INOVACIJE I UNAPREĐENJE NASTAVE MATEMATIKE PRIMENOM JAVA APLETA. Dimitrija Tucovića bb, Novi Pazar, ,

Transcription

1 INOVACIJE I UNAPREĐENJE NASTAVE MATEMATIKE PRIMENOM JAVA APLETA U SISTEMIMA ZA E-UČENJE msc Muzafer Saračević 1, dr Danijela Milošević 2, msc Sead Mašović 3 1 Univerzitet u Novom Pazaru, Departman za prirodno-tehničke nauke, Dimitrija Tucovića bb, Novi Pazar, , muzafers@gmail.com 2 Univerzitet u Kragujevcu, Tehnički fakultet u Čačku Svetog Save 65, Čačak, , danijela@tfc.kg.ac.yu 3 Gradska Uprava Novi Pazar, Odsek za GIS, Stevana Nemanje 2, Novi Pazar, , sekinp@gmail.com REZIME: U ovom radu se navode konkretni predlozi unapreďenja nastave, prvenstveno matematike a i drugih prirodnih i društvenih nauka. Predstavljeni su Java apleti kao alati za kreiranje interaktivnog sadržaja za elektronsko učenje i kao savremene metode u nastavi koje direktno utiču na kvalitetno izvoďenje nastavnog procesa. Pored kreiranja kvalitetnog interaktivnog sadržaja, apleti se u ovom radu predstavljaju i kao alati za evaluaciju u nastavi matematike, a takoďe oni imaju primenu i u okviru korisničke podrške u obliku virtuelnih učionica i laboratorija. Sprovedeno je i istraživanje spremnosti nastavnika i učenika za jedan savremen pristup u nastavi matematike gde je izvršena analiza postignuća učenika nakon uključivanja interaktivnih sadržaja u vidu apleta i primene kursa koji je razvijen u okviru sistema za e-učenje. Ključne reči: jаvа аpleti, simulаcije, interаktivnа nаstаvа, аlаti zа e-učenje, nаstаvа mаtemаtike. 1

2 1. Uvod U savremenoj nastavi se susrećemo sa mnoštvom različitih multimedijalnih sadržaja koji doprinose kvalitetu nastave, povećanju motivacije, boljoj realizaciji predmeta i boljem individualnom napredovanju pojedinaca u skladu sa njihovim intelektualnim sposobnostima. Uz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija, posebno alata i tehnologija u elektronskom učenju, učesnici mogu svoja već stečena znanja proširiti i konkretno primeniti, jer savremeni pristupi u nastavi imaju za cilj da se stečeno teorijsko znanje primeni u praksi (Namestovski, 2008). Ovaj rad daje predlog kako unaprediti nastavu matematike, pa su u okviru istog razmatrane mogućnosti java apleta koje se mogu lako implementirati u odgovarajuće sisteme za e-učenje. Apleti se realizuju u vidu simulacija, koje pomoću računara obezbeďuju dvosmerni prenos informacija, pa tako učenik ima mogućnost da samostalno upravlja promenljivima modela (Pavlović, 2010). U ovom radu akcenat je stavljen na prirodne nauke, što može izuzetno poslužiti u nastavi informatike, matematike, fizici, hemiji, tehnici itd. Apleti su posebna vrsta Java programa koji su namenjeni za ugraďivanje u HTML stranice. U okviru stranice aplet dobija na raspolaganje odreďenu pravougaonu površinu čije su dimenzije date u pikselima. Posebnu ulogu Java apleti preuzimaju u radu sa geometrijskim oblicima, što je itekako korisno za nastavu matematike (Saračević, 2011, monografija). Interaktivni sadržaji u nastavi su poseban vid nastave pomoću računara koji su primenjivi u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizualizacijom procesa (Popović, 2010). 2. Primena Apleta u nastavi matematike Jedan od najvažnijih ciljeva poučavanja matematike je naučiti učenike misliti, odnosno osposobiti ih za rešavanje problema u budućem životu. Konkretno se ovde misli na primenu stečenog teorijskog znanja u praksi. U radu (Polya, 1957) matematičar George Polya opisuje model rešavanja problema u matematici koji se sastoji od četiri koraka: problem, donošenje plana, izvoďenje plana i pogled unazad. Možemo zaključiti da se istraživački usmerena nastava potpuno uklapa u navedni model rešavanja problema. Primena apleta i interaktivnih sadržaja itekako nalazi primenu u ovom modelu (Bjelanović, 2005). 2

