić Nilpotentni operatori i matrice Završni rad Osijek, 2016. Sveučilište J. J. Strossmayera

More information

Funkcijske jednadºbe

Funkcijske jednadºbe MEMO pripreme 2015. Marin Petkovi, 9. 6. 2015. Funkcijske jednadºbe Uvod i osnovne ideje U ovom predavanju obradit emo neke poznate funkcijske jednadºbe i osnovne ideje rje²avanja takvih jednadºbi. Uobi

More information

Mirela Nogolica Norme Završni rad

Mirela Nogolica Norme Završni rad Sveučilište J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Mirela Nogolica Norme Završni rad Osijek, 2014. Sveučilište J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za

More information

Dekartov proizvod grafova

Dekartov proizvod grafova UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO - MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Marijana Petričević Jović Dekartov proizvod grafova Master rad Mentor: Prof. dr Ivica Bošnjak Novi Sad, 2017

More information

Prsten cijelih brojeva

Prsten cijelih brojeva SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU ODJEL ZA MATEMATIKU Marijana Pravdić Prsten cijelih brojeva Diplomski rad Osijek, 2017. SVEUČILIŠTE JOSIPA JURJA STROSSMAYERA U OSIJEKU ODJEL ZA MATEMATIKU

More information

4-POLITOPA. Prema Štajnicovom radu iz godine skup f vektora 3 politopa dat je sa:

4-POLITOPA. Prema Štajnicovom radu iz godine skup f vektora 3 politopa dat je sa: NEKE NUMERIČKE KARAKTERISTIKE 4-POLITOPA VLADIMIR TELEBAK Prirodno-matematički fakultet Univerzitet u Banjoj Luci Ul. Mladena Stojanovića 2 Banja Luka, Republika Srpska e-pošta: vladotelebak@yahoo.com

More information

Uvod u relacione baze podataka

Uvod u relacione baze podataka Uvod u relacione baze podataka Ana Spasić 2. čas 1 Mala studentska baza dosije (indeks, ime, prezime, datum rodjenja, mesto rodjenja, datum upisa) predmet (id predmeta, sifra, naziv, bodovi) ispitni rok

More information

Dr. Željko Jurić: Matematička logika i teorija izračunljivosti Radna skripta za istoimeni kurs na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu.

Dr. Željko Jurić: Matematička logika i teorija izračunljivosti Radna skripta za istoimeni kurs na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu. Dr. Željko Jurić: Matematička logika i teorija izračunljivosti Radna skripta za istoimeni kurs na Elektrotehničkom fakultetu u Sarajevu (akademska godina 2015/16) Funkcijske relacije i funkcije (preslikavanja)

More information

NIZOVI I REDOVI FUNKCIJA

NIZOVI I REDOVI FUNKCIJA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Danijela Piškor NIZOVI I REDOVI FUNKCIJA Diplomski rad Voditelj rada: izv. prof. dr. sc. Ljiljana Arambašić Zagreb, rujan 206.

More information

Jednočlani potpuni skupovi veznika za iskaznu logiku

Jednočlani potpuni skupovi veznika za iskaznu logiku Univerzitet u Beogradu Matematički fakultet Petar Maksimović Jednočlani potpuni skupovi veznika za iskaznu logiku Master teza mentor: dr Predrag Janičić Beograd 2008 2 Sadržaj 1 Uvod 7 1.1 Kratak istorijat

More information

Krive u prostoru Minkovskog

Krive u prostoru Minkovskog UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Maja Jolić Krive u prostoru Minkovskog - master rad - Mentor: dr Sanja Konjik Novi Sad, 2016 Predgovor Na vratima

More information

Konstrukcija i analiza algoritama

Konstrukcija i analiza algoritama Konstrukcija i analiza algoritama 27. februar 2017 1 Pravila zaključivanja i tehnike dokazivanja u iskaznoj i predikatskoj logici 1 1.1 Iskazna logika Pravila zaključivanja za iskaznu logiku: 1. DODAVANJE

More information

Mathcad sa algoritmima

Mathcad sa algoritmima P R I M J E R I P R I M J E R I Mathcad sa algoritmima NAREDBE - elementarne obrade - sekvence Primjer 1 Napraviti algoritam za sabiranje dva broja. NAREDBE - elementarne obrade - sekvence Primjer 1 POČETAK

More information

Matrice traga nula math.e Vol. 26. math.e. Hrvatski matematički elektronički časopis. Matrice traga nula. komutator linearna algebra. Sažetak.