3 2.1 Alati za dinamičku matematiku Najpopularniji alati koji se koriste za kreiranje apleta za potrebe nastave matematike su: GeoGebra o igeom Tabulae Jeometry o C.a.R. Wolfram Mathematica Geonext GRACE o CaRMetal o Cinderella Easy Java Simulations Java View Lite Geogebra je alat koji se se zbog mogućnosti dinamičnog prikaza i interaktivnosti matematičkih objekata u nastavi koristi za objašnjavanje, istraživanje i modeliranje matematičkih koncepata i njihovih meďusobnih odnosa. GeoGebra je program za dinamičku matematiku koji povezuje geometriju, algebru i matematičku analizu. Razvijen je za nastavu i učenje matematike u školama. GeoGebra ima tri različita prikaza matematičkih objekata - grafički prikaz, algebarski (brojčani) prikaz i tabelarni prikaz. Pomoću njih je moguće prikazati matematičke objekte u tri različita oblika. Slika 1. Okruženje programa GeoGebra Prednosti alata GeoGebre su (Markus i Hohenwarter, 2003): Omogućavanje animiranja jednog ili više brojeva i/ili uglova istovremeno. Redefinisanje objekata je veoma moćan alat za izmenu konstrukcije. Veoma je bitno obratiti pažnju na to da se može izmeniti i redosled koraka u opisu konstrukcije. Objekti mogu da ostave trag u grafičkom prikazu kada se pomeraju. Pored toga što je objekte moguće prikazati ili sakriti, moguće je podesiti da njihova vidljivost zavisi od odreďenog uslova. Može se podesiti objekat tako da se on pojavi na ekranu ukoliko se uključi polje za potvrdu ili se klizač podesi na neku odreďenu vrednost. GeoGebra dozvoljava kreiranje sopstvenih alata zasnovanih na postojećim konstrukcijama. Svi alati se automatski snimaju u datoteku zajedno sa konstrukcijom. Slojevi u GeoGebri služe da se odredi koji objekat se bira ili pomera kada korisnik klikne na više objekata.

4 2.2 Kolaborativan rad u matematici pomoću Java Apleta WIRIS alat je izuzetno koristan za kolaborativan rad u vidu chat-a ili online konferencije ali sa nekim dodatnim mogućnostima. Krajnji proizvod se može sačuvati u obliku Java apleta koji se kasnije može jednostavno implementirati na različitim platformama. Ovaj alat realizuje zamisao nastave u virtuelnoj učionici. U toku ove diskusije učenici timski rešavaju zadatak, gde mogu zajedno navoditi svoje ideje u vidu matematičkih formula, tabela ili geometrijskih oblika. Ovaj alat pruža dobru korisničku podršku kolaborativnom radu u e-učenju. Postoji i dodatak za implementaciju u sistemima za e-učenje (Saračević M., 2011, master rad). Slika 2. Okruženje WIRIS Conference - math chat 2.3 Ocenjivanje u matematici pomoću Java Apleta Novi softverski alati mogu biti korišćeni od strane instruktora, a mogu ih koristiti i učenici za samoocenjivanje. Ovakvi alati u nastavi matematike imaju široku primenu naročito kod kreiranja testova, sa nizom pitanja ili zadataka gde nastavnik želi proveriti koliko učenik zaista razume gradivo koje je raďeno na času. Testovi znanja (testovi postignuća ili provere znanja) predstavljaju najobjektivnije sredstvo za merenje znanja. Zadaci u testovima znanja prema obliku u kom se daju učenicima dele se na testove reprodukcije (prisećanja) i testove rekognicije (prepoznavanja). U svakoj od ovih grupa postoji nekoliko oblika zadataka koji se upotrebljavaju u testovima znanja, a obe grupe se mogu primeniti u ocenjivanju u nastavi matematike (Kurnik, 2000, Matematički zadatak). Slede primeri kako se može alat WIRIS QUIZ primeniti u kreiranju testova za ocenjivanje u e- učenju. Nivo ozbiljnosti u evaluaciji se može povećati i na taj način da se omogući automatsko 4