Matrice traga nula math.e Vol. 26. math.e. Hrvatski matematički elektronički časopis. Matrice traga nula. komutator linearna algebra. Sažetak. 1 math.e Hrvatski matematički elektronički časopis komutator linearna algebra Marijana Kožul i Rajna Rajić Matrice traga nula marijana55@gmail.com, rajna.rajic@rgn.hr Rudarsko-geološko-naftni fakultet,

More information

BAZNI OKVIRI I RIESZOVE BAZE HILBERTOVIH PROSTORA

BAZNI OKVIRI I RIESZOVE BAZE HILBERTOVIH PROSTORA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Neven Trgovec BAZNI OKVIRI I RIESZOVE BAZE HILBERTOVIH PROSTORA Diplomski rad Voditelj rada: prof. dr. sc. Damir Bakić Zagreb,

More information

Hamiltonovi grafovi i digrafovi

Hamiltonovi grafovi i digrafovi UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Slobodan Nogavica Hamiltonovi grafovi i digrafovi Master rad Novi Sad, 2016 Sadržaj Predgovor...2 Glava 1. Uvod...3

More information

O homomorfizam-homogenim geometrijama ranga 2

O homomorfizam-homogenim geometrijama ranga 2 UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODN0-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Eva Jungael O homomorfzam-homogenm geometrjama ranga 2 -završn rad- Nov Sad, oktoar 2009 Predgovor Za strukturu

More information

Fraktali - konačno u beskonačnom

Fraktali - konačno u beskonačnom Prirodno-Matematički fakultet, Niš. dexterofnis@gmail.com www.pmf.ni.ac.rs/dexter Nauk nije bauk, 2011 Sadržaj predavanja 1 Sadržaj predavanja 1 2 Sadržaj predavanja 1 2 3 Box-Counting dimenzija Hausdorfova

More information

PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Marina Zrno KOMUTATIVNI PRSTENI. Diplomski rad. Voditelj rada: prof.dr.sc.

PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Marina Zrno KOMUTATIVNI PRSTENI. Diplomski rad. Voditelj rada: prof.dr.sc. SVEUČ ILIŠ TE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Marina Zrno KOMUTATIVNI PRSTENI Diplomski rad Voditelj rada: prof.dr.sc. Ozren Perše Zagreb, 2014 Ovaj diplomski rad obranjen

More information

Formule za udaljenost točke do pravca u ravnini, u smislu lp - udaljenosti math.e Vol 28.

Formule za udaljenost točke do pravca u ravnini, u smislu lp - udaljenosti math.e Vol 28. 1 math.e Hrvatski matematički elektronički časopis Formule za udaljenost točke do pravca u ravnini, u smislu lp - udaljenosti Banachovi prostori Funkcija udaljenosti obrada podataka optimizacija Aleksandra

More information

1 Konveksni skupovi i konveksne funkcije

1 Konveksni skupovi i konveksne funkcije Nediferencijabilna optimizacija 1 Odjel za matematiku Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Nediferencijabilna optimizacija Poslijediplomski doktorski studij matematike 1 Konveksni skupovi i konveksne funkcije

More information

Nekoliko kombinatornih dokaza

Nekoliko kombinatornih dokaza MAT-KOL (Banja Luka) ISSN 0354-6969 (p), ISSN 1986-5228 (o) http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm Vol. XXII (2)(2016), 141-147 Nekoliko kombinatornih dokaza Duško Jojić Prirodno-matematički fakultet, Univerzitet

More information

Metode izračunavanja determinanti matrica n-tog reda

Metode izračunavanja determinanti matrica n-tog reda Osječki matematički list 10(2010), 31 42 31 STUDENTSKA RUBRIKA Metode izračunavanja determinanti matrica n-tog reda Damira Keček Sažetak U članku su opisane metode izračunavanja determinanti matrica n-tog