5 menjanje pitanja, odnosno da se uvedu promenljive u postavljenom zadatku (brojevi, operacije, polinomi, date vrednosti ulaznih parametara i sl.). Slika 3. Primena Wiris alata u otvorenom tipu pitanja, esej sa kratkim odgovorom U prethodnom primeru korišćene se promenljive, odnosno svakom se učeniku prilikom otvaranja testa nasumično menjaju vrednosti, tako da svako dobija različite razlomke u zadatku. Vrednost parametara za koji želimo da se vrednost menja navodimo na sledeći način: #promenljiva. Sledi primer kako nastavnik definiše algoritam za promenljive u prethodnom primeru: Slika 4. Primer kako nastavnik unosi algoritam za promenljive za prethodni primer Ako je definisano pitanje sa višestrukim odgovorom, onda se u zavisnosti od vrednosti navedenih promenljivih menjaju i ponuďeni odgovori. Bitno je da nastavnik pravilno odradi algoritam koji će na proizvoljan način uvek menjati dati izraz, razlomak ili polinom i date promenljive p, a i b. Slika 4.1 Primer navoďenja pitanja sa više promenljivih Možemo videti da nemamo konkretan polinom, već promenljivu p, kao i njemu pridružene promenljive a i b, a da nastavnik definiše algoritam za generisanje polinoma. 5

6 Slika 4.2 Primer definisanja algoritma za više promenljivih U ovom primeru ponuďeni odgovori se takoďe menjaju u zavisnosti od proizvoljno generisanog polinoma: Slika 4.3 PonuĎeni odgovori za pitanje sa višestrukim odgovorom Bitno je napomenuti da Wiris dodatak za sistem za e-učenje ima mogućnost da svaku aktivnost koju odradimo u editor veoma jednostavno sačuva u vidu apleta, tako da uvek postoji mogućnost da isti modifikujemo i dalje nadgradjujemo. 2.4 Java Apleti kao korisnička podrška u nastavi matematike U tradicionalnoj organizaciji nastavnog procesa individualni pristup i njegovo ostvarenje nailaze na ozbiljne poteškoće. Ovde se prvenstveno misli na rad sa talentovanim učenicima. Individualni pristup proizilazi iz potrebe talentovane dece za većim napredovanjem u odnosu na grupu ili obrnuto. Kao odgovor na ovaj problem navodimo podršku primenom Java apleta. Ova podrška nije ograničena mestom i vremenom a takoďe postoje i nivoi složenosti koje diktira talentovani pojedinac (Hadžiahmetović, Saračević, 2011). Dobar predlog bi bio da se u svakoj školi implementira neki od sistema za e-učenje koji će imati za cilj da talentovanoj deci pruži individualno napredovanje kroz dodatne aktivnosti, testove i diskusije. Dobar predlog za unapreďenje nastave mogu biti virtuelne učionice (eng. Virtual Classroom) koje se u osnovi mogu definisati kao skup tehnologija, strategija za učenje, prezentacija i raznih 6