More information

Rešenja zadataka za vežbu na relacionoj algebri i relacionom računu

Rešenja zadataka za vežbu na relacionoj algebri i relacionom računu Rešenja zadataka za vežbu na relacionoj algebri i relacionom računu 1. Izdvojiti ime i prezime studenata koji su rođeni u Beogradu. (DOSIJE WHERE MESTO_RODJENJA='Beograd')[IME, PREZIME] where mesto_rodjenja='beograd'

More information

Kvaternioni i kvaternionsko rješenje kvadratne jednadžbe

Kvaternioni i kvaternionsko rješenje kvadratne jednadžbe Kvaternioni i kvaternionsko rješenje 1 Uvod Kvaternioni i kvaternionsko rješenje kvadratne jednadžbe Željko Zrno 1 i Neven Jurić Što je matematika? Na što prvo čovjeka asocira riječ matematika? Matematika

More information

Banach Tarskijev paradoks

Banach Tarskijev paradoks Banach Tarskijev paradoks Matija Bašić Sažetak Banach Tarskijev paradoks je teorem koji kaže da su bilo koje dvije kugle u R 3 jednakorastavljive, u smislu da postoje particije tih kugli u jednak broj

More information

Simetrične matrice, kvadratne forme i matrične norme

Simetrične matrice, kvadratne forme i matrične norme Sveučilište JJStrossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Martina Dorić Simetrične matrice, kvadratne forme i matrične norme Završni rad Osijek, 2014 Sveučilište

More information

Programiranje u realnom vremenu Bojan Furlan

Programiranje u realnom vremenu Bojan Furlan Programiranje u realnom vremenu Bojan Furlan Tri procesa sa D = T imaju sledeće karakteristike: Proces T C a 3 1 b 6 2 c 18 5 (a) Pokazati kako se može konstruisati ciklično izvršavanje ovih procesa. (b)

More information

Virtual Library of Faculty of Mathematics - University of Belgrade

Virtual Library of Faculty of Mathematics - University of Belgrade PP PRIRODNO-MATEMATI C K I FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU ti2eru I4F-'0,L1Ho-%1A fipoj rthsehri::pa hoorpar EifY 140TEKA e 117.7..x.;iF?IligE playre (DARYJITETA FUNKCIONALNI PROSTORI Doktorska disertacija

More information

Šime Šuljić. Funkcije. Zadavanje funkcije i područje definicije. š2004š 1

Šime Šuljić. Funkcije. Zadavanje funkcije i područje definicije. š2004š 1 Šime Šuljić Funkcije Zadavanje funkcije i područje definicije š2004š 1 Iz povijesti Dvojica Francuza, Pierre de Fermat i Rene Descartes, posebno su zadužila matematiku unijevši ideju koordinatne metode

More information

Geometrijski smisao rješenja sustava od tri linearne jednadžbe s tri nepoznanice

Geometrijski smisao rješenja sustava od tri linearne jednadžbe s tri nepoznanice Osječki matematički list 6(2006), 79 84 79 Geometrijski smisao rješenja sustava od tri linearne jednadžbe s tri nepoznanice Zlatko Udovičić Sažetak. Geometrijski smisao rješenja sustava od dvije linearne

More information

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET. mr Dragan Stevanović NEKE KOMPOZICIJE GRAFOVA I GRAFOVI SA CELOBROJNIM SPEKTROM

UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET. mr Dragan Stevanović NEKE KOMPOZICIJE GRAFOVA I GRAFOVI SA CELOBROJNIM SPEKTROM UNIVERZITET U NIŠU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET mr Dragan Stevanović NEKE KOMPOZICIJE GRAFOVA I GRAFOVI SA CELOBROJNIM SPEKTROM doktorska disertacija Niš, 1999. Za Sanju Sadržaj Predgovor vii I NEPS

More information

Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku

Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Valentina Volmut Ortogonalni polinomi Diplomski rad Osijek, 2016. Sveučilište Josipa Jurja Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku

More information

Representation theorems for connected compact Hausdorff spaces

Representation theorems for connected compact Hausdorff spaces Representation theorems for connected compact Hausdorff spaces Mirna Džamonja School of Mathematics University of East Anglia Norwich, NR4 7TJ UK February 22, 2008 Abstract We present two theorems which

More information

Algoritam za množenje ulančanih matrica. Alen Kosanović Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek

Algoritam za množenje ulančanih matrica. Alen Kosanović Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek Algoritam za množenje ulančanih matrica Alen Kosanović Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odsjek O problemu (1) Neka je A 1, A 2,, A n niz ulančanih matrica duljine n N, gdje su dimenzije matrice

More information

University of East Sarajevo Mathematical Society of the Republic of Srpska. PROCEEDINGS Trebinje, June 2014

University of East Sarajevo Mathematical Society of the Republic of Srpska. PROCEEDINGS Trebinje, June 2014 Redakcija Prof. dr Milenko Pikula, Univerzitet u Istočnom Sarajevu, BiH Prof. dr Žarko Mijajlović, Matematički fakultet Beograd, Republika Srbija Akademik prof. dr Svjetlana Terzić, Univerzitet Crne Gore,

More information

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ ИЗБОРНОМ ВЕЋУ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ФАКУЛТЕТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ Одлуком Изборног већа Пољопривредног факултета од 29.06.2017. године одређени смо у Комисију за писање реферата о кандидатима који учествују

More information

UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATItICI FAKULTET

UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATItICI FAKULTET UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATItICI FAKULTET Radoi V. Bakit PRIMENA ARITMETI(KE FUNKCIJE W U TEORIJI GRUPA Magistarski rad Mentor: Prof. Dr. iarko Mijajlovie Matematidki fakultet Beograd elanovi komisije:

More information

A multidimensional generalization of the Steinhaus theorem

A multidimensional generalization of the Steinhaus theorem Mathematical Communications 2(1997, 129 133 129 A multidimensional generalization of the Steinhaus theorem Miljenko Crnjac Abstract. Steinhaus has shown that the subset of R of the form A + B = {a + b

More information

Logika višeg reda i sustav Isabelle

Logika višeg reda i sustav Isabelle Sveučilište u Zagrebu Prirodoslovno-matematički fakultet Matematički odjel Tajana Ban Kirigin Logika višeg reda i sustav Isabelle Magistarski rad Zagreb, 2004. Sveučilište u Zagrebu Prirodoslovno-matematički

More information

Neke primene teorije fazi skupova i fazi logike u procesiranju slika

Neke primene teorije fazi skupova i fazi logike u procesiranju slika Univerzitet u Beogradu Matematički fakultet Neke primene teorije fazi skupova i fazi logike u procesiranju slika - Master rad - Nebojša Perić 1024/2013 Beograd, 2014. 2 Mentor: Članovi komisije: Datum

More information

O NEKIM KOMBINATORNIM I ALGEBARSKIM METODAMA U ENUMERACIJI POLITOPA I POSETA

O NEKIM KOMBINATORNIM I ALGEBARSKIM METODAMA U ENUMERACIJI POLITOPA I POSETA UNIVERZITET U BEOGRADU MATEMATIČKI FAKULTET Duško Jojić O NEKIM KOMBINATORNIM I ALGEBARSKIM METODAMA U ENUMERACIJI POLITOPA I POSETA -DOKTORSKA DISERTACIJA- Beograd, 2005. i ii Sadržaj Predgovor v 1 Uvod

More information

U čemu je snaga suvremene algebre?