7 aktivnosti za učenje kojima se podstiče i promoviše interakcija u realnom vremenu izmeďu grupe korisnika i nastavnika. Virtuelne učionice mogu biti formirane kao skup apleta koji pružaju adekvatnu korisničku podršku učenicima u učenju. Kao drugi dobar predlog za individualizaciju nastave, mogu se navesti i tzv. virtuelne laboratorije koje predstavljaju on-line interaktivnu demonstraciju procesa i sistema koja omogućava učenicima da vežbaju u kontrolisanom i sigurnom okruženju. Za potrebe nastave matematike i istraživanja odraďena je online virtuelna laboratorija za talentovane učenike VI, VII i VIII razreda. Postupak i način izrade je opisan u radu (Saračević i Mašović, 2010). Slika 5. Naslovna strana Virtuelne labaratorije namenjene talentovanim učenicima Za razliku od prvog vida korisničke podrške, virtuelne laboratorije zahtevaju od učenika da na neki način interaktivno učestvuje u izvršavanju eksperimenta, bilo da se traži unošenje nekih podataka ili donošenje odluka ili izvršavanje nekih koraka eksperimenta. 2.5 Primer okruženja virtuelne učionice u obliku Apleta Virtual Classroom je Java aplet koji je za razliku od foruma sinhron, znači komunikacija se odvija u realnom vremenu. Da ne bi došlo do problema u komunikaciji potrebno je učesnike podeliti u nekoliko manjih grupa. Ovaj alat zahteva svim učesnicima, instalaciju Java plugin (dodatka). Ključne prednosti ovakve učionice, odnosno ovakvog okruženja, su (Turoff M., 1995): 1. Kompletnu sesiju je moguće veoma jednostavno snimiti u obliku apleta, 2. Postoji jednostavna mogućnost da se ova virtuelna učionica implementira na webu ili nekom programu za kreiranje interaktivnog sadržaja, 3. Veoma se jednostavno uvozi u sisteme za e-učenje, 4. Može se veoma jednostavno implementirati i na mobilne ureďaje i smart telefone. 7

8 Slika 6. Okruženje apleta Virtual Classroom Veštine koje se podstiču kroz virtuelne učionice u nastavi matematike su: Rad u grupama i timski rad, tako što se definišu uloge u timu, rešavaju kritični problemi i diskutuje u timu. Virtuelne učionice imaju i posebne sobe gde korisnici mogu da se sastaju i da rade na rešavanju zadataka koji su im postavljeni. Rešavanje problema i razmatranje različitih solucija za rešenja, kroz diskusiju koja se odvija u grupi. Podstiču se komunikacione sposobnosti postavljanjem pitanja i davanjem odgovora. 3. Metodologija istraživanja OdraĎeno je istraživanje koje se odnosi na ispitivanje uticaja savremenih metoda u nastavi na postignuće učenika u učenju matematike. Ono treba da pruži odgovore o mogućnostima implementacije interaktivnih sadržaja u funkciji efikasnosti nastavnog procesa kao i o mogućim pozitivnim efektima na postignuće učenika u nastavi matematike. TakoĎe je ispitana spremnost nastavnika i učenika za primenu interaktivnih sadržaja u nastavi. Ispitivanje je obavljeno u osnovnoj školi Selakovac u Novom Pazaru. Konkretno u ovom radu je predstavljen jedan deo istraživanja koji se odnosi na postigunuće učenika, a kompletno istraživanje je navedeno u radu (Saračević M., 2011, master rad). Posmatrane su dve grupe učenika i to: Grupa A, učenici koji imaju pristup internetu i imali su mogućnost da svakodnevno pristupaju kursu (57,08 % od ukupnog uzorka, tačnije 117 učenika) i Grupa B, učenici koji nemaju pristup internetu i nisu aktivno pohaďali kurs, odnosno samo jednom nedeljno u digitalnom kabinetu u školi (42,92 %, odnosno 88 učenika). 8

9 Problem istraživanja je utvrditi koji vid učenja je efikasniji kod postignuća učenika, izraženo prosečnom ocenom (tradicionalan ili hibridni). TakoĎe treba ispitati da li se u školama mogu primeniti savremene metode u nastavi i da li postoji mogućnost implementacije sistema za e-učenje kao prateći vid nastave tradicionalnog obrazovanja i ispitati mogućnosti za unapreďenje već postojećeg sistema obrazovanja. Predmet istraživanja je primena interaktivnih sadržaja (java apleta) u nastavi u cilju povećanja motivacije, kao i povećanja nivoa evaluacije u nastavi. U radu se iznosi uporedna analiza ostvarenog uspeha učenika primenom apleta kao alata za izradu interaktivnog sadržaja i navode se stavovi učenika o postojećem nastavnom procesu i predlozima poboljšanja. Cilj ovog istraživanja je da na osnovu teorijskih razmatranja i primene savremenih metoda u nastavi u osnovnom i srednjem obrazovanju, ukaže na statistički značajne mogućnosti podizanja nivoa efikasnosti učenja. Konkretno u okviru istraživanja utvrdićemo gde je veća uspešnost savladavanja gradiva, teorijskog i praktičnog (tradicionalno ili hibridno) i bolja prosečna ocena za predmet matematika. Zadatak istraživanja je utvrditi u kojoj se meri primenom savremenih tehnologija u nastavi matematike doprinosi efikasnosti savladavanja gradiva. Važno je prepoznati mogućnosti primene Java apleta u tradicionalnom načinu izvoďenja nastave odnosno koliko su neke nastavne jedinice pogodne da se realizuju pomoću njih, a sve u cilju lakšeg savladavanja gradiva. U ovom istraživanju definisana su dva tipa varijabli: nezavisna i zavisna. Nezavisna varijabla je nastavna metoda, dok je zavisna varijabla uspešnost savladavanja gradiva. Generalna hipoteza istraživanja je da primena java apleta kao alata za kreiranje interaktivnog sadržaja u nastavi ima značajan uticaj na efikasnost celokupnog nastavnog procesa u obrazovanju. U istraživanju se primenjuje tehnika anketiranja, kojom utvrďujemo stepen poznavanja i upućenosti učenika i nastavnika o mogućnostima savremenih metoda, prikupljanje mišljenja o prednostima i nedostacima izvoďenja nastave nakon uključivanja interaktivnih sadržaja (Java apleta). Testiranjem utvrďujemo usvojena znanja nakon primene interaktivnih sadržaja, odnosno 9

10 ispitivanje usvojenog znanja na kontrolnoj vežbi gde se utvrďuje odnos postignuća jedne i druge grupe (A i B). Uzorak u ovom istraživanju čine dve grupe ispitanika: 211 učenika osnovne škole (učenici 6,7 i 8 razreda, ukupno 9 odeljenja) i 21 nastavnik matematike (iz 10 škola iz Novog Pazara, 7 osnovnih i 3 srednje škole, i to 16 nastavnika koji predaju u osnovnoj školi i 5 nastavnika matematike koji rade u srednjim školama). Tok istraživanja Na početku je sprovedena anketa za nastavnike i učenike: Prva anketa je namenjena nastavnicima matematike i ispituje koliko su nastavnici spremni da prihvate nove metode u nastavi, koliko su im poznati pojmovi poput java apleta, simulacija, animacija, elektronsko učenje itd. Druga anketa je namenjena učenicima i ispituje koliko su učenici zadovoljni dosadašnjim načinom učenja, šta treba poboljšati, komunikacija sa nastavnicima, motivisanost, nastavne metode itd. Nakon rezultata anketiranja nastavnika i saznanja koliko oni zaista poznaju savremene metode u nastavi, bilo je potrebno održati mini predavanje. Razvijen je kurs za učenike, pod nazivom primena java apleta u nastavi Matematike. Učenici su imali prilike da posećuju ovaj kurs i da pretražuju resurse punih 6 nedelja. Oni koji su imali pristup internet (Grupa A), kursu su pristupali i od svoje kuće a oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internetu ili računar (Grupa B), imali su prilike da pristupe kursu u školi, bar jednom nedeljno u trajanju od jednog školskog časa. Na kraju šeste nedelje učenici su radili kontrolni zadatak. On se sastojao od 5 pitanja (4 zadatka i 1 zadatak teoretskog karaktera). Kontrolni su radili svi učenici, i oni koji su imali pristup internetu i kursu a i oni koji su se izjasnili da nemaju pristup internetu ili računar. Na kraju istraživanja učenici su odradili mini anketu i naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja. Izneli su svoje mišljenje o tome da li je primena interaktivnih sadržaja (java apleta) u nastavi matematike doprinela da mišljenje o učenju matematike bude pozitivnije. 10