U čemu je snaga suvremene algebre? 1 / 33 U čemu je snaga suvremene algebre? Dr Ivan Tomašić Queen Mary, University of London SŠ Mate Blažina Labin 2014 2 / 33 Pitagorine trojke Teorem Postoje cijeli brojevi x, y i z koji zadovoljavaju:

More information

ANALYTICAL AND NUMERICAL PREDICTION OF SPRINGBACK IN SHEET METAL BENDING

ANALYTICAL AND NUMERICAL PREDICTION OF SPRINGBACK IN SHEET METAL BENDING ANALYTICAL AND NUMERICAL PREDICTION OF SPRINGBACK IN SHEET METAL BENDING Slota Ján, Jurčišin Miroslav Department of Technologies and Materials, Faculty of Mechanical Engineering, Technical University of

More information

TEORIJA SKUPOVA matematička teorija sti. Boban Veličković, Aleksandar Perović, Aleksandar Jovanović

TEORIJA SKUPOVA matematička teorija sti. Boban Veličković, Aleksandar Perović, Aleksandar Jovanović TEORIJA SKUPOVA matematička teorija sti Boban Veličković, Aleksandar Perović, Aleksandar Jovanović 2 Sadržaj 1 Uvod 7 I Uvod u teoriju skupova 21 2 Logičke osnove 23 2.1 O formalnoj metodi....................

More information

Mehurasto sortiranje Brzo sortiranje Sortiranje učešljavanjem Sortiranje umetanjem. Overviev Problemi pretraživanja Heš tabele.

Mehurasto sortiranje Brzo sortiranje Sortiranje učešljavanjem Sortiranje umetanjem. Overviev Problemi pretraživanja Heš tabele. Bubble sort Razmotrimo još jedan vrlo popularan algoritam sortiranja podataka, vrlo sličan prethodnom algoritmu. Algoritam je poznat pod nazivom Bubble sort algoritam (algoritam mehurastog sortiranja),

More information

Mersenneovi i savršeni brojevi

Mersenneovi i savršeni brojevi Sveučilište J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Diplomski studij matematike Ana Maslać Mersenneovi i savršeni brojevi Diplomski rad Osijek, 2012. Sveučilište J.J. Strossmayera u Osijeku Odjel

More information

Matematika (PITUP) Prof.dr.sc. Blaženka Divjak. Matematika (PITUP) FOI, Varaždin

Matematika (PITUP) Prof.dr.sc. Blaženka Divjak. Matematika (PITUP) FOI, Varaždin Matematika (PITUP) FOI, Varaždin Dio II Bez obzira kako nam se neki teorem činio korektnim, ne možemo biti sigurni da ne krije neku nesavršenost sve dok se nam ne čini prekrasnim G. Boole The moving power

More information

OSCILATORNOST NELINEARNIH DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA DRUGOG REDA

OSCILATORNOST NELINEARNIH DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA DRUGOG REDA UNIVERZIE U BEOGRADU MAEMAIČKI FAKULE Jelena V. Manojlović OSCILAORNOS NELINEARNIH DIFERENCIJALNIH JEDNAČINA DRUGOG REDA Doktorska disertacija Beograd, 999. Predgovor Ova doktorska disertacija posvećena

More information

Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku DIOFANTSKE JEDNADŽBE

Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku DIOFANTSKE JEDNADŽBE Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Violeta Ivšić DIOFANTSKE JEDNADŽBE Završni rad Osijek, 2016. Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Violeta Ivšić DIOFANTSKE

More information

Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku. Sveučilišni preddiplomski studij matematike

Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku. Sveučilišni preddiplomski studij matematike Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Lorena Škalac Fermatova metoda beskonačnog spusta Završni rad Osijek, 014. Sveučilište J.J.Strossmayera

More information

Maja Antolović Algoritmi u teoriji brojeva

Maja Antolović Algoritmi u teoriji brojeva Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Preddiplomski studij matematike Maja Antolović Algoritmi u teoriji brojeva Završni rad Osijek, 2017. Sveučilište J.J.Strossmayera u Osijeku Odjel

More information

POOPĆENJE KLASIČNIH TEOREMA ZATVARANJA PONCELETOVOG TIPA

POOPĆENJE KLASIČNIH TEOREMA ZATVARANJA PONCELETOVOG TIPA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Petra Zubak POOPĆENJE KLASIČNIH TEOREMA ZATVARANJA PONCELETOVOG TIPA Diplomski rad Voditelj rada: prof. dr. sc. Juraj Šiftar