11 4. Psihološki i pedagoški aspekti u primeni interaktivnog sadržaja u nastavi Nastava je složen interaktivni proces u okviru koga učenici i nastavnici ostvaruju raznovrsne odnose i komunikaciju radi postizanja ciljeva i zadataka vaspitanja i obrazovanja (Bjekić, 2008). Motivacija kod učenika koji pohaďaju i online nastavu je daleko veća nego kod učenika koji pohaďaju samo tradicionalnu nastavu. Konkretno možemo navesti primer da kod zadataka koje su bili sastavni deo aktivnosti za svaku nedelju, odgovori učenika su bili kompletniji i mnogo su bolje razumeli šta se od njih traži. Pre sprovoďenja kursa, rezultati o motivisanosti učenja i rada u nastavi matematike su bili: 46% učenika odgovorilo da uči matematiku zato što želi bolju ocenu a da 26% zato što ga stvarno zanima gradivo. Grafikon 1. Rezultati anketiranja učenika o motivima učenja Bitno je navesti i ličnost učenika u procesu učenja, kao jedan od psiholoških faktora. Primetili smo da neki učenici moraju biti pomognuti od strane nastavnika i očekuju stalnu komunikaciju i nadzor ali i stalno motivisanje od strane nastavnika. Iz rezultata anketiranja učenika (grafikon 2) možemo videti da 63% učenika kad naiďe na problem u rešavanju zadataka se obraća svom nastavniku, a da 19% pokušava da pronaďe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja. Grafikon 2. Rezultati anketiranja učenika o načinu savladavanja gradiva 11

12 Preko 2/3 učenika se izjasnilo da ne voli matematiku, preko 80% smatra da je matematika težak predmet i blizu 90% smatra da je nastava informatike puno zanimljivija od nastave matematike. Postavlja se pitanje: Zbog čega? Na grafikonu 3 možemo videti koje su razloge naveli učenici i zbog čega smatraju da je nastava matematike manje interesantna od informatike ili drugih predmeta (ovo pitanje je bilo i otvorenog tipa gde su učenici navodili razloge za svoje mišljenje). Grafikon 3. Rezultati anketiranja učenika o razlozima Komunikacija i kolaborativan rad je još jedan faktor koji bitno utiče na uspešnost postignuća učenika. Učenici su se izjasnili da čak 68% voli rad u grupama i da smatraju da nastavnik treba da traži meďusobnu saradnju a i saradnju sa predmetnim nastavnikom. Grafikon 4. Rezultati anketiranja učenika o komunikaciji i kolaborativnom radu u nastavi Pomenućemo i pedagoške aspekte e-nastave gde ističemo fleksibilnost vremena i mesto pohaďanja nastave. Veoma je bitno da učenik pri izradi domaćih zadataka ima e-tutora odnosno nastavnika u vidu simulacije (apleta) koji je nastavnik odabrao ili pripremio za odreďenu oblast. Nakon kontrolne vežbe učenici su odradili anketu gde su naveli svoje utiske o ovakvom načinu učenja (da li im se dopada dodatni vid obrazovanja, da li je primena interaktivnih sadržaja u nastavi matematike doprinela da to bude njihov omiljeni predmet itd). 12

13 Interesantno je da su na pitanje kada imate problem u savladavanju problema i rešavanju zadataka, kako dolazite do rešenja (pitanje koje se nalazilo i u prvoj anketi) učenici sada dali odgovore koji idu u korist primeni apleta. Iz prvih rezultata možemo videti da 63% učenika kad naiďe na problem u rešavanju zadatka se obraća svom nastavniku, a sada je 27%, a ranije da 19% pokušava da pronaďe rešenje bez pomoći nastavnika ili roditelja a sada je čak 64%. Iz ovoga proizilazi da su dati interaktivni sadržaji povećali motivaciju za samostalnim radom i pronalaženjem rešenja bez dodatne pomoći nastavnika. Veoma je bitno da su učenici shvatili namenu apleta, odnosno 81% je odgovorilo potvrdno, preko 91% smatra da je sistem za e-učenje (Moodle) jednostavan za korišćenje a da 86,5% ispitanika bi i ubuduće koristili taj sistem za dodatno učenje. Rezultati o zanimljivosti nastave matematike iz prve ankete su zaista bili protiv postojeće nastave, dok posle prikazanih savremenih metoda u nastavi rezultati su zaista mnogo bolji. Čak 82% smatra da nastava matematike uz prateće interaktivne sadržaje može biti isto tako zanimljiva kao i nastava informatike, a da preko 73% učenika kaže da im odgovara ovakav način učenja matematike uz tradicionalno obrazovanje. Konačno, učenici su dali ocene za nastavu podržanu interaktivnim sadržajima. Naravno, uključeni su svi učenici, odnosno i oni koji nisu imali mogućnost da aktivno pristupaju kursu (osim u školi) jer nisu imali pristup internetu. Samo 7% ispitanika smatra i navodi da nije zadovoljno ovakvim vidom nastave a 13% anketiranih učenika je ocenilo sa ocenom 2, dok je 20% sa ocenom 3. Sa ocenom 4 je 27% ispitanika a ocenom 5 je odgovorilo čak 33% ispitanika. 5. Rezultati uspešnosti postignuća učenika Nakon šest nedelja trajanja kursa na Moodle sistemu za e-učenje, svi učenici su radili kontrolnu vežbu koja je propisana planom i programom. Prilikom rada završnog testa učenici nisu deljeni na grupe (Grupa A i Grupa B), ali su rezultati sumirani odvojeno. Na sledećim grafikonima 5 i 6 su date prosečne ocene po razredima i na nivou sva tri razreda, za obe grupe i njihovo postignuće nakon završenog kursa. 13

14 Grafikon 5. Uporedna analiza prethodne prosečne ocene i ocene ostvarene na testu za grupu A Grafikon 6. Uporedna analiza prethodne prosečne ocene i ocene ostvarene na testu za grupu B Na osnovu datih rezultata možemo uočiti da je pomak u povećanju prosečne ocene vidljiv i to kod grupe A (oni koji su aktivno koristili resurse kursa i imali pristup internetu). Na nivou sva tri razreda za grupu A prosečna ocena sa 2,65 je povećana na 2,99. Znači prosečna ocena je povećana za 0,34 odnosno preko 13%. MeĎutim, kod grupe B nije uočeno povećanje prosečne ocene (sa 2,35 na 2,32). Grafikon 6. Odnos ocena za grupe A i B Ako napravimo uporednu analizu za obe grupe možemo uočiti da je na nivou sva tri razreda (Grafikon 6) razlika u prosečnim ocenama 0,67 (po razredima, šesti razred 0,55; sedmi razred 0,91; 14