More information

u radu istrazujemo neke dovozjne uvjete uz koje je odgovor na

u radu istrazujemo neke dovozjne uvjete uz koje je odgovor na Dr Ivan Loncar F akultet organizacije i informatike Varazdin UDK: 519.5 Znanstveni rad JEDNAKOST DIMENZIJA INVERZNOG LIMESA Neka [e X = {X ~f S.,A}inverzni sistem topoloiiki.h proe tora X., aea.,-koji

More information

DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI

DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Postavka 7: međusobno isključivanje sa read/write promenljivama 1 DISTRIBUIRANI ALGORITMI I SISTEMI Iz kursa CSCE 668 Proleće 2014 Autor izvorne prezentacije: Prof. Jennifer Welch Read/Write deljene promenljive

More information

POLINOMNE VARIJANTE DIOFANTOVA PROBLEMA

POLINOMNE VARIJANTE DIOFANTOVA PROBLEMA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO - MATEMATIČKI FAKULTET Matematički odjel Ana Jurasić POLINOMNE VARIJANTE DIOFANTOVA PROBLEMA Disertacija Voditelj disertacije: prof. dr. sc. Andrej Dujella Zagreb, 010.

More information

Hamiltonov princip i parcijalne diferencijalne jednačine

Hamiltonov princip i parcijalne diferencijalne jednačine UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA MATEMATIKU I INFORMATIKU Nikola Dukanović Hamiltonov princip i parcijalne diferencijalne jednačine -master rad- Novi Sad, 2014. Sadržaj

More information

KVADRATNE INTERPOLACIJSKE METODE ZA JEDNODIMENZIONALNU BEZUVJETNU LOKALNU OPTIMIZACIJU 1

KVADRATNE INTERPOLACIJSKE METODE ZA JEDNODIMENZIONALNU BEZUVJETNU LOKALNU OPTIMIZACIJU 1 MAT KOL (Banja Luka) ISSN 0354 6969 (p), ISSN 1986 5228 (o) Vol. XXII (1)(2016), 5 19 http://www.imvibl.org/dmbl/dmbl.htm KVADRATNE INTERPOLACIJSKE METODE ZA JEDNODIMENZIONALNU BEZUVJETNU LOKALNU OPTIMIZACIJU

More information

PRIMENA UOPŠTENIH INVERZA U REŠAVANJU FAZI LINEARNIH SISTEMA

PRIMENA UOPŠTENIH INVERZA U REŠAVANJU FAZI LINEARNIH SISTEMA UNIVERZITET U NOVOM SADU FAKULTET TEHNIČKIH NAUKA U NOVOM SADU Vera Miler Jerković PRIMENA UOPŠTENIH INVERZA U REŠAVANJU FAZI LINEARNIH SISTEMA DOKTORSKA DISERTACIJA Novi Sad, 08. УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ

More information

Položaj nultočaka polinoma

Položaj nultočaka polinoma Osječki matematički list 4 (204), 05-6 Položaj nultočaka polinoma Mandalena Pranjić Rajna Rajić Sažetak Prema Rolleovom teoremu, bilo koji segment čiji su krajevi međusobno različite realne nultočke polinoma

More information

Permutacije sa ograniqeƭima

Permutacije sa ograniqeƭima Univerzitet u Nixu Prirodno matematiqki fakultet Departman za matematiku Vladimir M. Balti Permutacije sa ograniqeƭima Doktorska disertacija Nix, 2014. University of Niš Faculty of Science and Mathematics

More information

pretraživanje teksta Knuth-Morris-Pratt algoritam

pretraživanje teksta Knuth-Morris-Pratt algoritam pretraživanje teksta Knuth-Morris-Pratt algoritam Jelena Držaić Oblikovanje i analiza algoritama Mentor: Prof.dr.sc Saša Singer 18. siječnja 2016. 18. siječnja 2016. 1 / 48 Sadržaj 1 Uvod 2 Pretraživanje

More information

SIMBOLIČKO IZRAČUNAVANJE HANKELOVIH DETERMINANTI I GENERALISANIH INVERZA MATRICA

SIMBOLIČKO IZRAČUNAVANJE HANKELOVIH DETERMINANTI I GENERALISANIH INVERZA MATRICA Univerzitet u Nišu Prirodno-Matematički fakultet Marko D. Petković SIMBOLIČKO IZRAČUNAVANJE HANKELOVIH DETERMINANTI I GENERALISANIH INVERZA MATRICA Doktorska disertacija Niš, Jun 2008 Mogućnost simboličkog

More information

SITO POLJA BROJEVA. Dario Maltarski PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Diplomski rad. Voditelj rada: Doc. dr. sc.

SITO POLJA BROJEVA. Dario Maltarski PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Diplomski rad. Voditelj rada: Doc. dr. sc. SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Dario Maltarski SITO POLJA BROJEVA Diplomski rad Voditelj rada: Doc. dr. sc. Filip Najman Zagreb, rujan 2014. Ovaj diplomski

More information

Prvo predavanje iz Teorije skupova 08/10/2005

Prvo predavanje iz Teorije skupova 08/10/2005 Prvo predavanje iz Teorije skupova 08/10/2005 Sadržaj današnjeg predavanja 1. Kratki sadržaj kolegija. 2. Literatura. 3. Kratka povijest nastanka teorije skupova. 4. Osnovne napomene na početku kolegija.

More information

Teorem o reziduumima i primjene. Završni rad

Teorem o reziduumima i primjene. Završni rad Sveučilište J. J. Strossmayera u Osijeku Odjel za matematiku Sveučilišni preddiplomski studij matematike Matej Petrinović Teorem o reziduumima i primjene Završni rad Osijek, 207. Sveučilište J. J. Strossmayera

More information

VELOCITY PROFILES AT THE OUTLET OF THE DIFFERENT DESIGNED DIES FOR ALUMINIUM EXTRUSION

VELOCITY PROFILES AT THE OUTLET OF THE DIFFERENT DESIGNED DIES FOR ALUMINIUM EXTRUSION VELOCITY PROFILES AT THE OUTLET OF THE DIFFERENT DESIGNED DIES FOR ALUMINIUM EXTRUSION J.Caloska, J. Lazarev, Faculty of Mechanical Engineering, University Cyril and Methodius, Skopje, Republic of Macedonia

More information

FEUERBACHOVA TOČKA. Maja Mihalic PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Diplomski rad. Voditelj rada: doc. dr. sc.

FEUERBACHOVA TOČKA. Maja Mihalic PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK. Diplomski rad. Voditelj rada: doc. dr. sc. SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Maja Mihalic FEUERBACHOVA TOČKA Diplomski rad Voditelj rada: doc. dr. sc. Mea Bombardelli Zagreb, srpanj, 2015. Ovaj diplomski

More information

ALGORITAM FAKTORIZACIJE GNFS

ALGORITAM FAKTORIZACIJE GNFS SVEUČILIŠTE U ZAGREBU FAKULTET ELEKTROTEHNIKE I RAČUNARSTVA ALGORITAM FAKTORIZACIJE GNFS Ivan Fratrić Seminar iz predmeta Sigurnost računalnih sustava ZAGREB, Sažetak Faktorizacija brojeva jedan je od

More information

Teorija Arbitraže. Jelena Miletić. stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu čivotne sredine 16. Decembar 2005.

Teorija Arbitraže. Jelena Miletić. stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu čivotne sredine 16. Decembar 2005. Seminar:Teorija Verovatnoća i Matematička Statistika 1 Teorija Arbitraže Jelena Miletić stipendista Ministarstva za nauku i zaštitu čivotne sredine jelenami@gmail.com 16. Decembar 2005. Abstrakt Koncept

More information

BROWNOV MOST I KOLMOGOROV-SMIRNOVLJEVA STATISTIKA

BROWNOV MOST I KOLMOGOROV-SMIRNOVLJEVA STATISTIKA SVEUČILIŠTE U ZAGREBU PRIRODOSLOVNO MATEMATIČKI FAKULTET MATEMATIČKI ODSJEK Nikolina Blažević BROWNOV MOST I KOLMOGOROV-SMIRNOVLJEVA STATISTIKA Diplomski rad Zagreb, veljača 2016. Voditelj rada: doc. dr.

More information