15 osmi razred 0,56), što predstavlja pomak kada su u pitanju učenici koji su koristili interaktivne sadržaje i dodatno obavljali zadatke u toku trajanja kursa. 6. Zaključak U ovom radu analizirane su prednosti primene interaktivnih sadržaja u nastavi, a generalno je razmatrana i integracija informaciono-komunikacionih tehnologija u školama koja može pružiti realnu šansu za napredovanje učenika i nastavnika. U radu se prvenstveno daje prikaz izvoďenja nastave matematike uz upotrebu apleta, animacija, simulacija i individualizacija nastave posredstvom apleta i sistema za e-učenje. Apleti su predstavljeni kao alati za kreiranje interaktivnih sadržaja za e-učenje i kao alati koji se mogu primeniti u ocenjivanju odnosno evaluaciji u nastavi matematike. Naravno ovakav metod bi trebao da postane imperativ, šta više standard u našem obrazovnom sistemu, i ne samo kod nastave matematike, već i svih predmeta gde postoji potreba za ovakvim vidom nastave. Navedeni metod predstavlja poseban vid nastave pomoću računara koji je primenljiv u svim disciplinama a posebno u prirodnim i tehničkim naučnim oblastima u kojima postoji realna potreba za vizuelizacijom procesa. Zaključak istraživanja je da su zaista postignuti dobri rezultati primenom java apleta u nastavi matematike. Pre samog kursa učenici nisu izrazili naklonost prema predmetu matematika i većina je smatrala da je to težak predmet. Nakon završenog kursa rezultati završne ankete pokazuju promenu u pozitivnom smeru u pogledu motivacije učenja i pristupu. Pored toga, kontrolna vežba pokazuje povećanje prosečne ocene na nivou sva tri razreda, a i pojedinačno. 15

16 Literatura [1] Bjekić, D. (2008): Psihologija učenja i nastave u e-obrazovanju, materijal za studijski program- master za e-učenje, Tehnički fakultet Čačak E-LAB. [2] Bjelanović D. Ž., (2005): Učenje istraživanjem u java apletima prema modelu Georgea Polya, internet članak- [3] Hadžiahmetović A., Saračević M., Milošević D., MeĎedović E. (2011): Apleti u nastavi kao podrška u funkciji motivacije talentovanih učenika, 6th International Symposium, technology, informatics and education for learning and knowledge society, Technical Faculty Čačak, Serbia, vol2., pp [4] Markus H., Hohenwarter J. (2009): GEOGEBRA, zvanično uputstvo 3.2, PMF, Novi Sad. [5] Namestovski Ž. (2008): Uticaj primene savremenih nastavnih sredstava na povećanje efikasnosti nastave u osnovnoj školi, Magistrarski rad, Univerzitet u novom sadu, Tehnički fakultet Mihajlo Pupin, Zrenjanin. [6] Pavlović V., Dragićević S., Papić Ž. (2010.): Metodologija primene apleta i animacija u nastavi Tehničkog i informatičkog obrazovanja, Tehnika i informatika u obrazovanju, 3. Internacionalna Konferencija, Tehnički fakultet Čačak. [7] Polya G. (1957): How to Solve It, 2nd ed., Princeton University Press. [8] Polya, G. (2003): Matematičko otkriće, HMD, Zagreb. [9] Popović N., Naumovic M. (2010): Razvoj interaktivnih simulacija pomoću easy Java simulations i Simulink modela kao eksterne aplikacije, INFOTEH-JAHORINA Vol. 9, Ref. A-4, p [10] Saračević M. (2011): Objektno-orijentisano programiranje i modelovanje JAVA i UML, monografija, Univerzitet u Novom Pazaru. [11] Saračević M. (2011): Primena Java apleta kao alata za kreiranje interaktivnog sadržaja za e-učenje i evaluaciju u nastavi matematike, Master rad, Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu. [12] Saračević M., Mašović S., MeĎedović E., Kamberović H. (2011): Integracija WIRIS alata sa sistemom za e-učenje kao način unapreďenja nastave matematike INFOTECH ICT Conference & Exhibition. [13] Saračević M., Milošević D., MeĎedović E., Novalić F. (2011): Neki predlozi unapreďenja nastave matematike primenom alata za e-učenje, 6th International Symposium, technology, informatics and education for learning and knowledge society, Vol1., pp [14] Turoff M. (1995): Designing a Virtual Classroom, March